Hvala vam, gospodine Dinkiću.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih da ponavljam ono što je već rečeno, tj. da svedem na najmanju moguću meru, s obzirom na to da je ostalo malo vremena poslaničkoj grupi SRS a da ima još govornika.
Počeću prvim predlogom, zakon o Fondu za razvoj Republike, odnosno izmene i dopune tog zakona. Nekoliko primedbi koje sam uspeo da uočim, a koje su po meni bitne. Prvo je više tehničke prirode, a mislim da je bitna i da je trebalo malo drugačije definisati, a to je već u članu 2. Predloga, odnosno član 3. osnovnog teksta gde stoji da Fond na razvojnim principima podstiče privredni razvoj i učestvuje u ostvarivanju politike regionalnog razvoja, a može u ime i za račun Republike Srbije da obavlja i druge poslove.
Naime, ranije je stajalo, odnosno u osnovnom tekstu stoji da Fond funkcioniše na ekonomskim principima.
Sada se govori samo o razvojnim principima i pokušao sam da ovo razumem, pa sam iz izlaganja ministra zaključio da se to tumači time što je kamatna stopa kod Fonda za razvoj Republike između 1-5%, znači, niža od kamatnih stopa drugih komercijalnih banaka i da je to ta razvojna funkcija.
Mislim da ne može da stoji samo razvojni princip da mora i ekonomski, jer ova sredstva nisu bespovratna, nisu ni sa nultom kamatom. Znači, ona se vraćaju i postoji neka kamata koja je doduše niža od kamate komercijalnih banaka.
Sredstva su povratna, prema tome Fond funkcioniše i na ekonomskim principima. Znači, pored razvojnog mora biti prisutan i taj ekonomski princip.
Sledeća primedba se odnosi na član 4. osnovnog teksta, odnosno izmene tog 4. člana gde stoji kako se ovaj fond finansira. Znači, ubuduće od usvajanja ovog zakona više se neće finansirati iz budžeta Republike Srbije, već iz kreditnih plasmana i sredstava pomoći i drugih sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, odnosno pojedinih zemalja koje se odobravaju zemljama u tranziciji za podsticanje programa zapošljavanja i realizaciju realnih programa i, pod tri, iz drugih izvora.
Naime, ako ovo ja dobro tumačim, Fond više neće imati drugih sredstava. Znači, to što sada ima to je zakovano, to je iznos od oko 450 miliona evra, kako ministar reče više prema ovom zakonu neće biti novih sredstava. Zašto? Zato što su ovo anuiteti po osnovu kreditnih plasmana. To su sredstva koja su već plasirana i vraćaju se nazad. Drugi je izvor presušio. Donacija više nema, solidarne pomoći takođe nema ili je simbolična, tako da za ovaj fond ona više ne predstavlja bitan izvor finansiranja.
Prema tome, kako stvari stoje, ovaj zakon će faktički u nekom vremenskom periodu pred nama ugasiti Fond za razvoj Republike Srbije. Ako trenutno imamo 450 miliona evra u Fondu za razvoj koja su verovatno plasirana, jer ne verujem da su ta sredstva slobodna, verovatno su plasirana u razne projekte, moramo čekati da se ta sredstva vrate da bismo ih plasirali dalje. Ogromne su kamate, između jedan i 5%, znatno niže od inflacije. Ova sredstva će se obezbeđivati vremenom.
U jednom vremenskom periodu koji je pred nama i ovaj fond će da se ugasi, odnosno ta sredstva će doći na jedan nivo koji neće biti značajan i na koji neće moći da utiče bitno na osnovnu namenu i funkciju ovog fonda.
U članu 6. osnovnog teksta, odnosno izmene koje se predviđaju i predlažu za ovaj član, stoji da se krediti iz sredstava Fonda ne mogu odobravati preduzećima sa društvenim bruto kapitalom, kao ni javnim preduzećima.
Ovo je potvrđeno i u obrazloženju gde se kaže, s obzirom na izmene propisa, Fond je svoju osnovnu aktivnost usmerio na finansiranje malih i srednjih preduzeća sa privatnim kapitalom. Ne bi to bilo sporno da kod nas u Srbiji ne postoji zadružna svojina.
