Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Taman sam mislio da pozdravim Natašu Mićić i njen povratak u parlament, a ona u međuvremenu ode. Da znate da je došla, sela u zadnji red, vratila se. Vratilo se jedno krilo Demokratske stranke. Ja sam primetio i zato moram kolege da obavestim, da se Nataša Mićić vratila u parlament.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o javnim putevima, o jednom sasvim novom tekstu zakona koji je izuzetno značajan za sve građane Republike Srbije i naravno za Republiku Srbiju i njene odnose sa susednim državama, a i sa kompletnom međunarodnom zajednicom.
U svom izlaganju želeo bih prvo da se osvrnem na postojeće stanje koje imamo danas i koje naši građani uglavnom znaju.
Situacija sa našim putevima danas je izuzetno teška i to stanje nije novo, to je nešto što hronično traje već duži niz godina. Svi građani koji malo više putuju po Srbiji znaju koliko su naši putevi loši, u kakvom su stanju i koliko je teško proći uopšte pojedinim putevima.
Naravno, nadležni organi svake godine pokušavaju da nešto urade, pa i ove godine se objektivno radi nešto na tim putevima. Međutim, ono što je meni lično nejasno, a verovatno i većini građana, jeste, na osnovu kojih kriterijuma se vrši izbor puteva, odnosno putnih pravaca koji se u toku jedne godine rekonstruišu, odnosno održavaju.
Naime, pored redovnog održavanja ili urgentnog održavanja, kao što je krpljenje udarnih rupa na pojedinim putevima, neki putevi se rekonstruišu u većem obimu, većoj meri, rehabilituju, ali malo su nejasni kriterijumi izbora tih puteva, ko vrši izbor i na koji način.
Ovde želim da podsetim i da pozovem nadležne organe, prvenstveno Republičku direkciju za puteve, verovatno postoji mnogo zahteva, ali činjenica je da ne postoji zahtev u Republičkoj direkciji, za završetak izgradnje puta koji je značajan za dve opštine – za opštinu Bajina Bašta i opštinu Kosjerić.
Radi se o putu koji povezuje ove dve opštine. To je put preko Varde čija je izgradnja započeta pre više od 10 godina. U tom periodu od pre 10 godina, koji je bio izuzetno težak, uspelo se da se taj put skoro završi, međutim ostalo je nekih pet kilometara neasfaltirano, iako je tada urađeno sve do asfalta, bez sredstava da se to i dovrši. Taj put stoji više od 10 godina nezavršen, a moram da podsetim da je izuzetno značajan za dve opštine sa preko 50.000 žitelja i da zamolim Republičku direkciju, ako postoje uslovi i mogućnost, da to stavi u plan za narednu godinu.
Samo da podsetim da je to najkraći put od Kosjerića prema Republici Srpskoj i da u Kosjeriću imamo fabriku cementa koja verovatno ima potrebe da svoje proizvode izvozi u Republiku Srpsku i dalje u Bosnu i Hercegovinu i da je to najkraća veza. Ti kamioni moraju da obiđu preko Užica, da idu preko Valjeva i Loznice.
Što se tiče ovog predloga koji je pred nama, radi se o jednom prilično ambicioznom projektu koji je pokušao da obuhvati sve ono što je vezano za puteve u Srbiji.
Međutim, postoje neke stvari koje bar meni ili nama u poslaničkoj grupi SRS nisu dovoljno jasne i nisu dovoljno objašnjene u samom zakonskom tekstu. Ono što pada u oči na prvi pogled, čitajući Predlog zakona, prvenstveno obrazloženje zakona, jeste da je ovo još jedan zakonski projekat koji je iznuđen od strane Evropske unije.
Naime, u obrazloženju je nedvosmisleno rečeno da je Evropska unija, odnosno oni koji daju novac ili žele da daju novac, uslovljavaju davanje kredita koji ćemo vraćati donošenjem ovakvog zakonskog projekta. To predlagač ne krije, to je sve u obrazloženju jasno i glasno rečeno.
Naime, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku stoji da "ugovori o kreditu sadrže klauzulu prema kojoj se povlačenje tranši kredita uslovljava promenom statusa Republičke direkcije za puteve, odnosno njenim organizovanjem kao javnog preduzeća".
Takođe stoji: "Pored navedenog, potpisivanje ugovora o novim kreditima za finansiranje izgradnje putne mreže u Republici Srbiji uslovljeno je stavljanjem u skupštinsku proceduru novog zakona kojim će se urediti upravljanje, održavanje i korišćenje javnih puteva u Republici Srbiji, što pre, a najkasnije početkom marta 2005. godine" itd.
Znači, ovo je direktiva Evropske unije, tzv. međunarodne zajednice i ovo je još jedan u nizu zakona koji donosimo po direktivama te međunarodne zajednice.
Takođe, ono što stoji ovde u obrazloženju jeste da je jedan od zahteva te međunarodne zajednice i izjednačavanje naknade, tzv. putarine za domaća i strana vozila. Znači, to će se uskoro desiti na našim putevima, imaćemo iste putarine i za domaća i za strana vozila.
