Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres.
Određujem pauzu do 14,45 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, posle jednočasovne pauze nastavljamo rad.
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za raspravu iznosi pet časova, podsećam vas da je za poslaničku grupu SRS – jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi; DSS – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; DS – 44 minuta, 24 sekunde; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; SPS – 26 minuta, 24 sekunde; Nove Srbije i samostalnih poslanika 9+9 – 21 minut, 36 sekundi; poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO, dva poslanika SDP i četiri nezavisna poslanika – po pet minuta, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Istovremeno vas obaveštavam da je ovlašćeni predstavnik ispred poslaničke grupe SRS narodni poslanik Veroljub Arsić.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predlagač, narodni poslanik Radojko Obradović, želi reč? (Da.)
Još jednom ponavljam obaveštenje sa početka sednice. Danas ćemo raditi po Poslovniku do okončanja rasprave u načelu po 10. tački dnevnog reda, Predlogu zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, a sutra ćemo od 10,00 časova raditi po 11. tački dnevnog reda. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, konačno u skupštinskoj proceduri imamo zakon o državnoj revizorskoj instituciji, izuzetno važnoj, koja je neophodna da bismo podigli kapacitet parlamenta i da bismo mnoge stvari i mnoge probleme koje smo počeli da rešavamo krenuli da rešavamo još brže i još bolje.
Izrada projekta zakona o državnoj reviziji počela je još pre četiri godine. Prethodni saziv Skupštine uhvatio se u koštac sa ovim ne tako malim problemom, krenuo je da radi, ali nažalost tada nisu imali snage, volje i vremena i taj projekat tada nije urađen.
Neposredno po konstituisanju ovog saziva ponovo smo obnovili inicijativu izrade jednog ovako važnog zakona i ozbiljan rad je počeo još 5. jula prošle godine.
U saradnji sa OEBS-om i Kanadskim parlamentarnim centrom održan je okrugli sto na kome se govorilo o značaju uvođenja državne revizije i neophodnosti donošenja zakona, a onda i uspostavljanja jednog takvog organa. Kao rezultat tog okruglog stola pojavila se jedna knjiga koja se zove: "Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti".
Mi smo na Odboru za finansije raspravljali o potrebi uvođenja jednog ovakvog tela i zaključili smo da Narodna skupština ima kapacitet da taj zakon uradi sama.
Mislili smo tada, pokazalo se da je to tačno, da taj zakon mora da bude urađen ovde, jer je zadatak tog zakona uspostavljanje ovakve institucije, koja pre svega mora da podigne kapacitet parlamenta da uspostavi kontrolu nad radom izvršne vlasti i kontrolu nad trošenjem svih onih državnih para iz donacija, svih onih sredstava koja dolaze iz inostranstva.
Uz sve one probleme koje mi u Skupštini imamo, a to narodni poslanici jako dobro znaju, i sve ono što upravo ovde radimo da bismo dobili kapacitet Narodne skupštine, uspeli smo da završimo ovaj zakon i da ga uputimo vama u formi u kojoj je predložen.
U izradi ovog zakona učestvovalo je pet parlamentarnih stranaka, govorim ispred radne grupe koja je taj zakon pripremala. Tu su bili Zoran Anđelković, Sanja Čeković, Aleksandar Vlahović, Ištvan Takač, a od ljudi koji su nam pomogli sa strane, tu su pre svega Ljubisav Jolović, Milivoje Cvetanović, Aleksandra Tekijaški i iz stručnih službi Dragica Krstić-Purešević i Mirjana Radaković.
Dogovorili smo se da je možda teži i sporiji put da uključimo što je moguće više domaćih i stranih organizacija i institucija, ali je to put koji garantuje bolji zakon, bolji model, koji garantuje mnogo bolju proveru svih onih instrumenata koji se uvode putem zakona, naročito vodeći računa pri tome da mi nemamo iskustva i tradicije sa državnom revizijom i da počinjemo da gradimo instituciju od samog početka.
Uspostavili smo tesnu saradnju, imali smo dnevnu komunikaciju sa OEBS-om, Svetskom bankom, MMF-om, Evropskom komisijom, "Sigmom", Belgijskim računskim sudom, Računskim sudom Slovenije, Kanadskim računskim sudom i mnogim drugim organizacijama.
Naravno da je takav način rada zahtevao mnogo više usaglašavanja i koordinacije, ali je kao rezultat imao to da je na ovaj zakon stiglo pozitivno mišljenje Vlade, sa 15-tak sugestija, za koje smo se dogovorili na pododboru i Odboru za finansije da ne zadiru suštinski u model ovog zakona, ali pomažu da zakon bude još bolji, i mislim da svih 15 primedbi i sugestija Vlade prihvaćeno.
Što se tiče poslanika, dobili smo oko 25 amandmana i mislim da je oko 20 amandmana usvojeno, a svega nekoliko amandmana nije, jer prosto ne menjaju suštinu. Mislili smo da zakon već sve te stvari predviđene tim amandmanima definisao i da nije bilo potrebe da se one još dodatno koriguju.
Takav način rada je možda zahtevao koju nedelju više u celom tom procesu usaglašavanja, ali je doveo do toga da imamo zakon koji je apsolutno usaglašen sa svim evropskim i svetskim standardima, i gde narodni poslanici nisu imali veliki broj primedbi.
Pokazalo se da je moguće da Narodna skupština samostalno uradi ovako važan zakon i pokazalo se da sve ove institucije, sa kojima smo uspeli da napravimo kontakte, a koje parlament u prethodnom periodu nije imao, prihvataju i takav pristup.
Zadatak jedne ovakve institucije je, kao što sam rekao, da pomogne da se uspostavi ravnoteža između zakonodavne i izvršne vlasti.
Parlament kao što je naš, kao što je veliki broj parlamenata, nema mehanizme, nema kapacitet da bi mogao adekvatno da prati sve ono što se dešava i da bi mogao blagovremeno da reaguje.
Jedno ovakvo nezavisno telo, koje će biti formirano direktno skupštinskom odlukom, koje će direktno odgovarati isključivo Skupštini, pomoći će i da parlament izgradi kapacitet i da može da kontroliše na mnogo bolji način nego do sada trošenje svih državnih para.
Moram da naglasim da se često u javnosti, ne samo kod nas nego svuda u svetu, previđa jedna činjenica. Nije zadatak državne revizije da zameni bilo koju drugu instituciju.
Sve institucije koje su se do sada parcijalno bavile kontrolom javnih prihoda, javnih rashoda i trošenjem državnih para, moraju da nastave da rade svoj posao i nije zadatak ovog tela da bude bilo kakav policajac.
To telo, pre svega, treba da utiče da se sve državne pare troše efikasno, ekonomično i racionalno, a da pomogne nama poslanicima, jer ta dva tela moraju tesno i izuzetno dobro da sarađuju, da zajedno kontrolišemo sve ono što se u pogledu sredstava dešava u izvršnoj vlasti, u javnim preduzećima, nevladinim organizacijama, Narodnoj banci Srbije i svim onim što izvire iz Republičke skupštine.