Šta je sa zadrugama? Da li su zadruge izuzete ovim vašim izmenama? Šta ćemo sa mnogobrojnim poljoprivrednim zadrugama, znači, zemljoradničkim zadrugama, pčelarskim zadrugama, sa zanatskim zadrugama koje takođe egzistiraju u Srbiji, bave se nekim poslom, nekim biznisom, zapošljavaju neke ljude i imaju neke projekte. Zašto zadruge nisu obuhvaćene, jer kako je ovaj član formulisan, zadruge nisu obuhvaćene ovim zakonom, odnosno neće moći da koriste sredstva iz ovog fonda za razvoj Republike Srbije.
Drugi zakon koji je u ovoj jedinstvenoj raspravi na dnevnom redu, to je Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa. Ono što sam uspeo da zaključim iz izlaganja ministra i poslanika koji su govorili pre mene jeste da se vraćamo na nešto što smo imali pre šest ili više godina, da će Vlada ponovo kontrolisati cene komunalnih usluga u lokalnim sredinama.
Samo da vas podsetim, odnosno da podsetim građane Srbije, do 2001. godine, dok je neka druga vlast vodila Srbiju, oni koji danas vode Srbiju i koji su je vodili od 2001. godine su, zbog tzv. centralizacije, lupali u šerpe, zviždali, pištali po Srbiji, a sada to vraćaju nazad. Sada kontrolišu ponovo cene komunalnih usluga, čak nameću nešto novo što nije ranije ni postojalo, a to je obaveza javnih preduzeća, znači lokalnih komunalnih preduzeća da dostavljaju Vladi Republike Srbije svoje planove i programe rada za narednu godinu do 1. decembra svake godine. Znači, imamo još jedan korak dalje u centralizaciji, odnosno ono što je bilo pre one čuvene oktobarske, odnosno buldožer revolucije.
Takođe, iz ovog predloga sam shvatio da će se javna preduzeća u Srbiji privatizovati i da je ovim čuvenim amandmanom predviđeno da se može privatizovati do 70% kapitala. To što – može do 70%, znači da će neko ići i dotle da to tako i sprovede. To ne garantuje nikome od nas poslanika, niti građanima Srbije, da se neće ići preko 49%. Zakon je dozvolio, neko će posegnuti za tim da iskoristi taj maksimum koji je zakon dozvolio.
Takođe, ovde se govori, to je ono što je dobro, da će, pri privatizaciji tih javnih preduzeća, akcije moći da upišu, da dobiju i građani zaposleni u javnim službama, znači u policiji, zdravstvu, prosveti, državnoj upravi, itd.
Pitam vas šta je sa seoskom populacijom? Da li će seoska populacija, seljaci, ljudi koji žive u selima od bavljenja zemljoradnjom, imati šansu da u Srbiji upišu jednu akciju u bilo kom preduzeću? Da li će moći, po tom osnovu, da dobiju jedan dinar? Zašto ste njih zaboravili?
Od Zakona o privatizaciji 2001. godine, velika nepravda se čini u Srbiji raznoraznim grupama građana. Neke nepravde se postepeno ispravljaju, ali ta će, čini mi se, ostati do kraja.
Mislim da će seljaci ostati uskraćeni, a sva ta javna preduzeća su stvarana prihodima koje su u tadašnje budžete ove države uplaćivali i seljaci.
Što se tiče ovog zadnjeg zakona o bankama, vrlo kratko. Čuli smo da je štednja u našim bankama oko dve milijarde evra, da se ministar hvali tom štednjom, tim iznosom.
Međutim, koliko sam razumeo, da mi imamo u našim bankama oko tri miliona korisnika onih kartica za plaćanje. Ako sam dobro razumeo gospođu Radetu – obaveza svakog pojedinca je, da bi dobio tu karticu, da položi depozit od 300 evra u banku, kao uslov za dobijanje kartice. Ako se to lepo pomnoži, primeni matematika, onda je to oko milijardu evra.
Znači, milijardu evra je neka prisilna štednja, štednja koja je građanima nametnuta kao obaveza da bi mogli da koriste neke usluge savremenog načina poslovanja.
