TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.10.2005.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

25.10.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 17:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o javnim putevima (načela) (2005)
  • Treća sednica Drugog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o državnoj revizorskoj instituciji (načela) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama, gospodine Simonoviću. Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, a potom narodni poslanik Ištvan Išpanović, pa narodni poslanik Stevica Deđanski. Izvolite, gospodine Antiću.
    Još jedno obaveštenje, u odnosu na ono kako ćemo danas raditi, sutra ćemo raditi do završetka najkasnije 12. tačke dnevnog reda. To znači da, verujući u odgovornost i efikasnost narodnih poslanika, u četvrtak neće biti sednice. Ne zato što je Sveta Petka, već zato što ćemo efikasno odraditi deo planiran za ovu nedelju.
    Moći će da se pripremaju do daljnjeg diskusije i amandmani. U ponedeljak će se raditi od 10 sati, 13. tačka dnevnog reda, a to je, dobro pretpostavljate, Zakon o policiji. Hvala. Izvolite, gospodine Antiću.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Zoran Antić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, namera da se bavimo javnim finansijama u svakom slučaju je dobronamerna i dobrodošla je u ovom trenutku kada svakodnevno raznorazne afere pune novinske stupce, da vidimo sa koliko nemara se odnosi i vlast i neke druge institucije prema javnim finansijama.
    Ovu nameru gospodina Obradovića, u svakom slučaju treba pozdraviti. Ono što je naša želja i ono što nama smeta je što u ovom trenutku nismo ušli u proces sveobuhvatne kontrole svih revizorskih kuća, uključujući one koje se bave komercijalnim revizijama.
    Državna revizorska kuća, o kojoj se govori u ovom zakonu, uspeće da zaživi verovatno tek za neke dve godine. Prve plodove te državne revizorske kuće imaćemo u tom periodu. U međuvremenu biće završen proces privatizacije.
    Sasvim sam siguran da gospodin Obradović, kao čovek koji se bavi problemom revizije, ima puno podataka o tome kako se vrši revizija u procesu privatizacije i da tu ima i te kako puno kriminala.
    Žao mi je što nije iskoristio priliku da se, baveći se problemom revizije, pozabavi činjenicom da država danas loše kontroliše revizorske kuće.
    U situaciji smo da se u procesu privatizacije, pod investicijama, polovne mašine, uvozne mašine, procenjuju u desetak ili stotinu puta većim iznosima nego što oni stvarno jesu i da se na taj način pljačka društvena svojina i, i te kako, iritiraju građani Srbije koji su je stvarali decenijama unazad.
    Kontrola revizora i revizorskih kuća je veliki problem sa kojim se danas suočava naše društvo.
    Čini mi se da na prvi pogled dobronameran cilj gospodina Obradovića, koji je i poslanik vladajuće koalicije, na taj način što je zaobišao probleme komercijalnih revizora, što je zaobišao probleme privatizacije u kojoj isto tako znam da se jako dobro razume.
    U stvari, predstavlja pokušaj da se pobegne od tih problema i da se bavimo nekim temama koje u ovom trenutku, u svakom slučaju nisu prioritetne. Imamo puno zakona koji nisu doneti, koji bi sprečili korupciju, otimačinu i u oblasti malih akcionara, u oblasti tržišta hartija od vrednosti, koje sve duže vreme izbegavaju, a svesno, rekao bih, vladajuća većina beži od tih problema.
    Sasvim je sigurno da smo morali pre svega time da se pozabavimo, to je nešto što je urgentno, nešto što nas već čeka, a problemom državne revizije imamo vremena i dobro je da se krenulo i dobro je da se ima volje. Ne bi trebalo da ove probleme koji su urgentniji, stavljamo u drugi plan.
    Želeo bih, na kraju, da kažem da SRS u svakom slučaju prihvata međunarodne revizorske standarde i zalaže se za njihovu implementaciju u okviru svih zakona. Svesni smo da u procesu tranzicije, u kome se nalazimo, imamo institucije koje nisu na zavidnom nivou i koje treba ojačati i tuđim iskustvima.
    U svakom slučaju, ovaj zakon, kada bude zaživeo, rešiće i popraviće situaciju u oblasti javnih finansija. Izbegavanje ovih problema, još jednom želim da podvučem, koji se odnose na komercijalne revizore i koji duboko kompromituju sam proces privatizacije, nedopustivo je. Kao poslanik, lično izražavam protest zbog čega tih problema nije bilo u tekstu ovog zakona. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama, gospodine Antiću. Reč ima narodni poslanik Išpanović Ištvan, potom narodni poslanik Stevica Deđanski, pa narodni poslanik Helijana Dragojević. Zahvaljujem se na razumevanju gospodinu Obradoviću, a koji ste ovde ispred odbora, odnosno pododbora za finansije, predlagač. Hvala vam na razumevanju. Izvolite, gospodine Išpanoviću.
    ...

