Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, otvaramo treći dan rada treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, potvrđeno da postoji kvorum i uslovi potrebni za rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Dušan Proroković, nadam se da će nam se brzo priključiti posle operacije.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM PUTEVIMA.
Kao što smo sinoć najavili da odmah danas dogovorimo i raspored rada, dakle, radićemo danas možda produženo, a raspravljajući tačku koja je na dnevnom redu pre 18,00 časova, ali najduže do završetka načelne rasprave 10. tačke dnevnog reda – zakonu o revizorskoj instituciji. Dakle, u odnosu na to, rasporedićete svoje vreme i rad po odborima. Zahvaljujem na razumevanju.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, podsećam vas da je za poslaničku grupu SRS – jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi; DSS – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS – 44 minuta, 24 sekunde; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; SPS – 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 – 21 minut, 36 sekundi; poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Istovremeno, obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici ispred poslaničke grupe SRS – narodni poslanik Aleksandar Đorđević, ispred poslaničke grupe Nova Srbija i samostalni poslanici – narodni poslanik Miroslav Markićević.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Iliću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, duži period vremena zakon o javnim putevima čeka na  skupštinsku proceduru, nažalost, kasno je došao zbog drugih zakona.
Međutim, EU izuzetno puno, a posebno banke koje finansiraju izgradnju puteva, insistiraju da se što pre ovaj zakon usvoji, jer ovaj zakon će današnju Direkciju, koja je na budžetu, odvojiti u javno preduzeće koje će imati svoj upravni odbor i koje će moći da posluje kao i ostala javna preduzeća.
Šta je bitno u ovom zakonu i zašto se insistira da se to uradi? Znate da su putevi u jednoj državi krvotok države i da su osnovna podloga za razvoj jedne države. Zato je izgradnja putne infrastrukture veoma važna za svaku državu, pa naravno i za Srbiju.
Međutim, mi smo zbog raznoraznih problema godinama kada su se radili rebalansi budžeta skidali jedan deo sredstava baš sa puteva, tako da smo uvek išli sa nešto nižim sredstvima od budžetski planiranih sredstava.
Šta će ovaj zakon promeniti? Promeniće to da će današnja Direkcija za puteve, a buduće javno preduzeće za puteve Srbije imati konstantne prihode koje nećemo moći u toku godine skidati bilo kakvim rebalansom.
Zato je i predloženo u zakonu da 10% od akcize ili kroz amandmane ima predlog 5% od maloprodajne cene benzina, što se izdvaja u fond za puteve.
Tačno je da su u drugim državama Evrope ta sredstva znatno veća, ali je problem u Srbiji da imamo niz budžetskih problema i da ne možemo izuzetno puno ulagati u putnu infrastrukturu, kako je to u svetu.
Direkcija za puteve, kada se transformiše u javno preduzeće koje će imati svoj višestranački upravni odbor moći će i finansijski da se zadužuje. Moći će da povlači kreditne linije, da uzima kratkoročne kredite, isplati izvođače i neće morati da koristi procedure da se zadužuje uz garancije države kroz skupštinske procedure, već će kao svako javno preduzeće moći veoma brzo i efikasno da deluje u momentu kada joj treba određeni broj sredstava da premosti neki period gradnje kod izvođača.
Ovaj zakon je moderan evropski zakon koji je prvenstveno usaglašen sa bankama koje finansiraju putnu infrastrukturu u Evropu. Na ovaj zakon morale su da daju saglasnost i Svetska banka i Evropska investiciona banka, EBRD i sve ostale institucije koje se bave putnom privredom i finansiranjem putne infrastrukture u Evropi.
Nama je zadovoljstvo da kada krenemo sa intenzivnijom izgradnjom puteva. I do sada smo to činili koliko god je to bilo moguće, ali sada ćemo imati konstantnije prihode i moći ćemo da planiramo sredstva koja nikada niko neće moći da umanjuje, smanjuje i raznoraznim rebalansima određene projekte odbaci u toku godine.