Takođe, član 12. ovog zakona govori o osnivačkom kapitalu. Tu stoji da novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10 miliona evra. Znači, osnivački kapital mora biti veći, novčani mora biti minimum 10 miliona evra.
Član 22. govori o poslovanju banke i kaže da banka mora u svom poslovanju da obezbedi kapital minimalno u protivvrednosti od 10 miliona evra.
Pitam se da li je ovo samo novčani deo kapitala ili ukupan kapital? Znači, postoji mala kolizija između člana 22. i člana 12, odnosno član 22. nije preciziran.
Na kraju, time ću završiti, član 92. – govori o predstavništvima stranih banaka u Republici Srbiji. Mi imamo od 2001. godine poplavu stranih banaka u Srbiji, domaće su ugašene, sve smo to čuli, o tome je dosta rečeno.
Međutim, ne vidim, u ovim uslovima koje moraju ispuniti strane banke da bi otvorile predstavništvo u Srbiji, taj osnivački kapital, odnosno taj obavezni depozit od 10 miliona evra. Zašto i te strane banke, odnosno njihova predstavništva nemaju taj kapital od 10 miliona evra stalno na svom računu u Srbiji?
Doveli ste na ovaj način u neravnopravan položaj domaće banke i strane banke koje imaju svoja predstavništva u Srbiji. Naravno, o svemu šire ću govoriti o amandmanima. Zahvaljujem.

Izvolite, gospodine Uroševiću, potom Momir Marković, pa Vitomir Plužarević, pa Miljko Četrović. Izvolite, gospodine Uroševiću.

Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, dame i gospodo poslanici, iskoristio bih priliku, pošto je izlaganje mog prethodnog kolege sveže, a sastavljeno je od nekih možda njegovih dilema, da mu razrešim neke dileme.
Svi ugovori koji se prave sa Fondom za razvoj sadrže valutnu klauzulu, tako da ne postoji vaša bojazan od toga da će se sredstva u Fondu istopiti u slučaju da nema dotacije iz budžeta. Kamate od 1 do 5% jesu manje od inflacije. Kamate od 1% u Fondu za razvoj se koriste samo za kredite koji se daju devastiranim područjima i time se podstiče ravnomeran regionalni razvoj.
Druga stvar koju ste rekli, a koja može da se smatra neistinom, vezana je za visinu štednje i depozita za kartice. Tačno je da postoji tri miliona kartica, ali veliki procenat od njih ne traži depozit, to su kartice koje su zasnovane na ličnim primanjima korisnika kartica, tako da ta priča apsolutno ne stoji.
Da se vratim na neke stvari koje su predmet mog izlaganja, a to je zakon o izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Zašto sam odabrao baš ovu temu?
Zato što smatram da je Fond za razvoj Republike Srbije u poslednjih pet godina imao značajan uticaj na razvoj Republike Srbije, pogotovo na regionalni razvoj Republike Srbije.
Smatram da su sve izmene, koje su ovim zakonom date, potpuno smislene i omogućavaju da Fond nastavi svoje poslovanje u saglasnosti sa zakonima koji su doneseni od 1992. godine do danas. Bilo je neophodno da se Zakon o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije usaglasi sa Zakonom o privrednim društvima i sada novim Zakonom o privatizaciji.
Hteo bih ovde da iznesem još nekoliko podataka koji su vezani za poslovanje Fonda u poslednjih pet godina.
Do 2001. godine Fond je prvenstveno kreditirao društvena preduzeća, a iza toga je krenuo da, gotovo isključivo, kreditira privatna preduzeća i to pretežno mala i srednja preduzeća.
Neke od rezultata, koje smatram značajnim, Fonda u ovom periodu su, recimo, struktura kapitala, odnosno izvora kapitala u Fondu. Ta struktura se od 2001. godine menjala, tako da, zaključno sa 30.9.2005. godine, naplata anuiteta, kredita, čini skoro 73% sredstava Fonda.
Učešće Fonda u predračunskoj vrednosti kod dugoročnih kredita se kreće između 40 i 80%, s tim što se svi zahtevi koji prođu stručnu službu odobravaju i procentualno, prema broju zahteva, i raspoloživih sredstava Fonda.