    Ištvan Išpanović

    G17 Plus
    Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim svoje zadovoljstvo što je ovaj predlog zakona došao na dnevni red.

    Naime, bilo je izvesnih razmišljanja još u prethodnom mandatu da ovakav zakon treba doneti, pa posle da li prvo Ustav i posle toga zakon, tako da je u Nacrtu ustava, koji je započet u prethodnom mandatu, bila posebna odredba o računskom sudu države Srbije.

    Naime, ova institucija se u mnogim zemljama zove Računski sud. Ova institucija postoji u svim zemljama, posebno u zemljama u tranziciji, pa je bilo neophodno da i mi nađemo vremena da raspravimo jedan ovakav predlog zakona.

    Očigledno ima mnogo lutanja šta je to Računski sud ili kako je to kod nas nazvano – Državna revizorska institucija. Ako bih želeo prosto da objasnim o čemu se radi, onda bih to mogao uporediti sa Ustavnim sudom, koji u svakoj zemlji kontroliše ustavnost i zakonitost, a ovaj sud, koji nije sud, kontroliše zakonito trošenje javnih prihoda.

    Nužno je da se smanji i ograniči mogućnost korupcije. Naime, bez obzira što postoji budžetska inspekcija, ona nema sve te nadležnosti koje će imati ovaj novi institut. Ovde je u obrazloženju zakona rečeno kakav je status novog instituta. Najbitnije je to da je to nezavisan i samostalan organ.

    Znači, ne postoji uticaj na rad ove revizorske institucije. Posebno, ako se imaju u vidu odredbe člana 10, onda se vidi koliko je značajna ova revizorska institucija, jer se praktično kontrolišu svi javni rashodi koji na bilo koji način prolaze kroz neke druge institucije, recimo transferna sredstva. Posebno je bitno da se sada mogu kontrolisati i sredstva koja idu političkim strankama.

    U nekim zemljama u tranziciji, kada je donet ovakav propis, tada nije bilo predviđeno da se proveravaju sredstva preko povezanih lica, pa je bilo mnogo slučajeva da su budžetska sredstva otišla putem povezanih lica na neke račune koje, naravno, državna revizorska institucija nije mogla da kontroliše. Znači, ovde je predviđeno i to da se sredstva kontrolišu sve do krajnjih korisnika.

    Bilo je govora o tome da li treba Narodna banka da se kontroliše, u kom obimu, da li sva sredstva ili samo sredstva javnih prihoda. Naravno da se radi samo o sredstvima koja predstavljaju javne prihode, jer Narodna banka je takođe samostalna organizacija.

    Mislim da, sa onim amandmanima koje ćemo prihvatiti, a ima dosta amandmana i ima dosta primedbi od strane Vlade, da ćemo imati moderan i dobar zakon i naša stranka G17 plus će podržati ovaj zakon i predlažem i ostalim strankama, odnosno poslanicima ostalih stranaka, da takođe podrže zakon.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Stevica Deđanski, pa narodni poslanik Helijana Dragojević, pa narodni poslanik Slavoljub Matić.
    ...