Nadam se da ćete ovaj zakon podržati. Ovo je moderan evropski zakon po uzoru na sve evropske države i ovaj novi zakon o javnim putevima poboljšaće održavanje puteva, a posebno će poboljšati putnu infrastrukturu i izgradnju novih puteva u Srbiji. Znate da veoma brzo ulazimo u koncesije za izgradnju putne infrastrukture. To će ovako moderan zakon pospešiti i znatno poboljšati.
Prema tome, molim vas da podržite ovaj zakon, jer će on mnogo značiti u Srbiji za izgradnju putne infrastrukture, a isto tako za održavanje postojećih puteva.
Očekujem raspravu, očekujem da sve ono što je dobro kažete, možda zakon nije najbolji, možda ga doteramo da bude još bolji sa vašim amandmanima, učestvujte u raspravi, naravno korektnoj. Dajte da ovaj zakon usvojimo i rešimo veoma važan problem, a to su javni putevi Srbije. Hvala.

Hvala. Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, kolege poslanici, posebno mi je zadovoljstvo, kada se govori o putevima i putnoj privredi, što sam ovlašćen predstavnik SPS iz razloga što sam u svojoj karijeri imao prilike da se pune tri godine družim sa putarima, s obzirom na funkcije na kojima sam bio, da učestvujem u izgradnji magistralnog puta M-24 kroz Požarevac, odnosno zaobilaznicu oko Požarevca i da shvatim kakva je to privredna grana, koliko je bitna i šta je to što je najbitnije za putare i privredu uopšte.
Tada sam shvatio da su putari ljudi i privredna delatnost gde se vidi sve što uradiš, a vidi se i ono što ne uradiš. Apelujem na stručnu diskusiju koja će se voditi u okviru zakona o putevima, smatrajući, pre svega, da i zimsko održavanje puteva koje je na teretu putara, a i prevaziđenost sadašnjeg zakona koji je donet 1991. godine, daje nam za pravo da odmah i na početku govorimo o vrlo sistematskom i vrlo dobrom zakonu koji je shvatio sve aktuelnosti putara i nas kao korisnika puteva.
Istakao bih, pre svega, upravljanje i formiranje novog javnog preduzeća, nazvao bih to gazdovanjem javnog preduzeća, s obzirom da će imati veliku odgovornost kod održavanja puteva. Takođe, osnovna i najveća problematika kod putara sigurno je finansiranje.
Podneo sam amandman na član 16. zakona samo iz razloga kako bi Republička direkcija, odnosno buduće javno preduzeće, putari mogli da dobiju određena finansijska sredstva uvećana za neki procenat da ispune tu svoju osnovnu delatnost.
Žao mi je što nije održan Odbor za saobraćaj i veze, s obzirom da je kolega, koji sedi u prvom redu do ministra Ilića, nama u onom delu, pre sednice Odbora za saobraćaj, objasnio kolika se šteta nanosi, koliko se udesa dešava i koliko ima poginulih lica, koliko se pretrpi šteta zato što nemamo dovoljno finansijskih sredstava da bi puteve, odnosno magistralne, regionalne i sve ostale doveli u ono funkcionalno stanje kako bi se bezbedno rukovodilo. To su podaci koji su bili frapantni.
Zamolio bih da u nekoj od budućih diskusija čujemo te podatke, onda ćete shvatiti koliko je bitan ovaj moj amandman, da se poveća ovaj određeni iznos.
Takođe, rekao bih, pošto je tu ministar, da bi na Vladi, odnosno Agenciji za privatizaciju sva preduzeća koja se bave putnom privredom iz privatizacije automatski ta sredstva, koja se dobiju privatizacijom, vrate javnom preduzeću za gazdovanje putevima. Na taj način bi došli do inicijalnih, prvih i osnovnih sredstava koja bi bila van ovih budžetskih, odnosno van celokupne skale koja govori o finansiranju puteva. Sigurno da bi ta urgentna sredstva mnogo doprinela.