U tom trenutku se dobijaju novčana sredstva, odnosno dobija se pravo na povlačenje novčanih sredstava.
Ono što predstavlja mali problem, to je realizacija tih kredita, jer nastaje drugi problem – obezbeđenje garancija banaka, jer Fond ima vrlo visok stepen naplate kredita, a on je omogućen time što niko ne može da dobije kredit dok ne donese garanciju banke.
Tako da se taj procenat, za poslednjih pet godina, kreće negde oko 55%. Ono što je posebno ohrabrujuće je da je u prvih devet meseci ove godine bio 71%. Šta može da se izvuče, kao zaključak, iz te promene procenta realizovanih kredita, to je da su se akceptanti za kredite uozbiljili i na neki način obezbedili instrumente za vraćanje kredita.
Još nešto što smatram značajnim; da je od 2001. godine ukupno odobreno 5.336 kredita u ukupnoj vrednosti od 434 miliona evra. Ovim sredstvima koja su plasirana dugoročni krediti stvorena je mogućnost za otvaranje i otvoreno je 42.000 novih radnih mesta, pa odatle možemo slobodno da kažemo da Fond ima veoma značajnu razvojnu funkciju. Kratkoročnih kredita u ovom periodu je bilo oko 850 i plasirano je, negde, oko, 118 miliona evra. Uglavnom su to krediti koji su korišćeni za podsticanje izvoza, otkup voća i tekuću likvidnost pravnih subjekata, odnosno privrednih društava.
Ono što smatram značajnim takođe je i činjenica da je Fond za prvih devet meseci ostvario dobitak u iznosu od 57 miliona evra, što će verovatno na kraju godine biti umanjeno za neki iznos, jer će morati da dođe do otpisa nekih obaveza iz ranijeg perioda,
Inače, u ovom trenutku do 30. septembra plasmani komitentima su na nivou 105 milijardi dinara, s tim što od toga 43,5 milijarde su sredstva od ministarstava koja su prešla preko Fonda, odnosno Fond je tu odigrao komisionu ulogu. Mislim da su ovo podaci koji su vrlo značajni i koji ukazuju na to da je Fond u poslednjih pet godina imao značajnu ulogu u Republici Srbiji.
Pozivam sve poslaničke grupe, a siguran sam da će poslanička grupa G17 plus da glasa za ovaj predlog zakona, pozivam i druge poslaničke grupe da glasaju za ovaj predlog zakona.
Još nešto što bih želeo da kažem, a to se odnosi na zakon o sprečavanju pranja novca. Komitet Saveta Evrope, koji se bavi procenom radnji i mera koje članice Saveta (a mi smo članica Saveta Evrope) preduzimaju na planu sprečavanja pranja novca, izvršio je procenu Srbije i usvojio izveštaj kojim je Srbiji naložio da zakonodavstvo u oblasti sprečavanja pranja novca usaglasi sa međunarodnim standardima što je i učinjeno ovim predlogom zakona, tako da je ovaj predlog zakona u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima iz oblasti sprečavanja pranja novca.

Po osnovu pogrešnog tumačenja, narodni poslanik Zlatan Jovanović, replika, nije bio uvredljiv kontekst nego je pogrešno protumačeno.

Gospodine Uroševiću, Fond za razvoj Republike Srbije je imao značajnu ulogu u razvoju Republike i pre 2000. godine. Znači, od 1992. godine ima značajnu ulogu, ne samo u poslednjih pet godina. U poslednjih pet godina ima značajnu ulogu zato što je kredit dobila gospođa Rašeta, verovatno ste čuli za taj slučaj. Čuli ste malopre iz izlaganja gospodina Rankića da je predstavnik DS u Boru takođe dobio jedan kredit koji je nenamenski utrošio iz Fonda za razvoj, i nisu to jedini slučajevi.
Trebalo bi da ova skupština ovde dobije izveštaj o poslovanju fonda i da ga dobija svake godine i da ona razmatra i usvaja izveštaj, a ne da se ostavi Vladi. Drugo, što se tiče štednje u bankama, ja sam rekao, pošto tu karticu ne posedujem i ne znam kako se dobija, ali sam ovde iz izlaganja prethodnika čuo da je depozit 300 evra po kartici i da imamo tri miliona kartica i rekao sam ako je to tako, onda je polovina te štednje po tom osnovu, znači, ograđujem se, nisam imao nameru da tvrdim i da slažem, odnosno da obmanem javnost.