    Stevica Deđanski

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu zakona, koji u principu, u praksi i u teoriji, ne znače ništa.
    Vi ste se, kao što je poznato, trudili u proteklom periodu da nabijete broj zakona i da se time hvalite kao vašim uspehom. Ako je to neki uspeh onda ste možda nešto i uradili. Morao bih da podsetim malo više građane, mada i vas, ako ste zaboravili u toj celoj seriji zakona kako ste usrećili građane i koje ste zakone doneli, da bi narodu, građanima Srbije bilo bolje.
    Spomenuo bih ozloglašeni penzioni zakon od kojeg je penzionerima mnogo bolje, pa onda briga o porodici, pa Zakon o posredovanju, pa za mirno rešavanje radnih sporova, gde ste obespravili svakog radnika u ovoj zemlji, pa onda Zakon o NIS-u, od koga očekujemo da nam bude svima bolje, da živimo u blagostanju.
    Iza vas ostaju afere koje ste otvarali, počevši od afere "Erikson", gde je tata brinuo za kćerku pa joj je nabavio neku stipendiju, pa onda Nacionalna štedionica, lopovluk decenije našeg "nobelovca" kojim se neki ponose ovde, pa onda tzv. "pancir afera", gde nikome ništa na kraju, ni Daviniću, ni Maroviću, ni Dragiću. Odjedanput od afere decenije ostalo je ništa, pa onda atentat irskog setera na našu "barbiku", na predsednika Demokratske stranke, pa onda šećerane, opet onog brižnog tate koji nam je uveo sankcije, pa onda struja itd.
    Iza svega toga ostavljate nerešene probleme koji nam sada dolaze, iako ste obećavali brzo rešenje od nezaposlenosti do Kosova i Metohije, pa i do toga da imamo nametnute probleme od strane Evropskog parlamenta u Vojvodini, za koje nismo našli razumevanje, da o tome raspravljamo i da kažemo da toga nema.
    Ovaj zakon samo je jedan u nizu, jer ne rešava u stvari nikakav problem, nego se parcijalno rešavaju problemi javnih preduzeća, pa se opet vraćam na ono što sam malopre rekao i ubeđen sam da je tu cilj opet EPS, NIS i sve što nas čeka na proleće, sve što je opstalo i što još kako-tako vredi i funkcioniše, nad čime naša država ima kontrolu, vi ste spremni da i to uništite.
    Revizorske kuće koje sada postoje, koje je uglavnom osnovao Vlahović, a sadašnji DOS u ovom obliku nasledio, u međuvremenu će pomoći u pljačkanju ostalih firmi u Srbiji, stvoriće se novi, kako vi volite da kažete, kontraverzni biznismeni. Firme, gde su oni glavni, gde revizorske kuće vode privatizaciju i procenjuju, oni će moći da se privatizuju, a oni koji nemaju njih za savetnike i revizore neće moći.
    Znate i sami kako se kod nas privatizacija vrši u proteklom periodu i sami ste govorili da ćete se sa tim obračunati, ali ništa. Obaranje vrednosti firmi pred samu privatizaciju, tako se nameštaju privatizacije. Čak primer iz današnjih novina, koje sam slučajno malopre pročitao, firma ''Inpros'', procenjena na 130 miliona, a prodata za 6,5 miliona nekoj slovenačkoj firmi.
    Šta se desilo? To je smisao svih vaših akcija do sada. Mašine iz te firme, iako je prodata budzašto, premeštene su u Sloveniju, prljava tehnologija ostaje u Srbiji, kao i ranije. Sve se to vraća u neko vreme kada smo u Sloveniju nosili voće koje je uzimano ovde i proizvodili "Fruktal" sokove. To sam morao da pomenem jer građani znaju šta nas očekuje u narednom periodu.
    Da vi stvarno hoćete rešenje svih tih problema, doneli biste zakone o sprečavanju korupcije. To je naš problem kao društva – borba protiv korupcije i kriminala. To treba da rešite, ali onda nema ništa u vaše džepove. To je glavni problem ovog društva. Globalno rešenje za Srbiju bi bila vaša ostavka, da vas što pre zaboravimo, sve zajedno.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević, pa narodni poslanik Slavoljub Matić.
    ...
    Demokratska stranka