Ono što je takođe ovde evidentno i što je ministar naglasio u svojim izlaganjima, to je teška materijalna situacija u Srbiji, kada su u pitanju putevi, rekonstrukcija, izgradnja i održavanje puteva, odnosno finansijski problemi, jer kako reče ministar, od 2001. godine, to takođe stoji ovde, postoje problemi. Zašto postoje problemi od 2001. godine? Ukinuta je uredba po kojoj su određena zahvatanja postala iz cene goriva.
Samo da podsetim, te 2001. godine na vlast je stupio DOS i tadašnja DOS-ova vlada je ukinula tu uredbu po kojoj se izgradnja i održavanje puteva finansiralo iz cene goriva. Evo, sada shvatate koliko je to bilo loše i nepotrebno, a sve sa željom da se kompletne finansije i sva sredstva koja se prikupe u Srbiji stave pod kontrolu jednog čoveka.
Sam ministar je naveo nekoliko primera, počev od našeg okruženja, susednih zemalja pa do Engleske, gde se izuzetno visok procenat izdvaja iz maloprodajne cene goriva za ove namene. Kod nas to nije slučaj. Čudi me da i u ovom predlogu ne stoji da se izdvaja procenat iz maloprodajne cene, već se ovde predviđa izdvajanje iz akcize. Mislim da bi bilo pametnije da se ide na maloprodajnu cenu, pa da se obezbede neka veća ili značajnija sredstva. Ne znam da li je amandmanom to promenjeno. Slažem se, ali u predlogu stoji tako.
Ono što takođe nije jasno ovde, već u članu 2, kada su objašnjavani pojedini pojmovi i izrazi koji se koriste u zakonu, a to je pojam javnog puta, ovde stoji da je to put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa.
Organi koji vrše kategorizaciju puteva su Vlada Republike Srbije i lokalna samouprava.
Međutim, kriterijumi za kategorizaciju nigde ne postoje u zakonu. Ovde u predlogu stoji da će Vlada propisati kriterijume, pa će posle Vlada, na osnovu tih kriterijuma, da izvrši kategorizaciju tih državnih puteva, a lokalna samouprava za ostale javne puteve. Međutim, ostaje malo nejasno šta ako neki put, koji nije državni, lokalna samouprava, koja možda nije organizovana kvalitetno, imamo probleme u mnogim lokalnim sredinama, ponavljaju se izbori, lokalna uprava ne funkcioniše, ako se ne izvrši kategorizacija tamo nekih puteva, a onda to povlači probleme u daljoj primeni ovog zakona.
Samo ću par reči da kažem o ovom javnom preduzeću koje se predviđa ovim zakonom, o upravljanju državnim putevima. Reći ću par reči o finansiranju ovih poslova, nadležnosti javnog preduzeća, odnosno o finansiranju, izgradnji i održavanju puteva. Dobro je da se osniva javno preduzeće koje će upravljati državnim putevima, jer je to delatnost od opšteg interesa, kako ovde stoji.
Međutim, nije dobro ono što se u stavu 2. člana 8. predviđa, a to je da se upravljanje državnim putevima može poveriti nekom preduzetniku. To nije dobro i to mi ne možemo prihvatiti. Posle ovog člana 8. ne koristi se termin "javno preduzeće", kada se govori o upravljanju, već se koristi termin "upravljač", misleći na to da pored javnog preduzeća upravljanje može da vrši i neko drugi.
Međutim, moram da vam kažem da je sve to u koliziji sa članom 21. gde se govori koja sredstva se od naplaćene naknade za korišćenje puteva itd. prebacuju kome, odnosno ko je korisnik sredstava, pa u članu 21. kaže: "Sredstva od naplaćene naknade iz člana 17. tačka 3) do 13) ovog zakona, prihod su javnog preduzeća". Sada se ne pominje upravljač, već javno preduzeće.
Znači, sva ta sredstva idu javnom preduzeću. Šta ćemo ako se neki državni put ustupi na upravljanje nekom preduzetniku ili nekom drugom pravnom licu? Logično je da onaj ko upravlja i koristi sredstva, ali vi ste u članu 21. ta sredstva usmerili direktno javnom preduzeću, bez obzira ko je upravljač nad određenim delom državnog puta, iako se ne slažemo sa tim da neko drugi, osim javnog preduzeća bude upravljač na državnom ili delu državnog puta.
Kada se govori o finansiranju, ovde je taksativno navedeno kako se sredstva pribavljaju, pa je rečeno: 1) od naknade za upotrebu javnog puta; 2) naknade za održavanje državnog puta u visini od 10% od akcize. Koliko sam razumeo gospodu iz ministarstva, amandmanom je intervenisano da to bude od maloprodajne cene, a ne od akcize, što je povoljnije.
