Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, najpre moram da ukažem na jednu činjenicu, a to je da je, ponovo, čak pet zakona, odnosno načelna rasprava o pet zakona spojena u jednu i na taj način se najbolje pokazuje i kolika je i kakva je briga vladajuće koalicije o ovim oblastima o kojima se zakoni donose.
Zaista je neverovatno i svi smo mi očekivali da, barem, zakon o prekršajima koji je izuzetno veliki i ima preko trista članova, a predstavnici vladajuće koalicije ga najavljuju kao nešto epohalno, veoma važno, kao nešto što će nas dalje približiti Evropi, svi smo mi očekivali da će taj zakon da kažem, uslovno, zaslužiti da se o njemu vodi rasprava u tom punom trajanju od pet časova.
Ali, hajde što su ova četiri zakona koja imaju nekakve veze sa pravosuđem spojena u jedinstvenu raspravu, (Predlog zakona o prekršajima, Predlog zakona o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova,) ali zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom po meni zaista nema šta da traži u ovoj grupi zakona.
Potpuno je nejasno šta je tu rukovodilo predlagača, odnosno šefa odborničke grupe DSS-a da predloži da se i ovaj zakon nađe u tom setu i da i on bude uvršćen u ovu načelnu raspravu.
Jedini razlog kojim se on mogao rukovoditi je upravo izigravanje ove Narodne skupštine, obesmišljavanje njenog rada, jer ovaj zakon apsolutno nikakve veze sa ovim ostalim zakonima nema.
Pročitati ću vam i član 140. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije koji kaže: "O predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres".
Stav 2. kaže: "Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno".
Dakle, da bi Narodna skupština mogla, čak i sa tom poslaničkom većinom, da izglasa ovako nešto nije potrebno da se vama žuri, odnosno to nije dovoljno, već je potrebno da i neki drugi formalni uslovi budu ispunjeni. Ja bih želeo, pošto već nije tu šef poslaničke grupe DSS-a, da mi, barem, onda, ministar Stojković, koji zastupa ove zakone, objasni na koji su način međusobno uslovljeni, na primer, zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom sa zakonom o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje ili sa bilo kojim od ova četiri zakona.
Dakle, pronađite tu nit koja spaja ove zakone i zbog kojih su rešenja u ovim zakonima međusobno povezana, zbog čega je neophodno da mi u jedinstvenom pretresu odlučujemo o svim zakonima. Jednostavno, nema te niti, već, ono što njih povezuje, što povezuje ove zakone, isključivo je želja vladajuće koalicije da obesmisli rad Narodne skupštine i da se rasprava o ovim izuzetno važnim zakonskim rešenjima svede na minimum. Ja ću onoliko koliko sam u mogućnosti, zbog kratkog vremena koje imamo na raspolaganju, pokušati da po nekoliko reči, odnosno rečenica kažem o svakom od ovih zakona.
Najpre, naravno, o Predlogu zakona o odgovornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom i moram reći da je nejasno uopšte zašto se ovaj zakon donosi.
Mislim da ko god je završio pravni fakultet i pročitao Zakon o obligacionim odnosima, a zatim pročitao ovaj zakon od desetak članova o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom, da se našao u čudu zašto je uopšte potrebno donositi ovaj zakon. Ništa novo se u pravni sistem ne uvodi donošenjem ovog zakona. Obrazloženje je onakvo kakvo dobijamo za svaki drugi zakon: da su to zahtevi Evropske unije, da će nas to dalje približiti Evropi, da se usklađuje domaće zakonodavstvo sa evropskim i slično.
Čuli smo ovde od predstavnika vladajuće koalicije i od ministra da se ovim zakonom povećava nivo zaštite koji će naši građani imati.
Nakon njegove izjave još jedanput sam pročitao ovaj zakon. Nisam uspeo da nađem koji je to član zakona predložen, da se slično rešenje, odnosno istovetno rešenje ne sadrži u Zakonu o obligacionim odnosima, pa bih molio ministra da mi kaže konkretno, kojim članom ovog zakona su data bilo kakva veća prava građanima Republike Srbije i šta je to što povećava nivo zaštite, koji je konkretno član, koje će oni pravo imati koje do sada nisu imali i, eventualno, šta to upućuje nas na to da će sudovi na osnovu ovog zakona, eventualno, dosuđivati veće odštete ljudima koji pretrpe određenu štetu zbog neke stvari sa nedostatkom ili da će se povećati, na primer, broj slučajeva u kojima će se moći primeniti ove odredbe. Ja mislim da tih odredbi nema.
Da je to tačno, mislim da nam najbolje govori analiza efekata zakona. To nam je stiglo u ovom obrazloženju Vlade, gde kaže da primena predloženih rešenja neće izazvati, po našoj proceni, dodatne troškove građanima i privredi, a time ni malim i srednjim preduzećima.
