Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, kolege poslanici, posebno mi je zadovoljstvo, kada se govori o putevima i putnoj privredi, što sam ovlašćen predstavnik SPS iz razloga što sam u svojoj karijeri imao prilike da se pune tri godine družim sa putarima, s obzirom na funkcije na kojima sam bio, da učestvujem u izgradnji magistralnog puta M-24 kroz Požarevac, odnosno zaobilaznicu oko Požarevca i da shvatim kakva je to privredna grana, koliko je bitna i šta je to što je najbitnije za putare i privredu uopšte.
Tada sam shvatio da su putari ljudi i privredna delatnost gde se vidi sve što uradiš, a vidi se i ono što ne uradiš. Apelujem na stručnu diskusiju koja će se voditi u okviru zakona o putevima, smatrajući, pre svega, da i zimsko održavanje puteva koje je na teretu putara, a i prevaziđenost sadašnjeg zakona koji je donet 1991. godine, daje nam za pravo da odmah i na početku govorimo o vrlo sistematskom i vrlo dobrom zakonu koji je shvatio sve aktuelnosti putara i nas kao korisnika puteva.
Istakao bih, pre svega, upravljanje i formiranje novog javnog preduzeća, nazvao bih to gazdovanjem javnog preduzeća, s obzirom da će imati veliku odgovornost kod održavanja puteva. Takođe, osnovna i najveća problematika kod putara sigurno je finansiranje.
Podneo sam amandman na član 16. zakona samo iz razloga kako bi Republička direkcija, odnosno buduće javno preduzeće, putari mogli da dobiju određena finansijska sredstva uvećana za neki procenat da ispune tu svoju osnovnu delatnost.
Žao mi je što nije održan Odbor za saobraćaj i veze, s obzirom da je kolega, koji sedi u prvom redu do ministra Ilića, nama u onom delu, pre sednice Odbora za saobraćaj, objasnio kolika se šteta nanosi, koliko se udesa dešava i koliko ima poginulih lica, koliko se pretrpi šteta zato što nemamo dovoljno finansijskih sredstava da bi puteve, odnosno magistralne, regionalne i sve ostale doveli u ono funkcionalno stanje kako bi se bezbedno rukovodilo. To su podaci koji su bili frapantni.
Zamolio bih da u nekoj od budućih diskusija čujemo te podatke, onda ćete shvatiti koliko je bitan ovaj moj amandman, da se poveća ovaj određeni iznos.
Takođe, rekao bih, pošto je tu ministar, da bi na Vladi, odnosno Agenciji za privatizaciju sva preduzeća koja se bave putnom privredom iz privatizacije automatski ta sredstva, koja se dobiju privatizacijom, vrate javnom preduzeću za gazdovanje putevima. Na taj način bi došli do inicijalnih, prvih i osnovnih sredstava koja bi bila van ovih budžetskih, odnosno van celokupne skale koja govori o finansiranju puteva. Sigurno da bi ta urgentna sredstva mnogo doprinela.
Nije mi daleko ni misao da sva ona preduzeća koja privrednu delatnost ostvaruju kroz i preko puteva, pre svega mislim na autotransportna, autobuska preduzeća, da isto i ona svoja sredstva, koja budu ubrala privatizacijom, vrate putarima. Sigurno da ne mogu da izvučem koja je to kalkulacija, s obzirom da nisam u Odboru za privatizaciju i ne znam kakvi bi finansijski efekti bili, ali sam ubeđen i siguran da to nisu mala sredstva.
S obzirom da nam je Poslovnik dozvolio da u načelnoj raspravi i posle načelne rasprave pričamo o amandmanima, sugerisao bih samo nekoliko osnovnih amandmana koje sam podneo. U ovih prvih deset minuta pričaću o tim amandmanima iz razloga da bi diskusija trebalo da pokaže da li povući te amandmane ili ih ostaviti.
Podneo sam amandmane na članove 5, 16. i na član 51. U članu 5. se kaže da Vlada Republike Srbije treba da donese akt o kategorizaciji puteva. U dosadašnjim zakonskim rešenjima imali smo postojanje magistralnih puteva, regionalnih puteva, i to su putevi za koje je bila zadužena Republička direkcija za puteve i lokalne puteve, za čije održavanje je bila zadužena lokalna samouprava.