Treća stvar, što se tiče Fonda za razvoj u članu 2. Predloga stoji – Fond na razvojnim principima podstiče privredni razvoj itd. Rekao sam da ovaj termin nije adekvatan, jer su isključeni ekonomski principi, a vi ste me samo ubedili u to. Ako u ugovoru koje Fond sklapa sa korisnicima stoji valutna klauzula, onda su to čisti ekonomski principi, dakle, na kojima posluje Fond. Znači, stoji valutna klauzula, postoji čak preko toga i kamata, dakle, niža nego ove komercijalne i onda su to ekonomski principi. I hteo sam samo da kažem da je trebalo u ovoj rečenici da stoji fond na razvojnim i ekonomskim principima i to je bila suština mog izlaganja.
Znači, ne mogu biti razni principi ako postoji kamata, ako postoji obaveza vraćanja i ako postoji valutna klauzula za koju nisam znao.

Hvala vam, sada smo čuli oba tumačenja.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa Vitomir Plužarević, a potom poslednji prijavljeni govornik koji je prisutan, Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko je toga rečeno za ova četiri zakonska predloga, toliko toga će biti rečeno i o amandmanima, a vreme koje poslanička grupa SRS ima je i suviše kratko i neću se zadržavati oko ovoga. Hoću da građanima Srbije objasnim kako su se formirali tajkuni i te tajkunske grupacije na jednom lepom primeru. Narodni pokret za borbu protiv korupcije dostavio nam je jedan dopis i videćete primer grupe koje je vrlo vezana za ministra i njegovo poslovanje.
"Geneks", najveća spoljnotrgovinska firma u Jugoslaviji, preko koje je praktično išao ceo izvoz teške industrije, proizvoda široke potrošnje, kao i najveći deo izvoza usluga.
Predstavništvo u Londonu kao centar preko kojeg idu poslovi za Evropu, Daleki i Bliski istok i celu Afriku, a značajan deo tih poslova se ostvaruje reeskontom robe i usluga i na tim poslovima se ostvaruje značajna zarada. Šef tog predstavništva u Londonu je bio Zoran Drakulić.
To je onaj isti Zoran Drakulić koji je kupio Valjaonicu ''Sevojno'', to je isti onaj Zoran Drakulić koji je kupio "Klas" i to je isti onaj Zoran Drakulić koji ima nameru da kupi Rudnik "Bor" i ''Preradu'' u Majdanpeku. Dakle, vrlo je zainteresovan za bakar i bakarne proizvode.
"Energoprojekt", najveća građevinska kompanija u Jugoslaviji koja je izvodila oko 80% ukupnih građevinskih radova u SFRJ i inostranstvu, takođe ima predstavništvo u Londonu, koje obavlja značajan deo poslova prema Latinskoj Americi, Bliskom i Srednjem istoku i u Evropi, a šef tog predstavništva bio je Vuk Hamović.
To je isti onaj Vuk Hamović koji je, ako se sećate, firma mu se zvala "Mali kolektiv", preko koje je odradio sve one poslove vezano za Nacionalnu štedionicu. To je isti onaj Vuk Hamović koji je prodavao Srbiji struju kada Srbija ima višak struje, a kupovao od Srbije struju kada Srbija ima manjak struje. Dakle, onaj isti Vuk Hamović zbog koga su morale reverzibilne hidroelektrane da ispuštaju višak količine vode itd.
Treće, "Jugobanka" je bila stub međunarodnog bankarstva bivše SFRJ i banka preko koje je išlo preko 90% plaćanja prema inostranstvu i iz inostranstva. Decenijama etablirana na finansijskim tržištima, sa predstavništvima u Amsterdamu za Evropu, Njujorku za Ameriku i Moskvi za SSSR. Stabilan konto, korenspodentski poslovi sa najvećim svetskim bankama, radi stabilnog posla, visoko kotirana na bankarskim rejting listama, šef predstavništva u Amsterdamu je bio Miloš Mirković. To je ona ista "Jugobanka" koju je Mlađan Dinkić pridavio kao mače.
