Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o Zakonu o javnim putevima, o jednom sasvim novom tekstu zakona koji je izuzetno značajan za sve građane Republike Srbije i naravno za Republiku Srbiju i njene odnose sa susednim državama, a i sa kompletnom međunarodnom zajednicom.
U svom izlaganju želeo bih prvo da se osvrnem na postojeće stanje koje imamo danas i koje naši građani uglavnom znaju.
Situacija sa našim putevima danas je izuzetno teška i to stanje nije novo, to je nešto što hronično traje već duži niz godina. Svi građani koji malo više putuju po Srbiji znaju koliko su naši putevi loši, u kakvom su stanju i koliko je teško proći uopšte pojedinim putevima.
Naravno, nadležni organi svake godine pokušavaju da nešto urade, pa i ove godine se objektivno radi nešto na tim putevima. Međutim, ono što je meni lično nejasno, a verovatno i većini građana, jeste, na osnovu kojih kriterijuma se vrši izbor puteva, odnosno putnih pravaca koji se u toku jedne godine rekonstruišu, odnosno održavaju.
Naime, pored redovnog održavanja ili urgentnog održavanja, kao što je krpljenje udarnih rupa na pojedinim putevima, neki putevi se rekonstruišu u većem obimu, većoj meri, rehabilituju, ali malo su nejasni kriterijumi izbora tih puteva, ko vrši izbor i na koji način.
Ovde želim da podsetim i da pozovem nadležne organe, prvenstveno Republičku direkciju za puteve, verovatno postoji mnogo zahteva, ali činjenica je da ne postoji zahtev u Republičkoj direkciji, za završetak izgradnje puta koji je značajan za dve opštine – za opštinu Bajina Bašta i opštinu Kosjerić.
Radi se o putu koji povezuje ove dve opštine. To je put preko Varde čija je izgradnja započeta pre više od 10 godina. U tom periodu od pre 10 godina, koji je bio izuzetno težak, uspelo se da se taj put skoro završi, međutim ostalo je nekih pet kilometara neasfaltirano, iako je tada urađeno sve do asfalta, bez sredstava da se to i dovrši. Taj put stoji više od 10 godina nezavršen, a moram da podsetim da je izuzetno značajan za dve opštine sa preko 50.000 žitelja i da zamolim Republičku direkciju, ako postoje uslovi i mogućnost, da to stavi u plan za narednu godinu.
Samo da podsetim da je to najkraći put od Kosjerića prema Republici Srpskoj i da u Kosjeriću imamo fabriku cementa koja verovatno ima potrebe da svoje proizvode izvozi u Republiku Srpsku i dalje u Bosnu i Hercegovinu i da je to najkraća veza. Ti kamioni moraju da obiđu preko Užica, da idu preko Valjeva i Loznice.
Što se tiče ovog predloga koji je pred nama, radi se o jednom prilično ambicioznom projektu koji je pokušao da obuhvati sve ono što je vezano za puteve u Srbiji.
Međutim, postoje neke stvari koje bar meni ili nama u poslaničkoj grupi SRS nisu dovoljno jasne i nisu dovoljno objašnjene u samom zakonskom tekstu. Ono što pada u oči na prvi pogled, čitajući Predlog zakona, prvenstveno obrazloženje zakona, jeste da je ovo još jedan zakonski projekat koji je iznuđen od strane Evropske unije.
Naime, u obrazloženju je nedvosmisleno rečeno da je Evropska unija, odnosno oni koji daju novac ili žele da daju novac, uslovljavaju davanje kredita koji ćemo vraćati donošenjem ovakvog zakonskog projekta. To predlagač ne krije, to je sve u obrazloženju jasno i glasno rečeno.
Naime, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku stoji da "ugovori o kreditu sadrže klauzulu prema kojoj se povlačenje tranši kredita uslovljava promenom statusa Republičke direkcije za puteve, odnosno njenim organizovanjem kao javnog preduzeća".
Takođe stoji: "Pored navedenog, potpisivanje ugovora o novim kreditima za finansiranje izgradnje putne mreže u Republici Srbiji uslovljeno je stavljanjem u skupštinsku proceduru novog zakona kojim će se urediti upravljanje, održavanje i korišćenje javnih puteva u Republici Srbiji, što pre, a najkasnije početkom marta 2005. godine" itd.
Znači, ovo je direktiva Evropske unije, tzv. međunarodne zajednice i ovo je još jedan u nizu zakona koji donosimo po direktivama te međunarodne zajednice.
Takođe, ono što stoji ovde u obrazloženju jeste da je jedan od zahteva te međunarodne zajednice i izjednačavanje naknade, tzv. putarine za domaća i strana vozila. Znači, to će se uskoro desiti na našim putevima, imaćemo iste putarine i za domaća i za strana vozila.