U članu 17. se bliže utvrđuje koje se to naknade propisuju za upotrebu javnih puteva. Samo ću kratko da prokomentarišem neke od njih. Kaže se: "Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to: 1) godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila". Ovu godišnju naknadu donosi Vlada Republike Srbije, a to je prihod lokalne samouprave, prihodi opštine. Verovatno će se plaćati uz registraciju motornih vozila i biće prihod lokalne samouprave. "2) Godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana". Ovo je deplasirano. Koja je to količina drugih vozila? Radi se o simboličnim sredstvima, tako da ne bude previše bacanja prašine u oči lokalnoj samoupravi, da će imati neka sredstva po ovom osnovu.
Zatim, "3) naknada za vanredni prevoz". Nije jasno koji je to mehanizam po kome će se naplatiti ta naknada i šta je to vanredni prevoz, kada će se moći naplatiti naknada i kome. Da li su to đačke ekskurzije? Na koji način će se ova naknada uopšte moći naplatiti.
Dalje "4) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, itd". Nije sporno da se uvede i takva vrsta naknade. Međutim, sporno je, ako prođete našim putevima, koliko je tih tabli i reklamnih panoa oko puteva, koji su zapušteni, koji su u izuzetno lošem stanju, što ostavlja jednu ružnu sliku na one koji prolaze tim putevima. Treba propisati i ko će voditi računa o tome ako se već ta naknada naplaćuje, da se ti panoi, odnosno table održavaju u nekom bar estetski prihvatljivom stanju, da ne ruže izgled naših puteva i kompletne države.
Zatim, 6) "naknada za prekomerno korišćenje javnog puta". Ko će utvrditi šta je prekomerno korišćenje, na koji način, kada? Trebalo je reći ovde direktno da li je to opterećenje ili je to učestalost. "Prekomerno", sam termin može da se tumači na različite načine. Zatim, "naknada za zakup delova zemljišnog pojasa javnog puta".
Molim vas, da li se uopšte ovaj pojas može izdavati u zakup. Ovde je davanje u zakup delova zemljišnog pojasa, a drugo je naknada za priključenje javnim putevima. Dakle, davanjem u zakup zemljišnog pojasa koji može biti čak i samo metar od kolovoza i to je vrlo nejasno, odnosno mislim da nije dovoljno pametno to uraditi.
Zatim: "naknada za priključenje prilaznog puta na javni put". Šta ćemo ako lokalna samouprava ne izvrši kategorizaciju puteva, dakle, oni koji su u njenoj nadležnosti, pa neki put nekog zaseoka na njenoj teritoriji ne proglasi javnim putem, ko će da plati naknade za priključenje tog zaseoka od tri, pet, ili 15 kuća na neki javni put, da li će svaka kuća, svaki meštanin plaćati neku naknadu za to.
Postoje neke stvari i neki mehanizmi koji nisu ovde do kraja razrađeni i razjašnjeni, čija je nadležnost, koji su rokovi, do kada opštine moraju da izvrše kategorizaciju tih puteva na svojoj teritoriji, odnosno iz svoje nadležnosti.
Pazite dalje: "naknada za priključenje prilaznog puta na javni put, naknada za izgradnju objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta, zatim godišnja naknada za korišćenje objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta".
Mislim da je ovo malo previše da neko mora da plati naknadu za priključenje na javni put, za izgradnju objekta i da mora svake godine da plaća naknadu zato što ima objekat od koga može izaći na javni put. Mislim da je malo previše i da ćete izazvati dosta nezadovoljstva kod građana Srbije.
Dalje, u članu 19. i time ću završiti, govori se kako se sredstva prikupljaju i da idu preko Trezora i da ministarstvo prenosi sredstva Javnom preduzeću.
Da li je propisano, a mislim da nije ovim zakonom, nisam gledao kaznene odredbe, šta ako ministarstvo ne prenese sredstva, sva sredstva koja su namenjena Javnom preduzeću ili ako ne prenese ta sredstva blagovremeno, pošto je zamišljeno da se ta sredstva prenose sukcesivno kako pristižu na račun ministarstva.
Da li postoji neka kazna za ministarstvo, ako ne poštuje te odluke, odnosno ako ne poštuje zakon, u smislu da sva sredstva prenese i da ih prenosi sukcesivno, čim stignu na račun ministarstva. Ovim ću završiti, a oduzeo sam vam previše vremena i iz svih ovih razloga SRS neće glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Penezić.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni razlog zbog čega je predložen ovaj zakon o javnim putevima jeste to što je zahtev Evropske banke za obnovu i razvoj bio da ovo mora biti na dnevnom redu da bi mogle da se povlače određene tranše kredita koje oni odobravaju za održavanje i izgradnju puteva.
Naravno da znamo da se, između ostalog, za izgradnju novih i održavanja postojećih puteva, odnosno putne infrastrukture u Republici Srbiji, moraju uzimati krediti.
Nama je u tom pogledu samo nejasno što prilikom uzimanja takvih kredita i kasnije njihovim trošenjem, vrlo je mala transparentnost, tako da sumnjamo da se najveći deo tih kredita nenamenski potroši, a s vremena na vreme ovde pred poslanike dođu zakoni kojima Republika Srbija treba da garantuje povraćaj sredstava kredita za razvoj namene koji su korišćeni.
