Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, izvinjavam se, prvo ovlašćeni predstavnik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, dugo je ovaj predlog zakona i zakonski projekat, koji je Vlada Republike Srbije pripremila još polovinom februara tekuće godine, u skupštinskoj proceduri, i na ovoj sednici se nalazi na dnevnom redu.
Dakle, Predlog zakona o javnim putevima, koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje, jeste sistemski zakon i zakonski projekat koji bi trebalo da uredi pravni položaj javnih puteva u Republici Srbiji.
Donošenje zakona o javnim putevima Republike Srbije ima poseban značaj; prilikom uređivanja zakonske regulative javnih puteva trebalo je voditi računa da ovaj zakonski projekat koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini bude rađen na pravilan način.
SRS je podnela niz amandmana na Predlog zakona o javnim putevima, smatrajući da ovaj zakon nije precizno uredio ovu materiju koja je veoma važna za Republiku Srbiju i za sve građane u Republici Srbiji. Ovaj zakonski projekat o javnim putevima morao je da se sastoji iz nekoliko važnih segmenata i morao je da potpuno bude povezan sa Zakonom o izgradnji i planiranju, kao i sa Zakonom o koncesijama Republike Srbije.
Svi znamo da je Srbija tranzitna zemlja, da spaja Zapadnu Evropu sa Istokom i da to što ima takav geografski položaj govori koliko je važno da Srbija ima jasnu strategiju kada su u pitanju javni putevi u Srbiji. Ovlašćeni predstavnik jedne od vladajućih stranaka je u prethodnom izlaganju jasno to rekao.
Znači, Predlog zakona o javnim putevima mora da u sebi sadrži, pre svega, nacionalnu strategiju i ovim zakonskim projektom bi trebalo urediti zakonsku regulativu, postaviti kriterijume, propisati uslove, način upravljanja javnim putevima, kao i zaštitu i održavanje javnih puteva.
Ono što SRS zamera predlagaču, ovoj vladi, to je da je ovaj zakon morao da bude jasno i precizno definisan sa nacionalnom strategijom koju ovaj zakon u sebi ne sadrži.
SRS iz tog razloga neće podržati ovaj predlog zakona, a Narodna skupština na predlog Vlade Republike Srbije treba da donese strategiju kojom bi se utvrđivali ciljevi, plan i razvoj javnih puteva Republike Srbije, baš upravo zbog toga što je Republika Srbija tranzitna zemlja.
Slušao sam pažljivo ministra kada je govorio. U jednom delu se možemo složiti i u razlozima za donošenje zakona kada je Vlada ovaj zakon potpisala, a kaže se, pre svega – finansiranje i održavanje, rekonstrukcija i rehabilitacija, izgradnja putne mreže u Republici Srbiji, vrši se iz sredstava koje obezbeđuju međunarodne javne finansijske institucije, i to je EBRD i Svetska banka, na osnovu ugovora koji su zaključeni i čija je realizacija u toku.
Sledeći stav kaže – ugovori o kreditu sadrže klauzulu prema kojoj se povlačenje tranše kredita uslovljava promenom statusa Republičke direkcije za puteve, odnosno njenim organizovanjem kao javnog preduzeća.
U tom delu se potpuno slažemo da javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, treba da upravlja javnim putevima. Ono gde se ne možemo složiti to je da javnim putevima treba, prema članu dva Predloga zakona, da upravljaju privatni preduzetnici.
Mi smo na član 2. Predloga zakona podneli amandman SRS i još na mnoge članove u ovom predlogu zakona za koje smatramo da nisu na jasan način, odnosno ne rešavaju oblast pravne regulative, odnosno oblasti javnih puteva Republike Srbije.
Imajući u vidu značaj državnih puteva prvog i drugog reda, kao i opštinskih puteva, u ovom zakonu se ne može jasno videti ko upravlja tim putevima i kako je to regulisano ovim zakonskim predlogom.
