Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred nama se nalazi prvi zakon koji predlaže grupa poslanika. Izvestilac tj. zastupnik ovog zakonskog projekta je gospodin Rade Obradović. U njemu je učestvovao Odbor za finansije, posebna radna grupa koju smo formirali.
Da podsetim poslanike, namera je bila da radna grupa bude sastavljena od predstavnika svih političkih grupacija. Nažalost, neke političke grupacije ne žele da učestvuju u ovakvim projektima. Mislim da silno greše, posebno kada su teme kontrola javnih finansija.
Mi smo narodni izabranici i dužni smo da ono što nam poreski obveznici daju na kontrolu, ne samo putem zakona, već i formiranjem određenih službi, kako je ovde predloženo u zakonu, to i činimo. Mislim da je obaveza narodnih poslanika da u tome aktivno učestvuju.
Ovo nije zakonski projekat izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije, ovo je zakonski predlog koji su pisali poslanici.
Dakle, ovo je prvi zakonski projekat koji dolazi upravo iz ovih klupa i sa žaljenjem konstatujem da u tome nisu učestvovali svi. No, njima greh na dušu.
Što se tiče samog predloga, podsetiću da smo nešto slično imali u prethodnom mandatu. Naime, profesor Predrag Stojanović pisao je jedan zakonski predlog koji bi mogao da se podvede pod predlog koji bi konstituisao sličnu revizorsku instituciju.
Nažalost, nakon silnih putovanja i brojnih dana koji su iskorišćeni u pisanju tog predloga, čak smo imali i jednu prezentaciju tog zakonskog projekta na Odboru za finansije u prethodnom mandatu, ništa pisano u ovoj skupštini nije ostalo o tom projektu.
Silni su novci potrošeni, a tog projekta nije bilo da ga iskoristimo kada smo pisali ovaj novi zakonski predlog.
To samo dokazuje onaj tzv. reformski kurs prethodnih vlasti. Čini mi se da su taj reformski kurs pre činili rečima nego samim delima.
Kada kažem da je žalosno to što se pisalo, pretpostavljam da je tu pisano i pametnih stvari. Želim da uzmem u obzir činjenicu da bi ovakav zakon zaživeo u našem društvu, ne samo u našoj državi, imamo brojna iskustva iz zemalja iz okruženja, potrebno je vreme.
O tome je pisao predlagač, gospodin Rade Obradović. O tome je takođe pričao i profesor Simonović. Dakle, potrebno je vreme, obučiti kadar, izgraditi institucije i koristiti ono što ne treba da čine.
U samom zakonskom projektu imamo dobro podeljene nadležnosti pojedinih delova koji čine samu državnu revizorsku instituciju. Naime, Savet je jasno definisan, on je nezavisan organ, poslanici biraju Savet ovde u Skupštini. Potom, imamo predsednika institucije, koji ima određenih obaveza. Imamo njihovu obavezu zapisanu u zakonu, da redovno izveštavaju, pre svega, finansijski odbor, potom i čitavu Narodnu skupštinu.
Dakle, to su bitne stvari koje čine da ova zemlja postane stabilna, uređena i Meka za nove investicije preko potrebne, kako bi se što veći broj naših ljudi uposlilo i zarađivalo od sopstvenog rada.
To su namere ovog zakona, za to je potrebno vreme i pre svega dobra volja. Nadam se da Srbija ima dobru volju, Srbija se u ovom trenutku nalazi na raskršću, imamo brojne obaveze prema međunarodnim institucijama. Nije to lako ispunjavati. Sa druge strane Srbiji se preti dužničkom krizom. To narod mora da zna.
Očekujem da Republička vlada o tome jasno govori, da takvu poruku upravo kaže građanima Srbije, a sa druge strane imamo pregovore o Kosovu i Metohiji. Mislimo da je to jako bitno.
Molim vas da makar kada su ovakvi zakonski projekti u pitanju, kada postoji dobra volja predlagača da se prihvate brojni amandmani koji nisu suštinske prirode, a samim tim se pokazuje da onaj ko je kritikovao ovaj zakon, da u načelu podržava ovaj zakon, možemo makar toliko malo, da se u ovim trenucima oko jednog zakona okupimo, samo u korist građana Srbije. Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
Izvolite, gospođo Čeković.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću, po diskusiji koja traje u našem parlamentu skoro dva sata rekla bih da je nama dobar zakon.
