Nastavljamo sa radom.
Pre nego što dam reč gospodinu ministru, dva obaveštenja. Ovlašćeni predstavnik po ovim tačkama dnevnog reda, u zajedničkom načelnom pretresu poslaničke grupe Srpska radikalna stranka je narodni poslanik Vjerica Radeta, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 je narodni poslanik Bogoljub B.Pejčić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 4, 5, 6, 7. i 8. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA STVARI SA NEDOSTATKOM, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA KOJIMA SU ODREĐENE NOVČANE KAZNE ZA PRIVREDNE PRESTUPE I PREKRŠAJE, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA, PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA I PREDLOG ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Pitam, da li predstavnik predlagača Zoran Stojković, ministar pravde, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine ministre.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi, prvo, Zakon o zaštiti potrošača od mana stvari. Tu ću biti kratak, jer je i sam zakon kratak.
U skladu sa direktivom Saveta Evrope, mi treba da upodobimo naše propise, da pružimo malo veću garanciju našim potrošačima, nego koju imaju do sada. To je zaštita od mana stvari objektivnog tipa. Tu se predviđa šira zaštita i samo izuzeci za proizvođača ili uvoznika, ako ne ispoštuje obaveze koje ima prema potrošaču, da mogu da budu oslobođeni od odgovornosti.
U ostalom delu potrošač dobija znatno veću zaštitu. Ako proizvod nema svojstva koja bi morao da ima, koja treba da stoje u deklaraciji ili čak u reklami, ima pravo da se obrati za naknadu štete, ako je takvim proizvodom, usled korišćenja, pretrpeo određenu štetu. Normalno, tu postoji mali izuzetak vezan za nuklearne proizvode, obzirom da je to deklaracijom, koju je ratifikovala ova zemlja, predviđeno kao posebna mere zaštite.
U odnosu na Zakon o prekršaju, želim da kažem da se radi o jednoj izuzetno značajnoj stvari, koja se prvi put kod nas dešava, tj. organi za prekršaje u onom ključnom delu postaju sudovi za prekršaje. Po potpisanim konvencijama mi smo imali obavezu da se odlučimo da li treba ostaviti kaznu zatvora, kako je do sada izriču upravni organi ili sud.
Smatramo da ima mesta da sudovi za prekršaje budu ti koji izriču tu kaznu, da sudovi za prekršaje budu ti koji daju jemstvo i sudovi da budu ti koji daju sada valjane naloge za privođenje i zadržavanje.
Iz tih razloga, kažem, sam zakon je prerađen, da bi mogao da se upodobi onome što smo preuzeli kao obavezu potpisivanjem Konvencije o zaštiti ljudskih prava.
Što se tiče Zakona o prekršajima, tu je urađena nova sistematizacija, tako da su dati, pre svega, osnovni principi, prekršajna odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak, izvršenje odluka u prekršajnom postupku i ustanovljavanje nadležnih sudova za prekršaje.
U opštem delu date su, takođe, novine, jer je valjano određena definicija samog prekršaja, a u kaznenom delu date su nove kazne. Jedna od njih je rad u javnom interesu, gde se tačno predviđa kada može da se izrekne, koliko traje i posebno je napravljen osvrt na maloletnike u tom delu.
Nova kazna je, kazneni poeni, sa poništavanjem važeće vozačke dozvole. Uveden je ovaj princip da bi se ovaj zakon upodobio novom Zakonu o bezbednosti javnog saobraćaja i krivičnom zakonodavstvu. Predviđena je kao posebna mera upisivanje kaznenih poena, a kada dođe do broja od 18, ide poništaj dozvole i oduzimanje dozvole. Do sada smo imali da se upiše u dozvolu, pa malo falsifikuju dozvole, malo rade svašta i koriste ih dalje. Našli smo da je ovo daleko bolji način da se to pitanje reguliše. Ako bude bilo potrebno, daću još neke odgovore. Samo navodim šta je novina.
Dve nove zaštitne mere su zabrana pristupa oštećenim objektima ili mestu izvršenja prekršaja i javno objavljivanje presude. Mislim da je druga mera i te kako značajna, ako želimo da određenim presudama, pre svega, prekršajnih sudova, damo značaj i da ukažemo građanima šta ne valja i da dobije valjani pristup javnost. Moramo da imamo u vidu da se naši građani mnogo češće sreću sa prekršajima nego sa sudovima. U tom smislu i objavljivanje presuda prekršajnih sudova za one bitne stvari će imati daleko veći značaj nego do sada. Kazniti čoveka prekršajno niko ne zna, a radi se o vrlo učestalim prekršajima i prekršajima sa najvećom opasnošću.