Na taj način, u zadnjih nekoliko godina enormno zadužujemo zemlju u celini, a vidite i sami po svemu, pa i što se tiče infrastrukture, da nema pomaka, jer se ne vidi kakvi se to objekti prave za tako velika zaduženja.
Pre svega, nenamensko korišćenje novca odlazi na to što ogroman broj ljudi, mislim na stranačke poslušnike, u povećanju državne administracije, treba da obezbede plate i ovaj zakon ne bi ni bio potreban, da nije u pitanju povlačenje novih tranši i kredita i to se ovde i kaže da je obaveza ministra bila, obavešten je, da ove godine najkasnije do marta meseca ovaj zakon bude na dnevnom redu, ali eto, iako smo više od pola godine to preskočili, neće mu se uzeti za zlo.
Naravno, potapšaće ga po ramenu, verovatno. Imam nekoliko zamerki na ovaj zakon.
Recimo, kod ovog člana 11. je propisano da je ministar nadležan za poslove saobraćaja, u daljem tekstu ministar propisuje, između ostalog, i način označavanja javnih puteva.
Mislim da je trebalo odrediti Vladu, zato što se to usko radi sa MUP-om i što ministar nadležan za poslove saobraćaja, obzirom da u tom ministarstvu ima još nekoliko resora, ne verujem da to bez MUP-a može da uradi na valjan način i u skladu sa onim označavanjem koje je prisutno u zemljama EU u našem okruženju. Na nekim drugim mestima videćete da je baš za propisivanje nekih odluka nadležna Vlada.
Zatim, pogledajte član 17. gde se kaže da se za upotrebu javnog puta plaćaju naknade, i to hoću da vam skrenem pažnju na tačku 2), gde se kaže da godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana, a posle ću vam reći zašto ovo čitam, zato što ćete videti ko propisuje, ko to naplaćuje.
Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to: 1) godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila; 2) godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana.
To što nije obuhvaćeno tačkom 1) ovog člana treba da propisuje nadležni organ opštinske uprave kolike će to biti nadoknade, a nije mi jasno koja su to motorna vozila koja nisu obuhvaćena ovim ili možda neke građevinske mašine koje se opet transportuju u najvećem broju nekim vozilima koja imaju priključne prikolice, a koje mogu da transportuju takva vozila, dakle, koja su to druga vozila koja nisu motorna vozila, traktori i priključna vozila.
Nije mi to jasno i mislim da je trebalo ovo razdvojiti. Ne mislite valjda da bi trebalo organi, nadležni organ opštine, da utvrđuju koliko će se naplaćivati kombajnima.
Oni ne koriste javne puteve, a ako ih koriste, koriste ih u vrlo malim razdaljinama da pređu iz njive do njive. Dakle, drugo više ništa ne ostaje. Trebalo je da to malo uredite.
Evo vam člana 24. gde ste propisali ko to ne mora da plaća putarinu.
Ovde se kaže: "Naknada iz člana 17. tačka 5) ovog zakona ne plaća se za motorna vozila", a to se odnosi na plaćanje putarine, na auto putevima, "policije, Vojske Srbije i Crne Gore, hitne pomoći, vozila pod pratnjom" koja prate MUP, vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica itd, i sa tačkom 5) se završava.
Ovde ste morali zbog onog sporazuma, koji je ministar inostranih poslova potpisao sa NATO paktom da stavite pod tačkom 6) da vozila NATO trupa neće plaćati putarinu u Republici Srbiji, jer je to sporazumom, koji je potpisao Vuk Drašković sa NATO sekretarom, predviđeno. To ste morali da imate u vidu.
Šta se desilo sa planovima za 2004. godinu, što sam pomenuo na početku, da je ovaj zakon osnovni razlog zašto se našao pred nama, odnosno povlačenje novih kredita. Ovde piše da je u 2004. godini bilo predviđeno oko 32 milijarde, 240 miliona i 500.000 dinara za ulaganje u putnu infrastrukturu, za održavanje i izgradnju novih puteva, od čega je oko šest milijardi iz budžeta Republike Srbije, šest milijardi su neki strani krediti, 21 milijarda iz drugih sredstava i nedostajalo je još osam milijardi.
Jasno se kaže da je do 2000. godine to funkcionisalo zato što je bilo omogućeno da se izdvaja 1% od prodaje naftnih derivata, to je bio najpouzdaniji oblik da se finansira izgradnja, rekonstrukcija i održavanje puteva. Šta se desilo da od 2001. godine to počne opadati, da na kraju dođe do neke minimalne mere i da se dovede u pitanje funkcionisanje na polju održavanja, finansiranja i izgradnje novih putnih objekata ili objekata putne infrastrukture.