Nije mi daleko ni misao da sva ona preduzeća koja privrednu delatnost ostvaruju kroz i preko puteva, pre svega mislim na autotransportna, autobuska preduzeća, da isto i ona svoja sredstva, koja budu ubrala privatizacijom, vrate putarima. Sigurno da ne mogu da izvučem koja je to kalkulacija, s obzirom da nisam u Odboru za privatizaciju i ne znam kakvi bi finansijski efekti bili, ali sam ubeđen i siguran da to nisu mala sredstva.
S obzirom da nam je Poslovnik dozvolio da u načelnoj raspravi i posle načelne rasprave pričamo o amandmanima, sugerisao bih samo nekoliko osnovnih amandmana koje sam podneo. U ovih prvih deset minuta pričaću o tim amandmanima iz razloga da bi diskusija trebalo da pokaže da li povući te amandmane ili ih ostaviti.
Podneo sam amandmane na članove 5, 16. i na član 51. U članu 5. se kaže da Vlada Republike Srbije treba da donese akt o kategorizaciji puteva. U dosadašnjim zakonskim rešenjima imali smo postojanje magistralnih puteva, regionalnih puteva, i to su putevi za koje je bila zadužena Republička direkcija za puteve i lokalne puteve, za čije održavanje je bila zadužena lokalna samouprava.
Zakon sada predviđa tzv. četiri kategorije i to: državne puteve prvog reda, državne puteve drugog reda, opštinske puteve i ulice. S obzirom na nas poslanike, na celokupnu javnost, mnogo je bitno da Vlada propiše kriterijume, a da ipak Skupština Republike Srbije usvoji akt o kategorizaciji puteva.
Vremenom su se izgrađivali putevi koji su povezivali pojedine regione, da ne kažem države, ali pojedine opštine, juče na poslaničkoj grupi sa ministrom Ilićem smo se dogovarali i da li je ovaj moj amandman opterećenje Skupštini, s obzirom da će biti ko zna koliko zahteva, tako da mnogo znači ta kategorizacija oko finansiranja. Bila mi je obaveza, s obzirom da sam podneo amandman, da iniciram pravo na diskusiju.
Kada se govori o članu 16. koji predviđa 10% od akcize, u drugoj ili trećoj alineji, da pređe finansiranje puteva, moj amandman se odnosi na 5% od maloprodajne cene naftnih derivata, što bi bila čista situacija i buduće javno preduzeće bi imalo nesmetan, a ono što je najbitnije, što je rekao ministar, kontinuirani prihod.
Podvlačim, mnogo je bitno da se iz sredstava od privatizacije, da se sredstva koja se uberu od preduzeća, koja se bave i osnovano je da se bave putnom delatnošću, i autotransportna preduzeća, koja obavljaju svoju delatnost, baš zahvaljujući putevima, a i njima je u interesu da to budu – da budu određena sredstva i da budu preinačena sredstva iz Agencije za privatizaciju u ovo novo javno preduzeće.
Ispada da mnogo hvalim zakon, ali jeste studiozan i sistematski.
Mnogo mi je značilo kada sam pročitao odeljak – zaštita javnog puta. U dosadašnjem zakonu i u pravilima imali smo da su putevi zaštićeni, odnosno da se vodi računa kako se koriste, pa iz tog određenog razloga sam podneo amandman za prekomerno korišćenje javnog puta. Taj institut – prekomerno korišćenje javnog puta lepo je objašnjen u članu 51. On govori, pre svega, da težak teret, odnosno kamioni koji kontinuirano prolaze jednom saobraćajnicom, a za koju će biti nadležna država, odnosno javno preduzeće, da će morati pojedina preduzeća, koja na taj način ostvaruju prihod, da nadoknade te puteve.
Situacija puta Požarevac-Kostolac, gde godinama ide komadni ugalj na teškim kamionima, ili situacija gde određene cementare prevoze velikim kamionima tovar, sigurno da uništava i da to nije normalno korišćenje tog puta. Isto tako, pojedine šumske uprave, ne samo pojedine, nego sve šumske uprave koriste magistralne i regionalne puteve za prevoz i ostvarivanje svoje delatnosti.
Znači, ono što je u mom amandmanu osnovno i karakteristično, to je da će ministar preko svojih stručnih službi određenim aktom biti dužan i obavezan da donese rešenje da naplati korišćenje tog puta. Sigurno da će biti određenih napada možda na ovaj amandman ili neprihvatanja ovog amandmana.