Ovo je jedno od najvažnijih tela u borbi protiv korupcije. Ukoliko vi definišete način na koji se troše pare, ako podignete kapacitet tog tela da kontroliše da li neko javno preduzeće pravi racionalne planove, da li svaki svoj projekat radi racionalno i efikasno, primenjuje sve ono što je u njegovoj nadležnosti.
I ako se zna da je obavezno da se jednom godišnje vrši revizija, dodatna revizija sa ovim elementima o kojima sam govorio, onda će to sigurno pomoći kao još jedan dodatni mehanizam u borbi protiv korupcije.
Sigurno da će pomoći da ponašanje Vlade bude mnogo odgovornije. Pomoći će da efikasnost javnih službi bude podignuta na viši nivo i omogućiće dobro upravljanje državnim parama. Ovo telo mora da bude nezavisno i finansijski i personalno, sa ogromnom javnošću u radu, kao što se radi jedan odgovoran posao, i na tome će biti akcenat ovde u Skupštini.
Jer, parlament mora da pomogne u uspostavljanju državne revizije, mora da bude podrška državnoj reviziji u podizanju i njenog kapaciteta, jer nije realno očekivati da će u tom početnom periodu to telo moći da radi sve one nadležnosti koje imaju državne revizije u svim zemljama gde su ti mehanizmi uspostavljeni pre više desetina godina.
Kada smo definisali ovaj zakon, dosta vremena smo potrošili upravo na to, jer jedan od načina da ugušite neku instituciju jeste da joj date ogroman posao koji ona nije u stanju da savlada i da se pokaže da je nesposobna i neefikasna.
Zato smo otvorili mogućnost da raste kako bude rastao njen kapacitet. A vodite računa da mi u ovom trenutku nemamo izgrađene stručnjake koji su taj posao radili, posao komercijalne revizije, jer on ima suštinski različite ciljeve od posla državne revizije.
Naravno da ljudi koji su radili taj posao mogu da se uključe u rad ove institucije. Ali, Slovenija, sa kojom smo mi sarađivali prilikom izrade ovog zakona, ima oko 130 zaposlenih u državnoj revizorskoj ustanovi i 100 revizora.
Njima je trebalo više od 10 godina da obuče odgovarajući kadar i da se pripreme da prihvate sve one nadležnosti koje su neophodne da bi se taj posao radio.
Nije realno očekivati da se to uradi u prvih nekoliko meseci.
Svako ko misli da je tako grdno se vara, jer koliki je značaj državne revizije pokazuje samo činjenica da konsolidovani budžet naše zemlje iznosi 8,5 milijardi evra.
Ako uspemo da uz pomoć podignutog kapaciteta parlamenta, efikasne i dobre državne revizije, napravimo uštedu od svega jedan ili dva procenta, reč je o desetinama i stotinama miliona evra, koji na taj način mogu da budu obezbeđeni za neke druge svrhe i neke druge namene.
Za početak će sedište institucije biti u Beogradu, ali je predviđeno da se, kako se bude razvijala institucija, otvori mreža kancelarija i ogranaka ove institucije u svim gradovima Srbije, gde za to postoji potreba, tako da je to jedan od načina da se pomogne svim delovima Srbije, da se pomogne da rešavamo probleme na svim mestima gde oni postoje.
Zakonom su precizno definisane nadležnosti ove institucije i precizno su definisani svi ovi subjekti koji podležu kontroli.
Kontroli državne revizorske institucije podležu svi oni organi koji su direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava ili svih javnih prihoda i rashoda.
Prema tome, i sve vladine organizacije koje su formirane kao nevladine organizacije u segmentu trošenja državnih para, kao i sva privatna preduzeća ako se pojavljuju na državnim tenderima, ako učestvuju u trošenju državnih para, moraju da budu predmet revizije jednog ovakvog organa.
To je jedini organ koji može sveobuhvatno da kontroliše čitav proces, jedini organ koji može od početka do kraja da utvrdi da li se određena sredstva troše na efikasan način ili ne.
Nezavisnost u radu ovog tela obezbeđuje se i time što telo podnosi izveštaj i obaveštava o svim svojim nalazima Narodnu skupštinu, ali ono samostalno pravi svoje godišnje planove i programe.
Zakonom je definisano šta mora obavezno da se kontroliše. To je, pre svega, budžet Republike Srbije. Tu smo išli prema onim najvećim stavkama u budžetu.
Dakle, budžet Republike Srbije, organizacije socijalnog osiguranja, najveće jedinice lokalne samouprave, gradovi i neke od izabranih jedinica lokalne samouprave, NBS i najveća javna preduzeća, znači upravo one institucije i organi koji kontrolišu i troše najveću količinu državnih para.
Predmet kontrole će biti javna primanja i izdaci, pravilnost poslovanja, svrsishodnost raspolaganja državnim parama, organ koji će moći da analizira sve ono što je neophodno, da bismo videli da li se državne pare troše na pravi način.
Često govoreći na raznim okruglim stolovima i drugim mestima, gde je trebalo obrazlagati potrebu za ovakvom institucijom, navodio sam primer da je bilo moguće u prošlosti da recimo državno preduzeće za puteve asfaltira sve puteve u okolini jednog mesta.
Naravno da to može da bude u skladu sa zakonom, ako usvojite program u kome ćete reći da ćete da asfaltirate sve puteve u okolini tog mesta, pa raspišete tender, napravite tendersku komisiju, sve uradite u skladu sa zakonom, ne potrošite nijedan dinar mimo toga.
Naravno da je sve to urađeno po zakonu. Ali, da li je to način na koji se ispravno troše državne pare? Sigurno da nije. Tu jedino može da pomogne parlament i državna revizija.
Mnogo vremena smo potrošili razmišljajući o modelu koji će biti najefikasniji u Srbiji za državnu revizorsku ustanovu.
Treba napomenuti da je recimo Slovenija, koju navodimo kao primer jer je uvela ovu ustanovu pre desetak godina, a pre izvesnog vremena imali smo isti sistem iz koga smo krenuli, za 10 godina tri puta menjala model po kome ova ustanova funkcioniše.
Različite su bile potrebe Slovenije pre 10 godina, institucija se razvijala i pokazalo se da postoje efikasniji modeli od tih koje su oni imali.
Mi smo, sarađujući sa njima, došli do brojnih zaključaka i videli koje su to sve slabosti koje su oni uočavali u tom periodu i pokušali da ovakvim modelom zakona neke od tih stepenica kroz koje su oni prošli preskočimo.
Predložili smo kolektivno telo koje se zove savet, koje će imati sve te potrebne nadležnosti, koje će kolektivno donositi odluke, za razliku od nekih modela gde postoji državni revizor kao inokosni organ.
Mi smo izabrali ovaj kolektivni organ, koji direktno odgovara Skupštini i koji će zajedno sa Skupštinom krenuti da radi jedan veoma težak i prilično nezahvalan posao.
To što smo dobili pohvale od brojnih međunarodnih institucija samo znači da je taj trag na kome smo očigledno dobar.
Od nas će ovde u Skupštini zavisiti kako će se ova institucija razvijati i koliko brzo ćemo uspeti da ostvarimo sve one stvari do kojih su došle brojne državne revizije svuda u svetu.
Radna grupa i Odbor za finansije predlažu vam ovaj model zakona.
Većinu amandmana smo prihvatili, a u toku rasprave očekujemo da čujemo sve one primedbe, predloge, sugestije koje još uvek mogu da se ugrade u tekst jednog ovakvog zakona da bi on bio što je moguće bolji.

