Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, neka se pripremi Dragoljub Stamenković, a ako on nije tu, onda će reč imati Rajko Baralić, pa potom Nadica Momirov, pa Zoran Antić.
Još jedno obaveštenje, molim vas, zbog rasporeda vašeg vremena, na osnovu dogovora sa šefovima poslaničkih grupa, za ponedeljak, u 10,00 časova, zakazao sam sednicu koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda – rezolucija o principima pregovaranja i principima pravljenja pregovaračkog tima, ali to neće uticati na rad Skupštine, jer smo dogovorili da će Skupština raditi sada u petak, da ne bi gubila nijedan dan, subota i nedelja se ne rade, a danas ćemo raditi samo do završetka objedinjene načelne rasprave o 2, 3, 4. i 5. tački dnevnog reda.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo drage kolege, dozvolite mi samo da se prvo obratim gledaocima penzionerima, da ih zamolim da ne slušaju sve one koji ih plaše negativnim smanjenjima penzija i neisplaćivanjem penzija.
Po ovom budžetu prvi put u istoriji penzioneri će dobijati penziju mesec za mesec, a prvi put će dobijati odgovarajuća povećanja penzija, a već u januaru biće im isplaćen zaostatak, kompletan zaostatak penzija koje do sada nisu dobili, i to ne u obveznicama, nego u kešu. Zato, molim vas, nemojte se obazirati na ove pretnje. Računajte da je ovaj budžet baš razmišljao prevashodno o penzionerima.
Znači, pred nama je budžet za 2006. godinu i on predviđa prihode od 487,9 milijardi dinara, a rashode od 448,3 milijarde dinara, a to dalje znači da se predviđa suficit od 39,6 milijardi dinara. Suficit budžeta nije dugoročno ekonomsko strateško opredeljenje ove vlade i osnovni cilj ekonomske politike za narednu godinu biće da do kraja 2006. stvori uslove za smanjenje poreza i doprinosa za plate, što je jedno od osnovnih obećanja stranke G17 plus pred izbore.
U obrazloženju Predloga budžeta zacrtani su strateški ekonomski ciljevi: zadržavanje visoke stope privrednog rasta od minimalnih 5%, održavanje makroekonomske stabilnosti, smanjenje javne potrošnje, rast izvoza i stranih investicija, obaranje inflacije na novih 9,3% uz relativno stabilan kurs dinara, nastavak reformi u privredi i dalje smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.
U periodu 2006. i 2008. godine, ekonomska politika Srbije baziraće se na ubrzanom strukturnom reformisanju koje će se obezbediti sledećim merama: povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Planiraju se sledeće aktivnosti: dalja privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu radi povećanja efikasnosti domaće privrede, sa akcentom na poboljšanju izvoznih rezultata i povećavanju zaposlenosti, restrukturiranje preduzeća u društvenoj svojini, uz odgovarajuće socijalne programe za radnike koji ostanu bez radnih mesta.
Poseban postupak Vlada planira za restrukturiranje javnih preduzeća, koji je inače značajno sproveden i u ovoj godini.
Ekonomska politika bazira se na daljim ulaganjima u razvoju malih i srednjih preduzeća. Najznačajnije mere započetih reformi sprovode se u oblasti ulaganja u ljudske resurse. I dalje je veoma visok stepen nezaposlenosti. Mora se rešavati kroz nacionalnu strategiju zapošljavanja. Predviđeni modeli koji će se sprovoditi jesu: razvoj malih i srednjih preduzeća, programi prekvalifikacije, uvođenje novih tehnologija, ulaganja u nerazvijene regione, stimulisanje privrednih grana koje upošljavaju veliki broj nezaposlenih i kao posebna mera, briga za zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Deo budžeta koji analizira javne investicije govori u prilog realnih očekivanja, da će se zacrtana ekonomska politika i sprovesti.
Budžet za 2006. godinu predviđa povećano ulaganje u javne investicije i to za čitavih 52%, odnosno u 2005. godini, do kraja godine biće potrošeno oko 15 milijardi, a za 2006. godinu planiraju se ulaganja u visini od 22,7 milijardi dinara.
