Dame i gospodo, predsedavajući, gospodine ministre, mi smo ovim amandmanom hteli da na precizniji, detaljniji i drugačiji način uredimo odnos ministra unutrašnjih poslova prema Narodnoj skupštini, odnosno prema nama koji ovde sedimo u ovom visokom domu.
Članom 9, na koji smo podneli amandman, predviđeno je da ministar podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu Ministarstva i stanju bezbednosti u Republici Srbiji, a radnom telu Narodne skupštine, nadležnom za bezbednost, na njegov zahtev, i izveštaj o pitanjima iz njegovog delokruga.
Očigledno je da nedostaje rok u kome se podnosi izveštaj. To bi moglo biti godinu dana, šest meseci, dve godine, pet godina, a moglo bi biti i nešto duže, a znamo da je mandat Skupštine četiri godine. Dakle, minimum onoga što bi moralo da bude, da bi ova skupština bila obaveštena, jeste godinu dana da se podnese izveštaj.
Nadalje, odnosu Ministarstva i Skupštine odnosno Skupštine i Ministarstva odgovara i obaveza Ministarstva da obavesti Skupštinu kada god ona to traži, bez obzira na rokove predviđene zakonom, zato što Skupština bira Vladu i ministra, a ministar i Vlada odgovaraju ovoj skupštini.
Toj ustavnoj obavezi, da ministar i Vlada odgovaraju Skupštini, odgovara i obaveza Ministarstva da, kada god Skupština zatraži, dobije izveštaj od Ministarstva unutrašnjih poslova.
Zbog toga smo tražili da to bude najmanje jednom godišnje, a po potrebi, ako ministar smatra i češće, i uvek kada to Skupština traži, i u kraćim vremenskim periodima.
Time se jača skupštinska kontrola nad radom organa uprave, što Ministarstvo unutrašnjih poslova i jeste.
Ova kontrola je veoma značajna zbog toga što će pojedine delatnosti, odnosno događanja u Republici Srbiji nužno zahtevati promptno odnosno brzo reagovanje Skupštine, a Skupština neće moći brzo da reaguje ako organi uprave koji prate stanje u određenoj oblasti, a ovde je to oblast unutrašnjih poslova, te ako Ministarstvo unutrašnjih poslova ne reaguje na odgovarajući način i ne obavesti Skupštinu sa predlogom mera.
U ovom trenutku u kome se Skupština Republike Srbije i država Srbija nalaze pred pitanjem, koje je pitanje biti ili ne biti, pred pitanjem rešavanja statusa Kosova, pred problemima na jugu Srbije i problemima koji se pojavljuju, kao što su kolege ovde primetile, i na severu Srbije, odnosno u Vojvodini, veoma je važno da budemo uredno o svemu informisani, da bi mogli predložiti i određene mere.
Podelio bih zabrinutost kolege Mirčića vezano za one pokrete koji dolaze iz inostranstva, od našeg severnog suseda Mađarske, koji definišu građane Srbije kao građane južnih pokrajina, pošto vidim da je Mađarska na severu od Srbije, onda ne vidim šta bi to bila južna pokrajina, da li je to Vojvodina ili nešto drugo.
To je već oko sto godina Republika Srbija i ne vidim kako bi ti pokreti imali legitimitet kod nas. To je s jedne strane.
S druge strane ne bih se složio sa predlogom da policija ima neka veća ovlašćenja u odnosu na građane koje poziva na razgovor, legitimiše itd, kao što se založio kolega Krasić.
Mislim da to kako policija sada radi sasvim primereno i takav jedan način rada policije podržavam.
U situaciji koja bi mogla da bude i kod nas, ali na sreću nije, da se građani prema policiji ne odnose tako kako se odnose, mislim da i građani imaju odgovarajući korektan odnos prema policiji, mogli bismo da govorimo o nekim znatno izraženijim i snažnijim, obligatornijim akcijama policije kada se radi o odnosu sa građanima.
