Dame i gospodo narodni poslanici, doživesmo još jednom da, u roku od 15 - 20 dana, zakon koji smo već doneli, koji smo izglasali, amandmane koje smo usvojili, zakon koji je već stupio na snagu samo za 10 ili 15 dana menjamo. S obzirom na to da se radi o zakonu o bezbednosti o saobraćaju, razlog nije bezbednost u saobraćaju, nego je razlog jedan od amandmana koji je usvojen u ovoj skupštini. Radi se o amandmanu koji su poslanici Srpske radikalne stranke dali na stav 4. člana 36.
Ministar, odnosno Vlada traži da se taj stav 4. briše, a taj stav 4. ću da pročitam zbog građana Srbije: "Prilikom donošenja programa iz stava 2. ovog člana opštine, odnosno grad, nemaju pravo da ograničavaju broj lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz na teritoriji opštine, odnosno grada." Šta je ovo značilo? To znači da svako ko ispunjava zakonom propisane uslove može da se prijavi da taksira i da na taj način zarađuje i izdržava svoju porodicu.
Razlog zbog čega se ovo radi, bar u obrazloženju jučerašnjem i u obrazloženju koje nam je dato, jeste da se ne prijavi veliki broj taksista, da neko ko kupi auto i ima B i C kategoriju, ispunjava te zakonske uslove može slobodno da ide u taksi službu. To je onaj otvoreni razlog.
Drugi razlog je, to treba reći građanima Srbije, dakle, vrlo jednostavan: Nenadu Bogdanoviću, gradonačelniku Beograda, ukazala se prilika da i na ovaj način, znači ograničenjem broja taksi vozila i davanjem licenci, jer će to da bude sledeći korak, zaradi poprilično.
Znate, u situaciji kada je napravio pumpu tamo gde joj nije mesto, kada je prekopao pola Beograda, a još uvek ne asfaltira, kada je mnogo kriminala upravo od tog gradonačelnika u ovom Beogradu građana pretrpelo, nije za odbaciti ni ovo. Ovo je način da se od svake licence uzme bar po 5000 evra. Javna je tajna da ispod 5000 evra Bogdanović ne radi.
Ne čudi mene Bogdanović, čudi me ministar što je prihvatio ovo, osim ako nije neka ucena u pitanju ili ako nije ono – rad po učinku, učinim ja tebi, učiniš ti meni. Zašto se to ne uklapa, jer uostalom, treba pustiti tržišnu ekonomiju, ko je sposoban, ko je kvalitetan, ko kvalitetno pruža usluge opstaće na tržištu. Oni koji su kupili kola da bi se uključili u taksi, pa videli da ne mogu da zarađuju na tome vrlo brzo će se isključiti, jer, a činjenica je da to može da se utvrdi, Beograd je upravo sa oko 5000 - 6000 taksista, i to se stanje stalno održava, i kada nije bilo ograničenja zakonskog, a i kada je bilo, jedno vreme su ga uveli, pa su ga onda izbrisali.
Ako ovako krenemo, onda će neki ministar za trgovinu i turizam da kaže – u Beogradu može da bude toliko i toliko prodavnica mešovite robe, toliko i toliko prodavnica konfekcije, u Beogradu može da egzistira 2000 obućara i ne sme nijedan više i onda će licencu za obućara dati.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije u skladu sa zakonom, a gospodin Šarović je juče jasno govorio zašto nije u skladu, zašto ne treba prihvatiti brisanje ovog stava 4. člana 36. Konkurencija je jedini način da se na tržištu opstane.
Sada ću malo da proširim temu. Išao sam nedavno do Obrenovca; put, za koji je presekao vrpcu i pustio ministar Velimir Ilić, popravili smo most, a ne izgradili, lepo je urađen most, pustili smo put, put je pravljen još u ono vreme onog nenarodnog režima koji ste posle 5. oktobra doveli; most je takođe bio izgrađen, pa su ga vaši prijatelji srušili, pa ste pustili dva meseca taj put i most i dva meseca taj most i taj put ne radi. Da li ste onda slagali narod da je sve spremno kada ste ga puštali ili sada lažete narod; ako je bio spreman, zašto ga sada držite toliko dugo?
Još jedna stvar zbog građana Srbije mora biti rečena, a ja pitam – nisu li slučajno ovaj zakon i slični zakoni maska da nešto mnogo veće prođe?
Radi se o koncesiji na autoputu Horgoš-Požega; radi se o koncesiji na pola autoputa, Horgoš-Novi Sad, odnosno o koncesiji na ceo autoput, ali već je izgrađeno pola autoputa. Radi se o koncesiji na već izgrađenom mostu na Dunavu, i tu je druga polovina od 120 miliona evra, odnosno 120 miliona dolara.
Mi smo donosili odluku ovde da se država zaduži, odnosno to je bila odluka o kontragarancijama.
Radi se o autoputu izgrađenom od Beške do Beograda, radi se o neizgrađenom autoputu od Beograda do Požege.
Dame i gospodo narodni poslanici pri cenama pre ovog poskupljenja, a sada su cene skočile, otprilike koliko znam 100%, jer je bilo 200 dinara do Vrbasa, a sada je 400 dinara u jednom pravcu, dakle, pri onoj ceni putarine čista zarada koncesionara prelazi 640 miliona evra.
Pitam se i pitam građane Srbije ko to može, dakle, 640 miliona evra njihovih para, da da nekome i koji su razlozi? Razlog je: ili mi je brat, ili onaj treći razlog o kome ja neću da govorim, jer neću da sumnjam da je ministar podložan korupciji.
Međutim, stručni tim Srpske radikalne stranke, gde su eminentni profesori, doktori nauka građevinske struke, uradio je elaborat po kome su dokazali da pri ceni kapitala, pri ceni kredita od 5%, a to su otprilike cifre, do 2025. godine bi se autoput Beograd-Požega potpuno isplatio.
Od 2025. godine do 2030. godine, jer se na 33 godine daje koncesija, čista je zarada, a pri tom nije uzeta u obzir infrastruktura oko autoputa. To su vam moteli, hoteli, benzinske pumpe itd. O tome treba da razgovaramo još jednom u ovoj skupštini pre nego što koncesija izađe i pre nego što neko od tih koncesionara zamoči ruke u teglu, u srpsku teglu meda, pa da liže prste još 30 godina. Hvala vam.