Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, trenutno ne radi elektronski sistem za brojanje i nemojte ubacivati svoje kartice. Stručne službe broje prisutne poslanike, pa ćemo otpočeti rad, a elektronski sistem će biti popravljen.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika, ali na osnovu brojanja stručne službe, obaveštavam vas da je prisutno 90 poslanika i da možemo početi sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milorad Belić i Nikola Jovanović.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VETERINARSTVU (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da je Narodna skupština prekinula rad u toku pretresa o amandmanu na član 124. koji je podneo narodni poslanik dr Zoran Mašić, kao i da se za reč o ovom amandmanu javio narodni poslanik Veroljub Arsić.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Gospodine Arsiću i svi ostali govornici kasnije, moraćemo da se koristimo ovim časovnikom, ali mislim da ćemo biti međusobno korektni.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 124. stav 5. je vrlo diskutabilan.
Tiče se sledeće materije: "Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje".
Znači, jedan vrlo diskutabilan stav, a i sam član, iz razloga što nas dosadašnje iskustvo koje imamo sa raznim ispravnim međunarodnim potvrdama dovodi u situaciju da sumnjamo u ispravnost takvih potvrda. Čudi me da predlagač nije vodio računa o tome šta se sve samo nekoliko godina unazad dešavalo sa takvim međunarodnim potvrdama i naknadnim analizama koje su pokazale da određena roba, odnosno proizvodi iz inostranstva, bez obzira što su imali odgovarajuću kvalitetnu propratnu dokumentaciju, nisu bili ispravni za upotrebu.
Podsetio bih vas da su pre par godina iz donacije u Srbiju, sa potpuno ispravnom dokumentacijom, bile upućene vakcine za decu koje su bile otrovne. Neka predlagač ovog zakona uzme malo da pročita novine i neka vidi šta se sve dešava sa ovim aktuelnim problemima gripa koji prenosi živina. Ovde je reč o hrani za ljude životinjskog porekla, znači o živini.
Čudi me da predlagač već unapred dozvoljava uvoz određenih proizvoda životinjskog porekla, da se nad njima ne vrši stalna laboratorijska kontrola, pogotovo što nije u pitanju samo meso, kao što to neki misle, nego su u pitanju i bareni proizvodi, kobasičarski proizvodi, koji su izuzetno skloni gubitku kvaliteta još u samom transportu i u toku procesa proizvodnje.
Zašto bismo mi, imajući u vidu ovakvo iskustvo sa tim međunarodnim ispravnim dokumentima, dozvolili da se oslanjamo samo na njih i zašto naše laboratorije ne bi stalno vršile kontrolu proizvoda i hrane životinjskog porekla, pogotovo što se ne radi o trošku države, pogotovo što to mora da plati uvoznik, znači onaj ko planira da prodaje robu na teritoriji Republike Srbije.
Imam utisak da je ovaj stav u članu 124. rezultat pritiska uvozničkog lobija, koji je sve više i više prisutan na teritoriji Republike Srbije i koji sve više i više ugrožava i domaću poljoprivrednu industriju, a tu pre svega mislim na klaničnu industriju i farmersku industriju.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Dragoslav Milković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vidimo, ni danas nije prisutna ministarka, znači za nju ovaj zakon nije bitan.
U ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 126. stav 1. Predloga zakona o veterinarstvu, koji glasi – u članu 126. stav 1. posle reči "životinje" briše se tačka i dodaju se reči "i kloniranih embriona".
To je član koji reguliše uvoz patogenih organizama. Vlada je trebalo da prihvati ovaj amandman, jer neprihvatanjem ovog amandmana dozvoljava se uvoz svega i svačega. Trebalo je da prihvate i amandman na član 115; i tamo sam predložio da se ubace reči "i kloniranih embriona".
Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se pod pojmom "oplođena jajna ćelija" podrazumevaju svi stadijumi razvoja embriona, bez obzira na način oplodnje, pa ne postoji celishodnost posebnog izdvajanja pojma kloniranog embriona. Vlada to ne prihvata i kroz uvoz reprodukcionog materijala, a ne prihvata ni kroz uvoz patogenih mikroorganizama, pa samim tim se dozvoljava da ova zemlja Srbija uvozi sve i svašta.