Međutim, dok je ovakva situacija u Srbiji, dok naši građani zaista imaju korektan odnos prema organima unutrašnjih poslova i organi prema njima, ne smatram da je potrebno zaista pooštravati ta ovlašćenja. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.

Radi potpunije informacije Odbor je većinom glasova prihvatio ovaj amandman koji su podnele kolege poslanici. Međutim, predlagač zakona nije prihvatio na sednici Odbora taj amandman.
Ono što je suština, a sadrži i ovaj amandman i amandman SRS, koji je podneo Petar Jojić, to je da se odredi jedan minimum kada je u pitanju podnošenja izveštaja parlamentu ove države od strane policije, pa je određeno jednom godišnje, različito definisano u dva amandmana i negde stoji "najmanje jednom godišnje", a u amandmanu koji je podneo Petar Jojić stoji "obavezno jednom godišnje".
Suština je sledeća - u ovom zakonu očita je orijentacija da se poveća i poboljša kontrola, kako parlamentarna, tako i van parlamenta. U onom delu gde se vrši kontrola van parlamenta, a u ingerenciji je Vlade, dosta toga je jasno definisano i postojećim zakonom i ovim zakonom, tako što se jasno definiše kroz ovlašćenja predsednika Vlade i same Vlade, a i ministar po svojoj funkciji je član Vlade, tako da je ta kontrola na neki način dosta dobro definisana i određena.
Ali, kada je u pitanju parlamentarna kontrola, ne bi smeli, kako je to malopre kolega rekao, da nešto što je i nedefinisano prepuštamo slučaju.
Relativno je to kada je u pitanju podnošenje izveštaja u kom je tom periodu. Ako mi kažemo da je to najmanji period od godinu dana, onda smo jasno definisali obavezu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ako kažemo da je minimum godinu, onda to podrazumeva da se u toku jedne kalendarske godine podnose izveštaji i po potrebi.
Ako ne kažemo to, onda ćemo biti suočeni sa situacijom, kao u ranijem periodu, gde ministar nije imao zakonske obaveze da se obraća kada je u pitanju podnošenje izveštaja parlamentu.
Ono što je činjenica to je da je u proteklom periodu bilo više povoda, više razloga da parlament sasluša izveštaj od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, iz prostog razloga što znamo da su događaji na Kosovu najdirektnije uticali na bezbednost ove države.
Sama činjenica da su se u gradovima Srbije odvijale neke radnje u tom periodu, koje su i te kako znatno ugrožavale bezbednost celokupnu ove države, u najmanju ruku je trebalo da budu razmatrane u ovom parlamentu, da se parlament izjasni usvajajući ili ne usvajajući izveštaj, prihvatajući ili korigujući sve ono što predstavnik Ministarstva, u ovom slučaju ministar, iznese pred parlament, pa do onih, ako može da se kaže, drugorazrednih događaja, koji su značajni za bezbednost ove države, kada je bila ugrožena direktno bezbednost predsednika Republike od strane šnaucera.
I to su teme, jer to je funkcija koju vrši, nebitno je kakav je pojedinac.
U ovom slučaju nebitno je... bio je bradat, a o vrsti potencijalnog atentatora neka raspravljaju stručnjaci iz te oblasti, mislim da se zovu kinekolozi.
A, kinolozi, koleginice? Vi se razumete u to, hvala vam. Kada se razumete, pretpostavljam da ste upućeni u to dobro, ako imate neku vezu da se urgira da dobije i cacib.
To je nagrada za pedigre, za uvežbanost, ali to nije sada bitno, koleginice, hvala vam na pomoći.
Bitna je situacija kada u određenom vremenskom periodu realno postoji opasnost i ugroženost bezbednosti ove države, da parlament kao kontrolni organ ne svodi svoju kontrolu samo na činjenicu da izborom i razrešenjem ministra vrši kontrolu, nego mora da postoji jedan minimum, znači najmanje jednom godišnje da se podnosi izveštaj.