Reći će pojedina javna preduzeća, kao što je EPS, kao što je NIS – plaćaju određenu rentu, ali oni plaćaju određenu rentu za korišćenje prirodnog bogatstva, za ugalj, naftu, ne plaćaju nikakvu rentu zato što koriste put prekomerno, odnosno zašto je on formiran, zašto je on urađen i ne plaćaju nikakvu rentu. Sigurno je da ministar neće pojedina javna preduzeća ili privredna preduzeća na taj način da isfinansiraju ceo taj put, ali ona šteta koja je nastala kontinuiranim definisanjem, kao i šteta koja nastane određenim specijalnim prevozom moći će da se naplati.
Koristiću drugih deset minuta kada čujem ostale diskusije. Hvala.

Hvala. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, po redosledu narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DSS, G17 plus i SPS.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Krajinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, neću govoriti mnogo o zakonu i ono što je zakon predvideo, ono što se nalazi u zakonu mislim da je dobro.
Ima mnogo toga što ovaj zakon nije predvideo, a sadrži problematiku oko puteva. Zakon je obuhvatio samo jedan deo problematike iz ove oblasti.
Iskreno sam očekivao da će zakon biti sveobuhvatan i da će razrešiti sve probleme na svim putevima u Srbiji, a u prvom redu mislim i na lokalne puteve. Kada usvojimo ovaj zakon biće rešeno pitanje autoputa i republičkih puteva, dok će lokalni putevi u slabo razvijenim i malim opštinama biti nerešeni, a posebno do sela u brdsko-planinskom području. O putevima do udaljenih sela u malim opštinama nema ko da brine, a opštine nemaju para, država to nije predvidela u zakonu.
Zakon predviđa da se opet određuju nove kategorije puteva. Plašim se da neki putevi koji su bili republički i prolaze kroz male opštine ne pređu u lokalne puteve o kojima će brinuti opštine. Novi zakon je trebalo da samo potvrdi dosadašnju kategorizaciju puteva i predvidi, zbog novonastale situacije, da se još samo neki lokalni putevi mogu prevesti u republičke puteve.
Moram da podsetim kako su izgrađeni lokalni putevi od sela do sela u manjim opštinama, kao što je to bilo u mojoj Merošini. Kako bi do sela dobili asfalt, svako selo je moralo da zavodi samodoprinos, plus opštinski samodoprinos i još učešće u radnoj snazi. Građani su sami gradili puteve do svog sela.
Pošto su to sada pohabani putevi, opština, pošto nema para, od ono malo što prikupi od lokalnih taksi i registracije, stigne do pred svake zime, pokrpi rupe da zimi ne bude prekinut saobraćaj. Sledeće zime opet krpljenje i to moraš da radiš pred svaku zimu. To mi liči kao što pred zimu moraš da pripremiš zimnicu.
Ono što nije predviđeno ovim zakonom, a trebalo je, to je da u izgradnji puteva treba da učestvuju i oni koji i najveću štetu čine na tim putevima, a to su u brdsko-planinskim područjima šumske uprave koje transportuju drva, zatim oni koji prevoze šljunak i pesak teškim kamionima, prevoz rudnih bogatstava, kao i autoprevoznička preduzeća koji autobusima prevoze putnike od sela do grada.
Prevoz autobusom iz merošinskih sela do Niša je skup, a "Nišekspres" ni dinar od karte ne izdvaja za korišćenje puta, a kada se pojave rupe na putevima, samo obaveste opštinu da će na tom putnom pravcu ukinuti prevoz. Zašto ovaj zakon nije regulisao i ovo pitanje da ovakvim preduzećima stvori obavezu oko popravke puta koji koriste.
Zbog svega navedenog, mi socijalisti predlažemo da se osnuje fond za puteve za brdsko-planinska sela u malim i nerazvijenim opštinama. Vlada ili ministar će reći da je to dobro i da nema para.