Kod maloletnika, takođe smo upodobili sistem kažnjavanja, pa su predviđene i nove maloletničke mere, posebno određene obaveze, da se oštećenom izvini, da prema svojim mogućnostima nadoknadi štetu, da ne posećuje određena mesta, da izbegava kontaktiranja sa određenim licima, jer znate da danas imamo sve veći problem maloletničke delikvencije, pa i prekršajne, a vezana je vrlo često za kontakte sa određenim grupama.
Pored ovog niza mera, predviđeno je da one mogu trajati najduže do šest meseci i normalno ako se radi o društveno-korisnom radu, ne može da pređe više od 10 sati mesečno, da ne bi došao u situaciju da remeti školovanje i slične stvari.
Kod zastarelosti zadržan je raniji sistem, s tim što je uvedena novina, da može i do pet godina da traje rok zastarelosti, za razliku od prethodnih sistema, jer se došlo do zaključka da je čitav niz prekršaja vezanih za spoljnu trgovinu ili za carinske prekršaje i prestupe, koji traju duže od dve godine i ne mogu da se završe za dve godine.
U toj situaciji smatrali smo da kod tih izuzetaka treba dozvoliti nešto duži rok zastarelosti.
Imajući u vidu da je obezbeđena sudska zaštita, predvideli smo i donošenje presude. Tačno je predviđeno da za blaže prekršaje, gde ostaju prekršajni organi, oni mogu da donose rešenja i naredbe, zaključke i zabeležbe, a za one teže u prvom i drugom stepenu će suditi sudovi za prekršaje.
U smislu tih izmena napravljene su i izmene u onom delu vezanom za omogućavanje suđenja za prekršaje, tako da organi uprave mogu da imaju samo mogućnost poziva i dovođenja, ali samo sud može jemstvo i zadržavanje da izrekne.
Na novi način smo izvršili propisivanje zadržavanje lica pod dejstvom alkohola i drugih omamljujućih sredstava. Znam da će tu biti malo spora, ali slično sudu, odlučili smo da ima te mogućnosti, da može sada i sud za prekršaje da izrekne, jer imate vrlo opasne situacije, kada je čovek alkoholisan ili pod dejstvom droge, ako ga pustite može ponovo da uradi nešto slično, pa ga treba malo zadržati, da se bar otrezni ili da dođe k sebi.
Jemstvo je takođe regulisano na valjan način. Ponovo je predviđeno, samo sud može da odredi jemstvo i način njegovog izvršenja.
Kod najtežih – predviđeni su vanredni pravni lekovi i to je vezano za onaj deo gde sudovi izriču presude.
Možda, jedna od najbitnijih novina, što smo sa onim amandmanima koje smo usvojili na Odboru, dali mogućnost da u onim slučajevima, gde se presuda izriče, a onaj ko bude ovlašćen, oglasi krivim, ili za prekršaje, ili oslobođen, ne traži presudu, nego da je dovoljno da se uradi samo prepis izreke presude.
To ćemo morati da uradimo, u krajnjoj liniji, možda, i u parnici, i u krivici, da ubrzamo postupak do donošenja konačnih odluka, da narod ne čeka godinama.
U pogledu efekata donošenja novog zakona, ono što je najbitnije, neće izazvati neke nove troškove, s obzirom na to da će organi biti pretvoreni u sudove, a pratiće onu mrežu sudova i u tom smislu se menja Zakon o sudovima i Zakon o Visokom savetu.
Normalno, broj će biti određen zakonom, posebnim, kada se vidi potreba, gledajući broj predmeta, za brojem sudova.
Inače, smisao ovih izmena je, po meni ono što je najbitnije, da se postigne efikasnost i ekonomičnost stečajnog postupka, da ne dolazimo u situaciju kao sada da skoro 50% zastareva, jer više ne mogu da stignu da urade, a s druge strane, kod izvršenja opet se javlja taj problem, da opet 50% zastareva.
Sa svim ovim naporima koje smo uradili, podigli smo taj nivo zaštite. Ali, otprilike, u prvostepenim i drugostepenim postupcima penju se između 63% i 68%, a u izvršenju na 80 do 82%. Međutim, još uvek jedan veliki broj ne može da se završi zbog glomaznosti samog postupka. Sa ovim izmenama probaćemo i te nedostatke da otklonimo.
Na kraju, ostaje nam onaj zakon koji stoji ovde već skoro godinu dana, to je tzv. omnibus zakon, kojim želimo da uskladimo Zakon o prekršajima sa ostalim odredbama o prekršajima kod drugih zakona. U jednom delu prihvatili smo amandmane, pa smo izostavili određene oblasti, gde je posebnim zakonima to već regulisano, a u drugom delu smo usaglasili ovaj Zakon o prekršajima sa ostalim zakonima, tako da tu ne bude nekih kolizija i suprotnosti.