To je isti onaj Miloš Mirković koji formirao sa Vukom Hamovićem ''Evroaksis'' banku u Moskvi, kod koga je Mlađan Dinkić kao guverner držao devizne rezerve Srbije.
Idemo dalje, poslovi koji su zaostali iz bivše Jugoslavije u inostranstvu su tekli. Strani investitori i međunarodna tržišta kapitala nisu se obazirali na trvenja u bivšoj Jugoslaviji i tu situaciju koriste dva sposobna čoveka, Hamović i Drakulić, i osnivaju JU point. To je onaj isti JU point koji se pojavljuje sada ovde po Srbiji, koji je kupio Klas.
Zatim u London stiže Miloš Mirković, trio Hamović, Drakulić i Mirković počinje uspešno da radi i u prve tri godine poslovanja uspevaju da prema "JU pointu" usmere preko 80% ukupnih zajedničkih poslova i potraživanja iz bivše SFRJ.
To praktično znači da postaju jedina ozbiljna firma preko koje preduzeća mnogih državica sa prostora SFRJ mogu naplatiti bilo koji posao koji su uradili u inostranstvu.
Pored toga, uz garancije Nacional Vestminster banke otkupljuju se dugovi bivše države, naravno po neuporedivo nižim cenama. Po 10 posto od nominalne vrednosti duga otkupljuju i to su oni dugovi koje je posle ministar Mlađan Dinkić plaćao daleko više, otkupljivao ih je upravo od ove trojice konkretno, JU pointa ili "Evroaksis" banke, ili bilo koje od ovih firmi, ali od ove trojice.
Firme iz Srbije koje su imale potraživanja u inostranstvu jednostavno nisu imale izbora. Pritisnute ekonomskim problemima u Srbiji morale su pristati na sve i na sistem daj šta daš. Ugledni biznismeni su polako preseljavali državni kapital na račun svojih preduzeća.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je samo jedna klika, grupa hohštaplera koji se sada zovu biznismeni i koji su opljačkali ovu državu. Takve su se klike formirale i na drugoj strani. Niko se od vas ili nećete da se setite, ali građani se sećaju da je Karić, isto kao i Dafina i Jezda, imao štedionicu. Zvala se BK banka. Jezda i Dafina zatvoriše svoje banke, zaglaviše i u zatvor, a Karić postade veliki biznismen.
Sada vidim vodio je Dinkića, ili Dinkić vodio njega, sasvim svejedno ko je koga vodio, uglavnom naučili su japanski jezik tamo i već će malo drugačije. Šest i deset je, više vremena nemam, jer još dvojica kolega moraju da govore za ovo kratko vreme. Tokom rasprave o amandmanima reći ćemo i gospodinu ministru sve što imamo da mu kažemo.

Hvala, gospodine Markoviću. Nije šest i deset, već je četiri minuta do devet, da se neko ne bi zbunio, ali vi ste govorili o minutaži. Izvolite, gospodine Plužareviću. Narodni poslanik Vitomir Plužarević, potom Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudi me da od 1992. godine ovaj zakon nije promenjen do ovog predloga, mimo svih dosadašnjih zakona: Zakona o privrednim društvima, Zakona o privatizaciji i ostalih zakona.
Verovatno su ovi stari zakoni, odnosno ovaj stari zakon imao za cilj da sprovede sve tokove koji su bili mutni i smutni. Kada je taj posao završen, sada sve može da se stavi pod regulu ovog novog zakona.
Kada se govori o Fondu za razvoj, da on treba da uskladi zakonska rešenja u praksi koja su danas aktuelna, ovaj fond treba da reši i pitanje fonda svojine. Kaže ministar Dinkić da ovaj fond treba da deluje ka privatnom sektoru i mi kao Srpska radikalna stranka smatramo da sve treba da deluje ka privatnom sektoru.
Međutim, ovaj privatni sektor je poprimio i stranačke konotacije, tako da uglavnom sva ova sredstva iz ovog fonda se uglavnom usmeravaju ka određenim stranačkim privatnim preduzećima. Fond ne dozvoljava da se sredstva koriste u državnim i javnim preduzećima.
