Gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, povredili ste, gospodine predsedavajući, Poslovnik, kada ste pre nekoliko govornika dozvolili gospođi Vjerici Radeti da govori mimo tačke dnevnog reda – zakon o reviziji, kada je pričala o postupku za opoziv predsednika opštine Kraljevo, gospodina Radeta Jovića. Tačno je da je nekakav postupak sproveden, ali kao što nad popom ima pop, i nad sudom ima sud. Sačekaćemo konačnu odluku, pa ćemo videti ko je u pravu.
Druga teška diskvalifikacija i diskriminacija ljudi, gospođa Radeta kaže da je načelnik MUP-a Kraljevo iz Čačka i da nema pravo zato što je iz Čačka. Niko gospođu Radetu, pa ni ja, nisam pitao odakle je ona to došla da ima pravo da bude poslanik u Skupštini Srbije, a čovek nema pravo da bude zaposlen u Kraljevu.

Gospodine Bukvić, gospođa Radeta se javila po Poslovniku, pozvala se na određen član Poslovnika i po tom članu je obrazlagala ono što je imala.
Reč dajem gospođi Radeti, replika.

Hvala, gospodine Zankov, ja ću da objasnim gospodinu Bukviću. On nije bio ovde, verovatno mu je neko rekao da sam govorila. Trebalo bi da zna da nisam govorila o tački dnevnog reda koja je sada aktuelna, o tome ću tek da govorim. Govorila sam po Poslovniku. Svaki narodni poslanik može to pravo da  koristi. Iskoristila sam ga, iznela sam činjenice koje se vama ne dopadaju i to mi je žao, ali šta da vam radim, tako vam je- kako vam je.
Radoslav Jović će vam biti predsednik opštine Kraljevo samo do 27. novembra. Građani Kraljeva jedva čekaju taj datum. On više neće biti predsednik. Vi možete da plačete, da lelečete, da kukate, pomoći vam ne mogu i nemam nameru, ali bih vas samo molila da ne kršite Poslovnik. Malopre ste prekršili Poslovnik, rekli ste neistinu. Istina je da sam govorila po Poslovniku, a da nisam zloupotrebila to da govorim o tački dnevnog reda, a da govorim nešto sasvim drugo.
Bilo bi lepo da se izvinite, meni ne morate, ali Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima, zato što ne pratite rad. Do danas nisam znala ni kako se zovete, s obzirom da se uglavnom ni ne javljate i ne učestvujete u radu, ali to je vaš problem.
Što se tiče načelnika MUP-a Kraljevo, slagali ste, nisam rekla da neko ko je iz Čačka ne može biti načelnik MUP-a Kraljevo. Naravno da može. Svaki državljanin Republike Srbije može obavljati svaku javnu funkciju i bilo kakav posao na svakom delu Republike Srbije. To jeste naš stav i tu nema ničeg spornog.
Sporno je to da je Velja Ilić doveo svog pajtosa za načelnika u Kraljevu, sa namerom da završi neke poslove. O tome govori taj Radosav Jović, kaže: "Ako padne Kraljevo, pašće cela Šumadija". Pod tim podrazumeva – ako radikali uzmu Kraljevo, uzeće celu Šumadiju.
Na sreću Kraljeva, na sreću Šumadije, na sreću Srbije, radikali hoće uzeti vlast i u Kraljevu, i u celoj Šumadiji i u celoj Srbiji. Tu niti ima čega nejasnog, niti ima čega spornog. Građani Srbije jedva čekaju naredne izbore, a vama će za početak da pokažu 27. novembra kakav odnos imaju prema predsedniku opštine Kraljevo, a takav im je odnos i prema ostalima koji stoje iza tog Radosava Jovića.

Po redosledu narodnih poslanika, reč dajem narodnom poslaniku Vjerici Radeti, a neka se pripremi narodni poslanik Velimir Simonović.

Da ne bude zabune, na dnevnom redu je Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji. Koristim pravo narodnog poslanika, člana poslaničke grupe SRS, drage kolege, da govorim o ovoj tački dnevnog reda.