Hvala, gospodine Obradoviću. Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, u stavu 1. člana 225. Poslovnika Narodne skupštine stoji da narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
S tim u vezi, a u nastavku završetka prepodnevnog dela, dužna sam da narodne poslanike i javnost Srbije, građane Kraljeva obavestim o postojanju četiri dokaza o tome da je Opštinski odbor SRS u Kraljevu uradio posao prikupljanja potpisa za smenu predsednika opštine, potpuno u saglasnosti sa važećim propisima.
Na osnovu tih sakupljenih potpisa opštinska izborna komisija, pod brojem 230/2005, 11. oktobra 2005. godine donela je odluku o raspisivanju i izjašnjavanju birača opštine Kraljevo o predlogu za opoziv predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, od 27. novembra 2005. godine, objavljeno u "Službenom listu" opštine Kraljevo, broj 14, na strani 11, 14. oktobra 2005. godine.
Na osnovu ove odluke, opštinska izborna komisija je odredila rokovnik izbornih radnji koje već teku. Da poslanici SRS ne pričaju neosnovano i bez argumenata, ovde imamo i dve presude Opštinskog suda u Kraljevu.
Prva je doneta 2. oktobra 2005. godine i glasi da Opštinski sud u Kraljevu 2. oktobra 2005. godine donosi presudu: "Odbija se žalba predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, izjavljena dana 30. septembra 2005. godine na rešenje Izborne komisije opštine Kraljevo, broj 2005/2005. od 29. septembra 2005. godine, kao neosnovana".
Druga presuda: "U ime naroda Opštinski sud u Kraljevu donosi presudu P br. 883/05", a prethodna je bila 832/05; u drugoj presudi se kaže: "Odbija se žalba predsednika opštine Kraljevo, dr Radoslava Jovića, izjavljena dana 14. oktobra 2005. godine, na rešenje Izborne komisije opštine Kraljevo br. 244/05 od 12.oktobra 2005. godine, kao neosnovana".
Dakle, dame i gospodo, čuli ste da je potpuno poštovana procedura, da je predsednik, o čijem opozivu će se građani izjašnjavati 27. novembra, aktuelni predsednik opštine Kraljevo, koristio svoje zakonsko pravo, ulagao je žalbe.
Naravno, na to ima pravo i to mu niko ne spori. Opštinski sud u Kraljevu je uradio šta je uradio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam.
Dakle, ovo možda nije vama toliko bitno ili vam se čini da nije. Želela sam da ovo čuju građani Kraljeva, da ne moraju da strahuju od poziva od strane načelnika MUP-a Kraljevo, čoveka koga je Velja Ilić iz Čačka doveo u Kraljevo, kao da Kraljevo nije imalo dovoljno kadrova, nego je on morao da dovede svog poverenika za Kraljevo.
Dakle, građani Kraljeva, nemojte da se plašite, dali ste potpis i saglasnost za opoziv predsednika, glasajte tako i 27. novembra, kada se budete na tom referendumu izjašnjavali o tome.
Ne bojte se ni Velje Ilića, ni njegovog načelnika. Pravda je na vašoj strani. Pravda je na strani Srpske radikalne stranke. Budite sigurni da nijedan potpis SRS nije u suprotnosti sa zakonom.