Tvrdim da se u toku godine treba odreći samo jedan ili dva kilometara rada na autoputu, uradila bi se adaptacija puteva do 50 sela u malim opštinama.
Zbog toga predlažem da ministar predloži Vladi da se osnuje fond za brdsko-planinska područja u malim i nerazvijenim opštinama. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Blagoje Krajinović, a neka se pripremi narodni poslanik Milka Silajev.

Opšta primedba zbog koje SRS ovaj zakon, a i sve ostale zakone ne prihvata je ta što je prebacivanje kompletnih nadležnosti sa Ministarstva u ruke ministra i u ovom zakonu evidentno.
Kao mali bog on će ubuduće odlučivati i voditi računa o svemu, pa i o ovome, kako kaže u obrazloženju, proširena i povećana kontrola nad sprovođenjem zakona i drugih propisa na javnim putevima i s tim u vezi i šira ovlašćenja republičke inspekcije za održavanje puteva, kontrola kaznenih mera zbog nepoštovanja odredaba ovog novog zakona, usklađenost visine novčanih kazni za privredne prestupe i prekršaje itd. Samo se ministrova ceni. On je taj koji daje tumačenja, od njegove prevelike ingerencije mislim da će ga zaboleti glava.
Druga primedba je osnivanje novih službi, umnožavanje administracije, a u ovom slučaju nije agencija, u ovom slučaju je to javno preduzeće. To je sadašnja direkcija. Interesantno je i obrazloženje koje je ministar dao prilikom odbijanja jednog od amandmana, a to je amandman na član 2. gde se kaže da je upravljač puta javno preduzeće koje je registrovano za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putevima.
Vi odbijate ovaj amandman tako što kažete da se ne prihvata iz razloga što je odredbom člana 18. tačka 10. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano da opština odgovara da preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, obezbeđuje i određuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju itd.
U prvom citatu kažete da upravljanje državnim javnim putevima kao delatnost opšteg interesa i strateško značenje za Republiku Srbiju, obavljaće javno preduzeće koje će osnovati Vlada Republike Srbije. Ovo je teška kolizija, ovo je nemoguće. Sami priznajete da je ovo i protivzakonito i protivustavno, ali dalje ne odustajete od formiranja javnog preduzeća.
Jedna od mojih primedbi je i na član 44. Odredbama ovog člana zabranjuju se određene radnje na javnim putevima i to je naizgled dobro, ali pitanje je ko će da sankcioniše te zabranjene radnje na državnim putevima, jer po predlogu ovog zakona nadzor nad sprovođenjem na državnim putevima ima republički saobraćajni inspektor.
Danas teritoriju AP Vojvodine pokrivaju samo dva inspektora. Da su supermeni ne mogu da zavire i vide svaku nepravilnost i pogotovo fizički ne mogu da reaguju pravovremeno.
Moj zaključak je, i predlog, da bi ove zabrane tj. ceo član trebalo prebaciti u budući zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde bi nadzor sprovodili jedini koji ga mogu sprovesti, a to je, u stvari, saobraćajna policija. Lično ne vidim neke velike promene, pogotovo ne one koje će doneti neko veliko poboljšanje, a one koje su uvedene u ovom zakonu su, po meni, promašaj. Zato mislim da ne treba da glasamo za ovaj zakon. Molim narodne poslanike da odbiju ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Milka Silajev, a neka se pripremi narodni poslanik Nemanja Šarović.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovane dame i gospodo poslanici, zakon o javnim putevima jedan je od vrlo važnih zakona za ovu zemlju.
Znate da je dolazak stranog kapitala u korelaciji sa razvijenošću infrastrukture jedne zemlje, jer je dovoženje repromaterijala i gotovih proizvoda vezano za saobraćajnu infrastrukturu. Prema tome, on jeste vrlo važan i dobro je što je na dnevnom redu.
Šta je osnovni problem koji rešava ovaj zakon o javnim putevima?