Ne sumnjam u poštene namere kolege Radojka Obradovića, koji je predlagač ovog zakona. Čovek je očigledno svestan kakva je situacija u Srbiji, koliko je korupcija uzela maha u svakom segmentu društva u Srbiji. Kolega Obradović je očigledno imao časnu nameru da pomogne ovim zakonom da se institucije u Srbiji oslobode korupcije, da se oslobode lopovluka i da konačno počnemo da živimo i da funkcionišemo onako kako to građani Srbije od nas očekuju.
Bez obzira na pomoć sa svih strana, o čemu je kolega Radojko Obradović ovde govorio, o tome ko je sve pomagao ovu radnu grupu, od OEBS-a, Evropske unije, raznih belosvetskih eksperata, ipak nije urađen dobar tekst ovog zakona. Nije dobar u smislu što primenom ovog zakona nećemo poboljšati stanje u suzbijanju kriminaliteta. Nažalost, kriminal je toliko uzeo maha, od najviših državnih funkcionera i najviših državnih javnih radnika da je to prosto zastrašujuće.
Od 2000. godine svi političari vladajućih takozvanih demokratskih stranaka, još iz vremena Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića, danas Vojislava Koštunice, zaklinju se građanima Srbije i zaklinju se javnosti Srbije da imamo nezavisne sudove, samostalna tužilaštva i depolitizovanu policiju.
Slučajno, kada bi sve ovo bilo tačno, onda bi bila manja potreba i manja žurba za donošenjem ovog zakona o kojem danas raspravljamo. Nažalost, niti su nam sudovi nezavisni, niti su nam tužilaštva samostalna, niti nam je policija depolitizovana.
Podsetiću vas, poštovane kolege na onih davno obećanih šest milijardi dolara, čekali su na granici krajem 2000. godine i tada su nam pričali sledbenici Zorana Đinđića, DS-a, DSS-a, GSS-a i ostalih strančica i stranaka, koje su činile tu koaliciju DOS, kako samo treba da se sa vlasti ukloni Slobodan Milošević, da dođe novi, takozvani demokratski režim, da kidnapovanje Slobodana Miloševića i njegovo odvođenje u Hag podrazumeva šest milijardi dolara građanima Srbije.
Građani Srbije, u nemaštini, činjenica, bila je i tada, a sada je još veća, mislili su, hajde da glasamo, pa posle tih izbora od tih 6 milijardi, svako je računao da će dobiti deo svog kolača. Nažalost, građani su tada prevareni, a na sreću građani su vrlo brzo shvatili da su tada prevareni. Zašto ovo pominjem?
Zato što mislim da bi bilo dobro, a niko nam do sada nije objasnio, kako ko podeli tih 6 milijardi dolara koje dođoše tada sa demokratijom u Srbiju, ko pokrade te pare. Možda bi bilo dobro, kolega Obradoviću, da ste nekako predvideli da se ova institucija pozabavi i tom vrstom revizije i problema.
Dakle, opet ponavljam, nezavisni sudovi, samostalna tužilaštva i depolitizovana policija u svakoj državi garantuju pravnu sigurnost, garantuju postojanje pravne države, a Srbija nije pravna država, u Srbiji nema pravne sigurnosti.
A da ima, onda sigurno da bismo do sada znali šta se dešava sa krađom javnog preduzeća, to je Elektrodistribucija, šta je sa Nacionalnom štedionicom, šta je sa Hamovićem, Lazarevićem, šta je sa parama koje je Mlađan Dinkić pokrao kroz Nacionalnu štedionicu, šta je sa fikusom koji košta 70.000 dinara, koji je kupovala takođe iz državnih para, Marija Rašeta, blizak saradnik Borisa Tadića.
Šta je sa kašičicama od 65 dinara koje je takođe kupovala Marija Rašeta, šta je sa utajom poreza vile guvernera Jelašića, šta je sa mnogo milijardi koje su ove tri vlade, funkcioneri tih vlada i funkcioneri bliski tim vladama pokrali iz džepova građana Srbije.