Zakon sada predviđa tzv. četiri kategorije i to: državne puteve prvog reda, državne puteve drugog reda, opštinske puteve i ulice. S obzirom na nas poslanike, na celokupnu javnost, mnogo je bitno da Vlada propiše kriterijume, a da ipak Skupština Republike Srbije usvoji akt o kategorizaciji puteva.
Vremenom su se izgrađivali putevi koji su povezivali pojedine regione, da ne kažem države, ali pojedine opštine, juče na poslaničkoj grupi sa ministrom Ilićem smo se dogovarali i da li je ovaj moj amandman opterećenje Skupštini, s obzirom da će biti ko zna koliko zahteva, tako da mnogo znači ta kategorizacija oko finansiranja. Bila mi je obaveza, s obzirom da sam podneo amandman, da iniciram pravo na diskusiju.
Kada se govori o članu 16. koji predviđa 10% od akcize, u drugoj ili trećoj alineji, da pređe finansiranje puteva, moj amandman se odnosi na 5% od maloprodajne cene naftnih derivata, što bi bila čista situacija i buduće javno preduzeće bi imalo nesmetan, a ono što je najbitnije, što je rekao ministar, kontinuirani prihod.
Podvlačim, mnogo je bitno da se iz sredstava od privatizacije, da se sredstva koja se uberu od preduzeća, koja se bave i osnovano je da se bave putnom delatnošću, i autotransportna preduzeća, koja obavljaju svoju delatnost, baš zahvaljujući putevima, a i njima je u interesu da to budu – da budu određena sredstva i da budu preinačena sredstva iz Agencije za privatizaciju u ovo novo javno preduzeće.
Ispada da mnogo hvalim zakon, ali jeste studiozan i sistematski.
Mnogo mi je značilo kada sam pročitao odeljak – zaštita javnog puta. U dosadašnjem zakonu i u pravilima imali smo da su putevi zaštićeni, odnosno da se vodi računa kako se koriste, pa iz tog određenog razloga sam podneo amandman za prekomerno korišćenje javnog puta. Taj institut – prekomerno korišćenje javnog puta lepo je objašnjen u članu 51. On govori, pre svega, da težak teret, odnosno kamioni koji kontinuirano prolaze jednom saobraćajnicom, a za koju će biti nadležna država, odnosno javno preduzeće, da će morati pojedina preduzeća, koja na taj način ostvaruju prihod, da nadoknade te puteve.
Situacija puta Požarevac-Kostolac, gde godinama ide komadni ugalj na teškim kamionima, ili situacija gde određene cementare prevoze velikim kamionima tovar, sigurno da uništava i da to nije normalno korišćenje tog puta. Isto tako, pojedine šumske uprave, ne samo pojedine, nego sve šumske uprave koriste magistralne i regionalne puteve za prevoz i ostvarivanje svoje delatnosti.
Znači, ono što je u mom amandmanu osnovno i karakteristično, to je da će ministar preko svojih stručnih službi određenim aktom biti dužan i obavezan da donese rešenje da naplati korišćenje tog puta. Sigurno da će biti određenih napada možda na ovaj amandman ili neprihvatanja ovog amandmana.
Reći će pojedina javna preduzeća, kao što je EPS, kao što je NIS – plaćaju određenu rentu, ali oni plaćaju određenu rentu za korišćenje prirodnog bogatstva, za ugalj, naftu, ne plaćaju nikakvu rentu zato što koriste put prekomerno, odnosno zašto je on formiran, zašto je on urađen i ne plaćaju nikakvu rentu. Sigurno je da ministar neće pojedina javna preduzeća ili privredna preduzeća na taj način da isfinansiraju ceo taj put, ali ona šteta koja je nastala kontinuiranim definisanjem, kao i šteta koja nastane određenim specijalnim prevozom moći će da se naplati.
Koristiću drugih deset minuta kada čujem ostale diskusije. Hvala.