Prevedeno na običan jezik, ono što je svima razumljivo, nama ovim Vlada kaže na jednostavan način da se neće povećati obim, jer ako kaže da se neće povećati troškovi u privredi, odnosno proizvođačima stvari sa nedostatkom, ni malim, ni srednjim preduzećima, da na osnovu ovog zakona neće biti naplate veće štete, da veći broj lica neće imati pravo na nadoknadu određene štete. Dakle, sve ostaje kao i ranije. Onda je pitanje zašto mi ovaj zakon donosimo? Da li da bi se hvalili da smo doneli toliko i toliko zakona, jer ako već imamo regulisanu ovu oblast u Zakonu o obligacionim odnosima, a ovde se ništa suštinski ne menja, već se samo deklarativno ponavljaju određene odredbe, mislim da je, čisto pravnički gledano, potpuno besmisleno uopšte ulaziti u ovakvu avanturu kao što je donošenje ovakvog zakona.
Ono što bi trebalo da bude cilj ove vlade, a što svakako jeste cilj SRS, to je smanjenje zakonske regulative, smanjenje, da bi se na jedan konkretan i precizan način regulisale sve oblasti, a ne da bismo donosili zakone radi zakona i da bismo povećavali broj propisa koje neko mora da prati.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, ovo je definitivno zakon koji bi bilo jako teško obrazložiti. Pretpostavljam da se zbog toga niko iz vladajuće koalicije nije ni usudio da ovde detaljno priča ili da pokuša da obrazloži koji su to principi kojima su se oni rukovodili prilikom predlaganja izmena ovog zakona. Ako pogledate, to je izuzetno veliki broj zakona koji je obuhvaćen. To je prva karakteristika ovog zakona. Mislim da je izuzetno teško prebrojati. Radi se o 50 strana, na kojima su gusto napisane odredbe zakona koje se menjaju. Radi se isključivo o promeni iznosa novčanih kazni, koje su propisane u raznim zakonima, ali ono što nedostaje, to je jedinstvena koncepcija pri promeni.
Dakle, ovde je trebalo da čujemo da li se radi o inflaciji. Ukoliko je to razlog za promenu propisanih iznosa, onda bi kroz sve te zakone trebalo da se provlači isti nivo povećanja, odnosno isti procenat povećanja. Upravo, ovde se takva koncepcija ne može naći. Negde se menja novčani iznos zaprećene kazne za 10 ili 15 procenata, negde se menja 50 ili 60 puta, odnosno pet ili 6.000 procenata.
Daću par konkretnih primera: u Zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama u članu 79. stav 2. reči "od 30.000 do 300.000 dinara", zamenjuju se rečima "od 30.000 dinara do 200.000 dinara".
Dakle, opšti maksimum zaprećene kazne se smanjuje. Ovo nije opšta tendencija koja je u zakonu da se povećavaju svi iznosi, već se povećava samo zaprećeni maksimum, ali je onda pitanje zašto taj raspon ne ostaje isti kakav je bio?
Znači, ukoliko je 300.000 dinara, sada smanjeno na 200.000, zašto onda i minimum od 30.000 dinara nije smanjen na 20.000?
Na ovaj način se smanjuje raspon između minimalne i maksimalne zaprećene kazne. Generalno, mi iz SRS nemamo ništa protiv toga. Smatramo da zbog pravne sigurnosti treba da se smanjuje taj raspon, jer činjenica da je u nekim zakonima, u nekim članovima taj raspon i po 50 puta, razlika od minimuma do maksimuma, daje izuzetno velika ovlašćenja pojedincima i u konkretnim slučajevima dolazi do zloupotrebe, do pravne nesigurnosti, jer građani za isti prekršaj, neko će platiti 20.000 dinara, a neko će platiti kaznu od 1.000.000 dinara. To svakako ne treba da se dešava.
U Zakonu o javnim nabavkama, član 147. stav 1. reči "od 100.000 do 200.000 dinara", zamenjuju se rečima "od 100.000 do 1.000.000 dinara".
Dakle, ovde je potpuno drugačija situacija u odnosu na prethodni član. Minimum zaprećene kazne ostaje isti – 100.000 dinara, ali se maksimum povećava sa 200.000 dinara na čak 1.000.000. Dakle, pet puta je sada veći maksimum, dozvoljeni po zakonu, te kazne, a raspon koji je bio u zaprećenoj kazni od 100.000 do 200.000 hiljada, sada je od 100.000 do 1.000.000. Raspon je čak pet puta veći nego što je bio.
Zašto je to rađeno, zaista ne znam koji su razlozi rukovodili predlagača ovog zakona, dobro bi bilo da nam se objasni, jer se ni na jedan racionalan način ne može objasniti ovako različit pristup od zakona do zakona i od člana do člana.
Objašnjenje koje je dato na kraju zakona u analizi efekata zakona kaže: "Efekti će se videti i kroz ostvarivanje pravne sigurnosti građana i jednakosti pred zakonom".
Nadam se da je ministar Stojković pročitao ovakvo objašnjenje pre nego što je došao i pre nego što je prihvatio da bude ovlašćeni predstavnik Vlade za ovaj zakon, ali ipak mislim da to nije tačno. Njega cenim kao pravnika i mislim on ne bi, da je video ovo, dopustio da iza takve izuzetno smele tvrdnje stavi svoj potpis i svoj autoritet.
Šta znači da će se povećanjem opšteg maksimuma neke kazne ili povećanjem od 50 puta određene kazne, ili smanjenjem od tri puta, ostvariti pravna jednakost građana. Kakve veze ima propisana visina kazni sa jednakošću građana? Kakve veze ima visina propisane kazne sa pravnom sigurnošću građana? Nema apsolutno nikakve.