A što se tiče radnog tela Skupštine to je definisano Poslovnikom, nažalost ne jasno, ne precizno koliko to na neki način pokušava predlagač zakona, ali tu mora jasno da se definiše, jer imaćemo sve više i više pritisaka od strane međunarodne zajednice da se uvodi i tzv. civilna kontrola nad Ministarstvom unutrašnjih poslova, pa da bi sprečili i preventivno delovali na tako nešto, što se pokazalo i te kako negativno kroz iskustva mnogih zemalja, mi moramo pojačati parlamentarnu kontrolu tako što ćemo definisati jasno da to bude jednom godišnje kada ministar podnosi izveštaj, kao i obaveza da u toku godine ili mandata koliko traje, kada se ukaže za to prilika, kada postoje realne pretpostavke, da se ministar obrati ovom parlamentu, da parlament zauzme stav.
To vam govorim iz razloga što je i te kako svima nama jasno da na prostoru Kosova i Metohije, pogotovo na jugu Srbije, uvek permanentno postoji opasnost od terorističkih akcija, od terorističkih poduhvata, a da ne govorimo o porastu stepena kriminala, pa do činjenice koju smo juče sagledali kao surovu realnost kada je u pitanju sigurnost u saobraćaju.
Sve su to i te kako značajne informacije, podaci i događaji da parlament raspravlja o tome.
Mi možemo naknadno da konstatujemo ili analiziramo, ali ako kroz ovakvu parlamentarnu kontrolu preventivno delujemo, onda nam se neće dešavati, ili bar ne u tolikom broju, slučajevi i tragedije kao što su se juče desile, koje većim delom proističu, istine radi, zbog toga što budžetska sredstva nisu dobro i na pravi način raspoređena kada je u pitanju delovanje ovog ministarstva.
I ovo govorim kao predsednik Odbora, jer kada se vodila rasprava o usvajanju budžeta, onda smo ukazali, zajedno sa predstavnicima Ministarstva, da tehnička opremljenost samog sektora saobraćajne policije jeste značajna i značajno utiče na bezbednost građana.
Nemojmo nakon velikih tragedija da naknadnom pameću donosimo neke zaključke, jer to sada više ne vredi, nego moramo i ovakvom vrstom kontrole da poboljšamo rad Ministarstva unutrašnjih poslova.

Reč ima narodni poslanik Goran Jakšić, pa potom narodni poslanik Nataša Jovanović.

Poštovane kolege, amandman na član 9. je podneo G17 plus iz razloga koje je ovde izneo kolega Marko Krstin. Vezano za ovaj amandman samo par reči, radi korektnosti, što je obaveza poslanika i Skupštine.
U ovom sazivu Narodne skupštine Odbor za odbranu i bezbednost, odnosno Narodna skupština je imala jako dobar odnos sa Ministarstvom za unutrašnje poslove i sa ministrom Jočićem baš upravo po ovim pitanjima.
Dakle, na poziv od strane Odbora za bezbednost upućenih ministru Jočiću nije bilo negativnih odgovora.
S tim u vezi ovaj amandman bi bio samo nastavak te dobre saradnje, ne samo sa ovim ministrom, nego i sa svim drugim ministrima i ministarstvima unutrašnjih poslova koji bi bili formirani nakon nekih novih izbora.
Tim pre ovakav amandman je dobrodošao kao nastavak jedne dobre tradicije i razvoja upravo te kontrole, kontrole parlamenta, odnosno Odbora za odbranu i bezbednost nad ovim sektorom državne uprave, odnosno Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Takođe, ono što bi bilo dobro da se zna kada je u pitanju podnošenje izveštaja i saradnja sa Ministarstvom je to da nije sastanak i izveštaj Ministarstva i sastanak Odbora sa ministrom i njegovim saradnicima samo da bi rad Ministarstva i rad ministra bio kritikovan.
Naravno, nije samo to cilj i na sastancima Odbora za bezbednost, bili oni otvoreni ili zatvoreni za javnost, ne radi se uvek samo o kritici rada ili traženju određenog izveštaja, već smo tom prilikom, a imali smo slučaj u martovskim događajima na Kosovu prošle godine kada je Odbor zasedao puno puta, imali vrlo konstruktivne sastanke sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u kojima je Ministarstvo dobijalo savete i pomoć od Odbora za bezbednost i Skupštine.