Prihvatili smo tu nekoliko amandmana, smatrajući da su dobri i da treba da, na određen način, poboljšaju tekst ovog zakona.
Kada bude reči o amandmanima, vrlo rado ću se odazvati zahtevu da dam određena objašnjenja. Hvala.

Hvala. Obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik DSS za tačke dnevnog reda, o kojima sada raspravljamo, narodni poslanik Đorđe Mamula.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, pa Đorđe Mamula ispred Demokratske stranke Srbije. Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala. Demokratija zaista čini čuda. Naravno, mislim na demokratiju onako kako je vide sledbenici "buldožer revolucije". Danas ovde govorimo o pet predloga zakona u objedinjenoj raspravi. Radi se o zakonima iz oblasti pravosuđa, dakle, tamo gde smo još uvek najtanji.
Raspravljamo o pet zakona gde se u jednom delu potpuno transformiše jedan deo uprave u pravosuđe i sve to danas radimo pred, verovali ili ne, 12 narodnih poslanika iz vladajuće koalicije.
To je posledica Poslovnika koji je izglasan od strane te vladajuće koalicije, kojima je bilo bitno samo da uđu u salu u vreme kada se glasa, naravno, ni to nikada ne ide u terminu koji bude zakazan, zato što svako glasanje podrazumeva određene trgovine, dogovore, pregovore.
Sve to ne interesuje poslaničku grupu SRS, to su problemi vladajuće većine. Ali, nas interesuje neodgovornost te vladajuće većine prema građanima Srbije, prema ovom parlamentu.
Ovo što danas ovde vidimo je zaista, najblaže rečeno, nepoštovanje dostojanstva Narodne skupštine. Neverovatno je da narodni poslanici, koji će glasati za ove zakone, nisu spremni čak ni da odsede ovde da čuju šta to mi, srpski radikali, koji nećemo glasati ni za jedan od ovih zakona, imamo da kažemo.
Naravno, reći ćemo i zbog čega nećemo da glasamo za ovaj zakon.
Neprihvatljivo je našoj poslaničkoj grupi, gospodine ministre Stojkoviću, da ste i Vi u ime Vlade, za predlog da se vodi objedinjena rasprava o pet predloga zakona, došao je iz poslaničke grupe DSS, od šefa te poslaničke grupe.
Naravno, znam da je to u dogovoru sa Vama, ministre Stojkoviću. Neprihvatljivo je i neverovatno je da vi niste mislili da o ovim predlozima zakona treba natenane da se ispričamo u ovom parlamentu, da vi kažete šta je to dobro u ovim zakonima, a mi da kažemo šta je to što nije dobro u predlozima ovih zakona. Nažalost, to je već postao manir u ovom parlamentu.
Jedini i osnovni razlog na koji se ovde ministri pozivaju jesu nekakve direktive Evropske unije. Nikoga ne interesuje ustavni osnov donošenja određenih zakona, odnosno njihovog predlaganja.
Videćete i danas, reći ću vam kasnije kada budem govorila pojedinačno o predlozima, kako se značajni zakoni donose suprotno Ustavu Republike Srbije, odnosno neke odredbe zakona su neustavne. To nikoga ne interesuje.
Valjda zato što pojedinci iz vladajuće koalicije razmišljaju o nekom budućem ustavu, koji je očigledno teško da donesu. Ali, ne možete da koristite nešto što je već vaša ideja, vaše viđenje.
Morate biti svesni da mi imamo Ustav, da Srbija ima Ustav i da svaki zakon koji se usvoji u ovom parlamentu mora da bude baziran i da ima svoj pravni osnov u Ustavu Republike Srbije. To je velika zamerka. Iznenađuje me, ministre, da ovakvi predlozi dolaze od vas.
Na Odboru za pravosuđe i upravu raspravljalo se, bili su na dnevnom redu amandmani koji su podneti na sve ove zakone, nijedan amandman nije prihvaćen od amandmana koji dolaze iz poslaničke grupe SRS.
Evo, tri, kaže ministar na pet zakona, baš dobro ministre. Jednostavno se nije saslušalo zbog čega smo želeli i na koji način smo želeli, bar amandmanski, da uredimo i pomognemo da se urede ovi zakoni.
Ali, nismo mi u SRS uopšte iznenađeni što u vladajućoj koaliciji ne prihvataju naše amandmane.
Ako se samo setimo, a podsećam vas, da je prošle nedelje skupštinska većina ovde izglasala da ne žele da se raspravlja o Predlogu rezolucije SRS, a koja se odnosi na onu Rezoluciju Ujedinjenih nacija o ugroženosti mađarske nacionalne manjine, dakle, kada o tako značajnom segmentu i tako značajnim događajima u Srbiji neće da se glasa samo zato što jedan takav predlog dolazi iz poslaničke grupe SRS, onda to zaista govori o vladajućoj većini.