    Helijana Dragojević

    Dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici raspravljamo o Predlogu zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. Ovo je novi zakon u našem pozitivnom pravnom sistemu, koji treba da uredi osnivanje, delatnost, pravni položaj, nadležnosti, organizaciju i druga pitanja od značaja za rad državne revizorske institucije.
    Svrha vrhovne revizorske institucije, prema teoriji Svetske banke, jeste da nadgleda upravljanje javnim fondovima, kvalitet i verodostojnost podataka o finansijama, koje podnosi Vlada, odnosno da utiče na Vladu, da podnosi račune kako troši državne fondove. Reč je o eksternoj revizorskoj službi koja je ovlašćena da izveštava zakonodavnu granu vlasti, a ne Vladu.
    U našoj Republici nadzor nad trošenjem javnih sredstava obavlja, u manjem obimu, Služba za budžetsku inspekciju i reviziju u okviru Ministarstva finansija, kao vid interne revizije i prvi nivo nadzora subjekata koji koriste javna sredstva. Ovaj vid nadzora nalazi se u fazi nastajanja. U uporednom pravu, iako slične u pogledu ovlašćenja, vrhovne revizorske institucije razlikuju se po svojoj strukturi, a u skladu sa političkim sistemom i tradicijom konkretne države.
    Npr, u Kanadi prvi nezavisni generalni revizor imenovan je 1878. godine. U Rusiji su ovi poslovi povereni računskoj kontrolnoj komori, koja je ustanovljena zakonom iz 1994. godine. Iste godine, u Republici Sloveniji ustanovljen je Računski sud. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema institucije i mehanizme nezavisne revizorske kontrole javnih prihoda i rashoda koji bi bili izvan uprave i nezavisni od njenih organa.
    Za svaku vrhovnu revizorsku instituciju najbitnija je njena samostalnost i nezavisnost u svim pogledima, a koja proizilazi iz zakonskih propisa pre svega, finansijska nezavisnost i samostalnost kod donošenja godišnjih planova revizije, kao i u njihovom izvršavanju.
    Prema Predlogu zakona državna revizorska institucija, kao najviši organ revizije javnih sredstava u Srbiji, osniva se kao samostalni i nezavisni državni organ sa svojstvom pravnog lica, koji za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovara isključivo zakonodavnoj vlasti, odnosno Skupštini.
    Parlament, kao najviši organ nadzora, može uspešno da obavlja svoju funkciju nadzora samo uz dobru podršku vrhovne revizorske institucije, pri čemu ne smemo zanemariti ulogu interne revizije, kao prvi nivo nadzora subjekta koji koriste javna sredstva.
    O predloženim zakonskim rešenjima koja uređuju status i organizaciju strukture institucije, definišu predmeti subjekta revizije i sam postupak revizije, govorili su moji prethodnici.
    Moja namera je da ukažem na neophodnost donošenja ovog zakona, čime bi se stvorio pravni okvir za uspostavljanje nezavisne revizorske institucije, od čijeg rada se očekuje višestruki pozitivni efekti vezano za unapređenje rada Skupštine, Vlade, jačanje sistema finansijskog nadzora, javnog sektora, vladavine prava i razvoj demokratije. Poslanici DSS podržaće predloženi zakon.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić.
    ...