Hvala, gospođo Radeta.
Da se vratimo na tačku dnevnog reda.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, DSS i G17 plus.
Dajem reč narodnom poslaniku Takač Ištvanu, a neka se pripremi narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, predsedavajući, sada kada je na dnevnom redu Predlog zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, koji poslanička grupa G17 plus podržava, želim da ukažem na neke momente koje smo do sada i u uvodnom izlaganju gospodina Obradovića čuli, a ipak da rasvetlimo.

Pre godinu dana, u julu prošle godine održan je okrugli sto pod nazivom "Uloga vrhovnih revizorskih ustanova u procesu parlamentarne kontrole izvršnih organa vlasti", uz pomoć Kanadskog parlamentarnog centra i angažovanja misije OEBS-a u Srbiji, sa izraženom željom da se što pre pristupi izradi nacrta zakona o državnoj reviziji i u Srbiji. Tom prilikom, na savetovanju, ponuđena je stručna pomoć iz Slovenije, Kanade i Belgije kod izrade nacrta teksta buduće zakonske regulative u Srbiji.

Da je državna revizija stara institucija potvrđuje činjenica da je u Kanadi prvi nezavisni revizor imenovan 1878. godine i do danas aktivno radi; ne on, nego ostali.

Ovom prilikom želim da ukažem, sa kratkim opisom, na rad državne revizije u Kanadi i Sloveniji.

U Kanadi, Kancelarija generalnog revizora, tako se zove, ispituje aktivnost vlade Kanade u oblastima kao što su: zdravlje, kultura, čovekova okolina, finansije, poljoprivreda, transport itd. Ukupno, računovodstvena revizija, koju su obavili u toku 2001. godine, obuhvatila je oko 70 organizacionih jedinica Vlade i njenih agencija, kao i oko 40 javnih preduzeća koji posluju u Kanadi i svetu.

U Sloveniji, ona je prvi put svoj zakon donela 1994. godine, a izmene 2001. i 2003. godine, pod nazivom: "Zakon o računovodstvenom sudu". Državni revizor revidira korisnike javnih sredstava, kao što su: pravna lica javnog prava i njihove jedinice, pravna lica privatnog prava i fizička lica koja su korisnici budžetskih sredstava Evropske unije, državnog budžeta i budžeta lokalne samouprave.