Pravna sigurnost se ogleda kroz to, da li će prema svim građanima biti primenjen određeni zakon i da li je izvesno da će to biti urađeno. Jednakost građana se ogleda kroz to da svi građani, ukoliko su učinili isti prekršaj, pod istim okolnostima, treba da budu kažnjeni istim novčanim iznosima.
Vi na ovaj način, propisujući mogućnost određivanja 50 puta veće kazne za jedno lice u odnosu na drugo za isti prekršaj, urušavate pravnu sigurnost i urušavate jednakost građana pred zakonom.
Bolje bi bilo da ste malo razmislili pa zadržali neki normalan nivo tih kazni i normalan raspon na osnovu koga bi mogla kakva-takva pravna sigurnost i jednakost građana da se uspostavi.
Evo na kraju o razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku. Mi vidimo i šta je suštinski razlog za ovakvo povećanje. Predlagač nam kaže, donošenjem zakona, izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, značajno će se povećati priliv sredstava u budžet Republike Srbije.
Dakle, nije cilj Vlade Republike Srbije pravna sigurnost građana, jednakost ili bilo šta drugo, već je cilj da se napuni budžet. Video je Mlađan Dinkić da od onog suficita, koji je on unapred povećao, nema ništa, video je da je naplata izuzetno slaba, da sve manji broj preduzeća radi, da je sve manji broj zaposlenih. Jedini način na koji on može da napuni budžet, to je, da ponovo posegne za povećanjem kazne. Ali, vi treba da znate da ne možete klati bilo šta za kilo mesa, već da vam je mnogo bolje da obezbedite povoljnu privrednu klimu, da obezbedite da preduzeća rade i da onda na taj način ubirate porez, a ne da pokušavate da, povećanjem kazni ono malo privrede što radi u Srbiji, dovedete do prosjačkog štapa.
Što se tiče sledećeg zakona u ovom setu, to je Zakon o sudijama i uključivanju ovih odredaba koje se odnose na Zakon o prekršajima i pretvaranje sudija koji su do sada bili, praktično se i ne zna kakvi organi, to su sui generis organi, dakle, oni nisu prave sudije, nisu pravi organi državne uprave. Imali su neka sudijska ovlašćenja, direktno su postavljani od Vlade, birani na period od osam godina, sa mogućnošću reizbora. Sada se oni praktično prevode u redovne sudije.
Ali, ono što nas zanima više, što je pre trebalo da nam kaže ministar Stojković, jeste – šta je sa obećanim poboljšanjima koja se odnose na materijalni položaj zaposlenih u sudstvu: koliko su povećane plate sudijama, stručnim saradnicima, pripravnicima, daktilografima i svim onim ljudima kojima ste, u prethodim setovima pravosudnih zakona kada ste povećavali takse, kada ste povećavali procenat koji će direktno ostajati sudovima od tih taksi, govorili da će ovo drastično uticati na povećanje plata, na zainteresovanost zaposlenih za rad i na sve ostalo?
Prošli su meseci, mi smo i tada rekli da konkretnih efekata u tom pravcu neće biti, da će zaposleni biti u istom onom, maltene jadnom, stanju u kome su bili do sada. Mislim da bi bilo bolje da nam ministar sada odgovori zašto nisu ispunjena ta obećanja, koja smo od njega čuli ranije.
Sam zakon je nešto što se može donekle osporiti. Najpre bih krenuo od člana 79v koji kaže da će odluka o broju sudija u prekršajnim sudovima i Višem prekršajnom sudu biti doneta do 1. jula 2006. godine, da će predsednik i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda biti izabrani do 31. decembra 2006. godine u skladu sa odredbama ovog zakona.
Već su, neki to znaju koji se bave oblašću pravosuđa, počela pregrupisavanja kod prekršajnih sudija. Naravno, oni su duboko svesni da će ova skupština, odnosno parlamentarna većina u bliskoj budućnosti odlučivati o njihovoj goloj egzistenciji, svesni su da njihov posao zavisi, budućnost njih i njihove porodice, od toga da li će skupštinska većina biti blagonaklona prema njima. Svima njima predstoji reizbor. Oni su u velikoj panici. Nama je jasno da će, poput situacije koju imamo kada se radi o izboru predsednika redovnih sudova i sudija redovnih sudova, sada doći do potezanja veza, da će opet proraditi stranačke podele, pa će svaka stranka, srazmerno učešću u Vladi, dobiti određeni broj sudija za prekršaje koje može da imenuje. Kako će se to raditi i na šta će to izaći, možemo samo da pretpostavimo.
Član 3. je, takođe, veoma zanimljiv. Kaže da će viši prekršajni sud preuzeti iz veća za prekršaje, a prekršajni sudovi iz opštinskih organa za prekršaje potreban broj zaposlenih koji su obavljali poslove iz delokruga navedenih organa, što znači da su svi zaposleni u prekršajnim organima, takođe, već jednom nogom na ulici. Ostaje da se vidi ko će od njih biti partijski, politički podoban da ostane da radi i u narednom periodu.