Zato se mi srpski radikali zalažemo i govorimo svaki put kada se govori o bilo kom zakonu, vezano za pravosuđe, da u Srbiji moraju konačno da se uspostave nezavisni sudovi, da se uspostave samostalna tužilaštva i da policija bude oslobođena politike. Dok to ne bude tako, džaba svi zakoni, džaba i ovaj zakon i onaj o policiji, o čemu ćemo govoriti za nekoliko dana. Problem, dame i gospodo, u Srbiji nije u zakonima, problem je u onima koji zakone sprovode.
To što su vama napričali u Evropskoj uniji kako naši zakoni nisu dovoljno savremeni i prilagođeni zakonima Evropske unije, naravno da nije tačno. U nekom delu, u nekim segmentima svakako da treba da se neki zakoni osavremene, da se prilagode novim trendovima, da se prilagode bar terminološki tom prelasku iz socijalizma u kapitalizam, ništa to nije sporno.
Sporno je da zakone koje imamo, kakvi god da su, zakoni moraju da se primenjuju, zakoni moraju da budu isti za svakoga i dokle god to ne bude tako, dokle god izvršna vlast bude uticala na pravosuđe, dok bude uticala na policiju, odnosno na deo policije, na istražne organe, na organe gonjenja, nema u Srbiji pravde. U Srbiji će cvetati kriminal, baš onako kako i sada cveta.
Kontrola javnih prihoda i javnih rashoda je, reče kolega Obradović kada je govorio o ovom zakonu, prioritet ove institucije koja se predviđa ovim zakonom i naravno, nije sporno da javne prihode i rashode treba kontrolisati, ali je nedovoljno da se to radi na ovaj način, jer je nemoguće. Nemoguće je napraviti nezavisnu instituciju.
Govorila sam to i pre neki dan kada je o nekom drugom zakonu bilo reči, mi srpski radikali stalno vam to pominjemo, ne možete da se prema ljudima koji su članovi stranke odnosite kao da su gubavi, pa u svakom zakonu predviđate da ne može ovo ili ono, da ne može da obavlja neko ko je član političke stranke.
Naravno, mi mislimo da svako svesno biće danas u Srbiji treba da bude politički opredeljeno, da zna za koju političku opciju se izjašnjava i nema nikakvog razloga da neko krije da je član neke političke partije i da to ne sme da mu bude smetnja da bude biran u bilo koji organ. Naravno, uslov je da svoj posao mora da obavlja časno i pošteno i da ne može da zloupotrebljava to što je član neke političke stranke, pa da može za tu stranku ili za članove te stranke da primenjuje zakon na drugi način, nego u odnosu na druge građane.
Zar mislite, kolege poslanici, da građani Srbije misle da je sada Mlađan Dinkić više pošten zato što je pokušao da napravi "aferu Davinić", zato što je rekao, eto, Davinić je njegov stranački kolega, pa se njemu zamerio, doduše, nije on rekao da se njemu zamerio, ali očigledno je da je to u pitanju, pa se on odriče svog stranačkog prijatelja, zarad tobožnjeg poštenja. Šta se desi? Ode Mile Dragić u pritvor zbog 300 evra, a Davinić je do juče bio ministar vojni.
Juče ga nasledi patolog, ni po čemu bolji od ovog prethodnog, čovek Karle del Ponte, direktni eksponent Karle del Ponte. Priznao je prvi dan da je slagao kada je rekao da nije išao po mišljenje Karli del Ponte, priznao je da jeste, sa njom se dogovorio da li da preuzme ovu funkciju ili ne.
Dakle, takvi ljudi ne mogu biti na određenim funkcijama, a to što taj Stanković priča da nije član nijedne stranke, to ne znači da on ovaj posao može i sme da obavlja, naravno niti može niti sme. Ali, volja sadašnje većine je takva, pa radite onako kako mislite da je najbolje, a sve će to vama o glavu da se obije na narednim izborima. Meni je jedino žao, a i svima nama iz SRS, što svi vaši propusti znače produženje agonije građanima Srbije i sve teži život građanima Srbije.