Desilo se da je za to vreme primljen ogroman broj ljudi u državnu administraciju, da se sredstva iz budžeta usmeravaju na neki drugi način, da to što se izdvajalo iz prodaje naftnih derivata za održavanje puteva, ispostavilo se da koalicioni partneri zbog svojih širokih koalicionih kapaciteta moraju da troše na drugi način, i desilo se nažalost da u ovakvoj Vladi ministri koji imaju veći uticaj u Vladi, jednostavno raspolažu sredstvima i koriste ih, uzimaju za svoja ministarstva više. Pretpostavljam da je ovde pokušaj da se do tih sredstava dođe i kako je to ovaj zakon pokušao da obezbedi, to je po meni veoma smešno.
Za ovih skoro dve godine nikada nisam video zakon koji sadrži ovoliko kaznenih odredbi. Ovo je nešto što treba zbog javnosti, zbog građana Srbije reći. Članom 95. kaznene odredbe su propisane u pet tačaka. Članom 96. kaznene odredbe su propisane u 12 tačaka. Članom 97. kaznene odredbe su propisane u čak 57 tačaka. Sve je navedeno šta se može kazniti.
Čak, ako neko počupa ukrasno šiblje ili nagazi zelenu površinu pored puta, onaj ko upravlja mora platiti kaznu. Te kazne su i više miliona dinara.
Članom 98. kazne su propisane u čak 68 tačaka. Članom 99. kaznene odredbe su propisane u 48 tačaka. Nisam uspeo sve da saberem, ali ima više od 300 tačaka gde će se naplaćivati.
Pretpostavljam da je u razgovoru ministra za kapitalne investicije i ministra finansija, ministar finansija rekao – e, ja neću da dam za puteve više od 10% akcize iz naftnih derivata, ali Veljo, imamo jedan dobar princip, kada nam trebaju pare, počnemo kaznenu politiku, uvedi u zakon što više kaznenih odredbi.
Ne znam da li ste ispustili nešto što ste mogli kazniti. Da jedan zakon sadrži ovoliko kaznenih odredbi, meni je neshvatljivo. Verovatno ste pomislili da na takav način možete praktično puniti budžet i ostvarivati sredstva koja ćete ulagati u izgradnju puteva.
Osnivanje Javnog preduzeća je takođe jedan od uslova zbog čega je ovaj zakon pred nama. Sadašnja Direkcija za puteve Republike Srbije izgleda nije uspešno radila posao, ali u obrazloženju se vidi da od 2001. godine pa naovamo, praktično pada finansijska moć koja je potrebna za održavanje i rekonstrukciju puteva, i postavlja se pitanje, šta je to bilo do 2001. godine, pa je to moglo da funkcioniše.
U obrazloženju pretpostavljam da imate jednu tehničku grešku, jer se kaže: "dok zemlje u okruženju izdvajaju godišnje odgovarajuće procente za razvoj javnih puteva, u Srbiji taj proces ide obrnutim tokovima, odnosno izdvajanje se, počev od 2000. godine, svake godine smanjuje".
Trebalo je da navedete da povećavaju učešće u novcu koji se odnosi na održavanje i razvoj javnih puteva.
Znači, zemlje u okruženju povećavaju te iznose iz godine u godinu, a kod nas dolazi do smanjenja. Zaista, nikome nije jasno, odnosno nama jeste, jer pretpostavljamo zbog čega do ovog dolazi i to sam rekao.
Ali, verujte da ovakav zakon nije imao potrebe da bude pred nama, jedino izuzev ovog razloga što nam je to naređeno, odnosno naređeno je ministru za kapitalne investicije – pismom direktora Evropske banke za obnovu i razvoj da ovo mora biti pred poslanicima.
Žalosno je što Skupština Srbije već dve godine radi isključivo po diktatu nekih ljudi koji nikada nisu došli ovde pred nas da ih vidimo.

Hvala vam. Reč ima narodni poslanik Tomislav Penezić, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.

Ovog puta sa zadovoljstvom mogu reći – poštovani predsedavajući, a prethodnom predsedavajućem moram uputiti jednu blagu kritiku, napravio je lapsus – ja nisam Tomislav Panajotović, ja sam Tomislav Penezić, a on me je najavio kao Panajotovića. To je verovatno neki njegov drug pa mu je ušao u podsvest.
Dame i gospodo, kad god se pojavi predstavnik SRS za govornicom vladajuće strukture ovde ili nema ili neki ne vide da smo izašli, a oni koji nas vide ili dobiju koprivnjaču, ili eventualno čitaju novine, ali dobijaju koprivnjaču zato što kažu – evo, ovi samo kritikuju. Niko od nas nije izašao ovde samo da kritikuje. Izlazimo da bismo ukazali na neke nedostatke sasvim dobronamerno. Verujte, ja sam ovde napisao da je zakon za raspravu.
Dakle, mi ovde želimo da raspravljamo o zakonu. Da nismo do sada raspravljali, usvojili bismo sve zakone koje je EU zadala da se usvoje i ne bismo imali više šta da radimo. Ali, zakoni bi prošli sa ogromnim greškama, odnosno sa svim onim što oni to i nalažu.