To što kreditiranje iz ovog fonda treba da bude usmereno ka siromašnim opštinama i to je verovatno usmereno na one opštine gde su na čelu tih opština ljudi iz G17 plus. To vidim, znam i mogu da komentarišem iz ugla Iriške opštine.
Ovaj fond ima zadatak da i početnicima, koji počinju da se bave privatnom delatnošću, omogući korišćenje ovih sredstava. Ali kako kad mi znamo da u stvari nema tih početnika kada sve stoji i kada je privreda zamrla. A zamrla je zbog svih aktivnosti koje vi sada sprovodite u ovom trenutku.
Pominjete da treba da se poboljša zaposlenost i izvoz. U kom kontekstu su vam te želje i ideje, kad znamo koliko je danas nezaposlenih, a koju ćemo robu i da izvezemo kad ste nam sve ove vaše zakone projektovali u smeru uvoza potrošačke robe. Čime mi da izađemo na svetsku pijacu kad i to znate da zavisi od poljoprivrede i od drugih grana. Mislim na hranu koja je izuzetno kvalitetna u ekološkom smislu ove reči.
Ovih 458 miliona evra su okosnica ovog fonda i kažete kako je on nastao i da je sada već taj fond prešao na tržišne uslove. Kamate ste odredili od 1 do 5% u zavisnosti od razvijenosti lokalne samouprave. Isto sve zavisi od vaših individualnih i ličnih komentara koje vi sprovodite, a to je evidentno i u ovom budžetu koji je bio na prethodnom komentaru u ovom zasedanju.
Predviđate i da ae Fond za razvoj transformiše u razvojnu banku Srbije. To su sve lepe ideje, ali ako ste vi uništili u prethodnom periodu ogromnu većinu tih naših banaka, koje su mogle sa jednim lakim pokretom da se transformišu, možemo je nazvati i razvojnom bankom, vi to niste hteli, već znate šta ste učinili sa tim bankama.
Što se tiče dokapitalizacije ovog fonda, tu ste obezbedili da ovaj fond ne može da se privatizuje i to možemo da komentarišemo, ali smatramo da će to vreme pokazati da su sve naše kritike koje smo uputili vama po bilo kom osnovu bile opravdane.
Vezano za Zakon o javnim preduzećima vi ste u ovom zakonu izvršili neke terminološke izmene, kako vi kažete – ključne. Uređujete i raspodelu dobiti javnih preduzeća i privrednih društava i želite da se ne uspostavi monopolsko ponašanje određenih javnih preduzeća, a znamo da je to moguće i posle ovog zakona.
Ovim zakonom će verovatno biti regulisane i određene besplatne akcije koje će se podeliti iz Akcijskog fonda od 30%.
Videćemo kako ćete voditi tu tehnologiju informisanja građana i da li će građani ponovo po nekim principima – ko pre do Dinkića i Labusa, moći sebi da obezbede blagovremene i pravovremene akcije u ovim javnim preduzećima.
Novine ovog zakona su definisane i u podnošenju programa koji treba da se usvajaju na višim instancama, a to je na republičkom nivou, tako da svako javno preduzeće do 1. decembra tekuće godine treba da podnese program za narednu godinu.
Ovaj termin nije loš, da se 1. decembra dostave ovi programi, kako bi svako javno preduzeće moglo da se pripremi za narednu godinu i da sa tim programom, verifikovanim, odobrenim, može da pokrene svoj proizvodni ciklus.
Što se tiče ovih razlika u javnim preduzećima na republičkom odnosno lokalnom nivou, ovaj zakon treba da spreči određenu samovolju na komunalnom nivou i to će zavisiti ponovo od političke usmerenosti odnosno od aktuelne vlasti na određenim prostorima. Ima komentara koje ste vi ovde istakli, da su neke plate povećane za 30%, a one su bile potkovane povećanjem komunalnih usluga.
Ove izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima o obavljanju delatnosti od opšteg interesa su mogle da obuhvate i ostale aktivnosti koje su vezane za funkcionisanje i raspodelu dobiti.
Ja bih i dalje, ali evo ostaviću malo Četroviću da i on kaže neku rečenicu. Zahvaljujem.