Pre svega Narodna skupština je na predlog Vlade trebalo da donese jasnu strategiju kojom bi se utvrđivali ciljevi i plan razvoja javnih puteva u Republici Srbiji, a šta tu strategiju čini, dakle jedne ozbiljne države i ozbiljne vlade koja tu državu vodi, u ovom predlogu zakona nemamo nikakvu nacionalnu strategiju.
Zašto ne postoji analiza stanja o državnim putevima u Republici Srbiji? Šta je, u ovom predlogu zakona, sa razvojnom politikom u oblasti javnih puteva?
Gde su u ovom zakonskom predlogu predviđeni osnovni kriterijumi za građenje javnih puteva? Šta je to prioritet i koji su prioriteti građenja i održavanja državnih puteva?
Znači, prioritet u građenju i održavanju javnih puteva, prema konceptu SRS, pre svega, jeste razvojna politika Republike Srbije u ovoj oblasti, utvrđena i utemeljena na prostornim, saobraćajnim, tehničkim, ekološkim, demografskim analizama, sa opravdanim saobraćajno-tehničkim rešenjima, radi povećanja sigurnosti, kapaciteta i protoka saobraćaja.
U zakonu se ne može videti šta predstavlja program građenja i održavanja javnih puteva, koji bi trebalo, na predlog nadležnog ministarstva, da donosi Vlada Republike Srbije na period od četiri godine, a sve to u skladu sa nacionalnom strategijom koje u ovom zakonu nema.
Znači, postavlja se pitanje pred narodnim poslanicima, pred ovom skupštinom, pred javnošću i građanima Srbije – zašto ovaj zakonski projekat nije imao rešeno pitanje nacionalne strategije kada su u pitanju javni putevi Republike Srbije?
Zakonskim rešenjem, kojim se kaže da zakon treba da stupi na snagu 1. aprila 2005. godine i da Vlada Republike Srbije odbije sve amandmane SRS i ostalih političkih stranaka, čiji su predstavnici podnosili amandmane na Predlog ovog zakona, govori o tome da je usvojen samo jedan amandman, i to prvi amandman koji rešava pitanje kada zakon stupa na snagu i govori o tome da je vama važno da što pre donesete ovaj zakon.
Mogu da razumem ministra koji je u svom izlaganju blago govorio o tome da ćemo za ovom govornicom razgovarati, ukrstiti mišljenja itd. Ono što je bitno i što je rekla i koleginica pre mene, ovde ne postoji nikakva strategija o razvoju puteva u Srbiji.
SRS je pokušala na sve moguće načine da ovim amandmanima reguliše ovaj zakonski projekat, koji je napravljen na neprecizan i konfuzan način.
Smatramo da je ovaj zakon trebalo donositi mnogo ranije. Kada ste formirali Vladu Republike Srbije, sa vašim programom, trebalo je da izađete sa nacionalnom strategijom. Očigledno da u ovoj oblasti Vlada Srbije nije imala jasan program. Upravo iz tog razloga kasni donošenje ovog zakona.
Ono što je zamerka SRS jeste da je ovaj zakonski projekat morao da se sačini upravo na nacionalnoj strategiji, na planu i na razvoju, da bi, pre svega, Vlada Republike Srbije trebalo da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini o sprovedenom programu razvoja puteva u Srbiji, gradnje itd, na svakih godinu dana. Vi ste već dve godine na vlasti. Prema tome, ovaj izveštaj ste bili dužni da podnesete Narodnoj skupštini, naravno, da smo ovakav zakon doneli sa nacionalnom strategijom.
SRS je pokušala amandmanima da popravi ovaj zakonski predlog. Prosto je bilo nemoguće to učiniti, s obzirom da zakon o javnim putevima, a gledali smo i neke zakone koje je donela npr. slovenačka skupština, koja ima jasnu nacionalnu strategiju o razvoju državnih puteva, kako oni kažu, državnih cesti. I Hrvatski sabor je doneo daleko bolji zakon. Neverovatno da je Vlada jedan ovakav zakon, koji je konfuzan i neprecizan, dala na usvajanje.