Zbog toga je isto potrebno da se barem jednom godišnje, a po potrebi i češće, kako piše u Predlogu zakona i u amandmanu, obavlja taj sastanak i podnosi izveštaj.
Na tom sastanku će, osim moguće kritike, Ministarstvo i ministar dobijati podršku parlamenta odnosno Odbora za bezbednost i moguću dalju saradnju najvišeg zakonodavnog tela u Republici, odnosno parlamenta u njihovom daljem radu, bilo kada su u pitanju redovne aktivnosti, bilo kada su u pitanju urgentne aktivnosti, kao što je situacija bila u martovskim događajima na Kosovu.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se kao član Odbora za odbranu i bezbednost da vam ukažem na to da amandman o kome se govori, a koji je gotovo u suštini identičan amandmanu kolege Petra Jojića iz SRS, jeste nešto što svakako treba da prihvatite.
Ne vidim, a i u dosadašnjem radu sa vama u odnosu na kontakte sa Odborom, da postoji bilo kakva smetnja u komunikaciji. Mi se ne slažemo sa ovim zakonskim rešenjem i kao stranka ćemo glasati protiv zakona.
Veoma često postavljamo pitanja iz oblasti državnih i nacionalnih pitanja, i to nam je ostao dužan, kao jedan od najgorih ministara u policiji, Dušan Mihajlović.
Vi ste nasledili sve te nerešene situacije, naročito kada su u pitanju svi oni problemi koje je pokrenuo predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj.
Ali, moram da istaknem pre svega lično zadovoljstvo što učestvujem u radu Odbora koji je nivo ovako osetljivih pitanja, kao što je pitanje bezbednosti države i naroda, pitanja iz oblasti policije, podigao na najvišu stepenicu pod patronatom kolege Milorada Mirčića.
Ranije, za vreme ozloglašene vladavine DOS, kada su pripadnici MUP zloupotrebljavani na najgori mogući način, kada su se čelnici MUP stavljali u službu jedne stranke i čelnika koji su želeli na svaki mogući način da se obračunavaju sa političkim neistomišljenicima, obično po usmenom nalogu i Čedomira Jovanovića i one bubašvabe Bebe Popovića i ostalih, bilo je zaista jadno da narodni poslanici, a i vi ste tada bili i potpredsednik Odbora i narodni poslanik, gospodine Jočiću, da svi prate kakve izjave daje Dragan Šutanovac.
Taj nesvršeni NATO i britanski đak, onaj koji pretenduje da se razume u oblast bezbednosti, a svaki Srbin to zna bolje od njega, a nije plaćen i ne uzima na blagajni tih organizacija i obaveštajnih službi paušal, na najgori mogući način je klevetao i govorio sve najgore o poslanicima i predstavnicima političkih stranaka.
A vi znate da mi kao stranka u tom sazivu nismo uopšte učestvovali u radu odbora u tom periodu, od 2000. do 2003. godine, ali smo iznosili naše stavove o zloupotrebama u službi, o tome da se on kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost stavlja u funkciju jedne destruktivne politike, koja je veoma štetna po državu i narod, pre svega građane koji su to osetili na svojoj koži za vreme čuvene akcije "Sablja".
Ako pogledate kako su pali svi oni argumenti, kvaziargumenti neistomišljenika SRS i prethodnika na vlasti pre 2000. godine, videćete da se uz pomoć takvog stava i ponašanja, pre svega, predsednika Odbora gospodina Mirčića, a zatim i svih nas, posle toliko godina izvršila demistifikacija nečega što se zove BIA, bivša SDB, jer je to bio jedini mogući način da se uspostavi parlamentarna kontrola i da mi ovde u parlamentu, najvišem zakonodavnom telu, primimo direktora BIA, da razgovaramo o izveštaju koji nam se podnosi dva puta u toku godine, kao i vašem.