Neverovatno je i nemoguće da očekujete da mi glasamo za neke vaše zakone, čije donošenje uopšte nije o glavu, da tako kažem narodski. Ne kažemo da neke od ovih zakona nije trebalo predložiti i doneti, ali zaista u Srbiji ima mnogo prečih stvari, prečih problema.
Najvažniji je ovaj, o kome se danas raspravlja u Ujedinjenim nacijama, pitanje Kosova i Metohije. Svi smo trebalo je da budemo zabavljeni tim problemom i danas i prethodnih dana. Nažalost, u ovom parlamentu se poodavno nije govorilo o toj rak-rani Srbije.
Zakoni, koji se danas predlažu, možda jesu u jednom delu, bar neki od njih, osnov za popravljanje stanja u pravosuđu, ali sami zakoni, pogotovo ovi koji su danas na dnevnom redu, ministre, neće pomoći da se stanje u pravosuđu popravi.
Vi dobro znate, kao što zna svaki građanin Srbije, da stanje u ovoj oblasti nije dobro, da se ništa nije učinilo ili veoma malo, da se stanje popravi, da nam i dalje sudovima haraju sudije i predsednici sudova predstavnici političkih stranaka, i to onih koji danas ne sede ovde u parlamentu.
Mi govorimo o tome uporno i stalno, govorićemo kada na dnevnom bude ta tačka opširnije i konkretnije. Sada bih pokušala vrlo kratko da se osvrnem na ove zakone. Jednostavno je nemoguće govoriti i kao pravnik udubiti se u bilo koji od predloga ovih zakona, jer ovih 20 minuta koliko je određeno za svaku poslaničku grupu u načelnoj raspravi bi bilo možda dovoljno da se govori samo o jednom od ovih predloga. Zato ću samo kratko da govorim pojedinačno o predlozima ovih zakona.
Kolege koje će govoriti u načelnoj raspravi verovatno će u najkraćem da pretrče preko ovih predloga zakona, ali kada budemo govorili o pojedinostima, koristićemo pravo da govorimo o amandmanima, da pokušamo da ubedimo skupštinsku većinu, ako tada bude više od 13 koliko je danas narodnih poslanika, s obzirom na to da ministra Stojkovića nismo uspeli da ubedimo kada smo govorili na Odboru za pravosuđe i upravu.
Prvi po redu je Predlog zakona o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom. Ministre, rekli smo Vam i na Odboru, rekli smo i kolegama koji su bili prisutni da smo mi iz SRS mišljenja da ovaj zakon uopšte nije trebalo donositi.
Ne trebaju nam zakoni samo da bismo imali jedan u nizu i da bi predsednik Skupštine s vremena na vreme obavestio javnost kako je ovo najprofitabilnija skupština, jer ne znam koliko je zakona doneto. Donosimo zakon o materiji koja je već regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Da ispunjavamo direktive EU samo tamo gde njima to odgovara nije dobro.
Naravno, ne mislimo mi da ne treba da se usklađuju naši propisi, ali mnogo je godina do tog eventualnog ulaska u tu EU, ako je uopšte u to vreme kada mi dođemo pred vrata bude bilo.
Nikada ne bi bio problem neposredno pre tih integracija da se donese taj veliki broj zakona, ali je nepotrebno donositi zakone i primenjivati 10 ili 15 godina zarad nečijeg ćefa, a nikakve koristi ni u ovoj oblasti, niti uopšte kod građana Srbije od ovih i ovakvih zakona.
U ovu grupu ste, valjda da prođe nezapaženo, odnosno mislite da bi moglo da prođe nezapaženo, uvrstili Predlog zakona o izmenama zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje.
Ako ste, kolege poslanici, gledali ovaj zakon, mislim da vam je jasno šta je suština. Ovde se radi o stotinak članova ovog predloga zakona, a u svakom članu se radi o povećanju novčanih kazni. Povećanja su zaista drastična.
Čak i u zakonima koji su doneti u vreme ove vlade ili one prethodne vlade, a to govori o tome da nisu tačne tvrdnje predstavnika Vlade o inflaciji u ovoj godini, odnosno da su tačne tvrdnje stručnjaka, ekonomista koji nama predviđaju visoku stopu inflacije. Da je to tako, vidimo i po ovim predlozima, pogotovo i po amandmanima koje je jedan kolega iz poslaničke većine podneo na ovaj zakon. Naravno, svi njegovi amandmani su prihvaćeni od strane ministra na Odboru za pravosuđe i upravu.