Ono što bi bilo normalno, znajući da ne postoji preveliki broj zaposlenih u tim organima, da se ovde u zakonu kaže da će automatski, po sili zakona, svi koji rade u tim organima za prekršaje nastaviti normalno da obavljaju to što su do sada radili i u sudovima za prekršaje. Ili, bar da nam ministar kaže – sada imamo toliko zaposlenih, a toga, naravno, nema ni u obrazloženju, procenjeno je da će biti toliko sudija, procenjeno je da je potreban toliki broj zaposlenih u stručnim službama koji će njih opsluživati i od toliko zaposlenih, toliko će ostati bez posla i ti ljudi će imati prioritete. Ovako, daleko od očiju javnosti, vi danas donosite zakon koji ne govori praktično ni o čemu, nego samo daje mogućnost vladajućoj koaliciji da sutra, daleko od očiju javnosti, na miru odlučuje – ovaj može, ovaj ne može. Jednostavno, da još jedan broj ljudi ostane bez posla.
Mislim da je trebalo, mislim da je to bio osnovni red, da kažete – toliko i toliko građana Republike Srbije će dodatno ostati bez posla, pa da vam to dođe na biro-rada, a čuli smo kako ste i koliko ste ljudi, oko 200.000, izbrisali iz evidencije onih koji su bez posla u Srbiji i na taj način pokušavate da naštimujete one brojke koje se odnose na nezaposlenost. Pored toga što iz dana u dan veliki broj ljudi ostaje bez posla, a jako mali broj ljudi se zapošljava, vama zaposlenost opada. Ali, broj zaposlenih u Republici Srbiji, koji bi trebalo da bude glavni pokazatelj broja zaposlenih, ne raste, nego, takođe, opada.
Sledeći zakon o kome bih rekao par reči je Zakon o uređenju sudova. Mi smo imali nekoliko puta na dnevnom redu zakon o uređenju sudova. Praktično, ovde se preslikavaju ove promene koje ste predvideli Zakonom o prekršajima i uvode se prekršajni sudovi, kao jedan vid organa, odnosno kao jedan tip sudova, inače, reguliše se njihovo osnivanje i sve ostalo kako će funkcionisati.
S obzirom na to da mi vreme, koje imam, ističe, praktično se nisam Zakona o prekršajima ni dotakao, to ćemo do detalja uraditi u raspravi po amandmanima. Pitao bih ove koji kažu da se u Republici Srbiji, odnosno državnoj zajednici Srbija i Crna Gora direktno primenjuju sve međunarodne deklaracije, jer međunarodno pravo ima primat, pa je neophodno da se donese i ovakav zakon o prekršaju. Logično, onda se postavlja pitanje, ukoliko je to tako, ukoliko baš ništa ne zavisi od ove skupštine, nego je dovoljno da se donese negde u svetu sličan zakon, opravdano se postavlja pitanje zašto mi danas uopšte o ovome raspravljamo?
Ukoliko je ovo nešto što mora, ukoliko je ovaj zakon takav zakon da mi ne možemo ovde ništa da promenimo, onda je bilo potpuno besmisleno da podnosimo amandmane, da raspravljamo, ili bilo šta drugo. Onda je ovo možda trebalo doneti u vidu neke deklaracije, a mi po Poslovniku ne bismo imali pravo da podnosimo amandmane i da uopšte pokušavamo da ova zakonska rešenja, predviđena u njemu, poboljšavamo.
Poslanička grupa SRS neće glasati za ove predložene zakone. Mi smo podneli amandmane, pokušali da koliko-toliko poboljšamo predložene tekstove. Nadamo se da će poslanička većina imati sluha to što smo uradili, ali ostaje nam dan za glasanje, da se svi u to uverimo. Hvala.

Reč ima ministar pravde, gospodin Zoran Stojković.

U pitanje političkih ocena ja se neću  upuštati, to je pravo svake stranke. Ali, ovde sam prozvan ja, lično, sa tvrdnjom da nisu ispunjena obećanja. Evo informacija što se tiče plata. To ste čuli, ali vidim da ste prećutali.
Prošle godine sudijama je podignuta plata 25,7%, a ostalim zaposlenima 38,2%. Na to je obračunata inflacija za ovu godinu. Znajući da je to malo po onim prethodnim izmenama, a nisu bile davno, sudijama su podignute plate 30% na tu već povećanu osnovicu od 25,7%. Imate vrlo interesantnu situaciju, a znam da idete po Srbiji, a znam da vam je to poznato, sudije imaju sada u odnosu na prosek plata ostalih zaposlenih četiri do pet puta veću platu.
Podaci koje sam dobio pre 15 dana, bile su sudije iz Bugarske, koja je već na pragu ulaska u EU – njihove sudije imaju platu od 500 do 800 evra. Penziju predsednik vidinskog suda imaće 160, 170 ili 180 evra, u zavisnosti od onog proseka. Budite sigurni da imamo znatno veće plate. Nama se plate kreću od 44.000 za opštinski sud do 171.000 u Vrhovnom sudu, u Odeljenju za suđenje za organizovani kriminal i ratne zločine. To su plate koje ne da zaslužuju poštovanje, nego bih ja više voleo kada razgovaramo ovde da vidimo šta da uradimo sa sudovima da oni kvalitetnije i efikasnije sude, jer narod je spreman da sudstvu plati, ali da dobije ono što je minimum obaveza tih sudova i sudija, da ispune svoju obavezu i posao prema građanima i da im daju zaštitu prava. Mislim da se tada neće postavljati pitanje.