Što se tiče osnovnih ciljeva koji se revizijom žele postići, po analizi iz 2001. godine, u Sloveniji, na prvom mestu, 2/3 slučajeva odnosilo se na ispravnost poslovanja, cirka 12% se odnosilo na slučajeve usklađenosti poslovanja revidiranih subjekata sa zakonskim propisima. U istom obimu su izvršene kontrole u odnosu na ekonomičnost, odnosno efikasnost poslovanja.

Državni revizori u Sloveniji su razvili poseban odnos prema revidiranim subjektima, a to je savetodavna aktivnost. Najčešće, to je davanje mišljenja o raznim pitanjima iz javnih finansija.

Dame i gospodo, Ustav Republike Srbije u članu 72. utvrđuje da, pored ostalog, Republika uređuje kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih rashoda i način jedinstvenog organizovanja tih poslova.

Na osnovu toga je Odbor za finansije Skupštine prošle godine imenovao Pododbor od predstavnika parlamentarnih stranaka za pripremu Nacrta zakona o državnoj reviziji.

Ovde želim ukazati na činjenicu da je ovaj predlog zakona rezultat zajedničkog rada Pododbora, čiji sam bio član.

Radi otklanjanja eventualnog dupliranja zadataka, naglašavam da u našem pravnom sistemu imamo Zakon o budžetskom sistemu, u kojem je predviđena budžetska kontrola. Kontrola i inspekcija je regulisana članovima 66, 67. i 68. Zakona o budžetskom sistemu.

Funkcija budžetske inspekcije i revizija po članu 68. Zakona su: provera primene zakona, koja predstavlja proveru korisnika budžetskih sredstava, organizacija preduzeća, odnosno pravnih lica; drugo – ocena uspešnosti i potpunosti interne kontrole; treće – kontrola primene zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja i namenskog, zakonitog korišćenja sredstava; četvrto – revizija načina rada koja predstavlja ocenu poslovanja i procesa u korisnicima budžetskih sredstava; peto – davanje saveta u reviziji kada se uvode novi sistemi, procedure i zadaci; šesto – uspostavljanje i saradnja sa eksternom revizijom.

Isto tako, postoji sistem revizije u privrednim društvima, koja je predviđena u Zakonu o računovodstvu i reviziji. U članu 46, citiram: "Revizija se obavlja u skladu sa zakonom, Međunarodnim standardima revizije (MRS) i Kodeksom etike za profesionalne računovođe"; drugo, obavljaju ovlašćeni revizori zaposleni u preduzećima za reviziju; treće, "nadležni organ pravnog lica odlučuje o izboru preduzeća za reviziju".

Bitno je naglasiti da reviziju finansijskih izveštaja može da obavlja isto preduzeće za reviziju, najviše pet godina uzastopno, kod srednjeg preduzeća, odnosno tri godine uzastopno kod velikog preduzeća.

Što se tiče pripreme Predloga zakona, na primeru drugih država, nalaže se da je u reformi državnih institucija neophodna takva samostalna institucija, kao što je državna revizija, predložena ovim predlogom zakona.

Mišljenja sam da je javna rasprava od maja ove godine, uz dostupnost kompletnog teksta od septembra ove godine, u elektronskoj formi, razuman rok za upoznavanje sa ovim tekstom materijala.

Što se tiče Predloga zakona o državnoj revizijskoj instituciji, odmah na početku, u članu 3. Predloga zakona utvrđuje se pravni položaj institucije i to da je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici, da je samostalan i nezavisan državni organ i da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nadležnosti institucije: obavljanje revizije, može da daje savete korisnicima javnih sredstava, primedbe i mišljenje na buduća zakonska rešenja iz oblasti revizije, utvrđuje kriterijume i vrši priznavanje, nostrifikaciju stručnih zvanja iz nadležnosti, po članu 5. Subjekti revizije iz člana 1. Predloga zakona su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi, javna preduzeća, političke stranke, korisnici sredstava EU.

Sama organizacija i sastav institucije prilagođen je zahtevima i uzeće u obzir praksu susednih država, te je predviđeno da institucija ima predsednika, potpredsednika, Savet i službu.

Institucija će pri obavljanju svojih obaveza primeniti opšta načela revizije i međunarodne standarde. Smatram da su način okončanja revizije i sastavljanje konačnog izveštaja sasvim novi u odnosu na dosadašnji sistem iz ove oblasti.

U članu 39. Predloga zakona predviđa se mogućnost da subjekt revidiranja daje svoje mišljenje na predloženi izveštaj u roku od 15 dana, zatim se zajednički razmatra i izveštaj subjekta revidiranja sa pravom osporavanja ispravnosti pojedinih iskaza.

Institucija u svom radu podnosi godišnji izveštaj do 30. marta tekuće godine za prethodnu godinu, po članu 45, i po potrebi periodični izveštaj.