Direkcija za puteve promenila bi svoj status i organizovala se kao javno preduzeće i kao takvo moglo bi da finansira održavanje, rekonstrukciju, rehabilitaciju i izgradnju putne mreže u Republici Srbiji. Kao javno preduzeće moći će ne samo da se zadužuje na finansijskom tržištu kako bi obezbedilo sredstva za razvoj putne infrastrukture, sredstva za finansiranje, izgradnju i rekonstrukciju zaštite i održavanja, a obezbeđuju se iz naknade za upotrebu javnog puta koje ministarstvo prenosi javnom preduzeću, naknadu za održavanje državnog puta u visini od 10% od akcize na derivate nafte, a ova sredstva se evidentiraju na posebnom računu Trezora Republike Srbije, finansijskih kredita, ulaganje domaćih i stranih lica, budžeta Republike Srbije i drugih izvora.
Članom 17. predviđeni su načini plaćanja naknada, a članovima od 18. do 23. raspodela tih naknada. Na osnovu ovog zakona putari će dobiti fiksni iznos od 10% izdvajanja iz cene naftnih derivata, što bi značilo prihod od oko pet milijardi dinara godišnje.
Iz budžeta Srbije za putnu privredu, odnosno izgradnju, održavanje i rekonstrukciju u 2003. godini, primera radi, bilo je namenjeno 7,4 milijarde. Prošle godine su predviđena sredstva iznosila 6,4 milijardi, a pred kraj godine sredstva su smanjena na 3,6.
Ove godine iz budžeta je predviđeno 5,5 milijardi, ali se realno računa na 2,5 milijarde, što je daleko manje od potrebnog. U međuvremenu je došlo do povećanja putarine i to je još povećalo dodatni prihod.
Dakle, više sredstava putari bi mogli da obezbede ukoliko Skupština Srbije usvoji zakon o putevima, koji bi omogućio da se sadašnja direkcija transformira u javno preduzeće – Putevi Srbije.
G17 plus podržaće ovaj zakon, jer mislimo da ubrzava proces restrukturiranja cele države. Međutim, koliko je važno usvajanje ovih zakona o putevima u okviru ovoga, normalno da je preko potrebna strategija razvoja saobraćaja u Republici Srbiji. Srbija ima, kao što znamo, određene resurse, a to su položaj, zemlja i ljudi. Položaj daje mogućnost razvoja saobraćaja, zemlja daje mogućnost razvoja poljoprivrede. Strategiju razvoja poljoprivrede imamo, ali strategiju razvoja saobraćaja nemamo.
Doneti su zakoni o telekomunikacijama, o pošti, o železnici i u skupštinskoj proceduri je sada zakon o javnim putevima. Očekuje se zakon o vodama, ali nemamo strategiju razvoja saobraćaja u Srbiji. Srbija je zaobiđena po pitanju projekata koje finansira EU, a koji se odnose na izgradnju ovih i rekonstrukciju postojećih autoputeva, železnica, gradnju novih multimodalnih čvorova, kao i prateće infrastrukture uz unutrašnje plovne puteve.
Poslednjih godina kroz razne evropske projekte u regionu potencirana je izgradnja tzv. puta Via Egnatia kroz Grčku, koridora 8 – kroz Bugarsku, Makedoniju i Albaniju i dela koridora 9 – kroz Rumuniju, inače najvećeg konkurenta koridoru 10 u Srbiji. Evropa dalje posvećuje i usmerava veliku pažnju koridoru 10, kao i Dunavu, odnosno koridor 7, s tim što se do sada ove saobraćajnice kao prioritet za ulaganje tretirala u svim okolnim zemljama, osim u Srbiji.
Ovi panevropski koridori u delu kroz Srbiju nisu svrstani među prioritete transevropske saobraćajnice na osnovu izveštaja Visoke grupe za saobraćaj EU, tzv. Van der Mirtovog izveštaja, koji je publikovan sredinom 2003. godine. Rumunija, Bugarska, Hrvatska bliže su ulasku u EU, i iz političkih razloga Koridor 10, kao i druge panevropske saobraćajnice koje prolaze kroz te zemlje tretirane su kao prioritet. Srbija je iz tih razloga zaobiđena po pitanju putnih projekata koje finansira EU.