Druga stvar je vezana za biranje. Ovde je rečeno da li će se izabrati ovoliko stranaka ili ovoliko. Koliko znam, ranije je bilo kada su birali odbor pa se tačno znalo jedna trećina ide ovoj stranci, jedna trećina onoj stranci i jedna trećina trećoj stranci, a onda kada su se odbori i dalje predlagali pa došao DOS, bilo ih je 18. Prvi zakon koji smo doneli uveli smo Visoki savet pravosuđa baš da bi se izbegla ta mogućnost da većina u skupštini po tom sistemu može da odabere. To smo uspeli.
Odbor može da da mišljenje, ali više ne može da predloži izbor onako kako je ranije mogao. Što se tiče broja zaposlenih, u obrazloženju stoji, ništa se za sada ne ukida, ali imamo jednu evidentnu činjenicu da je jedan broj tzv. mandatnih kazni, a one predstavljaju skoro 40% prekršaja, prešao na organe MUP-a.
Kada se, sada, krajem godine, izvrši analiza da se vidi koliko je predmeta ostalo i koliko treba zaposlenih i sudija, onda će se menjati Zakon o organizaciji sudova. Ovde ga nema i nije diran, ako ste to primetili. Znači, ako ne bude nekih ključnih izmena, gledajući da on sada postupa kao sud, to je postupak koji traži veći broj zaposlenih, a s druge strane smanjen broj predmeta, ne tvrdim da će uopšte nešto da se smanji ili ako se smanji, povećaće se onaj drugi organ, odnosno sud za prekršaje. Pitanje je da li će uopšte biti smanjenja. Međutim, tu moramo biti objektivni i da krajem godine sagledamo sve ove podatke, pa na bazi toga da određujemo mrežu sudova u Zakonu o sedištu i organizaciji sudova.
To je ono našta sam hteo da ukažem da se zna da se tako zaista predviđa, a što se tiče obaveze koju sam preuzeo, ja sam je i ispunio. Vi ste rekli da nisam, a ja tvrdim da jesam ispunio. Ja idem po Srbiji, to je vama poznato, dobar broj ljudi kaže, bogami kakvo je stanje za sada sudije najbolje žive. Nemojmo da gledamo neobjektivno stvari. Hvala.

Hvala, reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.

Tačno je gospodine ministre da ste vi na neki način onemogućavali te stranačke dogovore time što ste uveli Visoki savet pravosuđa, ali nije dobro to što sada to nije potpuno ukinuto, nego je samo umesto Skupštine preneto u Visoki savet pravosuđa. Sada je on u situaciji koju smo mi imali ranije ovde, da se stranke ovde dogovaraju oko toga koji će čiji predstavnik biti izabran, sada imamo situaciju da se u Viskom savetu pravosuđa predstavnici raznih stranaka i interesnih grupa dogovaraju oko toga ko će nama biti predložen, a mi kao legitimno i direktno izabrani predstavnici, neposredno izabrani predstavnici naroda, nemamo mogućnosti da utičemo na to da li će neko od prijavljenih kandidata, bez obzira na lične i profesionalne kvalitete, biti predložen za izbor.
Što se tiče ovog vašeg primera vezanog za Bugarsku, za plate sudija – mislim da niste izabrali baš najbolje poređenje. Mislim da ima svetlijih primera i boljih sa kojima bi trebalo da se upoređujemo. Ta činjenica da je možda u Bugarskoj penzija sudija 160 evra vama možda nešto govori, ali znajući kolike su plate imale sudije u Republici Srbiji do pre par godina i imajući u vidu da se plata izračunava na osnovu proseka od svih 30, 35 ili 40 godina radnog staža, koliko ih je ko već ostvario, jasno nam govori da ni njihove penzije neće biti mnogo veće.
Sudstvo je u jako lošem položaju već duže vreme. Mislim da ni kod nas penzionisane sudije nemaju mnogo veće plate. To je između ostalog i bio razlog što je veliki broj njih odlazio u advokate, što je veliki broj njih naknadno, iz penzije, dolazilo u sudove da rade, navodno da vrše onu čuvenu medijaciju od koje nije bilo ništa, a pravi razlog je bio samo da bi uzeli još neki dinar i da bi mogli da žive na način dostojan čoveka.
Vaše je pravo, kao predstavnika vlasti i vladajuće koalicije, da hvalite to što ste uradili, naše je da osporavamo, ali vi ste propustili da mi odgovorite na jedno od pitanja, a to je: na koji način će ovaj predlog zakona o odgovornosti proizvođača za stvari sa nedostatkom poboljšati, odnosno povećati i dati neko novo pravo bilo kom građaninu Srbije, a i ono što je možda još važnije – na koji način je ovaj zakon u toj suštinskoj vezi sa bilo kojim drugim od ova druga četiri zakona, seta od pet, o kojima mi danas raspravljamo zajedno.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS reći ću nekoliko stvari o ovom setu zakona koji je na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije, pre svega o zakonu o prekršaju, jer su ostala dva zakona, o izmenama i dopunama Zakona o izboru sudija i o organizaciji sudova vezana za zakon o prekršajima, a reći ću i nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona kojim su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, zato što mislim da to treba reći.
