Hvala lepo, gospodine predsedniče, uvažena gospođo iz Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, budžet jeste najvažniji zakon u toku jedne godine.
On je važan za sve građane, koji od njega treba da imaju korist.
Neki od njega žive, 216.954 ljudi, zaposlenih, prima platu direktno ili indirektno iz budžeta ili pomoć od budžeta Republike Srbije. To je 216 hiljada porodica, koje od toga žive.
Ali, ono što je za nas takođe važno jeste da li smo našli potreban balans između onoga što građani treba i moraju da plate da bi sve ovo u državi funkcionisalo tako da svi budu elementarno zadovoljni, da nijedna važna funkcija ne bude ugrožena, a da nivo opterećenja ne bude takav da ne može da se podnese.
Velika je umetnost komponovati budžet da ovo o čemu govorim sve funkcioniše na dobar način.
Uvek će biti onih koji će imati argumentaciju da nešto može bolje, da je negde opterećenje moglo biti niže, a da je za neke namene trebalo da se obezbedi više sredstava.
Ja ću da govorim o nekoliko pitanja, uvek govorim o izvorima kada je budžet u pitanju. Nije danas ovde gospodin ministar, obećao sam na jednom skupu da ga pitam, a pitao sam ga to nedavno na poslaničkom klubu.
Nedavno je objavila štampa da sve privatizovane cementare u Srbiji, krečana Jelen Do, zatim, oni koji se bave eksploatacijom mineralnih voda u Srbiji, duguju državi Srbiji, po osnovu preuzetih a neizmirenih obaveza, na osnovu Zakona o koncesijama i drugih zakona, više od 50 miliona dolara.
Ponovo ukazujem na ovaj problem i molim ljude iz Ministarstva finansija, molio sam to i ministra na poslaničkoj grupi, lično, nemamo mi nikakav razlog, kako to narod kaže, da se štrecamo pred ovim ljudima koji su privatizovali ovo u Srbiji.
Ima nekoliko zakona koje su oni prekršili. Mi smo dužni da ukažemo na to i da molimo sve državne organe da obezbede da vlasnici cementara u Srbiji, krečane Jelen Do, punionica mineralne vode i drugi koji koriste neobnovljive prirodne resurse, mineralna blaga, da na osnovu postojećih zakonskih propisa državi izmiruju obaveze i na taj način pomognu da se budžet brže puni, a da na drugom mestu uzimamo manje ako je to moguće.
Znači, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine, kod usvajanja budžeta za narednu godinu govorim o ovom problemu i čini mi se da nisam dovoljno jasan. To je zločin prema prirodnom bogatstvu ove zemlje, a nezakonitim ponašanjem obezbeđujemo da ovi novi vlasnici nezakonito stiču bogatstvo koje ni po ljudskom, ni po božijem, ni po ovom zakonu, koji mi ovde usvajamo, njima ne pripada.
Zato molim, da bi građani Srbije razumeli, kada neko kupi cementaru, on kupi rotacione peći, da li je on stekao pravo na majdan laporca, na eksploataciju laporca, to je posebno pitanje.
Podsećam da je, jedan od tih majdana laporca Beočinske cementare u sastavu Nacionalnog parka Fruška Gora i da se rabi, kako se to kaže, uzima se rudno bogatstvo u Nacionalnom parku Fruška Gora, da se za to ne plaća ono što je neophodno, da se ne puni budžet. To može još biti najmanji problem, to može biti nacionalna bruka.
Sledeće pitanje se odnosi na jedan takođe važan fenomen, koji u Srbiji postoji, i takođe funkcioniše na sličan način kao i ovo o čemu sam ovde govorio. To je potpuna, nekontrolisana ekspanzija operatera, kablovskih distributera kablovskih televizija u Srbiji.
Posebno ukazujem da se krše odredbe Zakona o koncesijama iz 1997. godine, Zakona o saobraćaju i vezama savezne države iz 1993. godine. Nisu doneti drugi, ovi zakoni su na snazi. Posebno ističem da je SBB kablovska televizija, čiji osnivač jeste Soroševa fondacija, u ovom trenutku u Srbiji ima 200 hiljada korisnika.
Takođe želim da kažem da svi oni koriste najrazličitiju infrastrukturu javnih preduzeća, telekomunikacionih i drugih postrojenja, stubova poštanske telekomunikacione ili elektro mreže i čitav niz drugih infrastrukturnih objekata, kao što je telefonska kanalizacija Telekoma u Srbiji i mnogo toga drugog.
Oni to koriste, a ne plaćaju ili neadekvatno plaćaju. Stiču na osnovu potpuno nezakonitog poslovanja profit. Država ostaje uskraćena za enormna finansijska sredstva.
Nije to najveći problem u celoj ovoj priči, iako jeste veliki problem. Najveći problem se odnosi na ideju, na mogućnost, na ono što će se dogoditi za dve ili tri godine. Recimo, ova mreža SBB, u eksploataciji ovim tempom i usavršavanju kako je sada krenula, biće u potpunosti u mogućnosti za dve ili tri godine da preuzme, praktično, sve ono što je danas u oblasti telekomunikacija u javnom preduzeću u Srbiji.