Kada je u pitanju ovaj zakon o državnoj revizorskoj instituciji, odnosno Predlog zakona, u principu nemamo ništa protiv da se takav zakon donese, ali ako ste se već odlučili za ovakav zakon, onda je trebalo na ozbiljniji način da uradite ovaj tekst. Kolega Obradović mi je rekao da je na Odboru prihvaćeno više amandmana poslanika SRS, a nemam izveštaj kojim su amandmani prihvaćeni. Ali, bez obzira na to, spomenuću članove na koje smo amandmanski intervenisali, sa ciljem i namerom da ovaj zakon bude takav da može i da se primenjuje.
Članom 6. je predviđeno da Savet donosi poslovnik institucije, uz prethodno dobijenu saglasnost Skupštine. Misli se na Skupštinu Republike Srbije.
S obzirom da nije zakonom predviđeno postojanje Statuta ove institucije, amandmanom smo predvideli da sva akta koja se donose u ovoj instituciji podležu obavezi dobijanja saglasnosti Skupštine Republike Srbije zato što ne postoji nijedan pravni osnov na šta bi se buduća akta te institucije mogla oslanjati. Ne znam da li je ovaj amandman prihvaćen ili nije, ali u svakom slučaju neophodno je da se to reguliše baš na ovaj način.
U članu 17, govorio je kolega Arsić, predviđeno je da za člana Saveta, između ostalog, može biti izabran državljanin Republike Srbije koji je, između ostalog, "priznati stručnjak u oblasti javne ekonomije i finansijskog poslovanja u javnom sektoru ili drugim oblastima od značaja za vršenje nadležnosti institucije, vlada bar jednim svetskim jezikom i ima najmanje 10 godina radnog iskustva".
Dakle, ova vaša kovanica "priznati stručnjak" je zaista nešto što ste izmislili i taj kriterijum valjda je samo vama poznat. Šta znači priznati stručnjak? Vama je Mlađan Dinkić priznati stručnjak, a nama je kriminalac. Gde tu da se nađemo? Priznati stručnjak je nešto individualno, odnosno ako je neko zaista stručnjak treba da bude priznat u sveopštoj javnosti i da li samo na nivou Srbije ili šire, ali mora iza sebe da ima naučne radove, publikacije, nešto opipljivo, pa se to tako i kaže.
Dakle, ne priznati stručnjak nego onaj ko je objavio toliko i toliko naučnih radova iz te oblasti, to je nešto konkretno, a ne ovako apstraktno, priznati stručnjak. Pitam se samo ko će da predlaže i da bira tog priznatog stručnjaka. Kako će se neko ko bira dogovoriti ko je i zbog čega je neko priznati stručnjak?
Malopre me je zabolelo kada je gospodin Arsić govorio o jeziku i kada je rekao da je svaki jezik svetski, bilo je vrlo neprijatno slušati smeh sa ove strane. Gospodo, ako mislite da treba da se ponosite sa tim što znate engleski jezik i što na taj način zanemarujete srpski jezik, toga treba da se stidite, a ne da se smejete nama koji pokušavamo da vam objasnimo da je srpski jezik – jezik kojim se govori u Srbiji, da je ćirilica pismo kojim se piše u Srbiji i da to mora da se poštuje bar ovde u ovom parlamentu.
Da li neko zna i neki drugi jezik, to je njegova stvar, njegova prednost u njegovoj ličnoj komunikaciji. Bilo koji posao, ako obavlja državni posao, naravno da će država da obezbedi prevodioca onome ko ne može da se sporazume na nekom drugom jeziku. Čak i da može, ozbiljan čovek, ozbiljan političar, ozbiljan državnik, kome je stalo do njegove države nikada neće govoriti zvanično nekim stranim jezikom, jer drži do svoje zemlje, drži do svog jezika, svog porekla i svoje istorije, govoriće svojim jezikom. Zbog toga mi je bilo strašno slušati vaš smeh o poznavanju nekog svetskog jezika.