Zbog kratkoće vremena reći ću dve ili tri najdrastičnije stvari, odnosno povećanje novčanih kazni, više radi javnosti u Srbiji.
U jednom od članova amandmanski je predviđeno da se u članu 10. Predloga zakona o izmenama Zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, u Zakonu o oružju i municiji bilo je predviđeno u članu 34. tog Zakona, (o oružju i municiji) kazna za privredni prestup u ovoj oblasti od 30 do 150.000, a novim zakonom se predviđa od 50.000 do tri miliona dinara. Zamislite koliko je puta to povećanje i koliko je tačna priča Dinkića o suficitu u budžetu. Ovaj zakon se donosi samo da bi se napunio budžet, da bi se potvrdila inflacija.
O čemu god da se radi, koji god privredni prestup je u pitanju povećati kaznu od 150.000 na tri miliona dinara je zaista strašno i nema opravdanja. Ne znam kako ćete ministre to da pravdate, ako budete uopšte o tome govorili, ali kažem vam da to nema opravdanja.
Recimo, u Zakonu o javnom redu i miru između ostalog je povećana kazna od 1.000 na 20.000 dinara, a odnosi se na bacanje petardi, pucanje iz vatrenog oružja na svadbama itd. Ne mislim da ovo ne treba da bude sankcionisano, ali ovakvo povećanje je potpuno besmisleno.
Komentarisaću samo jedan član Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U članu 178. tog Zakona u prvom stavu stoji da novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara kazniće se za prekršaj organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice, između ostalog, ako naredi ili dozvoli da se probna vožnja vozila na motorni pogon vrši bez odobrenja.
Vladi nije palo na pamet da promeni ovaj zakon bar terminološki, jer ne znam koga će to kazniti ako ovde stoji da će se kazniti organizacija udruženog rada, samoupravna interesna zajednica. Koja je to organizacija udruženog rada danas? Koja je to samoupravna interesna zajednica? To se nije menjalo, ali se kazna od 1.000 do 10.000 po ovom zakonu pretvara u kaznu od 100.000 do milion dinara.
I ovo je dokaz da Vladi nije bitno, kao ni Ministarstvu koje predstavlja ovde ove zakone, da se nešto suštinski promeni, već samo da se narodu uzmu pare.
Nemam više vremena da govorim o ovom zakonu, ali čućete još interesantnih primera.
Predložene su izmene i dopune Zakona o sudijama i Zakona o uređenju sudova. Ove izmene i dopune odnose se na činjenicu da se predviđa da će organi za prekršaje da se transformišu u sudove za prekršaje i u suštini SRS nema ništa protiv tog transformisanja, ali imamo jedan strah u ime svih sudija za prekršaje – imamo loše iskustvo sa onom prvom tzv. demokratskom Vladom Zorana Đinđića i njegovim ministrom Batićem.
Ni dan-danas, ministre Stojkoviću, niste vratili na posao u Vladi Srbije sve one sudije za prekršaje koje je Vladan Batić svojevremeno razrešio samo zato što su primenjivali zakon. Ovo nije ni karikiranje, ni parafraziranje, hvalili su se tada tzv. demokrate da sudije za prekršaje koje su primenjivale Zakon o informisanju u to vreme, više neće biti sudije za prekršaje.
Više puta sam, kad god sam o sudijama govorila, govorila o tome i zaista očekivala da ova vlada ispravi tu nepravdu i da te sudije za prekršaje vrati na posao.
Inače, dobro je da organi za prekršaje prerastu u sudove za prekršaje zato što, između ostalog, sudije za prekršaje su sudije kao one sudije koje rade u redovnim sudovima, ali im je status bio uvek lošiji od plate, rešavanja stambenih uslova, uslova rada. Uvek je to nekako bilo na marginama, kao da oni nisu ljudi koji takođe dele pravdu, a jesu.
U tom smislu, dobro je da to bude tako, ali samo vam skrećem pažnju, ministre, da se ne desi ono što je već viđeno, da vi u vladajućoj većini ne iskoristite tu situaciju da, kada sve sudije budu razrešene, jer će to morati da se uradi da bi ih vi ovde na Skupštini, a na predlog Visokog saveta pravosuđa, predložili za sudove za prekršaje, da ne iskoristite tu priliku i da jedan deo sudija, koji nekome iz vladajuće većine iz nekih drugih razloga ne odgovaraju, ne budu imenovani za sudije.
Na kraju, imamo Predlog zakona o prekršajima. On je i po dnevnom redu poslednji. Meni je ostalo minut i po da komentarišem taj predlog. Jednostavno, to nije moguće. Naravno, neću ni da govorim sada pojedinačno o članovima ovog zakona. Govoriću ja, govoriće i kolege, pogotovo u raspravi o pojedinostima.