Trudimo se da popravimo zakone koliko možemo, ali u tome koliko znam, slabo uspevamo jer gotovo ništa ne usvajate od naših primedbi. Normalno je u celom svetu, ako ćemo upotrebiti reč kritika, opozicija kritikuje zakone, odnosno kritikuje stavove vlade, naravno sa namerom da poboljša ono što je vlada predložila.
Vlada to ne sme da radi, jer je dobila zadatak odozgo, kako kaže vladajuća struktura, odnosno u ovom slučaju odozdo, jer smo mi prostorno malo viši od predstavnika ministarstva. Samo prostorno, kažem, nemojte misliti da vas potcenjujem. Žao mi je što nije prisutan gospodin Velimir Ilić, ministar, imao bih i njemu nešto da kažem, on je otišao.
Odmah da vam kažem da je dobro doneti dobre zakone, pa čak i ovaj zakon doneti i da bude dobar. Mislim da smo svi raspoloženi da taj zakon malo poboljšamo, da zakon bude dobar, da bude usvojen i da se poštuje. Neki znaju, a možda ne znaju, da smo u nekom delu postigli konsenzus da su svi poslanici svih struktura u Skupštini potpisali akt u kome su tražili i složili se da autoput ide preko Užica, Varoši, Priboja i Prijepolja, bez obzira da li je to bio radikal, DS, DSS, ili G17 plus.
Naravno, sa najboljom namerom smo to potpisali, teška srca, ali potpisali smo. Vladajuća struktura je donela odluku takvu kakvu je donela, to je usvojeno i tako je prošlo, samo da znate da smo spremni za saradnju, ako je saradnja konstruktivna.
Dalje, to isto smo uradili i sa amandmanima, vrlo dobronamerno, bez imalo, kako kažu neki – provocirate, briše se. Mora nešto da se briše, ako ne valja. Nisu baš svi amandmani za brisanje.
Brišu se 22, Albijaniću, moram tebe pomenuti kao matematičara, izbrojao sam 22 amandmana, SRS ima ukupno 103. Ali, i vi imate ukupno 39, kada to oduzmemo, znači 17 ima od vladajuće strukture.
Znači, i vi se ne slažete sa ovim zakonom. Ne vidim da ovde neko diskutuje o ovom zakonu, a ako govori – pohvalno se izražava. I vi treba malo da kritikujete ono što ne valja, ako ništa, bar amandmane koje ste podneli, ovde iznesete, da narod zna sa čim niste zadovoljni.
Ovo je bio uvod, a sada bih rekao nešto što se tiče zakona. Prvi deo zakona ne bih komentarisao, ovo su stručni izrazi, verujem da su prepisani odnekle, o tome je govorila gospođa Vjerica, ima 50 pojmova, između ostalih i nekakva zaštitna traka, putni objekti, građenje, ukrštaj, itd. O tome neću govoriti. Govoriću o putevima prema značaju, članovi 5. i 6. Ovde imamo puteve prvog i drugog reda, zatim opštinske puteve i ulice.
Što se tiče puteva prvog i drugog reda, tu ne mogu mnogo govoriti, pogotovo o putevima prvog reda. O putevima drugog reda imam veliku zamerku. Po nalogu Evropske unije krenuli ste u ogromne investicije i radove na svim pravcima, tako da često kolovoz ostaje nedovršen. Vrlo je opasno voziti, pogotovo noću, jer se kače asfalta, seku asfalt pravolinijski, ostavljaju oštre ivice kao žilet.
Ponekad ste u situaciji da birate da li da upropastite kola ili da sačuvate glavu. Naravno, uvek sam za to da sačuvam glavu, a kola često opravljam.
Zamolio bih da se nekom jačom signalizacijom ili blažim ivicama to uradi, jer ste sami, svi vi koji vozite kola, naleteli poneki put na onaj trougao koji je isečen na putu, nekada ih ima više ukrštenih, pa vam ide vozilo u susret, tako da ne znate gde ćete – ili na rupu ili na vozilo, ili sa puta. Obično se ostaje na putu, ide se na rupu.
Izvinjavam se, imao sam još da govorim, ali vreme je isteklo. Samo ću da kažem još nešto, postoji ovde jedna kolizija, kažete da nisu potrebna sredstva za izvršenje zakona.
Kolizija je, u objašnjenju dole kažete, ne obezbeđuju se sredstva iz budžeta, a ovde se kaže da se delom obezbeđuje iz budžeta, pored onog osnovnog. To vam je u članu 16. pa to pogledajte. Hvala.

Hvala, gospodine Peneziću.
Reč dajem narodnom poslaniku Miljku Četroviću, a ako bude vremena sledeći govornik je narodni poslanik Momir Marković. Poslanička grupa SRS ima još 11 minuta. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, možda se čudite otkuda ovoliki materijal koji sam poneo ovde. Moram da se obratim građanima opštine Kraljevo, građanima Srbije i javnosti Srbije.