Koja je struktura tih investicija, odnosno kako će ona biti potrošena? Tri puta više uložiće se u stambene kredite, što ovim rešava stambena pitanja onih koji nemaju stanove, ali i stimuliše razvoj graditeljstva, obara cenu stanova, razvija industriju nameštaja, transporta, bankarskog sistema i što je najvažnije, ovo sve predstavlja izvor novih radnih mesta. Tri puta više uložiće se u podsticajne mere povećanja izvoza. Ovo će nastaviti pozitivan trend izvoznog rasta, jer kao što znate u ovoj godini, to je 40%. Dva puta više uplatiće se u Fond za mlade talente.
Stranka G17 plus posebno želi da zadrži mladost i inteligenciju u ovoj zemlji.
Dva puta više planira se u Fondu za regionalni razvoj, s tim što će država ovog puta finansirati nerazvijena područja, a ne gigante, preduzeća velike gubitaše. Dva i po puta više biće investirano u građevinske objekte.
Budžet predviđa dva puta više ulaganje u sport i to za sportske objekte biće potrošeno oko 620 miliona dinara. To će se većinom ulagati u sportske objekte van Beograda, osim za neke objekte koji su neophodni za održavanje univerzijade, kao što je bazen na Banjici.
Sa druge strane, predviđa se finansiranje sportskih saveza i sportskih programa, sa akcentom na obavezno nagrađivanje svih sportista koji postižu vrhunske rezultate, a koji su nagrađeni na međunarodnim takmičenjima.
U oblasti kulture planira se 6,4 milijarde dinara i to za popravke kapitalnih objekata, koji propadaju već decenijama.
Rekonstruisaće se Narodna biblioteka, čiji temelji pucaju, vlaga caruje u podrumima i naravno da knjige buđaju.
Predviđa se rekonstrukcija objekta Narodnog muzeja u Beogradu i ugroženi fundus umetničkih predmeta će biti rekonstruisan, posle dužeg niza godina. Želim posebno da se zahvalim na razumevanju pri odobravanju sredstava za otkup umetničkih predmeta savremenih srpskih stvaralaca, jer pretpostavljam da većina vas zna da u okruženju, susedne zemlje otkupljuju naša kapitalna dela i time smanjuju mogućnost da naši građani vide dela kapitalnih umetnika.
Što se tiče ulaganja u objekte kulture u unutrašnjosti, odvojena su sredstva za rekonstrukciju pozorišta u Novom Sadu, Nišu, Subotici, ali i 90 miliona dinara će se potrošiti na popravku manjih bioskopa po manjim mestima. Uložiće se 135 miliona u popravku dvorskih objekata na Dedinju; 130 miliona dinara odvojiće se za podršku srpskom filmu; 100 umetnika će dobiti nacionalne penzije; uložiće se 190 miliona u objekte svih verskih zajednica i to tako što će svi koji su aplicirali za sredstva dobiti ta sredstva.
Posebni program realizovaće se kroz ulaganja u turizam. Prevashodno će država ulagati u infrastrukturu, a očekuje se od privatnika da ulože u objekte, hotele i ugostiteljske objekte. Ministarstvo turizma je izradilo jednu studiju, uz asistenciju Svetske turističke organizacije, koje su to oblasti u koje treba ulagati, a to su: srpske banje, ali tu je i Divčibare, ulagaće se u Palić, Goliju, Vlasinu. Čini mi se da je bitno reći da će se, između ostalog, uložiti i u niški aerodrom, koji treba da služi turizmu.
Na kraju, posebno želim da pohvalim analizu predloga reformi u oblasti energetike, jer predviđa strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine.
Time će nas uvesti u društvo zemalja koje brinu o ekonomskoj nezavisnosti, jer ulaganjem u sopstvene resurse, posebno u obnovljive izvore, naša zemlja postaje ekonomski nezavisna. Vi znate da je evropski prosek oko 20 posto obnovljivih izvora energije, a Srbija troši svega jedan posto ovih resursa.
Zato ohrabrujem predloženu strategiju energetskog razvoja i želim da se zahvalim na ovom predlogu budžeta i Vladi i Ministarstvu i da predložim, kao stranka G17 plus, da glasate za ovaj budžet.

Gospodin Stamenković trenutno nije tu. Onda, narodni poslanik Rajko Baralić, a neka se pripremi Zoran Antić.

Hvala lepo, gospodine predsedniče, uvažena gospođo iz Ministarstva finansija, dame i gospodo narodni poslanici, budžet jeste najvažniji zakon u toku jedne godine.