Smatram da Predlog zakona o Državnoj revizorskoj instituciji obezbeđuje početak aktivnosti na planu revizije, po uzoru na druge države koje takvu instituciju odavno imaju. Poslanička grupa G17 plus u potpunosti podržava i u danu za glasanje glasaće za prihvatanje.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo ovlašćenog predlagača za ovaj predlog zakona. Činjenica jeste da kada se zakon malo pročita vidi se da je dosta pažnje posvećeno samom pisanju zakona. Možda bi ovakav zakon bio dobar u nekoj od zemalja EU, ali daleko od toga da bi bio dobar ovde.
Predlog zakona bi trebalo u pojedinim odredbama da bude mnogo strožiji nego što je to u samom predlogu zakona, zato što unazad pet godina određene strukture vrše vlast ovde, a koje su usko povezane sa određenim grupacijama finansijske mafije, tako da je kriterijume za ovu kontrolu i reviziju javnih preduzeća i druge korisnike javnih sredstava potrebno još povećati.
Ima tu određenih nelogičnosti. To se već vidi u članu 6. Predloga zakona, gde se kaže da institucija ima poslovnik koji, u skladu sa ovim zakonom, bliže uređuje način i postupak po kome institucija vrši svoju nadležnost revizije.
Stav SRS je da poslovnik može da bude neki podzakonski akt koji može da reguliše deo rada neke institucije, pravnog ili fizičkog lica, jer to svakako jeste ova revizorska institucija. Ipak je merodavniji i preciznije definiše to statut. Skupština Srbije ima Poslovnik o radu. Kada se pozivate da podnesete neki zakonski predlog ili nešto drugo, tražite i ustavni osnov.
Znači, za Skupštinu Srbije statut je, u stvari, Ustav Republike Srbije. Po nekim kriterijumima koji postoje, pravna lica pogotovo treba da imaju statute, jer su deo mini-državnog aparata, nezavisnog, ali ipak u sistemu izvršne vlasti.
Već u članu 11. vidi se nekakva želja da se određeni mogući subjekti revizije izvuku iz jednog određenog konteksta. Neću da nabrajam sve, samo ću da navedem neki primer gde se to po malo razlikuje. U članu 11. stav 1. tačka 4) subjekti revizije, u skladu sa ovim zakonom su: Narodna banka Srbije, a u delu koji se odnosi na korišćenje javnih sredstava i na poslovanje sa državnim budžetom.
Kada neko pročita ovo, rekao bi, sasvim je u redu. A da pogledamo već sledeći stav, sledeću tačku – javna preduzeća, privredna društva i druga pravna lica koju je osnovao direktni ili indirektni korisnik javnih sredstava.
Postavlja se pitanje u tački 5) ne predviđa se da predmet revizije mogu biti samo javna sredstva. To nije podvučeno. Mogu biti sva sredstva koje neko javno preduzeće ili ustanova prikuplja u okviru svoje delatnosti. Zašto to nije predmet revizije i za Narodnu banku, jer se ovde decidirano kaže u tački 4) – samo po osnovu javnih prihoda može da se vrši kontrola, odnosno revizija poslovanja Narodne banke. Da li je to neko povlašćen ovde da ne mora da odgovara za sve prihode.
Uopšte, kada se pristupilo ovome, moralo se poći od druge činjenice, da postoje javni prihodi koji nisu okarakterisani u budžetu, zato što se često, da bi se taj sistem takav veliki kakav jeste, da bi se malo smanjilo to administriranje, i organi lokalne samouprave, a često i Vlada Republike Srbije i Skupština Republike Srbije daju neka prava određenim javnim preduzećima da imaju samostalne prihode koji jesu javni prihodi, jer se dobija vršenjem javne funkcije, ali ne ulaze u budžet tog organa. Da li Skupština Srbije, odnosno Republike Srbije ili organa lokalne samouprave, svakako su javni prihodi i moraju da budu predmet jedne kontrole.
Sada se ovde vidi da to, recimo, Narodna banka koja i te kako ima visoka sredstva koja prikuplja svojom delatnošću, a to su: servisiranje i usluga poslovnih banaka itd, održavanje platnog sistema, prometa između banaka i drugih pravnih lica, sve se to naplaćuje, provizija između ostalih i Narodne banke Srbije. Znači, šta?
Ukoliko hoće Narodna banka Srbije da posluje zakonito može da razdvoji sredstva koja su iz javnog prihoda, iz budžeta Republike Srbije, biće sto posto u skladu sa zakonom.
Ova druga sredstva koja se smatraju sopstvenim prihodom, to već više ne može da bude predmet ove vrhovne revizorske institucije.
Što se tiče tačke 11), drago mi je da ova materija, da je bar jedan zakon reguliše, kaže se da su predmet revizije ''korisnici sredstava EU, donacija i pomoći međunarodnih organizacija, stranih vlada i nevladinih organizacija".
Mislim da će ovde biti izuzetno zanimljivo videti, recimo kako se razne nevladine organizacije, a pri tom ne mislim na Crveni krst, verske organizacije, političke stranke, već ove političke nevladine organizacije finansiraju, koji su izvori, drugih vlada i zemalja EU itd.