Politika je presudila da se tako važan prioritet u sklopu dosadašnjeg TENT projekta, Trans-European Transport Network, definiše Koridor 4, koji bi slično kao Koridor 10, trebalo da spoji Budimpeštu, odnosno Zapadnu Evropu sa Crnim i Egejskim morem, iako treba da se gradi kroz mnogo nepristupačnije terene od onih kroz koje prolazi Koridor 10, a i duži je za oko 250 kilometara.
Koridor 10 je veoma bitan za povezivanje Zapadne Evrope sa Bliskim Istokom i normalno bi bilo da se fokusira završetak tog koridora i njegovih krakova, nego graditi kilometre novog autoputa na deonici Koridora 10 i 4 – od Salcburga do Istanbula, u dužini od 1.750 kilometara.
Nedostaje svega 300 kilometara punog autoputa, dok samo deo Koridora 4 kroz Rumuniju, uključujući i most Dunav 2 kod Kalafata, treba da se gradi u narednih pet godina. To nije logično, ali se radi o odluci koja je doneta iz čisto političkih razloga, pošto su Bugarska i Rumunija u poodmaklim fazama ulaska u EU i Evropa ih preferira u odnosu na druge zemlje koje to nisu, pogotovo na zemlje zapadno-balkanskog regiona.
Upravo ovim zemljama je odobren pristup određenim fondovima EU, kao što su ISPA i PHARE program, a uskoro će imati i pristup kohezionim fondovima. Srbiji su svi fondovi za sada nedostupni i biće joj bliži tek kada potpiše ugovor o pridruživanju. Srbija mora da ima strategiju razvoja saobraćaja kako bi se borila da nadležne u Evropi ubedi da vrate izgubljene prioritete za ulaganja.
Pored Srbije, trebalo bi da se status prioriteta vrati koridoru 10, odnosno kako se sada naziva multimodijalna osa Salcburg-Beograd-Skoplje-Solun sa pratećim kracima, kao i 600 kilometara plovnog puta kroz Dunav. Visoka radna grupa za transport prihvatila je u načelu projekte obnove izgradnje puteva i železnice na koridoru 10 i plovnog puta Dunava kroz Srbiju, što znači da budu svrstani među prioritete EU.
Vrednost ponuđenih projekata je preko dve milijarde evra i predviđa se nastavak izgradnje putnog, odnosno autoputskog profila i dvokolosečne pruge na koridoru 10, proširenje železničkog tunela i mostova, gradnje multimodalnih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i još neke radove koji će omogućiti da se saobraćajna infrastruktura dovede na nivo koji će biti koristan za Srbiju, region i celu Evropu.
Pored kvaliteta saobraćajne infrastrukture duž evropskih koridora kroz Srbiju, za zadržavanje i privlačenje robnog transporta ključnu ulogu odigraće i granični prelazi. Vozači kamiona, dakle, natovarene robom moći će, zahvaljujući jedinstvenim dokumentima u tom pravcu, nesmetano da prolaze, ne razmišljajući da će izgubiti dva do tri dana na carini, da će putarinu platiti znatno više nego njihove kolege u Srbiji.
Veliki značaj mora imati projekat integrisanih granica, odnosno civilna kontrola i modernizacija međudržavnih prelaza koji treba da spreče nepotrebno zadržavanje robe kroz pojednostavljenje carinskih i drugih administrativnih procedura.
Neophodno je da Srbija ima strategiju razvoja saobraćaja u skladu sa evropskim trendovima i uz borbu da naši projekti budu istovremeno i prioriteti Evrope.
Da bi se postiglo sve to treba da se definišu prioriteti i načini finansiranja, jer mi raspolažemo sa ograničenim sredstvima, da bi se rasipali na manje važne pravce od onih koji bi državi doneli sredstva za izgradnju osnovnih važnih koridora za čitavu državu, a oni bi doneli sredstva za puteve manje važne za državu. Važno je opredeljenje kako će se finansirati, a na sva ova pitanja strategija treba da da odgovore.
G17 će podržati zakon o putevima, ali u isto vreme potencira i traži da Ministarstvo za saobraćaj donese strategiju razvoja saobraćaja u Srbiji. Hvala.