Dve načelne stvari samo da kažem. Prvo, ako je predviđeno da će se organi za prekršaje transformisati u sudove za prekršaje, onda mislimo da nije trebalo, da bi samo ovaj zakon bio ovako obiman i imao ovako veliki broj članova, nije trebalo da se prepisuje Zakon o krivičnom postupku, jer će ubuduće njegove odredbe da se odnose i na ove sudije za prekršaje. S druge strane, nedovoljna je sinhronizacija ova dva zakona u nekim delovima ovog zakona o prekršajima. Tu smo mi intervenisali amandmanski i tu ćemo da se raspričamo u danu kada se bude raspravljalo o pojedinostima.
Ono što sam rekla na početku, spomenuću samo tri člana ovog predloga zakona, to su članovi 46, 54. i 68. koji nemaju uporište u postojećem, važećem i jedinom Ustavu Republike Srbije.
Dakle, ministre, mislimo da je trebalo da prihvatite amandmane SRS bar ove koje se odnose na to da smo vas upozoravali da odredbe zakona koji se predlaže i koji se ovde donosi treba da budu u skladu sa Ustavom, do onih ostalih amandmana koji su pravno-tehničko uređenje zakona. Naravno, nama je najbitnije da se usvoje amandmani koji su suštinski i koncepcijski drugačiji, jer mi u SRS imamo drugačiji prilaz od vas i od stranaka koje će glasati za ovaj zakon.
Dakle, poslanička grupa SRS neće glasati za ove zakone, odnosno glasaćemo protiv ovih zakona. Možda vaša namera i jeste dobra i nemamo suprotno mišljenje u tom delu da neke od ovih stvari treba regulisati ovako kako je predviđeno, ali kažem, koncepcijski potpuno drugačije. Trebalo bi da prihvatite naše amandmane, da bi vam zakoni koje ćete primenjivati bili bolji. Naravno, ne očekujemo mi to od skupštinske većine, s obzirom da mi ne učestvujemo u trgovinama kod glasanja.
Dakle, nećemo glasati za zakon. Imamo mnogo zamerki. Nadam se da će kolege koje budu govorile da govore pojedinačno o zakonima, da ne potroše sve vreme govoreći uopšte, jer je nemoguće sa ovako malo vremena, u ovakvim uslovima predviđenim Poslovnikom, ozbiljno raspravljati o ovako ozbiljnim temama.

Izvolite, gospodine ministre.

Biću kratak i daću nekoliko objašnjenja, da ne ostane nedoumica.
Što se tiče ovog zakona o zaštiti potrošača, tačno je da mi imamo Zakon o obligacionim odnosima, koji je dobar. Međutim, ovde se radi o pojačanoj meri zaštite potrošača. Prihvatam da mi nećemo sutra ući u Evropsku uniju, ali ako je Evropska unija donela direktivu da natera i svoje članice da moraju da daju povećanu zaštitu svojim građanima, ne vidim razloga zašto naši građani ne bi uživali tu zaštitu sve do onog momenta dok ne uđemo u Evropsku uniju. Zašto bi oni bili nešto gori nego oni tamo u Uniji, gde se traži veća odgovornost proizvođača i lica koja vrše prodaju u odnosu na građane i građani imaju veću zaštitu. Mislim da tu neće biti smetnji, da naši građani uživaju bar taj deo zaštite, bez obzira kada mi uđemo u Evropsku uniju.
Što se tiče amandmana, mislim da ste me dovoljno upoznali i nikada nisam pravio razliku ko podnosi amandmane. Uvek sam gledao da li oni poboljšavaju sistem zakona i da li oni zaista mogu da se prihvate. I u ovom slučaju sam prihvatio one amandmane koji poboljšavaju tekst zakona. Jedan broj amandmana sam odbio iz vrlo jednostavnog razloga, a to sam rekao na Odboru. U odnosu na ovaj prvi zakon, koncepcijska je razlika između SRS koja smatra da zakon ne treba da postoji i onda se članovi brišu. U toj situaciji nije imalo mogućnosti da se prihvate radi poboljšanja, sem da povučemo zakon.
Što se tiče kazni, stoji činjenica da su neke povećane. Moram da vam kažem da mi nemamo krivičnu odgovornost pravnih lica. Imamo za to prekršaje i prestupe. Njihove kazne su uvek znatno veće nego predviđene kazne za fizička lica. To i te kako ima opravdanja, naročito kada se radi o najtežim prekršajima vezanim za uvoz robe, carinske prekršaje i slične stvari.
Što se tiče eventualnog biranja sudije za prekršaje i razrešenja, i sada kažem da sam od onih ljudi koji uvek smatra da treba časnost, struka i spremnost da se radi, da budu jedini kriterijumi za izbor. Što se toga tiče, uvek ću zastupati taj stav, a vi ćete u Skupštini birati.