Mi smatramo da ovaj zakonski predlog treba povući sa dnevnog reda, iz razloga što nema nacionalnu strategiju razvoja javnih puteva. To je ona osnova koja čini predlog zakona koji bi trebalo da bude u interesu svih građana Srbije i Republike Srbije.
Ono što je suština SRS, mi ćemo i dalje govoriti, kada budemo govorili o amandmanima koje smo podneli, o ovom predlogu zakona. Smatramo da je trebalo da ovaj zakonski predlog vladajuća koalicija, na čelu sa DSS, reguliše na precizniji način.
Na osnovu činjenice da ste odbili kompletno sve amandmane koje smo podneli Narodnoj skupštini, daću primer kako je Vlada i oni koji su ove naše amandmane koje smo podneli, koliko su vodili računa o tome šta u tim amandmanima piše. Recimo, podneli smo amandman da se posle člana 2. dodaje novi član 2a koji glasi: "Javni putevi i nekategorisani putevi su opšte dobro u državnoj svojini Republike Srbiji i na njima se ne može sticati pravo vlasništva, a druga stvarna prava mogu se ostvariti po posebnim zakonima".
U obrazloženju Vlade Republike Srbije kaže se sledeće: prvo, amandman koji je ovde predstavljen kao amandman SRS nije amandman koji smo mi podneli Narodnoj skupštini. U članu 2a piše: "Javni putevi i nekategorisani putevi su opšte dobro u državnoj svojini Republike Srbiji i na njima se ne može sticati pravo vlasništva". Mi to u amandmanu nismo naveli. Ovo je neki sasvim drugi amandman. Očigledno je da je ona služba ministarstva koja je gledala amandmane SRS napravila veliku grešku.
U obrazloženju smo jasno dali da smatramo da se tim novim članom precizno definiše pravni status javnih puteva i nekategorisanih puteva Republike Srbije. To govori samo o tome koliko je važno Vladi Republike Srbije da na svaki način ubrza donošenje ovog zakona, samom činjenicom da se kasni već neko duže vreme.
Ne možemo da vam ne skrenemo pažnju da ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju i da Vlada ne može na ovakav način da se odnosi prema jednoj poslaničkoj grupi. To je činjenica. Mi smo podneli amandman da ne može, a vi ste u ovom predlogu zakona nama predstavili da smo napisali neki sasvim drugi amandman. To govori o tome koliko ste vodili računa o našim amandmanima.
Kada govorimo o ovom predlogu zakona, govorimo sa nekom jasnom koncepcijom i jasnim programom koji SRS ima i koji je imala kada su naši predstavnici govorili, kada je bio u pitanju Zakon o železnici, i uopšte kada govorimo o javnim putevima.
Znači, to su činjenice. Na ovom primeru se vidi koliko niste vodili računa o tome i o amandmanima koje su podneli poslanici Skupštine Republike Srbije.
Da smo potpuno u pravu, govori i izlaganje jednog od ovlašćenih predstavnika vaših koalicionih partnera, koji će glasati za zakon koji ste predložili, iako nije dobro koncipiran, nije precizan i ne rešava pitanje javnih puteva na onaj način kako bi to trebalo, s obzirom da smo tranzitna zemlja, da moramo da uredimo pravnu regulativu, kada je u pitanju oblast javnih puteva, na odgovarajući način.
Slažemo se sa vama samo u jednom delu, a to je da javno preduzeće, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, treba da bude upravljač javnih puteva. SRS smatra da je ministarstvo nadležno za pitanje javnih puteva, na način koji govori samo o prirodi kako se donose zakoni u vladajućoj većini, rešilo da se ovaj zakonski projekat donese na brzinu, da se ne razmotre na pravi način amandmani poslaničkih grupa, koji su podnošeni Narodnoj skupštini.
Mislim da imamo dovoljno argumenata i upravo na ovom članu 2a, gde ste predstavili da je poslanički klub SRS podneo i neki drugi amandman i dali ste nam odgovor koji ste dali, u obrazloženju.
Činjenica je da je SRS pokušala amandmanima da popravi zakonsko rešenje koje je loše koncipirano, koje nije dobro u ovoj oblasti i neće rešavati materiju na pravi način.