Znači, da vidimo kolika su primanja lica koja zastupaju pojedine stavove nevladinih organizacija. Ono što radi Nataša Kandić, a 99 posto Srbije je mrzi i pljuje, mora da radi za velike pare. Tu nisu u pitanju politička ubeđenja, moralna pravna ili neka druga.
U članu 12. već se vidi ozbiljan propust u Predlogu zakona. Kaže se: "Institucija može, u skladu sa ovim zakonom, da vrši reviziju i poslovanje kod pravnih lica koja posluju sa subjektima revizije iz člana 11. ovog zakona".
Kada neko pročita, rekao bi – sasvim u redu. Predlagača bih podsetio da je sada već pravno lice, Mile Dragić, do pre par godina bio samostalna zanatska radionica.
Definicija pravnog lica ne znači koji posao može da obavlja i da li mora da obavlja kao pravno lice poslove sa subjektima revizije, odnosno korisnicima javnih prihoda.
Znači, samostalne zanatske radnje, samostalne trgovinske radnje, razne uslužne samostalne zanatske radnje neće moći da budu predmet revizije.
Zamislite ako je čovek kao SZR sklapao stomilionske ugovore, pričam u evrima, sa Ministarstvom odbrane, nije mu bio problem što nema status pravnog lica. Najobičnija samostalna zanatska radnja je sklapala desetomilionske ugovore sa ministarstvom.
Više puta je SRS ukazivala na nepravilnosti predlagača Vlade Republike Srbije, kako ove, tako i prethodne, da ne razdvaja u poslovanju, kontroli i svemu ostalom, fizička lica od pravnih lica.
To što neko ima SZR, STR ili SUR ne znači da je mali poreski obveznik ili mali korisnik sredstava. Sam određuje kolonu u kojoj će se upisati u Agenciji za privredne registre i eventualnu neku podpartiju računa u njegovoj poslovnoj banci, i to je sve.
U članu 17. Predloga zakona kaže se da za člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije, koji pored opštih uslova utvrđenih zakonom za rad u državnim organima ispunjava i sledeće uslove: ima visoku školsku spremu; (kod ovog dela ništa nije sporno, već sledeći deo dovodi u ozbiljnost samog predlagača) priznati je stručnjak u oblasti javne ekonomije i finansijskog poslovanja u javnom sektoru ili drugim oblastima od značaja za vršenje nadležnosti institucije; vlada barem jednim svetskim jezikom itd.
Postavljam predlagaču pitanje ko će da mu oda to priznanje da je priznati stručnjak u oblasti javnih finansija? Ima li u državi institucija koje izdaju takva priznanja? Da li ćemo neki univerzitet? Znate šta ima da radi Bogoljub Karić? Ima da naplaćuje to, da zaradi novac. Znanje jednog svetskog jezika. Koji je to jezik svetski? Koji su to kriterijumi koji je svetski jezik? Čovek može da zna kineski, priča milijardu ljudi tim jezikom.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih 10 minuta?)
I drugih 10 minuta.
Znači, nije uopšte problem. Problem je utvrditi koji je to svetski jezik, po kojim standardima. Svi jezici u principu su svetski kojima se govori po svetu. Živi jezici, doduše, neki više vole da govore latinski, ali to je sada drugi problem.
U poslednjem stavu člana 17. kaže se da najmanje jedan od članova saveta mora biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i radnim iskustvom na poslovima pravne struke u oblasti javnih finansija. Ovaj deo je već regulisan u stavu 1. Postavlja se pitanje, kada je u pitanju taj pravnik, sa kojim radnim iskustvom i da li je to radno iskustvo od jednog dana, jedne godine, pet godina ili 10 godina. Predlagač, da je malo ozbiljnije čitao Predlog zakona, video bi da je taj problem rešio već u stavu 1. gde se kaže: najmanje sedam godina. Znači, uslov je postavljen i ovaj deo je potpuno suvišan u članu 17.
Član 19. je opet jedan prilično ozbiljan propust predlagača. Kaže se u stavu 2. da član saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili obavlja određene poslove za račun subjekta revizije, a od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nisu protekle dve godine.
Teoretski gledano, hipotetički, a i praktično, vrlo moguće da je neko radio u savetu, u nekoj organizaciji koja može da bude predmet revizije. Proteklo je dve godine, počne da se radi predmet revizije i da li to znači da će taj član saveta moći da učestvuje u nekom postupku revizije, ako je direktno učestvovao u samom poslovanju subjekta revizije, ako je to poslovanje obavljeno pre dve godine i jedan dan. Po Predlogu zakona moći će, i moći će sebe kao član saveta da zaštiti od odgovornosti. Ovaj rok je svakako potrebno povećati.
U članu 20. vidi se ozbiljna težnja predlagača da pokaže narodnim poslanicima da je reč o ozbiljnom zakonu, pa se kaže u članu 20. da predsednika, potpredsednika i članove saveta bira i razrešava Skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika itd.