Ono što je takođe ovde evidentno i što je ministar naglasio u svojim izlaganjima, to je teška materijalna situacija u Srbiji, kada su u pitanju putevi, rekonstrukcija, izgradnja i održavanje puteva, odnosno finansijski problemi, jer kako reče ministar, od 2001. godine, to takođe stoji ovde, postoje problemi. Zašto postoje problemi od 2001. godine? Ukinuta je uredba po kojoj su određena zahvatanja postala iz cene goriva.
Samo da podsetim, te 2001. godine na vlast je stupio DOS i tadašnja DOS-ova vlada je ukinula tu uredbu po kojoj se izgradnja i održavanje puteva finansiralo iz cene goriva. Evo, sada shvatate koliko je to bilo loše i nepotrebno, a sve sa željom da se kompletne finansije i sva sredstva koja se prikupe u Srbiji stave pod kontrolu jednog čoveka.
Sam ministar je naveo nekoliko primera, počev od našeg okruženja, susednih zemalja pa do Engleske, gde se izuzetno visok procenat izdvaja iz maloprodajne cene goriva za ove namene. Kod nas to nije slučaj. Čudi me da i u ovom predlogu ne stoji da se izdvaja procenat iz maloprodajne cene, već se ovde predviđa izdvajanje iz akcize. Mislim da bi bilo pametnije da se ide na maloprodajnu cenu, pa da se obezbede neka veća ili značajnija sredstva. Ne znam da li je amandmanom to promenjeno. Slažem se, ali u predlogu stoji tako.
Ono što takođe nije jasno ovde, već u članu 2, kada su objašnjavani pojedini pojmovi i izrazi koji se koriste u zakonu, a to je pojam javnog puta, ovde stoji da je to put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa.
Organi koji vrše kategorizaciju puteva su Vlada Republike Srbije i lokalna samouprava.
Međutim, kriterijumi za kategorizaciju nigde ne postoje u zakonu. Ovde u predlogu stoji da će Vlada propisati kriterijume, pa će posle Vlada, na osnovu tih kriterijuma, da izvrši kategorizaciju tih državnih puteva, a lokalna samouprava za ostale javne puteve. Međutim, ostaje malo nejasno šta ako neki put, koji nije državni, lokalna samouprava, koja možda nije organizovana kvalitetno, imamo probleme u mnogim lokalnim sredinama, ponavljaju se izbori, lokalna uprava ne funkcioniše, ako se ne izvrši kategorizacija tamo nekih puteva, a onda to povlači probleme u daljoj primeni ovog zakona.
Samo ću par reči da kažem o ovom javnom preduzeću koje se predviđa ovim zakonom, o upravljanju državnim putevima. Reći ću par reči o finansiranju ovih poslova, nadležnosti javnog preduzeća, odnosno o finansiranju, izgradnji i održavanju puteva. Dobro je da se osniva javno preduzeće koje će upravljati državnim putevima, jer je to delatnost od opšteg interesa, kako ovde stoji.
Međutim, nije dobro ono što se u stavu 2. člana 8. predviđa, a to je da se upravljanje državnim putevima može poveriti nekom preduzetniku. To nije dobro i to mi ne možemo prihvatiti. Posle ovog člana 8. ne koristi se termin "javno preduzeće", kada se govori o upravljanju, već se koristi termin "upravljač", misleći na to da pored javnog preduzeća upravljanje može da vrši i neko drugi.
Međutim, moram da vam kažem da je sve to u koliziji sa članom 21. gde se govori koja sredstva se od naplaćene naknade za korišćenje puteva itd. prebacuju kome, odnosno ko je korisnik sredstava, pa u članu 21. kaže: "Sredstva od naplaćene naknade iz člana 17. tačka 3) do 13) ovog zakona, prihod su javnog preduzeća". Sada se ne pominje upravljač, već javno preduzeće.
Znači, sva ta sredstva idu javnom preduzeću. Šta ćemo ako se neki državni put ustupi na upravljanje nekom preduzetniku ili nekom drugom pravnom licu? Logično je da onaj ko upravlja i koristi sredstva, ali vi ste u članu 21. ta sredstva usmerili direktno javnom preduzeću, bez obzira ko je upravljač nad određenim delom državnog puta, iako se ne slažemo sa tim da neko drugi, osim javnog preduzeća bude upravljač na državnom ili delu državnog puta.
Kada se govori o finansiranju, ovde je taksativno navedeno kako se sredstva pribavljaju, pa je rečeno: 1) od naknade za upotrebu javnog puta; 2) naknade za održavanje državnog puta u visini od 10% od akcize. Koliko sam razumeo gospodu iz ministarstva, amandmanom je intervenisano da to bude od maloprodajne cene, a ne od akcize, što je povoljnije.