Uopšte ne vidimo zašto je smetnja da to radimo češće. Mi znamo, nažalost, u kakvom se osetljivom trenutku danas nalazi Srbija i kakvi su sve izazovi pred nama. Naročito kada imamo u vidu ulogu policije, na čemu svakako treba da se oda svakome priznanje zbog uslova u kojima radi i zbog osetljivosti područja gde radi, kada su u pitanju ove tri južne srpske opštine i uopšte kada je u pitanju delovanje policije na celoj teritoriji Srbije.
Mi nikada ne znamo, ne daj bože, kakva situacija može da nas zadesi, ali kada moramo da se sastanemo i vi da nam u kraćem periodu nego što je to šest meseci, podnesete izveštaj, možda za proteklih mesec dana, za dva meseca, 15 dana, otkud mi to znamo. Zato bi bilo dobro da prihvatite ovakav naš stav, naročito zbog činjenice da se visokoprofesionalno, pre svega, i kao političar i kao vrsni poznavalac ove oblasti postavio i gospodin Mirčić i svi članovi Odbora iz SRS i druge kolege koje su učestvovale u tom radu i u komunikaciji sa vama.
To bi samo, na kraju krajeva, u pojedinim važnim trenucima doprinelo da se eventualno neke nastale tenzije u društvu stišaju, kao što je to bio slučaj u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine, onda kada je gospodin Mirčić prošle godine, čini mi se 19. septembra, organizovao zajedno sa članovima Odbora za međunacionalne odnose, odlazak u subotičku Gradsku kuću, da razgovaramo o svim onim negativnim stvarima koje se u izvođenju onih koji ne žele dobro Srbiji i svim građanima Srbije izvode, a pokušava se da se imputira nama.
I sve takve stvari i eventualni takvi događaji zaista zahtevaju da više puta u toku godine, ako to potreba zahteva, vi podnosite izveštaj Odboru Skupštine, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislim da su to dovoljni argumenti da vi prihvatite ovakav naš stav, a vidim da je on izražen i kod pripadnika, naročito zbog podnošenja ovog amandmana, o čemu je govorio kolega Krstin, članova vladajuće koalicije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na amandman, samo trenutak, dozvolite mi da prvo pročitam, pa ću vam posle dati reč.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Predstavnik predlagača i Odbor za odbranu i bezbednost nisu prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.
Pre toga, zbog kontinuirane diskusije i važnosti ovog zakona, kao i zbog potrebe da narodni poslanici, to govorim posebno i zbog onih poslaničkih klubova koji ne stižu da učestvuju u raspravi, mada odražavaju poslaničke klubove i sve aktivnosti, zbog toga što je važno da se da vreme da se podnesu amandmani, rok je do subote u 10,00 časova, danas ćemo raditi do završetka rasprave ovog zakona u pojedinostima, pa videćemo dokle će to biti.
Kada sam rekao da se podnesu amandmani, mislio sam, naravno, za sledeću sednicu koja počinje u ponedeljak.

Dame i gospodo, u Predlogu član 9. glasi, samo da se podsetimo: "Ministar podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu Ministarstva i stanju bezbednosti u Republici." Kad? Nema. Dalje, "a radnom telu Narodne skupštine nadležnom za bezbednost, na njegov zahtev, i izveštaj o pitanjima iz njegovog delokruga." Mi pitamo iz SRS šta ukoliko možda nekom ministru sutra, koji neće biti gospodin Jočić, biće neko ko je došao ko zna odakle, iz koje strukture, neće, nekom kabadahiji, pasti na pamet da on dođe pred Skupštinu i da podnese poslanicima izveštaj.
Kakva je demokratija u jednoj državi ceni se po tome kakav je Zakonik o krivičnom postupku i kakav je zakon o policiji. Dame i gospodo, SRS predlaže amandman na član 9. tako da glasi: "Ministar unutrašnjih poslova dužan je da Narodnoj skupštini Republike Srbije najmanje jednom godišnje podnese izveštaj o obavljanju policijskih poslova". Dakle, najmanje jednom godišnje, a Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije i češće na njihov zahtev i zajedničke slučajeve i pojedine slučajeve.