U poslednjem stavu člana 17. predviđeno je da najmanje jedan od članova saveta mora biti diplomirani pravnik i dalje je dodato nešto potpuno nepotrebno, sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom na poslovima pravne struke u oblasti javnih finansija. Ovo je nepotrebno, zato što u stavu 1. stoje uslovi koje mora da ispunjava taj član saveta, pa je ovo ponavljanje u okviru jednog člana u dva različita stava.
Predvideli ste u članu 19. da član Saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljalo određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka do zaposlenja ili završetka poslova nisu protekle dve godine.
Mi srpski radikali mislimo da je to kratak period i da treba da protekne bar pet godina. Ne verujem da vi imate konkretno obrazloženje zašto je to dve godine, a mi mislimo da je pet godina jednostavno primerenije.
U članu 20. smo amandmanski intervenisali. Tu stoji da predsednika, potpredsednika i članove Saveta bira i razrešava Skupština većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Predvideli smo da to bude većinom prisutnih narodnih poslanika, iz prostog razloga što je to tako regulisano stavom 1. člana 80. Ustava Republike Srbije. Dakle, namera nam je bila da ovaj zakon, koji ćete glasati, u startu ne bude neustavan.
U članu 21. predvideli ste da se član Saveta bira na period od šest godina i izabrani članovi Saveta mogu biti izabrani najviše dva puta. Dakle, ova vaša caka sa šest godina je nešto što ste već provukli kroz Zakon o državnim službenicima i kroz Zakon o državnoj upravi.
Namera vam je očigledna da svoje ljude postavite po usvajanju i stupanju na snagu ovih zakona, da ih postavite i imenujete na rok od šest godina, kako biste imali kontrolu i posle narednih izbora, s obzirom da vam je svakako vrlo jasno da će posle narednih izbora karte i te kako biti izmešane i onda za svaki slučaj kažete, sada ćemo da smislimo ovu demokratsku tekovinu, pa ćemo da biramo te ljude na šest godina i posle šest godina imate upetljane prste u sve ono što se bude radilo posle vas.
U članu 24. stav 2. predvideli ste da inicijativu za razrešenje člana Saveta može da podnese najmanje 30 narodnih poslanika. To nije dobro rešenje i pretpostavljam da je to usvojeno.
(Radojko Obradović, sa mesta: Usvojeno je.)
Hvala. Da, zato što je logično, jer ipak ne može više poslanika da bude predviđeno za razrešenje člana Saveta, nego člana Vlade ili celokupne Vlade.
U članu 32. imate ovih šest godina, a mi smo intervenisali da bude četiri godine. U članu 33, odnosno iznad tog člana napisali ste naziv – eksterni stručnjaci.
Mi smo vam, shodno stavovima SRS, principijelnim stavovima da se tuđe reči ne koriste u našim zakonima, predložili da umesto "eksterni" napišete "spoljni" stručnjaci. Valjda zakon treba da pišete za građane Srbije i svaki građanin koji ga pročita u "Službenom glasniku" treba da zna tačno šta ste napisali. To vaše ubacivanje tuđih izraza, hajde što ih koristite u svakodnevnom govoru, to je vaš lični problem, ali da unosite u zakone, to je nedopustivo.
U članu 35. predvideli ste program revizije obavezno svake godine, obuhvata budžet Republike Srbije, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajući broj jedinice lokalne samouprave, poslovanje Narodne banke Srbije, koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava i ovo jeste u redu, ali nam nije jasno zašto, ako se niste sami setili, niste prihvatili naš amandman da ovoj reviziji podležu i određene nevladine organizacije.
Naravno, nemamo nameru i ne mislimo da treba da se meša u rad svake nevladine organizacije, ali da treba i da moramo da kontrolišemo antisrpske nevladine organizacije, u kojima deluju Sonja Biserko, Biljana Kovačević-Vučo, Kandićka itd.
Zaista, svi znate ovde, znaju svi u Srbiji da se ove nevladine organizacije finansiraju sumnjivim sredstvima iz inostranstva, da rade u suprotnosti sa interesima Republike Srbije i građana Srbije. Bar jedna rutinska kontrola ne bi bila na odmet.