Takođe, vezano za Krivični zakonik, činjenica je da smo u ovom zakonu uneli određene stvari koje su specifične za prekršaje, slično odredbama iz Krivičnog zakonika, ali ostale odredbe nismo dirali, iz prostog razloga što imate odredbu koja kaže da će se za sve ostale stvari koje nisu regulisane ovim zakonom primeti Krivični zakonik. Prema tome, nije imalo potrebe ponavljati sve te odredbe u ovim drugim, jer će se on primeniti gde god nije regulisano posebno, kao specifičnost prekršajnog zakona. To je čisto radi objašnjenja.

Sledeći će imati reč ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, gospodin Đorđe Mamula, posle pauze.
Pauza je do 14,55 časova.
(Posle pauze – 15,10)

Dame i gospodo poslanici, nastavljamo sa radom. Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Budući da je više tačaka dnevnog reda spojeno govoriću samo o Predlogu zakona o prekršajima, koji mi se čini da je najvažniji. Ovaj predlog po svojoj sadržini predstavlja predlog modernog zakona, u skladu sa savremenim težnjama u prekršajnom pravu i nauci prekršajnog prava. Po svojoj sadržini usklađen je sa međunarodnim pravom, budući da po Ustavnoj povelji kod nas međunarodno pravo ima primat nad domaćim i sve usvojene konvencije se neposredno primenjuju, tako da više nije ostavljeno na slobodnoj volji da li ćemo prihvatiti međunarodne konvencije ili nećemo, ili ćemo poštovati primat međunarodnog prava ili nećemo.
U UN 1948. godine izglasana je Opšta deklaracija o ljudskim pravima. Država Jugoslavija tada nije glasala za Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, tako da svi oni čija su prava bila povređena od 1948. do 1971. godine ne mogu da računaju na naknadu za svoja povređena prava, jer država nije priznala Opštu deklaraciju o ljudskim pravima.
To je bilo vreme kada je pao i predlog da se u Opštu deklaraciju o ljudskim pravima unese pravo na formiranje koncentracionih logora koji su bili formirani u Jugoslaviji, ali eto nisu ušli u proceduru UN, zamalo, tako da ta intervencija da ne treba da usvajamo zakone nije tačna, jer sve evropske države usklađuju svoje zakonodavstvo sa evropskim konvencijama, a onima koji ne veruju savetujem da pogledaju sajt EU i da pogledaju sajtove pretraživača zakonodavstva, pa da vide kako se usklađuju domaći propisi evropskih država sa Evropskom deklaracijom, odnosno svim preporukama EU.
Bilo je krajnje vreme da se promeni naš zakon o prekršajima, jedan vrlo staromodan i prevaziđen zakon, iz jednog vremena koje je definitivno za nama. Sa druge strane, status prekršajnih organa nije dovoljno jasan. Oni su organi posebne vrste. Naime, nisu ni pravosudni organi, ni organi uprave, tako da je to moralo da se izmeni – da prekršajni organi prestanu da postoje u našem pravu i da dobijemo prekršajne sudove kao nadležne sudove za utvrđivanje odgovornosti zbog povrede prekršaja, da se sudije nadležne za prekršaje izjednače sa ostalim sudijama u sudskom sistemu i da prekršajno pravo i prekršajni postupak po svojim rešenjima prate promene u krivičnom pravu i krivičnom postupku, jer u svim državama u svetu se može uočiti određena sličnost.
Ako želite da vidite kakav je prekršajni zakon u nekoj državi pogledajte kako je uređena krivična odgovornost u krivičnom zakonu, kako su uređena pitanja iz krivičnog prava i onda ćete znati da su preslikana rešenja u prekršajnom postupku. Isto važi i za zakone o krivičnom bilo koje države, videćete sličnosti između prekršajnog postupka i zakona o krivičnom postupku neke države.
Kada je reč o materijalnom delu prekršajnog zakona mislim da je dobra nova definicija pojma prekršaja, koja vrlo jednostavno definiše prekršaj kao izvršenje radnje koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj i uz to protivpravna. Načelo zakonitosti je u članu 3. vrlo jasno definisano: da prekršaj mora biti predviđen u propisima, vrlo jasno definisan i da se ne može suditi za prekršaj koji nije bio predviđen kao prekršaj u vreme kada je izvršen.