Smatramo da mi u Srbiji moramo da imamo kvalitetno donošenje zakona i da ova skupština mora da donosi kvalitetne zakone, kada su u pitanju oblasti, kao što je oblast javnih puteva.
Rekao sam da mogu da se složim u jednom delu sa izlaganjem gospodina ministra, kada je govorio o javnom preduzeću, o razlozima za donošenje zakona i to sam u svom izlaganju jasno rekao, a ono sa čim se ne možemo složiti, to je jedan konfuzno neprecizan zakon, zakon koji ima za cilj da se donese samo radi toga da bi se doneo, zbog razloga koji su navedeni, zbog Svetske banke, preporuka Saveta Evrope, kredita itd.
Suština je da je zakon stajao u skupštinskoj proceduri šest meseci, da je sada došao na dnevni red, očekivali smo da ovaj zakon koji ste podneli Narodnoj skupštini ima jasnu koncepciju, da bude precizan, da ima nacionalnu strategiju rešavanja pitanja javnih puteva u Srbiji. Srbija je, pre svega, tranzitna zemlja.
To je sve ono što možemo reći za ovom govornicom kao najjača stranka u Srbiji.
SRS će sigurno, kada se raspišu izbori, a raspisaće se veoma brzo, doći u situaciju da mnoge zakonske projekte koje ste donosili na ovako neprecizan način, samo da bi imali broj da ste doneli toliko i toliko zakona, morati sve to da popravlja. Sva priroda ove vlade se pokazala i na primeru ovog zakona o javnim putevima.
Što se tiče SRS, imaćemo prilike da razgovaramo i kada budemo govorili u pojedinostima o amandmanima koje smo podneli Narodnoj skupštini, pa će ministar morati puno vremena da sa nama razgovara.
Smatramo da je najbolje za Vladu Republike Srbije da ovaj zakonski projekat povuče sa dnevnog reda i kada sastavi jedan precizan zakon, kada bude imao taj zakon u sebi nacionalnu strategiju razvoja puteva u Srbiji, da se takvo rešenje podnese Narodnoj skupštini, a ne ovakvo rešenje koje ne rešava pitanje javnih puteva u Srbiji. Hvala.

Hvala. Reč ima ministar za kapitalne investicije, gospodin Velimir Ilić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pojasnim nešto da ne bi gubili vreme u raspravama i da ne bi ovde kritikovali nešto što se radi, a radi se onako kako je to i najbolje da se uradi i završi.
Nije tačno da se ne radi strategija saobraćajnog razvoja, nije tačno da se ne radi saobraćajna strategija. Saobraćajna strategija se radi i njena izrada je u toku već godinu dana. Srbija je sastavni deo saobraćajne mreže Evrope i EU. Nije tačno to što je neko ovde diskutovao da su koridori 10 u nekom drugom planu.
Na ministarskoj konferenciji EU, gde smo i mi prisustvovali, dogovoreno je da je prioritet koridor 10, a koridor 9 kroz Rumuniju i Bugarsku nije priznat kao evropski koridor. Tačno je da se radi strategija razvoja saobraćaja Srbije, ali ne strategija razvoja samo puteva, drumskog saobraćaja, već strategija razvoja saobraćaja, vodnih puteva, železnice, avio-saobraćaja i naravno drumskog saobraćaja.
Tačno je da je traženo od nas da raspišemo međunarodni tender za izradu strategije, jer smo deo Evrope, i posao na tenderu je dobila Švedska. Za nekoliko meseci strategija će biti gotova i tu strategiju moći ćete da vidite.
Naravno, ovaj zakon o javnim putevima je uklopljen u evropski zakon i sve saglasnosti su dobijene. Ekipa koja radi na strategiji dala je izuzetno pozitivno mišljenje za ovaj zakon.
Zato, nemojte ovde pričati gluposti i pričati o nečemu da ćete vi napraviti neku strategiju razvoja koju rade trenutno najbolji stručnjaci Evrope, jer su dobili posao na međunarodnom tenderu.