Naravno, znam da to nećete prihvatiti zato što se jedan deo vladajuće koalicije plaši da se sukobi sa Kandićkom, Biserkom, Vučom i ostalim perjanicama nevladinih organizacija, a deo Vlade Republike Srbije blisko sa njima sarađuje, pa nema interesa da se ovo prihvati.
Predvideli smo u članu 51. da se briše poslednji stav, koji kaže: "Početak rada institucije može biti finansiran iz sredstava donacija domaćeg pravnog lica koje nije subjekt revizije, u skladu sa ovim zakonom ili stranog pravnog odnosno fizičkog lica". Ovakva formulacija, dozvolićete, veoma je sumnjiva i može da dovede do zloupotrebe, jer ne znam šta bi se desilo ako je subjekt revizije bio u poslovnoj saradnji sa donatorom. Ko će tu koga da kontroliše i na koji način?
Jednostavno, mislimo da u zakonu ne treba predviđati norme koje mogu da dovedu do zloupotrebe u samoj primeni zakona, jer sam valjda ispravno shvatila kolegu Obradovića, predlagača ovog zakona, da mu je namera da se nezakonitost, kriminal i korupcija bar malo smanje, a ne da se kroz ovaj zakon još više pospešuju.
Na kraju, neshvatljivo mi je da je bilo predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana. Kakva je to brzina naterala predstavnike vlasti da toliko požure sa ovim zakonom da ne mogu da poštuju ustavnu odredbu o stupanju zakona i drugih akata na snagu?
Dakle, poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon zato što mislimo da neće smanjiti korupciju i kriminal u Srbiji. Poslanici SRS se i dalje zalažu, i zalagaće se, za sređivanje stanja u pravosuđu, policiji.
I dalje tvrdimo da u borbu sa kriminalom i korupcijom, koja je toliko prisutna u Srbiji, može da se upusti samo nezavisno pravosuđe, odnosno nezavisni sudovi, samostalna tužilaštva i depolitizovana policija. To garantujemo građanima Srbije posle narednih izbora.

Hvala, gospođo Radeta.
Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Vladimir Homan. Posle toga reč će imati narodni poslanici Velimir Simonović, Zoran Antić, Ištvan Išpanović. Izvolite, gospodine Homan.

Zahvaljujem, predsedniče. Reklamiram povredu člana 104. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine. Čuli smo od narodnog poslanika SRS, koja se inače raspada na svim šavovima, kada su izgubili još jednog poslanika. O situaciji na lokalnom nivou, o situaciji po lokalnim odborima i bežanju njihovih odbornika na sve strane, da ne govorimo.
Čujemo raznorazna mišljenja kojima nije mesto za govornicom Narodne skupštine, slušamo o tome šta oni misle kakav je i ko je ministar finansija, da li je ovakav ili onakav, pa nije ni čudo što kažete, za sve nas ministar finansija je stručan, a za vas je kriminalac.
Za vas je Vojislav Šešelj srpski junak, a za ceo svet je optužen i u pritvoru u Haškom tribunalu optužen za najgora i najveća krivična dela, tako da nije čudo što je vaše mišljenje takvo kakvo je.
Apelovao bih na sve poslanike u ovoj sali da, kada izađu za ovu govornicu, pričaju o temi koja je na dnevnom redu, ne vređaju ni poslanike, ni ostala lica i političare u ovoj zemlji, već kažu, ako imaju šta da kažu, nešto o zakonu i o amandmanima ili već šta je na dnevnom redu, a da ne pričaju svoja raznorazna mišljenja, o kojima imaju potpuno drugačiji stav od celog sveta. Hvala.

Gospodine Homan, dakle, to je bio član 104. Pošto nisam bio u prethodnom delu, ne znam na šta se odnosi ovo izlaganje.