Ne kažem to samo zato što je Odbor za finansije odredio pododbor u kome sam i ja učesnik u izradi Predloga ovog zakona, nego zato što primedbe koje su stigle iz redova poslanika nisu išle u onom smeru kojim ovaj zakon gubi nameru, namenu i svrsishodnost.
Pošto se prvi put susrećemo sa ovakvim zakonom i prvi put u Srbiji uopšte je ponuđen ovakav zakon, ovo smatram uspehom i jako mi je drago što smo se svi složili oko činjenice da ovaj zakon kontroliše izvršnu vlast i da ma ko činio tu izvršnu vlast, da mi koji smo sada predlagači ovog zakona ili neko drugi, postoji potreba baš ovakve kontrole, kontrole te izvršne vlasti.
Ovaj zakon, u članovima 10. i 11, daje prostor, mesto, dakle, nabraja sve ono što će biti kontrola ove revizorske ustanove i sigurna sam da smo time obuhvatili sve tokove novca i da smo na zakonski način otpratili novac koji kreće iz republičkog budžeta i dolazi često do lokalne samouprave, i da smo ispratili onaj deo novca koji je u našu zemlju u zadnjih nekoliko godina došao i putem donacija, i slažem se sa kolegama iz SRS, koji su postavili ozbiljne sumnje na trošenje tog novca.
Bolje je krenuti sa zakonom na vreme, da ne bismo stalno punili novine i konferencije za štampu pretvarali u ono što treba da radi ovaj zakon. Namera nas koji smo se trudili da uradimo što bolji zakon je bila da instituciji obezbedimo nezavisnost, a da odgovornost institucije vežemo za ovaj parlament.
Nadam se da ti članovi zakona nisu osporeni i da će to ostati kao glavni odbrambeni stub ovog zakona. Ako sve primenimo i uzmemo u obzir da zakon svoje nedostatke pokazuje primenom i ako shvatimo da smo pred usvajanjem republičkog budžeta, da republički budžet u finansijskom smislu mora naći prostor za ovaj zakon, da ovaj zakon nađe svoje vreme za šest ili sedam meseci, nadam se da će naredne godine u ovom parlamentu, sa ovakvim ili drugačijim sazivom, o tome odlučivati birači i imaće dovoljno razloga da pohvale ovaj zakon.
Još jednom kažem, ako bude potrebe, u određenim članovima ćemo ga ispraviti. Naša namera je bila najbolja, samim tim što smo nosioci vlasti u ovom trenutku, a predložili smo zakon koji kontroliše izvršnu vlast, govori o našoj iskrenosti. Vi ćete svojim glasovima odlučiti da li smo predložili zakon koji vama odgovara. Sigurna sam da je državi potreban. Hvala vam.

Hvala vama, gospođo Čeković.
Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik Radojko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas na kraju rasprave u načelu. Pričaćemo o amandmanima, samo bih se na kraju osvrnuo na nekoliko pitanja koja su ovde pokrenuta i koja traže razjašnjenje.
Kao što je Sanja Čeković rekla, napravili smo jednu radnu grupu i bili apsolutno otvoreni za sve one koji su hteli da uzmu učešće. Ono što je naš stav bio od početka u tim razgovorima, što je na kraju krajeva definisano našim Ustavom, to je da se krajnji sud o zakonu donosi ovde. Dakle, ne na bilo kom drugom mestu.
Konsultovali smo sve ljude iz inostranstva koji su nam pomogli da ovaj zakon izgleda ovako. Znanje je znanje, ali iskustvo je nešto što se teško može nadomestiti teorijskim analizama i razmišljanjima o nekoj temi. Razgovarali smo sa ljudima koji učestvuju u državnoj reviziji po 10 ili 20 godina, razgovarali smo o problemima sa kojima se oni sreću i sve ono što smo smatrali da je potrebno uneli smo u Predlog ovog zakona. Takođe smo, kada smo organizovali okrugle stolove ovde u Beogradu, otvorili i sajt na koji smo primali sugestije i primedbe i konsultovali sve one za koje smo smatrali da mogu da nam pomognu da ovaj zakon bude bolji.
Postavilo se pitanje da li će ova institucija biti jaka, odnosno da li joj zakon daje mogućnost da bude jaka. Ova institucija će biti jaka onoliko koliko parlament bude hteo da joj pomogne da radi svoj posao. Možete u zakon da stavite šta god hoćete, možemo da napravimo najbolji mogući zakon, a ako državna revizija ne bude imala podršku parlamenta, sada ili bilo kada u budućnosti, ta institucija neće biti jaka i neće moći da radi svoj posao.