Budžet Republike Srbije donosimo prostom većinom. Ustavom Republike Srbije, članom 80. stav 1. regulisano je koje odluke Skupština Republike Srbije donosi apsolutnom većinom, znači većom polovinom od ukupnog broja poslanika. To je samo za Vladu i članove Vlade. To je regulisano Ustavom i ovaj član 20. Predloga zakona svakako nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Dalje, u poslednjem stavu je tekst zakletve. Vidi se da se stvarno trudilo, tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se na odanost Republici, obećavam da ću poštovati Ustav i zakone, zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno, nepristrasno i da neću zloupotrebljavati svoje nadležnosti". Od kada se zakletvom obećava nešto? Stvarno ne znam, kao poslanik SRS zakleo sam se, ali nisam nikome ništa obećao. Mogli ste da napišete taj tekst mnogo jednostavnije, da se zaklinje da će poštovati Ustav i zakone Republike Srbije i da će svoju dužnost obavljati npr. sa moralnim načelima i svojom čašću.
Već u članu 21. opet prilično ozbiljan problem koji je navodno pod pritiskom EU ili nekih direktiva koje daju da se članovi saveta biraju na period od šest godina. Ovde je očigledno želja predlagača, jer sada se postavlja pitanje, jeste u obrazloženju bilo da je reč o nezavisnoj revizorskoj instituciji, međutim ovde u Skupštini Srbije često smo viđali te nezavisne institucije, politička priča je bila da su nezavisne, a inače su uglavnom članovi, odnosno organi i ljudi koji rade u tim organima bili iz političkih stranaka koje formiraju skupštinsku većinu.
Pitao bih gospodina Radojka koji je predlagač ovog zakona, da li ste sigurni da članovi saveta neće biti iz političke opcije G17 plus? Kada politička stranka koja formira skupštinsku većinu drži sve instrumente finansija pod okriljem svoje stranke, sigurno je da vas neće pustiti da ovakvu instituciju formirate bez njenih članova i to još na šest godina. Neki primereniji rok bi bio koliko i mandat narodnim poslanicima.
Sada se bira na šest godina, pa je u članu 23. tako predviđeno da ih maltene ne možete ni smeniti, tako da će sve revizije koje mogu da se obavljaju, dok će neko određeno ministarstvo ili korisnik budžetskih sredstava, koji je bio iz G17 plus, biti zaštićen najmanje šest godina. Znači, sve finansijske institucije, od Ministarstva finansija, Narodne banke, Poreske uprave, sve su to, navodno, nezavisni organi u svom radu, drži jedna politička opcija.
U članu 24. se ponovo vidi želja predlagača da dokaže kako je ovo ozbiljna institucija, pa inicijativu za razrešenje člana Saveta može da podnese najmanje 30 narodnih poslanika. Za predsednika Vlade, vašeg predsednika stranke – Vojislava Koštunicu, dovoljno je 20 poslanika i mora biti na dnevnom redu, a za člana Saveta 30. Ne vidim tu želju da se dokaže neka određena ozbiljnost.
Za vrhovnog državnog revizora može biti imenovano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje odgovarajuća stručna znanja, iskustva i vlada najmanje jednim svetskim jezikom. Ponovo smo, samo sad više nije "priznati stručnjak", ali svetski jezici ostaju u igri. Smatra se da odgovarajuća stručna znanja za funkciju vrhovnog državnog revizora poseduje lice koje ima naučno zvanje i odgovarajuća iskustva ili ono koje poseduje univerzitetsko obrazovanje i naziv – ovlašćeni državni revizor, prema ovom zakonu itd. koje ima najmanje 10 godina radnog iskustva, od čega najmanje osam godina na poslovima koji su povezani sa nadležnostima institucija.
Organ koji kontroliše rad vrhovnog državnog revizora, barem koliko sam čitao, jeste Savet. Za člana Saveta je potrebno sedam godina iskustva. Za vrhovnog državnog revizora, koji neki viši organ kontroliše nižeg organa, za niži organ je potrebno veće radno iskustvo. Kako onda mislite da ga kontrolišete?
Dalje, u članu 28. stav 6 – "Sertifikat za revizorsko zvanje-državni revizor, može steći lice koje ispunjava sledeće uslove", pa se u tački 2) kaže "poseduje odgovarajuće radno iskustvo". Nigde se ne precizira koliko je to radno iskustvo. Može biti jedan dan, može biti godinu dana, pet godina, 10 godina. U svakom slučaju, zakonski osnov ima onaj koji ima radno iskustvo od jednog minuta ili jedne sekunde, dok se još pečat nije ohladio na tom rešenju.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam što me upozoravate za vreme. Vreme SRS tek dolazi.
(Predsedavajući: Slažem se, to sam jednom rekao.)
Verovatno ću da iskoristim i deo vremena poslaničke grupe SRS, kada je u pitanju kritikovanje ovakvog zakonskog predloga.

Narodni poslanik Radojle Bukvić, po Poslovniku.