Mislim da su dobra rešenja kod radnji izvršenja, vremena izvršenja, mesta izvršenja, posebno kod nužne odbrane, gde je došlo do preuzimanja rešenja iz Krivičnog zakonodavstva, koje je sada mnogo šire definisano. Naime, zna se da nema prekršaja ako je radnja propisana kao prekršaj učinjen u nužnoj odbrani. Međutim, ono što je bitno to je u stavu 2. (član 13.) da je, nužna odbrana – ''ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili od dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad''. Dakle, sada se proširuju dobra koja se štite. Ranija je definicija bila da od sebe ili drugog odbije istovremeni i protivpravni napad, a sada od svog dobra i dobra drugog odbije istovremeni i protivpravni napad.
Samim tim, sa takvim rešenjem kod nužne odbrane logično je da je došlo do promene kod krajnje nužde, koja je takođe definisana na savremen način. Naime: ''Krajnja nužda postoji ako je prekršaj učinjen da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost''.
U pogledu prekršajne odgovornosti uveden je nov jezik. Naime, govori se o krivici i oblicima vinosti, umišljaju i nehatu. U članu 18. uračunljivost nije imala posebne novine. Pravna zabluda je zadržana na način kako je i do sada bila definisana i mislim da je tu nađena prava mera, obzirom da preuzimanje potpunog rešenja iz Krivičnog zakonika ne bi bilo u redu zbog specifičnosti prekršaja. Mislim da su dobra rešenja i u pogledu saučesništva, tako da su zadržana ranija rešenja.
Novina u pogledu vrste kazni je da imamo sada rad u javnom interesu i poništenje važenja vozačke dozvole zbog negativnih poena za one vozače koji učestvuju u javnom saobraćaju i krše propise. Mislim da je to pravo rešenje, budući da imamo sve veći broj ljudi koji su nepažljivom vožnjom unesrećili mnoge ljude, naročito decu.
Mislim da bi primena ove odredbe morala biti vrlo jasna i široka, kako nam se ne bi dešavalo da nepažljivi vozači stvaraju invalide ili usmrćuju ljude u javnom saobraćaju, posebno kada pogledate u poslednjih desetak godina koliko je ljudi izginulo u saobraćaju, a to nadmašuje cifru iz nekih ratova.
Kada je reč o zaštitnim merama predviđena je zabrana upravljanja motorni vozilom. Međutim, mislim da bi bilo bolje još jedno rešenje, a to je da je uvedena zabrana polaganja vozačkog ispita za one koji su pokušali da voze i voze automobil bez položenog vozačkog ispita.
Mislim da bi takve osobe, kojih ima sve više, trebalo da snađe odgovarajuća zaštitna mera tj. zabrana polaganja vozačkog ispita u određenom periodu, kako bi zapamtili taj svoj pokušaj učešća u javnom saobraćaju bez vozačke dozvole.
Dobro je što je u članu 46. u tački 7) predviđena zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, gde, takođe, vidim paralelu sa krivičnim postupkom. Posebno je ovo bitno zbog nasilja koje je povećano i mislim da je ova mera pravi odgovor za smanjenje nasilja i uopšte, za ponašanje, odnosno posebna zaštitna mera prema onim prekršiocima koji ne mogu da poštuju određene vrednosti.
Javno objavljivanje presude, to je takođe novina i mislim da oni koji vrše teške prekršaje treba da dožive to da javnost u novinama može da čita da su se obrukali i da to izađe svuda kako bi javnost znala o kome je reč.
Što se tiče načela postupka, mislim da je tu napravljena dobra ravnoteža između zaštite javnog interesa i prava učesnika u postupku. Dalje, slobodna ocena dokaza je zadržana, insistira se na ekonomičnosti prekršajnog postupka, to načelo je i do sada bilo.
Što se tiče prava na odbranu, ono je sada daleko bolje definisano, da je veoma jasno i da je pravo i na formalnu i na materijalnu odbranu obezbeđeno na dobar način. Što se tiče upotrebe jezika u prekršajnom postupku, takođe, taj član 86. je sasvim dobro rešenje i mislim da tu nije bilo nikakvih primedbi, čak ni u javnoj raspravi nije bilo primedbi povodom tog rešenja.
Nadležnost sudova je ključna promena. Dakle, uvode se ipak prekršajni sudovi kao prvostepeni sud, dakle, vrše sudije, a radiće i prekršaje, trebalo bi da ispunjavaju iste one zakonske uslove koji se traže i za sudije. Okrivljeni i njegova prava u članu 108. su takođe dobro definisani. Mislim da je jasno stavljeno do znanja da okrivljeni ima pravo da se brani samo uz stručnu pomoć branioca, tako da tu nekih novina nema.
Mislim da su dobra rešenja i u pogledu pravnih lekova, u žalbenom postupku. Ovaj zakon u celini treba podržati i mislim da predlagač zaslužuje svaku pohvalu. Hvala.

Da li ima još nekoga od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika da želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redoslednom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DSS, G17 plus i SPS.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.
Da li je tu? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.