Mislim da je dobro što Skupština Srbije raspravlja zakon o prekršajima. Nadam se da će biti usvojen jer lično mislim, a i poslanička grupa SPS, da je dobro da se pitanje rada sudova za prekršaje i pitanje statusa sudija za prekršaje reši na ovaj način, jer su do sada sudovi za prekršaje bili negde između uprave i pravosuđa, sa nekim posebnim statusom, predstavljaju jedan hibrid u našem sistemu.
Sada oni, praktično, ovim zakonom postaju deo pravosuđa. To je dobro, dobro je što time izlazimo u susret i onome što je deo normativnog uređenja u zemljama EU, jer ima više razloga za tako nešto.
Iz sadržaja ovog zakona se vidi da je u mnogim rešenjima Predlog zakona o prekršajima upodobljen Krivičnom zakoniku. Išlo se na neki sistem, metodološki sličan sistem i mislim da je to dobro. Generalno, moram reći da smo mi bar do sada kao obični građani bili upoznati sa prekršajima, oni koji voze to znaju, kada ne upravljaju motornim vozilom na odgovarajući način, pa kada su predmet prekršaja, a obični građani su se o tome informisali ili saznavali kada bi se govorilo o nekim incidentima na sportskim takmičenjima, u godinama pre kada su bile određene demonstracije ili slično i kada se desi u određenim gradovima Srbije da ponašanje ljudi u jednom većem obimu, koje iziskuje reagovanje sudova za prekršaje, jer je ta hitnost postupka bila obeležje rada sudije za prekršaje.
U našoj novijoj političkoj istoriji, od 2000. godine pa naovamo, o prekršajima se najviše govorilo kada je kontrarevolucionarna vlast – DOS-ovska pribegla jednom rešenju, vanpravnom i siledžijskom i kada je određen broj sudija za prekršaje, zbog sprovođenja Zakona o prekršajima, jednostavno udaljila sa posla.
Naime, za one koji ne znaju, sećate se nekoliko godina pre kada je jedan broj sudija u Beogradu, zbog sprovođenja Zakona o informisanju, bio suspendovan sa posla. Tada je u Beogradu 54 sudije bilo predloženo za razrešenje. Malo se zna da je taj Gradski sud za prekršaje, od primljenih zahteva, koliko je bilo zahteva za sprovođenjem Zakona o informisanju, 92% tih zahteva odbacio u startu i uopšte se nije vodio postupak za tih 92% slučajeva.
Onih 8% preostalih slučajeva koji su bili predmet rada sudije za prekršaje, nažalost, bili su osnov da ti ljudi budu predmet sankcija DOS-a.
Bilo je 54 predloga za razrešenje. U roku od tri dana, verovali ili ne, možda gospodin ministar ne zna taj podatak, a ostale kolege sigurno ne znaju, u roku od tri dana, od tih 54 sudije koji su bili predloženi za razrešenje, 37 je prešlo u redove DHSS i drugih stranaka DOS-a, da bi dobili formalan osnov da ne budu razrešeni. U roku od tri dana 37 sudija je prešlo, formalno su postali članovi političkih stranaka, DHSS i drugih stranaka DOS-a i time izbegle osnov za razrešenje, jer nije postojao nikakav drugi osnov do politički.
Njih 17 je bilo razrešeno. Nažalost, posle toga se jedan od njih, koji je imao najbolje rezultate na nivou Beograda, ubio zbog toga. To je jedna tragedija koja pokazuje kako se može biti surov prema ljudima koji apsolutno primenjuju zakon i rade svoj posao. Tih 17 ljudi je bilo smenjeno što su primenjivali zakon.
Vrhovni sud je, to treba znati, sve te ljude vratio na posao, jer je doneo presudu kojom je ocenio da je pogrešno primenjen zakon. Međutim, ti ljudi koje je Vrhovni sud svojom odlukom vratio, oni su kasnije bili raspoređeni, od strane ministra pravde, na celom prostoru Republike Srbije, od Preševa do Subotice. Čak se dešavalo da ljudi iz Beograda idu daleko od Beograda da bi radili taj posao. Vidi se kako se to radilo. U Beogradu su postavili čoveka koji je kasnije bio smenjen sa tog mesta zbog zloupotrebe službenog položaja i protiv njega se danas vodi više krivičnih postupaka. To najbolje govori o kvalitetu ljudi koji su došli na ta mesta.
U svakom slučaju, to je u našoj novijoj političkoj istoriji bilo vreme kada se najviše govorilo o sudijama za prekršaje i o sudovima. SPS smatra da je ovaj zakon dobar. Kada se pogleda njegov sadržaj, vidi se da ima dosta elemenata koji su jasni.