Ovo što se zadnjih dana događa u Kraljevu nije vezano za ovaj zakon o drumskom saobraćaju, ali je vezano za Velimira Ilića, ministra unutrašnjih poslova Jočića, ministra pravde Stojkovića i ministra za lokalnu samoupravu, Lončara. Politički, pravni i policijski teror koji se sprovodi zadnjih dana u Kraljevu od opštinskog tužilaštva, MUP-a Kraljevo, u navodnoj kontroli potpisa koje su građani dali za inicijativu za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića, prevazišlo je svaku meru.
Država Srbija nije nimalo demokratska, ovi koji pričaju da će oni, kao demokrate, odvesti Srbiju u Evropu, oni su doveli Srbiju na nivo južnoameričkih država, Bolivije i ostalih. Neprimereno je šta se događa u Kraljevu po toj krivičnoj prijavi protiv n.n. lica, koje je podneo Radoslav Jović. Iako je izborna komisija opštine Kraljevo u više navrata odbijala njegove prigovore, po žalbama koje je upućivao Opštinskom sudu Kraljevo, Opštinski sud je doneo dve presude, kojim se odbijaju navodi iz njegovih žalbi. Prva presuda je doneta 29.9.2005. godine, a druga presuda – 16.10.2005. godine.
Izborna komisija Opštine Kraljevo, po sprovedenom celom postupku i po ispunjenju zakonskih uslova, objavila je u "Službenom listu Opštine Kraljevo" odluku o raspisivanju i izjašnjavanju građana Opštine Kraljevo – predlog za opoziv predsednika Opštine Kraljevo, Radoslava Jovića, za 27. novembar 2005. godine. Sve radnje koje je trebalo da uslede u postupku pripreme izjašnjavanja građana, analogno se primenjuju odredbe Zakona o izborima za lokalne organe vlasti, Izborna komisija Opštine Kraljevo je utvrdila i sve rokove koji treba da teku do samog izjašnjavanja građana 27. novembra.
Saznajući za činjenicu da ovlašćeni radnici MUP-a Kraljevo telefonom pozivaju, pošto su pribavili, ne znam po čijem nalogu, sve liste potpisa sa imenima i prezimenima, matičnim brojevima i potpisima građana, radi se o 13.500 potpisa. Ne znam po kom metodu i po kom uzorku su pozivali građane u petak, subotu i nedelju telefonom da se u roku od jedan sat jave u MUP Kraljevo. Kada su građani dobili te pozive, normalno, bio je strah iz raznih razloga, da li im se nešto desilo, nekome od članova njihovih porodica koji nisu tu, da li je neka sumnja da su nešto uradili, a svesni su da ništa nisu uradili.
Taj policijski teror je sprovođen tri dana u večernjim časovima, čak su pozivani i saslušavani i navodno tražene izjave u devet sati uveče. Imam primer mladića, neću mu govoriti ime, iz Advenaje, potpisali su majka i otac, pozvali su kućni broj, nije bio tu, bio je u Beogradu, naređeno im je da daju njegov mobilni telefon, pozvali su ga na mobilni telefon i naredili tog popodneva da se hitno vrati za Kraljevo i dođe u MUP. Došao je u devet sati u MUP Kraljevo.
Pitao je radnike MUP-a, koji su navodno uzimali izjave, zbog čega je tu, a šef privrednog kriminala – Grković Zvonko, koji je određen, verovatno od načelnika MUP-a Kraljevo da sprovodi, pored ostalih lica, rekao je da mora da da izjavu da li je jedna kriminalna grupa iz SRS, koja je činila kriminalne radnje, bila kod njega da uzme potpis za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića.
To je neprihvatljivo i neshvatljivo za jedan zdrav um, imajući u vidu kako se sprovode izbori, kako se vrši kandidatura i kako je ovaj postupak sproveden.
Nažalost, kada sam ovo saznao tek juče ujutru, došlo je u SRS nekoliko građana drhteći, odmah sam otišao kod opštinskog javnog tužioca Zečevića i pitao po kom zakonu i na osnovu kojih odredbi kog zakona je naložio MUP-u da sprovodi ove radnje i na ovaj način, telefonski, da se pozivaju građani da se izjašnjavaju da li su potpisali ili nisu potpisali.
Upozoravajući ga da ovim načinom i postupkom koji je zajedno sa MUP-om preduzeo, krši osnovna i ljudska i građanska prava građana Srbije da potpisuju inicijative, peticije i ostalo (čini mi se da je član 48. Ustava), kršeći sve pozitivne zakone o ljudskim pravima građana da pokreću neke inicijative i da se politički izjašnjavaju.
Rekao mi je da nije u saznanju kako MUP to radi i da je to opredeljenje MUP-a. Saopštio sam mu da odmah naloži MUP-u da prekine takav postupak. Posle toga sam otišao u MUP i tražio sam načelnika MUP-a – Živkovića. Načelnik MUP-a Živković nije bio navodno tu, tako su mi rekli na prijemnom odeljenju, nego zamenik načelnika – Terzić. Saopštio sam činjenice i pitao po kom zakonu i na koji način se sve ovo radi. Nažalost, nisam dobio odgovor koji je zakon u pitanju i ostalo.