Mislim da bi Vlada trebalo bar amandman na član 115. da prihvati, ako već ovaj neće. Zemlja Srbija će biti bogata zemlja kada postane izvoznik grane, a ima idealne uslove za razvoj poljoprivrede, stočarstva, voćarstva. Predlažem da sadašnja vlada pod hitno donese zakon o obnovi, odnosno o preporodu srpskog sela, kako bi Srbija postala bogata zemlja i izvoznik hrane. Mislim da samo odsustvo ministra dovoljno govori da Vlada nije zainteresovana za oblast poljoprivrede i stočarstva.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladislav Kronić, po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči o ovom amandmanu. Zarad javnosti ja ću pročitati član zakona 126. koji kaže da je zabranjen uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje. Prema tome, radi se o mikroorganizmima. Opštepoznata je činjenica da se mikroorganizmi razmnožavaju na jedan drugi način, a ne embrionima. Prema tome, ovaj amandman ne bi trebalo da bude vezan uz ovaj član, a klonirani embrioni se odnose na neku drugu oblast biologije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 158. amandman je podneo narodni poslanik Prvoslav Savić.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Prvoslav Savić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. Predloga zakona o veterinarstvu kojim tražim da se u tački 13) posle reči "stav 1." dodaju reči "i stav 2.".
Pre dvadesetak dana sam sa ove govornice takođe apelovao na vas, skupštinsku većinu, da prihvatite kako ovaj moj amandman na član 158, tako i amandman gospodina Zorana Mašića na član 96, jer su međusobno vezani, te bi se prihvatanjem stava 2. po amandmanu na član 96, posle stava 1. stekao uslov za prihvatanje mog predloženog amandmana na član 158. Prihvatanjem ovih amandmana Predlog zakona o veterinarstvu postao bi potpuniji, odnosno u članu 96. i 158. precizniji za sve one koji se bave proizvodnjom i prometom životinja.
Stav 2. jasno precizira kada prevozna sredstva kojima se prevoze životinje moraju da budu evidentirana kod Ministarstva, a kada je dovoljno da samo ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. Zarad bolje obaveštenosti naših proizvođača, kao i onih koji će vršiti prevoz, moram da kažem da član 158. Predloga zakona, sa svojih 35 tačaka, samo reguliše kako da se proizvođačima, odnosno prevoznicima životinja što dublje zavuče ruka u džep tj. kako da se novčano što drastičnije kazne. Iz tih razloga, prihvatanjem stava 2. stekli bi se uslovi da oni koji će sprovoditi ovaj zakon budu delom ograničeni u tumačenju, odnosno kažnjavanju.
Neprihvatanje ovih amandmana tj. stava 2. samo će dati još širu mogućnost za zloupotrebu prilikom kažnjavanja naših građana koji se bave proizvodnjom i prevozom životinja. Tako će proizvođač biti kažnjavan po nekoj od onih 35 tačaka u članu 158, takođe i prevoznik, pa će krajnjeg kupca zaboleti glava od visine cene kako živih životinja, tako i proizvoda dobijenih na osnovu njih.
U krajnje kupce ubrajam i nas iz jedine opozicione stranke u ovom parlamentu, jer mi sebe vidimo kao delić ovog naroda, što se za vas, gospodo iz pozicije, ne bi moglo reći, jer svojim stavovima samo pokazujete koliko ste se ovim tankim lestvicama koje se zovu vlast popeli iznad nas, ostalih građana Srbije. Letvice od kojih su ove lestvice sačinjene veoma su slabe, pa ćete pući kao dulek kada neka od njih popusti, a već strašno krckaju.
Takođe moram da podsetim naše građane da je ovaj predlog zakona pre dvadesetak dana, u potpuno istom obliku, bio u skupštinskoj proceduri i kao takav nije dobio potreban broj glasova. Sada, posle ove ponovne rasprave o njemu, ministar poljoprivrede očekuje da se on prihvati.