On je važan za sve građane, koji od njega treba da imaju korist.
Neki od njega žive, 216.954 ljudi, zaposlenih, prima platu direktno ili indirektno iz budžeta ili pomoć od budžeta Republike Srbije. To je 216 hiljada porodica, koje od toga žive.
Ali, ono što je za nas takođe važno jeste da li smo našli potreban balans između onoga što građani treba i moraju da plate da bi sve ovo u državi funkcionisalo tako da svi budu elementarno zadovoljni, da nijedna važna funkcija ne bude ugrožena, a da nivo opterećenja ne bude takav da ne može da se podnese.
Velika je umetnost komponovati budžet da ovo o čemu govorim sve funkcioniše na dobar način.
Uvek će biti onih koji će imati argumentaciju da nešto može bolje, da je negde opterećenje moglo biti niže, a da je za neke namene trebalo da se obezbedi više sredstava.
Ja ću da govorim o nekoliko pitanja, uvek govorim o izvorima kada je budžet u pitanju. Nije danas ovde gospodin ministar, obećao sam na jednom skupu da ga pitam, a pitao sam ga to nedavno na poslaničkom klubu.
Nedavno je objavila štampa da sve privatizovane cementare u Srbiji, krečana Jelen Do, zatim, oni koji se bave eksploatacijom mineralnih voda u Srbiji, duguju državi Srbiji, po osnovu preuzetih a neizmirenih obaveza, na osnovu Zakona o koncesijama i drugih zakona, više od 50 miliona dolara.
Ponovo ukazujem na ovaj problem i molim ljude iz Ministarstva finansija, molio sam to i ministra na poslaničkoj grupi, lično, nemamo mi nikakav razlog, kako to narod kaže, da se štrecamo pred ovim ljudima koji su privatizovali ovo u Srbiji.
Ima nekoliko zakona koje su oni prekršili. Mi smo dužni da ukažemo na to i da molimo sve državne organe da obezbede da vlasnici cementara u Srbiji, krečane Jelen Do, punionica mineralne vode i drugi koji koriste neobnovljive prirodne resurse, mineralna blaga, da na osnovu postojećih zakonskih propisa državi izmiruju obaveze i na taj način pomognu da se budžet brže puni, a da na drugom mestu uzimamo manje ako je to moguće.
Znači, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine, kod usvajanja budžeta za narednu godinu govorim o ovom problemu i čini mi se da nisam dovoljno jasan. To je zločin prema prirodnom bogatstvu ove zemlje, a nezakonitim ponašanjem obezbeđujemo da ovi novi vlasnici nezakonito stiču bogatstvo koje ni po ljudskom, ni po božijem, ni po ovom zakonu, koji mi ovde usvajamo, njima ne pripada.
Zato molim, da bi građani Srbije razumeli, kada neko kupi cementaru, on kupi rotacione peći, da li je on stekao pravo na majdan laporca, na eksploataciju laporca, to je posebno pitanje.
Podsećam da je, jedan od tih majdana laporca Beočinske cementare u sastavu Nacionalnog parka Fruška Gora i da se rabi, kako se to kaže, uzima se rudno bogatstvo u Nacionalnom parku Fruška Gora, da se za to ne plaća ono što je neophodno, da se ne puni budžet. To može još biti najmanji problem, to može biti nacionalna bruka.
Sledeće pitanje se odnosi na jedan takođe važan fenomen, koji u Srbiji postoji, i takođe funkcioniše na sličan način kao i ovo o čemu sam ovde govorio. To je potpuna, nekontrolisana ekspanzija operatera, kablovskih distributera kablovskih televizija u Srbiji.
Posebno ukazujem da se krše odredbe Zakona o koncesijama iz 1997. godine, Zakona o saobraćaju i vezama savezne države iz 1993. godine. Nisu doneti drugi, ovi zakoni su na snazi. Posebno ističem da je SBB kablovska televizija, čiji osnivač jeste Soroševa fondacija, u ovom trenutku u Srbiji ima 200 hiljada korisnika.
Takođe želim da kažem da svi oni koriste najrazličitiju infrastrukturu javnih preduzeća, telekomunikacionih i drugih postrojenja, stubova poštanske telekomunikacione ili elektro mreže i čitav niz drugih infrastrukturnih objekata, kao što je telefonska kanalizacija Telekoma u Srbiji i mnogo toga drugog.