Molim sve poslanike da poštujemo član 104. na koji ste upravo pozvali, dostojanstvo Narodne skupštine, način na koji se vodi rasprava i posebno vas molim, nije korektno da se prozivaju u replikama i povodom tačke dnevnog reda odsutni ljudi, bilo ljudi koji će biti, koliko sutra, ovde prisutni, pa mogu da im se upućuju primedbe, kao što će po Poslovniku, kada su u pitanju ministri, biti moguće onog časa kada Administrativni odbor to usvoji, a mislim da će to biti sutra ili prekosutra, po novom Poslovniku, biti posebne sednice na kojima će ministri odgovarati.
Istovremeno, molim da ne postoji razlog da se ljudi, koji se trenutno nalaze u teškom položaju, ma na koji način prozivaju i da se daju mišljenja o strankama šta se sa njima dešava na lokalu. Danas sam to više puta čuo, te molim sve da se od toga uzdrže, upravo poštujući dostojanstvo Narodne skupštine.
Za repliku se javila gospođa Radeta.

Oprostiću vam, gospodine predsedniče, niste bili tu pa niste čuli. Pretpostavljam da ste bili tu ne biste dali kolegi Homanu reč, jer nije imao osnova da govori.
U moj raspravi nisam spomenula stranku kojoj on pripada. Govorila sam o Mlađanu Dinkiću, iznela stav SRS da Mlađan Dinkić jeste kriminalac i mi to stalno pričamo. A vi, gospodine Markoviću, ne možete narodne poslanike da upućujete na to šta će i kako će da govore.
Mi iznosimo naše osnovane sumnje, imamo pravo da iznosimo takve sumnje. Kome se to ne sviđa, meni je stvarno žao, ali ne možemo da menjamo mišljenje samo zato što se to nekome ne sviđa. Ministar je javna ličnost, svaka javna ličnost mora da istrpi da se o njemu kaže sve ono što neko ima da kaže. Dakle, uvek govorimo principijelno.
Što se tiče SRS, hvala na pitanju, SRS nema nikakvih problema, za razliku od vas iz G17, gospodine Homan. Nama može da se desi da nekog nekarakternog i neko đubre od čoveka kupi možda i vaša stranka, ali nikada se Srpskoj radikalnoj stranci neće desiti ono što ste vi uradili u prošlom sazivu, sa vama je to zlo u Srbiji i počelo. Vi iz G17 ste ubacili narodnog poslanika u Skupštinu Republike Srbije u vreme kada uopšte niste učestvovali na izborima, odnosno niste uopšte postojali kao politička stranka, a uveli ste čoveka za narodnog poslanika.
Dakle, vi ste idejni tvorci upotreba i krađa u parlamentu Srbije. Što se tiče predsednika srpskih radikala, gospodina Vojislava Šešelja, hvala na brizi, gospodine predsedniče, gospodin Šešelj je dobro, hvala bogu.
U kakvom je on položaju nemojte vi da komentarišete. On je dobrovoljno otišao u Hag. Otišao je da brani i, budite sigurni, odbrani interese Srbije i srpskog naroda. Mi smo ponosni na svog predsednika, na sve ono što on radi u Haškom tribunalu. Nama on zaista ovde nedostaje.
Potpuno smo ubeđeni da će vrlo brzo da se vrati kao pobednik tog zločinačkog, nazovi suda i da će da uradi ono što je obećao građanima Srbije i što je obećao na velikom mitingu 23. februara pre dve godine kada smo ga ispraćali.
Mi, njegovi prijatelji, stranačke kolege, obećali smo mu tada da ćemo Srbiju osloboditi dosmanlijskog režima, kriminala, korupcije. Prvi korak smo uradili na poslednjim izborima. Drugi sledi na izborima koji slede.

Hvala vam. Izvolite, gospodine Simonoviću, a potom narodni poslanik Zoran Antić. Samo ponavljam istu vrstu upozorenja i odnosi se na sve poslanike, naravno, nikome ništa ne mogu da zabranim, ali molim sve da poštuju dostojanstvo Skupštine i da poštuju lično dostojanstvo ljudi koje iz skupštine proizilaze ili predstavljaju stranke koje se nalaze u Skupštini. Izvolite, gospodine Simonoviću.