Zna žena da trguje, pa je svoju trgovačku sposobnost iskoristila kod onih koji podržavaju ovu vladu, a ja sam mislio da i oni, prethodnim neprihvatanjem ovog zakona, brinu o interesu naših građana. Ipak, mislim da oni brinu samo o svojim interesima. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 158. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za poljoprivredu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 158. da bi se posle reči "životinje" dodale reči "i kloniranih embriona". Naime, u tački 29) se kaže – ako vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, osim ako izuzetno Ministarstvo ne izda dozvolu za uvoz isključivo u naučnoistraživačke svrhe.
Ministarstvo može posebnim odobrenjem da odobri uvoz patogenih mikroorganizama za naučnoistraživački rad, za rad na imunoprofilaktičkim sredstvima, bazama za proizvodnju vakcina i seruma i samim dijagnostikumima. Sredstva iz ovog člana, odnosno patogeni mikroorganizmi upotrebljavaju se u strogo kontrolisanim uslovima, koji moraju da zadovolje potrebe nivoa biosigurnosti, odnosno da je rukovanje njima strogo bezbedno.
Nekontrolisani uvoz i upotreba patogenih mikroorganizama može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, zdravlje životinja, da dovede do pojave zaraznih bolesti, sa mogućnošću izbijanja epidemije, jer mnoge bolesti kojima su životinje podložne ugrožavaju zdravlje i život ljudske populacije.
Sve ovo neminovno dovodi do smanjenja proizvodnih sposobnosti, a tu je rizik ekonomskih šteta, koje patogeni mikroorganizmi mogu izazvati nesavesnim i nekontrolisanim korišćenjem. Odsustvo kontrole uvoza patogenih mikroorganizama može da ugrozi međunarodni status zemlje po pitanju odsustva nekog oboljenja, što realno ugrožava ekonomiju cele zemlje na duži i kraći rok.
Uvoz ovakvog materijala mora da se vrši preko ovlašćenih firmi za takvu vrstu delatnosti, što u praksi iziskuje posebne transportne uslove, način njihovog skladištenja, koji su u tesnoj vezi sa Ministarstvom koje propisuje ove stroge norme uvoza.
Ovim amandmanom želeo sam da se posle reči "životinja" dodaju reči "i kloniranih embriona", jer klonirani embrioni izazivaju brojne nedoumice i nepoznanice u smeru kako se ovi organizmi ponašaju u okruženju.
Postoji li realna opasnost da oni kao takvi prouzrokuju oboljenja, jer nema informacija da li su oni putem DNK nosioci oboljenja i da li su na nivou genoma bezbedni za zdravlje ljudi i životinja.
Zabrana bi praktično značila sigurnost u pogledu toga da putem kloniranih embriona mi uvezemo potencijalne nosioce zaraznih bolesti, jer postupak za njihovo dobijanje je vrlo rizičan.
Dovoljno je da se u samoj produkciji kloniranih embriona od strukture DNK odvoji nekoliko atoma ugljenika i da se time bitno poremeti proizvodnja belančevina, koje bitno determinišu smer rasta i razvoj samog klona.
Klonovi, po dosadašnjem iskustvu, imaju mnogo intenzivniji rast i razvoj, pa bi, kao takav, mogao ozbiljno da doprinese komplikacijama i po samog nosioca kloniranog embriona.
Klonirani embrion, implantiran u svog nosioca, imao bi elemente malignih tumora, jer bi svojim hiperrastom jednostavno prerastao okvire prirodnog embriona i nastala bi komplikovana situacija da je novorođenče nastalo kloniranjem u momentu dolaska na svet već staro nekoliko meseci, a da su parametri njegove veličine i težine pogubni za jedinku koja nosi ovaj klonirani embrion. Nije poznato kako bi jedinka mogla da na svet donese ovakav mutant, a da ne ugrozi sopstveni život.
Nevidljive mutacije koje mogu da nose sa sobom predstavljaju potencijalnu opasnost, jer niko sa sigurnošću ne može tvrditi da su klonirani embrioni trenutno bezbedni ili se genetska mutacija može determinisati posle nekoliko generacija, a rizik ovog tipa, priznaćete, uopšte nam nije potreban jer se briga vodi i o pokolenjima iza nas.
Svi izloženi elementi idu u prilog tome da se pored patogenih organizama prvo kontroliše rad sa kloniranim embrionima, koji takođe predstavljaju veliku opasnost po ljudsku i životinjsku populaciju.