Oni to koriste, a ne plaćaju ili neadekvatno plaćaju. Stiču na osnovu potpuno nezakonitog poslovanja profit. Država ostaje uskraćena za enormna finansijska sredstva.
Nije to najveći problem u celoj ovoj priči, iako jeste veliki problem. Najveći problem se odnosi na ideju, na mogućnost, na ono što će se dogoditi za dve ili tri godine. Recimo, ova mreža SBB, u eksploataciji ovim tempom i usavršavanju kako je sada krenula, biće u potpunosti u mogućnosti za dve ili tri godine da preuzme, praktično, sve ono što je danas u oblasti telekomunikacija u javnom preduzeću u Srbiji.
Dakle, preko ove mreže biće potpuno omogućeno besplatno telefoniranje za svakog ko poseduje bilo koji računar u Srbiji. To je dobro. Nije dobro što najveći broj građana Srbije nema računar i što će morati da uz povećane impulse održavaju javno preduzeće u životu.
Odgovorni smo da kažemo danas ovo ovde, ne zbog toga što bi to bio ključni doprinos da se poveća osnova za budžet, a svi smo dužni da prepoznamo izvore za budžet i da ukazujemo na to, već zbog toga što može nastupiti velika šteta o kojoj ovde govorim, sa nesagledivim posledicama.
Sledeće pitanje odnosi se na promet, govorio sam o tome kada smo govorili o nekoliko zakona iz oblasti trgovine. Još uvek u Srbiji postoji veliki promet u sferi kataloške prodaje, u sferi slične prodaje, na kućnu adresu, na razne druge načine.
Upozoravam još jednom sve koji su nadležni da se na ovaj način stiču velika finansijska sredstva, da nema kontrole kako ta roba ulazi u zemlju, da nema kontrole s obzirom na to da se radi o kešu, da se najčešće avansira.
Probajte da nešto kupite na taj način, uvek će vam tražiti da unapred uplatite, pa onda pouzećem ili na neki drugi način da preuzmete robu. Po zakonu velikih brojeva, smatra se da se u Srbiji, otprilike, napravi oko 25 miliona ovakvih transakcija u toku jedne godine. To su velika finansijska sredstva. Ako je u pitanju samo po jedan dinar, to je 25 miliona.
Dakle, molim sve one koji su odgovorni, zna se koji su to, nadležna ministarstva, ima ih nekoliko, trgovina, finansije, inspekcije itd, da ovoj i sličnim pojavama posvete dužnu pažnju i da svi zajedno pomognemo da se izvori za budžet dovedu na onaj nivo da plaćaju svi koji treba da plaćaju, a da oni koji plaćaju, plaćaju manje nego što danas plaćaju. To je poštena pogodba sa građanima.
Hteo sam da ukažem na nekoliko stvari koje ovde odobravam i podržavam. Pet stotina miliona po osnovu ovog razdela koji ide na Ministarstvo za trgovinu i turizam ide za poboljšanje infrastrukture u oblasti turizma u Srbiji. Posebno bih hteo da istaknem značaj Golije.
Ja sam narodni poslanik iz Čačka, iz Moravičkog okruga, a Golija se nalazi uglavnom na teritoriji opštine Ivanjica, koja je danas, nažalost, najnerazvijenije područje u Srbiji. Pre onog rata se govorilo, kada je neko imao veliki problem ili kada je trebalo da bude ekskomuniciran "viđen za Ivanjicu".
Danas je nivo prosečne zarade u Srbiji najniži, praktično, zato što su prestala da funkcionišu velika preduzeća u oblasti konfekcije, zapaljena je Fabrika čarapa "Proleter", ŠPIK je u teškoj poziciji, iako je strateška fabrika, Fabrika tepiha, takođe. Dakle, ogroman problem se nalazi u ovoj maloj varošici, u ovoj opštini.
Molim vas, Golija je biser u Srbiji, Golija je netaknuto, nedovoljno istraženo, neispitano prirodno i turističko područje. Ne znam kako će se ovih 500 miliona podeliti, ali sam potpuno siguran da se izgradnjom, pre svega, puteva i drugih potrebnih objekata u infrastrukturi, za ovo područje može obezbediti da u narednim godinama postane jedna od najznačajnijih turističkih regija u Srbija. Golija to jeste po svemu što predstavlja.