U uporednom pravu nekih evropskih zemalja, parlamentu ministar unutrašnjih poslova podnosi izveštaj i za pojedinačne slučajeve. Da li bi trebalo ministar unutrašnjih poslova da podnese izveštaj povodom jedne iskonstruisane i nepravedne rezolucije koju je izglasao parlament Evropske unije u Strazburu.
Dame i gospodo, da li bi trebalo možda da smetnemo sa uma da je posle te rezolucije u Vojvodinu stigao jedan broj posmatrača. To je prva faza. Druga faza, dolaze naoružani, sa kratkim naoružanjem, da obezbeđuju posmatrače.
Treća faza, dolaze oni sa dugim naoružanjem da obezbeđuju posmatrače i ove sa kratkim naoružanjem. Četvrta faza, dolaze oni sa borbenim vozilima, tenkovima i vrećama sa peskom. Peta faza, okupacija.
Na osnovu onoga što je u rezoluciji, koja se odnosi na navodne povrede ljudskih prava, a to su neke nevladine organizacije isforsirale preko 12% poslanika u evropskom parlamentu, zahvaljujući politici susedne države, njenim interesima, i njenoj propagandi, i njenoj špijunaži i njenim propagandnim satelitima u Vojvodini, koji su nas tako oblatili i ocrnili, pa se stekao utisak da se nad pokrajinom Vojvodinom nadvio crni oblak.
Vidite, i to bi bilo dovoljno da ministar unutrašnjih poslova demantuje, a ima za to dokaze.
Dame i gospodo, ono što se Srbiji i Srbima pripisuje, da su narušena međunacionalna prava nacionalnih manjina u Vojvodini, jeste jedna velika bruka, jedna velika nepravda prema srpskom narodu i prema Srbiji.
Poslanici SRS u tom parlamentu evropskom tumačili su, odbijali su i osporavali su sve te tvrdnje, jer su neosnovane, iskonstruisane, da se samo Srbija i Srbi prikažu kao narod koji tobože krši ljudska prava u Vojvodini.
Što ne izađu ti naši veliki susedi i veliki prijatelji ovog društva da samo iznesu statističke podatke? Imaju problem sa statističkim podacima.
Što ne izađu konkretno, šta se to dogodilo na području Subotičkog okruga, Zrenjaninskog, Somborskog, Sremske Mitrovice, Novog Sada ili Pančeva.
Što ne izađu jednom sa konkretnim podacima? Događaj, mesto i vreme, kvalifikacija. Naravno da nemaju. Zbog toga neće da priznaju da se za jedan dan kršenja ljudskih prava Srba na području južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija više učini nego za pet godina na području AP Vojvodine.
To bi bio dovoljan razlog i predložio bih da ministar unutrašnjih poslova iznese statističke podatke. Da li se može kvalifikovati, ako su se dva momka, jedan Srbin i jedan Mađar ili jedan Srbin i jedan Slovak, ili jedan Slovak i jedan Rumun posvađali oko devojke, ili popili čašu-dve rakije ili piva i potukli se, pod tu kategoriju da se radi o kršenju prava nacionalnih manjina?
Zato je vrlo važno, ovde može da se pomogne Ministarstvu, da se skine anatema sa MUP-a, da MUP krije podatke, da MUP neće, takav utisak nemam kod ministra Jočića.
Pozivam ga, ukoliko ga pozove nadležno telo Skupštine Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Mirčić i ostali članovi svih stranaka koje učestvuju u ovom odboru, da saslušamo informaciju i da se obavesti javnost da je to pala ljaga neosnovano i da je to bezobrazluk onih koji su doneli takvu stranu rezoluciju.

Da li još neko želi reč? (Da.) Želite, gospodine ministre, odmah reč. Izvolite.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Ne, prvo ministar.)
Recite ko želi reč, a ja ću već redosled da odredim.
(Milorad Mirčić, sa mesta: Ako želi ministar, mogu ja, pa onda on.)
Mogu da postavim ponovo pitanje. Ko još želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, gospodine Mirčiću.