Dakle, preko ove mreže biće potpuno omogućeno besplatno telefoniranje za svakog ko poseduje bilo koji računar u Srbiji. To je dobro. Nije dobro što najveći broj građana Srbije nema računar i što će morati da uz povećane impulse održavaju javno preduzeće u životu.
Odgovorni smo da kažemo danas ovo ovde, ne zbog toga što bi to bio ključni doprinos da se poveća osnova za budžet, a svi smo dužni da prepoznamo izvore za budžet i da ukazujemo na to, već zbog toga što može nastupiti velika šteta o kojoj ovde govorim, sa nesagledivim posledicama.
Sledeće pitanje odnosi se na promet, govorio sam o tome kada smo govorili o nekoliko zakona iz oblasti trgovine. Još uvek u Srbiji postoji veliki promet u sferi kataloške prodaje, u sferi slične prodaje, na kućnu adresu, na razne druge načine.
Upozoravam još jednom sve koji su nadležni da se na ovaj način stiču velika finansijska sredstva, da nema kontrole kako ta roba ulazi u zemlju, da nema kontrole s obzirom na to da se radi o kešu, da se najčešće avansira.
Probajte da nešto kupite na taj način, uvek će vam tražiti da unapred uplatite, pa onda pouzećem ili na neki drugi način da preuzmete robu. Po zakonu velikih brojeva, smatra se da se u Srbiji, otprilike, napravi oko 25 miliona ovakvih transakcija u toku jedne godine. To su velika finansijska sredstva. Ako je u pitanju samo po jedan dinar, to je 25 miliona.
Dakle, molim sve one koji su odgovorni, zna se koji su to, nadležna ministarstva, ima ih nekoliko, trgovina, finansije, inspekcije itd, da ovoj i sličnim pojavama posvete dužnu pažnju i da svi zajedno pomognemo da se izvori za budžet dovedu na onaj nivo da plaćaju svi koji treba da plaćaju, a da oni koji plaćaju, plaćaju manje nego što danas plaćaju. To je poštena pogodba sa građanima.
Hteo sam da ukažem na nekoliko stvari koje ovde odobravam i podržavam. Pet stotina miliona po osnovu ovog razdela koji ide na Ministarstvo za trgovinu i turizam ide za poboljšanje infrastrukture u oblasti turizma u Srbiji. Posebno bih hteo da istaknem značaj Golije.
Ja sam narodni poslanik iz Čačka, iz Moravičkog okruga, a Golija se nalazi uglavnom na teritoriji opštine Ivanjica, koja je danas, nažalost, najnerazvijenije područje u Srbiji. Pre onog rata se govorilo, kada je neko imao veliki problem ili kada je trebalo da bude ekskomuniciran "viđen za Ivanjicu".
Danas je nivo prosečne zarade u Srbiji najniži, praktično, zato što su prestala da funkcionišu velika preduzeća u oblasti konfekcije, zapaljena je Fabrika čarapa "Proleter", ŠPIK je u teškoj poziciji, iako je strateška fabrika, Fabrika tepiha, takođe. Dakle, ogroman problem se nalazi u ovoj maloj varošici, u ovoj opštini.
Molim vas, Golija je biser u Srbiji, Golija je netaknuto, nedovoljno istraženo, neispitano prirodno i turističko područje. Ne znam kako će se ovih 500 miliona podeliti, ali sam potpuno siguran da se izgradnjom, pre svega, puteva i drugih potrebnih objekata u infrastrukturi, za ovo područje može obezbediti da u narednim godinama postane jedna od najznačajnijih turističkih regija u Srbija. Golija to jeste po svemu što predstavlja.
Golija je lepša od Kopaonika. I biljni i životinjski svet, i potencijalna skijališta i sve ono što se tamo nalazi, garantuju da bi se ova finansijska sredstva mogla na najbolji mogući način iskoristiti upravo tako da se najveći deo tih sredstava uloži tamo.
Ja sam predsednik Odbora za turizam i mene sve rane moga roda bole. Svaka regija u Srbiji, i Stara planina, i sve banje u Srbiji, i mnogi drugi krajevi, Vojvodina je jedno od najinteresantnijih turističkih područja danas u Srbiji, treba ulagati. Moliću ministra finansija da ne cepkamo ova sredstva svakom po 20.000, pa da ne može da uradi ništa, da se dogovorimo da u toku jedne godine makar u jednoj regiji nešto značajnije uradimo, da bi stvar mogla da funkcioniše ovako kako predlažem. U protivnom ćemo bacati novac koji je skupljen od građana Srbije, a to nam nije namera.
Dakle, to sam želeo da kažem. Druge kolege govore o onome što je njihova tema, a ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, gospodin Jovan Todorović govorio je o suštini samog budžeta.