Golija je lepša od Kopaonika. I biljni i životinjski svet, i potencijalna skijališta i sve ono što se tamo nalazi, garantuju da bi se ova finansijska sredstva mogla na najbolji mogući način iskoristiti upravo tako da se najveći deo tih sredstava uloži tamo.
Ja sam predsednik Odbora za turizam i mene sve rane moga roda bole. Svaka regija u Srbiji, i Stara planina, i sve banje u Srbiji, i mnogi drugi krajevi, Vojvodina je jedno od najinteresantnijih turističkih područja danas u Srbiji, treba ulagati. Moliću ministra finansija da ne cepkamo ova sredstva svakom po 20.000, pa da ne može da uradi ništa, da se dogovorimo da u toku jedne godine makar u jednoj regiji nešto značajnije uradimo, da bi stvar mogla da funkcioniše ovako kako predlažem. U protivnom ćemo bacati novac koji je skupljen od građana Srbije, a to nam nije namera.
Dakle, to sam želeo da kažem. Druge kolege govore o onome što je njihova tema, a ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, gospodin Jovan Todorović govorio je o suštini samog budžeta.

Hvala, gospodine Baraliću. Reč ima gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o budžetu je, u svakom slučaju, izuzetno bitan zakon za sve građane Srbije, ali moram da izrazim svoje nezadovoljstvo onim kako je on koncipiran. Verujem da je i za veliku većinu građana Srbije on razočarenje, jer u suštini predstavlja nastavak jedne ekonomske politike, čiji smo svedoci već par godina i koja čini građane poprilično nezadovoljnim, sve siromašnijim i nesigurnijim u egzistenciju u nekom dužem periodu.
Nema sumnje da ekonomska politika sa kojom se započelo pre par godina, pre svega, karakteriše nezainteresovanost kreatora te politike za proizvodnju. Tu je najočigledniji problem u privatizaciji – nezainteresovanost za sve ono što se dešava kroz proces privatizacije, a tu imamo jako loše trendove u samoj privatizaciji.
Isto tako, veliki gubitak radnih mesta. Ministar je i najavio gubitak nekih četrdesetak hiljada novih radnih mesta u toku naredne godine. To je očigledno jedna nebriga za radna mesta, a to je najveći problem građana Srbije danas. Dalji pad standarda ogleda se i kroz smanjenje plata i nadnica građana Srbije i prevelika fiskalna opterećenja naše privrede. Rekao bih da su to karakteristike ekonomske politike koja se do sada sprovodila, kojom je većina građana Srbije nezadovoljna.
Mi iz SRS smo očekivali da će konačno Vlada da izađe sa jednim mnogo realnijim predlogom budžeta. Ovaj predlog budžeta podrazumeva blizu 480 i nešto milijardi. Ako je prethodni bio oko 400 milijardi dinara, znači da je realno uvećan za nekih dvadesetak procenata. Vlada i ministar Dinkić od građana očekuju da stegnu kaiš, a on je sebi dozvolio da za dvadesetak procenata uveća budžet neprimereno.
U suštini, postavlja se pitanje kako će građani i privreda uspeti da popune ovaj budžet i isplati li se uopšte danas raditi, poslovati u Srbiji. To je osnovno pitanje sa kojim se susreće većina privrednika danas u Srbiji.
Što se ciljeva ekonomske politike za 2006. godinu tiče mislim da su očigledno neostvarljivi, da je u pitanju spisak nekih lepih želja i ja bih prokomentarisao ovih nekoliko najvažnijih inflacija od 9%. Tu smo projekciju imali i prethodne godine, za 2005. godinu i ona je već dvostruko veća. Izaći pred narodne poslanike sa takvom projekcijom inflacije čini mi se da je nerealno.
Inflacija iz godine u godinu sve više raste i ona je, pre svega, posledica jedne kratkoročne ekonomske politike koju danas sprovodi Vlada Srbije. Restriktivna monetarna politika, koja je najavljena u govoru gospodina Mlađana Dinkića, sasvim sigurno znači dalji pad privredne aktivnosti i nema razloga za optimizam u nekom budućem periodu.