Ovaj tender finansira Evropska agencija za rekonstrukciju, tako da bismo ostali u strategiji razvoja tog kombinovanog prevoza koji Evropa sada traži, a to je brzi prelazak sa železnice na vodene puteve, sa vodenih puteva na drum, sa druma na avio-transport. To je jedna veoma složena strategija i mi je ozbiljno pripremamo.
Tačno je ovo o čemu je neko od poslanika ovde govorio, da je u nekim zemljama manja putarina, da neke zemlje imaju bolje puteve itd. Navodim vam sada primer: BiH ulaže 10% od maloprodajne cene benzina, Hrvatska 14% od maloprodajne cene benzina, Belgija 42% od maloprodajne cene benzina, Nemačka 42%, Velika Britanija 54% od maloprodajne cene benzina; 10% akciza kada se preračuna na maloprodajnu cenu benzina, to je 4%. Srbija zbog stanja u državi izdvaja 4%, gospodo.
Svake godine se to smanjivalo zbog budžetskih potreba. Sada sa 4% od maloprodajne cene benzina, voleo bih da vidim tog mađioničara koji će da uradi, a videli ste koliko se ove godine radilo i gradilo u Srbiji i zato ne dam za pravo da se malo radi i gradi. Sa ovoliko sredstava i premnogo se gradi i radi, sa izuzetno dobrom organizacijom.
Znači, strategija razvoja je u toku izrade i to najmodernija strategija, kako to evropski zakoni nalažu. To smo potpuno prihvatili i izvanredno se uklapamo.
Ovo ministarstvo je dobilo pohvale svih evropskih institucija za ovo što se čini u saobraćaju i što smo za veoma kratko vreme, što se i vidi na putevima Srbije, uradili. Prošetajte do Makedonije, Crne Gore glavnim pravcima, pogledajte prema Hrvatskoj, sve je rekonstruisano i dovedeno u red u poslednje vreme.
Gospodo moja draga, nemojte samo kritikovati radi kritike. Budite argumentovani, jasni i glasni, a ono što ne znate – pitajte, veoma sam spreman da vam objasnim.
Tačno je da neki amandmani nekih političkih stranaka nisu razmatrani, ali isto tako je tačno da juče na sednicu Odbora za saobraćaj nije došla nijedna stranka iz opozicije da brani svoj amandman i da ga objasni, a nije došao ni predsedavajući iz jedne opozicione stranke i Odbor nije mogao da se održi.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, ako želimo nešto ozbiljno da dovedemo u red, moramo biti prisutni i ući u jednu raspravu. Mi smo satima sedeli u Skupštini i čekali narodne poslanike iz opozicije da dođu i da raspravimo o njihovim amandmanima, ali juče na sastanku nije bilo ni predsedavajućeg, nijednog narodnog poslanika iz opozicije, nismo imali kvorum, jer nije imao ko da održi sednicu, a ni predsednik ni potpredsednik nisu došli, pa smo se razišli.
Evo, možemo razgovarati i o zakonu, ali veoma jasno, veoma konkretno, biću vrlo precizan u svojim odgovorima.

Hvala. Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Vjerici Radeti, po Poslovniku, dužnost mi je, gospodine ministre, da vas opomenem da se prema poslanicima ophodite sa dužnim poštovanjem, jer moja dužnost je da čuvam dostojanstvo Skupštine.

Kasno je gospodine predsedavajući. To je trebalo da kažete kada je ministar ovde izgovorio "glupost", a ne da pustite da priča, pa kada ste videli da reagujem po Poslovniku, onda da mu skrećete pažnju.
Nemate šta da skrećete pažnju, nego znate kako po Poslovniku treba da se ponašate i treba da opomenete ovu dvojicu ovde, koji aplaudiraju ministru Velji Iliću, da ovo nije skup Nove Srbije, da je ovo parlament, Narodna skupština Republike Srbije i, ako ne znaju da se ponašaju onako kako se od njih traži i kako predviđa Poslovnik, onda lepo mogu slobodno da izađu, možemo mi i bez njih, nama ovde ikebane ne trebaju.