Moram ovde pomenuti još dve stvari za koje mislim da su od značaja kada se govori o ovom zakonu, a to je način izbor sudija. Najbolje bi bilo kada bi se, pošto će se od 31. 06. 2006. godine utvrditi ukupan broj sudija za prekršaje, od 31. 06. 2006. do kraja 2006. godine će se izvršiti izbor tog broja sudija i predviđa se nov način izbora sudija. Do sada je to bila stvar Vlade Republike Srbije. Može se pretpostaviti da takav način izbora sudija same sudije za prekršaje dovodio u stanje jedne nesigurnosti, jer kako god da su radili, koliko god da su radili, uopšte nije bio učinak, uopšte nije bilo bitno kvalitetno izvršavanje posla, sprovođenje zakona. Moglo im se desiti na sledećoj sednici Vlade da budu razrešeni. Pomenuo sam ove primere koji predstavljaju te eklatantne slučajeve.
Dobro je da je unapređen postupak izbora sudija, da on ima jedno obeležje, neću upotrebi reč "demokratsko", jer ta reč je zloupotrebljena mnogo puta od ove kontrarevolucije 5. oktobra pa naovamo, ali da postoji veći uvid javnosti u predlaganju i izboru kandidata za sudije.
Moram reći da sam, kao član Odbora za pravosuđe i upravu, bio u situaciji da više puta vidim da ni sam Visoki savet pravosuđa nije dosledan kada predlaže neke kandidate za sudije, pa moram i ovim putem, na ovom mestu, povodom ovog zakona da izrazim i ja svoje određene rezerve u to kako će Visoki savet predlagati kandidate, ali o tome ću govoriti kada bude tačka izbora ljudi u pravosuđu, a to je 17 tačka dnevnog reda.
Za danas mislim da je dovoljno reći da je ipak bolje, nego što je do sada rešenje – da Vlada imenuje, bolje je da Visoki savet predlaže, a da Skupština raspravlja o tim kandidatima. Praktično, Skupština će biti u situaciji da raspravlja o svakom od predloženih kandidata i na osnovu informacija koje poslanici dobiju, a verujte mi da se u gro-slučajeva pokazuje da su informacije koje poslanici imaju najkvalitetnije i najtačnije.
Onda će Narodna skupština, a preko Narodne skupštine i javnost Srbije biti u situaciji da mnogo kvalitetnije, nego do sada, oceni kvalitet tih predloženih ljudi.
Moram pomenuti još jednu stvar vezano za zakon o prekršajima. Postoji četiri vrste kazne: novčane kazne, kazna zatvora, dobrovoljan rad i poeni za oduzimanje vozačke dozvole. Kada je reč o novčanoj kazni, činjenica je da su sudovi za prekršaje svojim poslom obezbeđivali jako veliki deo para u budžetu unutar pravosuđa, za budžet Republike Srbije.
Izvršenje rešenja je početkom 2000. godine bilo preko 60% na nivou Beograda, a posle tih promena, kada su došli DOS-ovi ljudi, to je palo ispod 15%. To se dobro zna, ali to govori o načinu kako se zakon sprovodio.
Objektivno, sudije za prekršaje će biti u jednom problemu, s obzirom na to da će morati da poznaju jako veliki broj zakona, jer se ove odredbe o prekršajima nalaze u velikom broju zakona. Oni će biti u situaciji da više od drugih pokažu sposobnost za razumevanje sadržaja mnogih zakona, sigurno nekoliko stotina, jer će morati na osnovu tih zakona da primenjuju odredbe i ovog zakona.
Kada je reč o zakonu o prekršajima, SPS smatra da ovaj zakon treba usvojiti i da je to jedan dobar korak napred sa stanovišta određenja i normativnog i stvarnog položaja sudija za pravosuđe. Dobro je da ''prekršajci'' konačno ulaze u redovan sud.
Još nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona kojim su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Moram reći da sam i ja, kao i moje kolege poslanici SPS, kada smo videli izmene i dopune ovog zakona, a s obzirom na to da u ovim izmenama i dopunama zakona ne piše na šta se odnose tačno te novčane vrednosti i kazne za prekršaje, bio iznenađen visinom nekih određenih kazni, prekršaja.
Međutim, kada sam uzeo nekoliko zakona, a to nije teško, lako se može doći do toga, i kada sam uporedio sadržaj tih zakona, odnosno predložene kazne, verujte mi da to uopšte nije onako tragično kako izgleda ili kako se želi predstaviti. Iskustvo je pokazalo da su novčane kazne nekad najbolji lek da se preko džepa najbrže stiže do mozga i da je to najbolji način da se neki ljudi dovedu u stanje da poštuju zakon ili da se opamete da bi poštovali zakon. Pitanje je koliko je u mentalitetu našeg naroda prihvatljivo verbalno ubeđivanje ili kazne koje nemaju svoju suštinu, ali ovako preko džepa, mnogi će razmisliti o tome šta rade i kako rade.
Primera radi, pomenuću samo nekoliko kaznenih odredaba zakona o bezbednosti saobraćaja, gde se pominje, npr. da će se novčanom kaznom, ranije je bilo od 500 dinara do 5.000 novih dinara, ovo uzimamo kao jedan eklatantan primer, a sada se predlaže – novčanom kaznom od 80.000 do 800.000 dinara kazniće se za prekršaj OUR, SIZ ili drugo pravno lice, i sada ima nekoliko uslova, ukoliko, kada odredi itd.