Od početka je veliki problem bio problem politike kursa, koji će da se izrazi u narednom periodu, odnosno dosad je već, a i biće velikih problema kod spoljnotrgovinskog deficita. I tu je gospodin Mlađan Dinkić najavio poboljšanje, pad tog spoljnotrgovinskog deficita.
Sa ovakvom politikom kursa koja direktno utiče na naš izvoz nema govora o smanjenju tog deficita, a ako uzmemo u obzira da smo pre nedelju dana usvojili Zakon o spoljnoj trgovini koji ukida sve one subvencije koje su imali izvoznici i dalje liberalizuje naše tržište, što znači da pogoduje uvoznicima, stvarno smatram da je nekorektno da se izlazi sa ovakvim procenama. Mislim da je to još jedan argument u mojoj tvrdnji da je ovo samo spisak lepih želja.
A konkretno, želeo bih da naglasim kada je donesen Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju neophodno je bilo da se donesu prateća zakonska rešenja kojima bi se pomoglo privredi, bar ona prateća rešenja koja dozvoljava EU, ukoliko niste imali hrabrosti da idete korak dalje, i takvom nebrigom prema privredi u svakom slučaju dokazuje se i pokazuje nezainteresovanost za sve probleme građana Srbije.
Što se privrednog rasta tiče od 5%, isto tako je stvar želje da se pokaže dobra volja ministra i Vlade da na vreme servisira dugove, jer je to neki privredni rast koji bi garantovao da ćemo u narednom periodu sve naše obaveze prema inostranom dugu uspeti da ispunimo. On je možda i ostvariv, on u suštini zavisi od nekih drugih stvari, a ponajmanje od industrijske proizvodnje. Mi imamo skromnu industrijsku proizvodnju. U ovoj godini zavisio je od usluge, u prethodnoj godini od poljoprivredne proizvodnje, bez obzira što nismo uspeli da taj dobar rod preradimo i dodatno ojačamo svoju privredu i ojačamo privredni rast. Ipak se bitno odrazio na privredni rast u 2004. godini.
Ono što je očigledno, imamo nizak bruto društveni proizvod i eventualni privredni rast zavisi od mnogih faktora koje je teško predvideti u ovom trenutku.
Naglasio bih ono šta su nedostaci ovog budžeta, ovog Predloga budžeta i ono za šta se zalagala SRS u ekonomskoj politici koja se sprovodi par godina. To su veliki problemi u procesu privatizacije.
Vlada se hvali brojem privatizovanih preduzeća, a istina je mnogo drugačija. Ostalo je 600, 700 velikih preduzeća, sa blizu 400 do 500.000 radnika u tim preduzećima. Preduzeća koja su privatizovana dosad, uglavnom su imala mali broj radnika. Čak ni izmena i dopuna Zakona o privatizaciji nije bitno promenila problem restrukturiranja. Oročen je na godinu dana, ali Vlada ne uspeva da postigne i ne privatizuje ta preduzeća.
Veliki problem su investicije koje nam je predstavio gospodin Mlađan Dinkić. Pre svega stižu kroz privatizaciju. Tu je jako malo zelenih investicija, nema ni tu razloga za bilo kakav optimizam. A kada je u pitanju finansijsko tržište svedoci smo da tu postoji jedan lobi koji sprečava donošenje finansijskih zakona kojima bi se eventualno prikupila neka sredstva od naših građana i pomoglo privredi da, u ovom teškom tranzicionom periodu, ispliva i bude što je moguće likvidnija.
Veliko je nezadovoljstvo srpskih radikala i predlogom subvencija. Subvencije, pre svega, u poljoprivredi ili se umanjuju iz budžeta u budžet ili ostaju ista, a realno ih umanjuje inflacija.
Znači, to je ono što bode oči, a situacija u poljoprivredi je jako loša. Liberalizacijom uvoza, koja će se ostvariti ovim zakonom o spoljnoj trgovini, biće još gora i bilo je neophodno da ta sredstva kojima se pomaže poljoprivredi budu znatno veća.
U privredi isto tako imamo problem, da, Vlada smanjuje sredstva koja su namenjena privredi kroz subvencije. Mislim da je neophodno da se brže ide u privatizaciju velikih preduzeća i restrukturiranje, a ne da se smanjuju subvencije, jer krivica za sporu privatizaciju leži pre svega na Vladi. Odgovornost je na njima, a ne na menadžmentu.