(Velimir Ilić, sa mesta: Gospoda nisu iz Nove Srbije.)
Ne mogu da verujem da nisu iz Nove Srbije.
Dakle, gospodine Mihailoviću, prekršen je član 104. – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. To stoji u stavu 1. ovog člana. Ovaj poslovnik se jednako odnosi i na predstavnike Vlade, u konkretnom slučaju na ministra Velimira Ilića koji je prvo u svojoj priči rekao da će nešto da objasni, da ne gubimo vreme. Gospodine ministre, Narodna skupština, narodni poslanici ne gube vreme, mi trošimo vreme, radimo, ali ne gubimo vreme. Ako je vama ovo gubljenje vremena, izvolite, možemo i bez vas.
Dalje, ministar Ilić kaže da prestanemo da pričamo gluposti. Ovo je zaista neverovatno, od Velje Ilića se svašta čulo u javnosti, u medijima, sa novinarima, sa policijom, psovke, uvrede, ali to je njegov zaštitni znak, njegov imidž i to je, takođe, njegov problem. Ali, narodnim poslanicima ministar da kaže da pričaju gluposti, a da predsedavajući ne reaguje, to je zaista neverovatno. Jeste da ste vi 9 plus 9, ali to je vaš problem.
Ovde morate da se ponašate, gospodine Mihailoviću, u ulozi predsedavajućeg, isto prema svakom poslaniku, a ministar svakako sebi ne sme da dozvoli ovakve ispade u ovom dobu. Ministar je očigledno pobrkao lončiće. Razumem njegovu nervozu, verovatno je nervozan zbog ovog Šarančića, valjda se tako zove, ali to će valjda jednog dana, i to vrlo brzo, da se objasni građanima Srbije, pa ćemo videti kakve će posledice imati ministar Ilić, kakve Šarančić, kakve Uprava za javne nabavke itd. Ali, o tom potom.
Ministar pokušava da objasni nešto što je neobjašnjivo. Otkrio nam je ono što je kolega Đorđević ovde nekoliko puta ponovio, a to je da ne postoji nacionalna strategija za razvoj puteva u Srbiji.
Ministar kaže: da, to je tačno, doneli smo zakon, a strategija će biti kroz izvesno vreme. Da li je to logično? Da li je to normalno? Valjda se na osnovu strategije pravi zakon, a ne strategija na osnovu zakona.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Završavam, hvala.
Ono što ne znate, pitajte – kaže Velja Ilić. Ovo je zaista neverovatno. Vi niste ovde da nama objašnjavate šta ne znamo, jer znamo mnogo više od vas. Vi ste ovde da odgovarate na naša pitanja, a na pitanja da objasnite građanima Srbije koliko ne znate, koliko ne radite, koliko loše radite, ali to ćete čuti dalje u raspravi.
Izvinjavam se, da se ne bih ponovo vraćala, nisam zadovoljna odgovorom koji planirate da mi date, jer znam šta ćete da mi kažete. Insistiram da se Skupština izjasni o tome da ste povredili Poslovnik, jer ste sami, pre nego što sam stala za govornicu, a vi što se smejete, niste bili tu, nemate pojma ni čemu se smejete, ni o čemu se ovde radi.
Dakle, pre nego što sam izašla za ovu govornicu, rekli ste: dužan sam da skrenem pažnju ministru Velji Iliću da vodi računa o dostojanstvu. Na taj način ste već priznali da ste povredili ovaj član Poslovnika. Insistiram da se Skupština o tome izjasni. Hvala.

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti da li je povređen Poslovnik. Ipak, reći ću vam da je moje diskreciono pravo kada ću i kako ću opomenuti govornika. Mislim da je ovo bilo na odgovarajući način, s obzirom da će ova rasprava o Predlogu zakona trajati još, i još ćemo da raspravljamo sa gospodinom ministrom.
Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Đorđević, replika. Izvolite.

Replika na izlaganje gospodina Ilića, ministra za kapitalne investicije Vlade Republike Srbije.