    Slavoljub Matić

    Demokratska stranka Srbije
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo, pred nama se nalazi prvi zakon koji predlaže grupa poslanika. Izvestilac tj. zastupnik ovog zakonskog projekta je gospodin Rade Obradović. U njemu je učestvovao Odbor za finansije, posebna radna grupa koju smo formirali.
    Da podsetim poslanike, namera je bila da radna grupa bude sastavljena od predstavnika svih političkih grupacija. Nažalost, neke političke grupacije ne žele da učestvuju u ovakvim projektima. Mislim da silno greše, posebno kada su teme kontrola javnih finansija.
    Mi smo narodni izabranici i dužni smo da ono što nam poreski obveznici daju na kontrolu, ne samo putem zakona, već i formiranjem određenih službi, kako je ovde predloženo u zakonu, to i činimo. Mislim da je obaveza narodnih poslanika da u tome aktivno učestvuju.
    Ovo nije zakonski projekat izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije, ovo je zakonski predlog koji su pisali poslanici.
    Dakle, ovo je prvi zakonski projekat koji dolazi upravo iz ovih klupa i sa žaljenjem konstatujem da u tome nisu učestvovali svi. No, njima greh na dušu.
    Što se tiče samog predloga, podsetiću da smo nešto slično imali u prethodnom mandatu. Naime, profesor Predrag Stojanović pisao je jedan zakonski predlog koji bi mogao da se podvede pod predlog koji bi konstituisao sličnu revizorsku instituciju.
    Nažalost, nakon silnih putovanja i brojnih dana koji su iskorišćeni u pisanju tog predloga, čak smo imali i jednu prezentaciju tog zakonskog projekta na Odboru za finansije u prethodnom mandatu, ništa pisano u ovoj skupštini nije ostalo o tom projektu.
    Silni su novci potrošeni, a tog projekta nije bilo da ga iskoristimo kada smo pisali ovaj novi zakonski predlog.
    To samo dokazuje onaj tzv. reformski kurs prethodnih vlasti. Čini mi se da su taj reformski kurs pre činili rečima nego samim delima.
    Kada kažem da je žalosno to što se pisalo, pretpostavljam da je tu pisano i pametnih stvari. Želim da uzmem u obzir činjenicu da bi ovakav zakon zaživeo u našem društvu, ne samo u našoj državi, imamo brojna iskustva iz zemalja iz okruženja, potrebno je vreme.
    O tome je pisao predlagač, gospodin Rade Obradović. O tome je takođe pričao i profesor Simonović. Dakle, potrebno je vreme, obučiti kadar, izgraditi institucije i koristiti ono što ne treba da čine.
    U samom zakonskom projektu imamo dobro podeljene nadležnosti pojedinih delova koji čine samu državnu revizorsku instituciju. Naime, Savet je jasno definisan, on je nezavisan organ, poslanici biraju Savet ovde u Skupštini. Potom, imamo predsednika institucije, koji ima određenih obaveza. Imamo njihovu obavezu zapisanu u zakonu, da redovno izveštavaju, pre svega, finansijski odbor, potom i čitavu Narodnu skupštinu.
    Dakle, to su bitne stvari koje čine da ova zemlja postane stabilna, uređena i Meka za nove investicije preko potrebne, kako bi se što veći broj naših ljudi uposlilo i zarađivalo od sopstvenog rada.
    To su namere ovog zakona, za to je potrebno vreme i pre svega dobra volja. Nadam se da Srbija ima dobru volju, Srbija se u ovom trenutku nalazi na raskršću, imamo brojne obaveze prema međunarodnim institucijama. Nije to lako ispunjavati. Sa druge strane Srbiji se preti dužničkom krizom. To narod mora da zna.
    Očekujem da Republička vlada o tome jasno govori, da takvu poruku upravo kaže građanima Srbije, a sa druge strane imamo pregovore o Kosovu i Metohiji. Mislimo da je to jako bitno.
    Molim vas da makar kada su ovakvi zakonski projekti u pitanju, kada postoji dobra volja predlagača da se prihvate brojni amandmani koji nisu suštinske prirode, a samim tim se pokazuje da onaj ko je kritikovao ovaj zakon, da u načelu podržava ovaj zakon, možemo makar toliko malo, da se u ovim trenucima oko jednog zakona okupimo, samo u korist građana Srbije. Zahvaljujem.