Prema tome, to nije samo stvar zakona, to je stvar volje u parlamentu. U ovom trenutku, što se nas tiče i svih onih koji su radili ovaj zakon, a to nisu bili samo poslanici pozicije, već i poslanici opozicije, imamo volju da napravimo jaku instituciju. Koliko će ona biti jaka videćemo u periodu koji je pred nama.
Kada govorimo o nezavisnosti, pitanje je šta je to stvarno nezavisnost. Ova institucija će biti nezavisna od izvršne vlasti i izvršna vlast ni na koji način ne može da utiče na pravljenje planova ove institucije, na kreiranje finansijskih planova i na postupak revizije. Koliko će ona biti nezavisna takođe zavisi od organa koji je bira i organa koji je kontroliše, a to je Narodna skupština.
Ova institucija će pomoći da se krene sa rešavanjem problema korupcije. Imali smo skoro skup gde su bili predstavnici parlamenta, praktično iz svih stranaka, i govorili smo o nezavisnosti finansijskih institucija i finansijskih tržišta. Kada se pokrenulo pitanje Enrona, znači, zemlje sa vrlo razvijenim finansijskim tržištima, zemlje sa vrlo razvijenim institucijama, a to je SAD, odgovor je bio, Enron se desio zbog korupcije.
Prema tome, na korupciju niko nije imun i na svim zemljama je da izgrađuju mehanizme za borbu protiv korupcije.
Državna revizija otvara put da krenemo u taj posao, a onaj ko misli da ima recept da to može da se reši za mesec ili dva, voleo bih da i to vidim.
Što se tiče privatizacije, ova institucija ima pravo i nadležnost da kontroliše Ministarstvo privrede i Agenciju za privatizaciju, direktno može da kontroliše svaku privatizaciju kroz kontrolu ova dva organa. Zato nismo posebno nabrojali, jer ako kažete da može da kontroliše Ministarstvo i Vladu naravno da može i privatizaciju.
Kada smo pravili planove rada ove institucije, to su planovi koji podrazumevaju obavezne revizije, tu se nalaze institucije i organi koji troše ili kroz koje prolazi najviše državnih para. To je budžet Republike Srbije, obavezna socijalna osiguranja, najveća javna preduzeća, NBS. Nevladine organizacije su predmet revizije. Postoji mogućnost da se kontrolišu i nevladine organizacije. Ali, ako pogledate budžet Republike Srbije, a uskoro će biti na dnevnom redu budžet za 2006. godinu, kroz nevladine organizacije prolazi manje od jednog promila sredstava.
Prema tome, kada se budu pravili planovi na odgovarajućem odboru u Skupštini, kada se bude raspravljalo o radu državne revizije, bilo koji od poslanika može da kaže – smatramo da treba kontrolisati tu i tu instituciju, ali uvoditi obavezu da se kontroliše neko ko troši desetine hiljada ili nekoliko desetina hiljada evra, a ne kontrolisati nekoga ko troši milijarde evra, smatrali smo da to nije dovoljno ozbiljno.
Apsolutno postoji mogućnost da bilo ko od poslanika, kada ta institucija bude radila i u redovnim komunikacijama, na odgovarajućem odboru postavi pitanje, traži da se izvrši određena revizija i to će ova institucija uraditi. Bitno je da se u ovaj posao krene, a potrebno je vreme da institucija dostigne kapacitet. Nije realno očekivati da napravite novo telo, krenete da ga izgrađujete i da ono prvog dana ima pun kapacitet za vršenje svoje funkcije. Za to je potrebno vreme. Iskreno se nadam da će Skupština Srbije, u ovom i svim narednim fazama, biti pravi oslonac i pomoći da ovo telo radi svoj posao na najbolji mogući način.

Hvala, gospodine Obradoviću.
Veliko je zadovoljstvo da prvi put imamo zakon u čijoj su pripremi, bilo u zakonskoj pripremi ili tokom amandmana, učestvovale sve poslaničke grupe, kao i predstavnici svih stranaka. Dozvolite mi malo ličnog ponosa što sam stajao na početku ovog procesa i što smo to u dogovoru svi zajedno stavili što pre na dnevni red, znači pre donošenja budžeta, jer verujemo da je ova institucija, koju uvodi jedino Narodna skupština u regionu, sposobna da radi svoj posao.
Hvala vam svima na odgovornosti. Zaključujem pretres. Nastavljamo sutra u 10,00 sati.