Upravo sam rekao koliko ste vodili računa o amandmanima koje su podneli narodni poslanici, o tome govori i ovaj amandman gde ste predstavili neki drugi amandman, da je to podnela poslanička grupa SRS. Da li vam se tu potkrala greška ili ne, to je vaš problem.
Ne možete da kažete za ovom govornicom da poslanici u Narodnoj skupštini govore gluposti. To nije jezik primeren jednom ministru Vlade Republike Srbije. To nije jezik kojim bi trebalo u ovoj skupštini, da se obraćaju narodnim poslanicima ministri Vlade Republike Srbije, ali to govori o vama.
Činjenica je da smo jasno rekli da u ovom Predlogu zakona ne postoji nacionalna strategija. To je suština zbog čega ovaj predlog zakona o javnim putevima, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, nije dobar.
Mi ćemo u našim izlaganjima, i izlaganjima koje ćemo imati u sledećem vremenu, nastaviti da govorimo upravo o onome što su govorili i neki poslanici iz vladajuće koalicije, koji su, takođe, konstatovali da zakon nije dobro koncipiran, da nema jasnu strategiju o nacionalnom razvoju javnih puteva u Republici Srbiji, ali da će, zarad toga da još neki mesec ostanete na vlasti, glasati za ovaj predlog zakona.
Suština poslaničke grupe SRS i naših amandmana koje smo podneli Narodnoj skupštini bila je u tome da pokušamo da loš zakonski projekat, koji je Vlada ponudila Narodnoj skupštini, popravimo koliko je moguće. Ali, činjenica je da ste na način kako ste nam dali i sada odgovor na član 2a, na koji smo podneli amandman Vladi Republike Srbije, odnosno Narodnoj skupštini, gde ste predstavili da smo podneli neki sasvim drugi amandman, gde se gubi smisao onoga što smo podneli kao poslanička grupa, govori o tome koliko je Vlada Republike Srbije prišla neodgovorno ovim amandmanima.
Gospodine ministre, nije tačno da niko nije bio od predstavnika SRS u petak i juče na odboru, dolazio sam, bio je samo jedan predstavnik iz vladajuće partije. Oni koji su vam to preneli, nisu vam preneli tačnu informaciju. Dolazio sam, kao jedan od onih koji je pisao te amandmane, u petak i juče. Vaše kolege su morale tačno da vas obaveste i kada govorite za ovom govornicom, morate primereno da nam se obraćate.

Replika, reč ima Velimir Ilić.

Gospodo narodni poslanici, u ovoj raspravi provlači se teza da Ministarstvo i Vlada nemaju strategiju razvoja saobraćaja. Strategija postoji, usvojena je 1998. godine, kada je na mom mestu bio ministar gospodin Todorović iz SRS. Ta strategija je još uvek primenljiva i ona je usvojena 1998. godine, sa važnošću do 2010. godine. Pošto je tadašnja skupština bila upoznata sa strategijom, ona je usvojena do 2010. godine, a sada je Evropska unija tražila da je prilagodimo novim propisima, propisima Evropske unije. Radi se nova strategija, o kojoj sam govorio, koju finansira Agencija za razvoj. Mi tu strategiju radimo. Na tenderu posao je dobila švedska firma. To rade najveći svetski stručnjaci i biće završena za neki mesec i dobićete je.
Znači, ne možete ući i ne može se nikada raditi bez strategije razvoja saobraćaja. Gospodo, ponavljam, strategija iz 1998. godine, tada je usvojena do 2010. godine. Tu strategiju razvoja je radio gospodin Todorović, kada je bio ministar saobraćaja Republike Srbije.
Prema tome, nemojmo pričati da Vlada nema strategiju. Vlada ima strategiju razvoja i poštuje je, kao što poštujemo i Ustav koji je usvojen, naravno u nekom prethodnom vremenu, dok ne donesemo novi. Ni u jednom periodu nema strategije razvoja, pa da kažemo da imamo neki vakuum. Znači, uvek određene strategije postoje dok se ne usvoje proceduralno nove.