U članu 17. se bliže utvrđuje koje se to naknade propisuju za upotrebu javnih puteva. Samo ću kratko da prokomentarišem neke od njih. Kaže se: "Za upotrebu javnog puta plaćaju se naknade, i to: 1) godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila". Ovu godišnju naknadu donosi Vlada Republike Srbije, a to je prihod lokalne samouprave, prihodi opštine. Verovatno će se plaćati uz registraciju motornih vozila i biće prihod lokalne samouprave. "2) Godišnja naknada za vozila na motorni pogon koja nisu obuhvaćena tačkom 1) ovog člana". Ovo je deplasirano. Koja je to količina drugih vozila? Radi se o simboličnim sredstvima, tako da ne bude previše bacanja prašine u oči lokalnoj samoupravi, da će imati neka sredstva po ovom osnovu.
Zatim, "3) naknada za vanredni prevoz". Nije jasno koji je to mehanizam po kome će se naplatiti ta naknada i šta je to vanredni prevoz, kada će se moći naplatiti naknada i kome. Da li su to đačke ekskurzije? Na koji način će se ova naknada uopšte moći naplatiti.
Dalje "4) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, itd". Nije sporno da se uvede i takva vrsta naknade. Međutim, sporno je, ako prođete našim putevima, koliko je tih tabli i reklamnih panoa oko puteva, koji su zapušteni, koji su u izuzetno lošem stanju, što ostavlja jednu ružnu sliku na one koji prolaze tim putevima. Treba propisati i ko će voditi računa o tome ako se već ta naknada naplaćuje, da se ti panoi, odnosno table održavaju u nekom bar estetski prihvatljivom stanju, da ne ruže izgled naših puteva i kompletne države.
Zatim, 6) "naknada za prekomerno korišćenje javnog puta". Ko će utvrditi šta je prekomerno korišćenje, na koji način, kada? Trebalo je reći ovde direktno da li je to opterećenje ili je to učestalost. "Prekomerno", sam termin može da se tumači na različite načine. Zatim, "naknada za zakup delova zemljišnog pojasa javnog puta".
Molim vas, da li se uopšte ovaj pojas može izdavati u zakup. Ovde je davanje u zakup delova zemljišnog pojasa, a drugo je naknada za priključenje javnim putevima. Dakle, davanjem u zakup zemljišnog pojasa koji može biti čak i samo metar od kolovoza i to je vrlo nejasno, odnosno mislim da nije dovoljno pametno to uraditi.
Zatim: "naknada za priključenje prilaznog puta na javni put". Šta ćemo ako lokalna samouprava ne izvrši kategorizaciju puteva, dakle, oni koji su u njenoj nadležnosti, pa neki put nekog zaseoka na njenoj teritoriji ne proglasi javnim putem, ko će da plati naknade za priključenje tog zaseoka od tri, pet, ili 15 kuća na neki javni put, da li će svaka kuća, svaki meštanin plaćati neku naknadu za to.
Postoje neke stvari i neki mehanizmi koji nisu ovde do kraja razrađeni i razjašnjeni, čija je nadležnost, koji su rokovi, do kada opštine moraju da izvrše kategorizaciju tih puteva na svojoj teritoriji, odnosno iz svoje nadležnosti.
Pazite dalje: "naknada za priključenje prilaznog puta na javni put, naknada za izgradnju objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta, zatim godišnja naknada za korišćenje objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta".
Mislim da je ovo malo previše da neko mora da plati naknadu za priključenje na javni put, za izgradnju objekta i da mora svake godine da plaća naknadu zato što ima objekat od koga može izaći na javni put. Mislim da je malo previše i da ćete izazvati dosta nezadovoljstva kod građana Srbije.
Dalje, u članu 19. i time ću završiti, govori se kako se sredstva prikupljaju i da idu preko Trezora i da ministarstvo prenosi sredstva Javnom preduzeću.
Da li je propisano, a mislim da nije ovim zakonom, nisam gledao kaznene odredbe, šta ako ministarstvo ne prenese sredstva, sva sredstva koja su namenjena Javnom preduzeću ili ako ne prenese ta sredstva blagovremeno, pošto je zamišljeno da se ta sredstva prenose sukcesivno kako pristižu na račun ministarstva.
Da li postoji neka kazna za ministarstvo, ako ne poštuje te odluke, odnosno ako ne poštuje zakon, u smislu da sva sredstva prenese i da ih prenosi sukcesivno, čim stignu na račun ministarstva. Ovim ću završiti, a oduzeo sam vam previše vremena i iz svih ovih razloga SRS neće glasati za ovaj zakon.