Da bi pokazao koliko to ima smisla citiraću – "ako naredi ili dozvoli da autobusima u međumesnom prevozu bude pridodato priključno vozilo za prevoz putnika". Sasvim je logično ako bi se tako nešto uradilo da onaj ko to čini treba da bude predmet sankcija, predmet zakona ili ako naredi ili dozvoli da se prevoz lica autobusima i trolejbusima vrši protivpravno odredbama člana zakona ili novčanom kaznom od 60.000 do 600.000 novih dinara, a ranije rešenje je bilo od 450 dinara do 4.500 dinara. Kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica i centar za obuku vozača ili drugo pravno lice, pa se onda u 41. tački navodi ako urade to i to. Ima tako logičnih stvari da, apsolutno, treba da budu kažnjeni ako bi učinili nešto što bi bilo suprotno odredbama zakona.
Primera radi, ako se pri obuci kandidata za vozače ne pridržava odredbe tog i tog člana. Sami znate kakve posledice može izazvati ako neko nije kvalitetno obučen za vozača: on će sutra sesti u neko vozilo, voziće drumovima Srbije i izazvaće neku saobraćajnu nesreću gde će biti ljudske i materijalne žrtve, ili ako obučavanje kandidata za vozača vrši protivno odredbama zakona, ili ako naredi ili dozvoli za obučavanje kandidata da upravljanje motornim vozilom vrši instruktor koji je pod uticajem alkohola ili drugih opojnih sredstava, bolestan, umoran ili u takvom psihičkom stanju da je nesposoban da vrši siguran nadzor nad kandidatom kojeg obučava.
Svedoci smo da škole za obuku vozača niču kao pečurke posle kiše i dobro je da postoje ovakve odredbe da bi se jednostavno mnogo razmišljalo o zakonu i o njegovoj primeni, odnosno kakve su sankcije za nepoštovanje zakona.
Pomenuću Zakon o okupljanju građana, gde je sada kazna 5.000 umesto 1.000 novih dinara, a to je za ovu našu političku stvarnost beznačajno, da će novčanom kaznom od 5.000 dinara biti kažnjen, odnosno kaznom zatvora kazniće se za prekršaj sazivač javnog skupa koji nije preduzeo mere za održavanje reda na javnom skupu. Sa stanovišta naše političke stvarnosti to je beznačajna kazna u odnosu na organizovanje jednog političkog skupa itd.
Zakon o javnom redu i miru ima sijaset primera u odeljku koji se odnosi na prekršaje gde se praktično vidi koliko je dobro da se povećava novčana kazna, jer ovde se pominje kazna od 500 novih dinara za one koji uznemiravaju druge svađom ili vikom; ili kazna od 1.000 novih dinara za paljenje raketa i drugog zapaljivog sredstva; ili za preprodaju ulaznica za bioskope, sportske i druge manifestacije kazna je 700 novih dinara, verovali ili ne, što je jako smešna suma u odnosu na stvarnost koja postoji.
Uzeo sam ovih desetak primera da bih praktično pokazao da ima smisla što su odredbe zakona izmenjene i da ima smisla što su predloženi veći novčani iznosi. Kada je reč o Zakonu o osnovama bezbednosti u saobraćaju, delu koji se odnosi na kaznene odredbe, zadržana su ista novčana rešenja kao do sada u najvećem delu članova i tu nema nekih izmena.
Uzeo sam namerno ove slučajeve, naravno, ne sporeći da će se verovatno naći i neki drugi koji mogu biti argument druge prirode, ali sam apsolutno mišljenja, i moje kolege narodni poslanici iz SPS, da je dobro zbog zastarelosti nekih odredbi koje se odnose na te novčane iznose, da se izvrše ove izmene i da se ovaj zakon usvoji, jer ljudi koji rade suprotno zakonu treba da budu predmet sankcija i treba da računaju da će pored moralne sankcije, ukoliko uopšte neko vodi računa o tome, biti predmet novčane sankcije, pa će duboko razmišljati o onome što rade.

Reč će posle ministra imati narodni poslanik Takač Ištvan, potom Sreto Perić, pa Petar Cvetković.

Želim da kažem dve rečenice čisto informativno. Poslanik Obradović reče da je naplata pala u Beogradu na 15%. Nakon kadrovskih promena na čelu tih organa mogu da vam kažem da se ona vratila na preko 60%, a ono što sam proverio lično na terenu po Srbiji je, negde, između 73 i 82%. Kada se dogura naplata na 82% verujte da je to skoro idealno, imajući u vidu materijalnu situaciju ljudi i nemogućnost plaćanja određenog broja lica koja su kažnjena. Inače, vezano za ovaj raspon mislim da treba da bude velik.
Svi mi kažemo da je velika kazna, ali kada nam se desi da zbog bacanja raketa poginu deca na stadionu, onda to danima traje i pitamo se dokle ćemo to da tolerišemo.
Znači, moramo da preduzmemo određene mere i da postignemo ono što je nama potrebno, a to je da je jedna Engleska koja nije mogla da preživi te stvari od nereda huligana danas ne mora da ima ni ogradu, jedan je mir i apsolutan red na utakmicama. To govorim kao jedan od primera. Potpuno se slažem sa Vama da taj raspon treba da bude viši.

Reč ima narodni poslanik Takač. Ištvan Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a neka se pripreme potom Petar Cvetković, Branislav Rankić.