Jutros sam morao da odem kod Okružnog javnog tužioca i da mu sve ovo prenesem i da tražim da se pod hitno tih 400 lista sa 13,5 hiljada potpisa, matičnih brojeva i imena i prezimena građana vrate u izbornu komisiju, jer neće MUP da formira bazu podataka za izbore ili za podršku koju su dali građani SRS za opoziv predsednika opštine Radoslava Jovića.
Taj Radoslav Jović nije našao za shodno da prihvati jednoglasne odluke izborne komisije, nije našao za shodno da prihvati dve sudske presude koje su donete od Opštinskog suda u Kraljevu. Nažalost, uz pomoć Velimira Ilića, a koga nema ovde i koga sam čekao da vidim i koji hoće od Kraljeva da produži svoju latifundiju mafijašku iz Čačka. To mu Kraljevo neće dozvoliti. Građani Kraljeva mu neće dozvoliti. SRS mu to neće dozvoliti.
Imam ovde jedan koverat za Velimira Ilića, vezan za pljačku i reket preko načelnika Zlatiborskog okruga. Imam još koverata koji su kod pravnika SRS. Sa kriminalcima, kao što je on, državi Srbiji nema dalje.
Neće pasti Srbija, kao što je izjavljivao Radoslav Jović, ako padne Kraljevo. Srbija će ustati, jer će u Kraljevu i širom Srbije doći radikali na vlast. Zašto sam prozvao ministra Jočića, žao mi je što nije, što ne može da bude, ili ministar Stojković, zato što mu tako rade tužilaštvo i jedno i drugo, tako Jočiću radi MUP i načelnik MUP-a i odgovorni.
Imajući u vidu sve ovo što sam izneo, nemam mnogo vremena, pripremili smo i danas ćemo podneti krivične prijave republičkom tužiocu protiv opštinskog tužioca u Kraljevu zbog učinjenog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, član 242. stav 1. ZKP Republike Srbije, protiv načelnika SUP Kraljevo zbog krivičnog dela iznuđivanja iskaza, član 65. stav 1, krivično delo u službi član 66. ZKP Republike Srbije.
Ovo što se događa u Kraljevu je teror koji pokušava da spreči da se građani izjasne da li su za to da Radoslav Jović ostane na funkciji predsednika. Očigledno da je on shvatio, kao što je shvatio i Velimir Ilić, koji pokušava preko Radoslava Jovića, a koji je odmetnik iz SPO i u ovoj skupštini kao narodni poslanik, a sada je taster poslanik, koji je odmetnik i u SO Kraljevo, a koji ne priznaje ni izbornu komisiju, ni SO Kraljevo, ni odbornike, navodno zato što je birala tako izbornu komisiju.
To se ne može odbraniti. Volja građana Kraljeva zbog katastrofalnog vladanja Radoslava Jovića i koalicije koja je preuzela vlast januara 2004. godine, na svojoj grbači osećaju građani Kraljeva i cele opštine. Pljačka i otimačina, protivzakonje, a nemam sada vremena da navedem mnoga krivična dela koja sam pomenuo i u opštinskom tužilaštvu i juče u MUP i jutros kod Okružnog javnog tužioca. Svi sležu ramenima. Ni oni ništa nisu preduzeli, iako smo kao odbornička grupa SRS to inicirali i kroz dnevni red SO Kraljevo. Nažalost, nismo dobili adekvatan odgovor ni od Radoslava Jovića, zato što je i on upleten u mnoge kriminalne radnje, kao i mnogi čelnici lokalne vlasti, kao i direktori javnih preduzeća.
Nažalost, i ovi koji treba da štite zakon, opštinsko javno tužilaštvo, sud u Kraljevu, MUP, okružno javno tužilaštvo, ministar, ništa nisu učinili da se spreči kriminal u Kraljevu. Želim da obavestim javnost Srbije, a i građane Kraljeva da se ne plaše, SRS stoji iza svih njih i neće ih uplašiti ni Jović, ni Velimir Ilić, ni načelnik MUP-a, ni opštinski tužilac. Svi će biti smenjeni. Ovi koji su pljačkaši i kriminalci, na čelu sa Velimirom Ilićem, naći će se u zatvoru i na robiji. Imaće tada mogućnost da doktorira sa najvećim kriminalcima. Hvala.

Vreme. Hvala.
Po Poslovniku, izvolite, narodni poslanik Tomislav Kitanović.

Bez obzira što gospodin, dr Rade Jović nije tu, o njemu najbolje govori njegova brilijantna i uverljiva pobeda na lokalnim izborima za predsednika opštine.
Ovde sam po Poslovniku i reklamiram član 103. Poslovnika, poslanik može da govori samo o onome što je na dnevnom redu, a što u ovom slučaju nije primer. S druge strane, pitam gospodina, ako se ne varam, mislim da je prezime Četrović, da li je on možda proverio svoje poslovanje sa bankom negde 1993. godine u vreme hiperinflacije, a ako nije proverio neka vidi to poslovanje kako je teklo u to vreme. O gospodinu Joviću dajte jedan relevantan dokaz, jedan korpus delikti.