Samo još par reči o mikrokreditima koje je Vlada predvidela. Sredstva su izuzetno skromna, radi se o nekih milijardu dinara. To je 4.000 radnih mesta u projekciji, a ministar Dinkić je najavio 40.000 novootpuštenih u narednoj godini, a da ne govorimo o tome da imamo blizu 1.000.000 radnih mesta.
U oblasti zapošljavanja ništa posebno se nije promenilo ovim predlogom budžeta. Korupcija i dalje vlada u Srbiji. Korupcija i pravna nesigurnost su možda najveći problemi, a čini mi se i najlakše rešivi kada bi se imala dobra volja.
U ovom predlogu zakona ono što mi je palo u oko to je da Savet za borbu protiv korupcije za nekih 30% ima manja sredstva nego što ih je imao u budžetu za 2005. godinu.
Dozvolite mi na kraju malo lokal patriotizma.
Pomoravski okrug je dobio sredstva koja su za 50% uvećana u odnosu na prethodnu godinu, dok su svi ostali okruzi imali od 100 do 150% uvećanje tih sredstava. Iskreno ne znam pravi razlog zbog čega je to tako, ali smatram da bi ministar ipak trebalo da izađe pred poslanike i obrazloži veliku razliku između sredstava koja su projektovana u ovom budžetu za pojedine okruge.
Sve u svemu, propuštena je još jedna šansa da imamo jednu ofanzivniju razvojnu politiku. To očigledno ne možemo da očekujemo od ove vlade i dve godine ove vlade, dve godine ove skupštinske većine dovoljno je da građanima Srbije pokažu šta mogu.
To je ono čime su oni nezadovoljni i nije ni čudo što je većina građana Srbije danas za neke nove vanredne izbore, a ministar nije ni predvideo izbore. Biće ih sigurno sa ovakvim budžetom i nama ostaje da budemo u tim zahtevima i u borbi da što pre dođemo do nove vlade i novog ministra finansija.

Objavljujem pauzu do 15,00 časova.        (Posle pauze – 15,35)

Dobar dan. U vaše i svoje ime čestitam reprezentaciji koja je pre 15 sekundi pobedila sa 2:1 u Zagrebu i plasirala se na evropsko prvenstvo. Moje i vaše čestitke.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, ukupno vreme koje je na raspolaganju je još 35 minuta; neka se pripremi Petar Jojić, potom Darko Glišić, pa Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Momčilov.

Poštovane koleginice i kolege, izvinjavam se zbog ovog kašnjenja, međutim, to je jedna sasvim normalna situacija, jer na ovakav način na kakav mi danas radimo ne pamtim da se ikada radilo u parlamentu. Naime, o čemu se radi.
Zbog ovakvog zbrzavanja i aglomeracije velikog broja zakona o kojima moramo po hitnom postupku da raspravljamo, bio sam na sednici Odbora za zdravlje koji mora da da amandmane na predložene zakone. Mi smo radili dosta dugo i moramo i dalje da nastavimo taj svoj rad, tako da smo potpuno sprečeni i paralisani i ne možemo da učestvujemo u ovoj raspravi.
Ono što bih hteo odmah da kažem je jedna interesantna stvar. Za budžet se kaže da je najvažniji zakon koji se donosi u parlamentu, a juče kada je gospodin ministar ovde imao svoj ekspoze, onda smo videli tužnu situaciju, jer je na početku bilo jedva 50-ak narodnih poslanika, koji se ubiše od rada i kojima je jako stalo da se radi efikasno i dobro.
Ono što bi hteo da kažem, neke stvari u vezi sa budžetom moramo da naglasimo. Mi iz SRS prvo protestujemo zbog ovakvog načina rada u parlamentu. Začuđeni smo da ovde nema više narodnih poslanika, koji treba da govore o najvažnijem dokumentu koji treba da usvojimo.
Dalje, ono što ističemo kao nešto što smatramo da apsolutno nije dozvoljeno je i to što se budžet, koji se donosi za jednu godinu, vezuje za pakete zakona, sistemske. I kaže se da je neophodno da bi budžet bio dobar da se donesu i sistemski zakoni iz zdravstva, koji će omogućiti smanjenje javne potrošnje.
Prvo, to uopšte nije neophodno, to je notorna neistina. Svima je poznato da je deo budžeta plan Fonda za zdravstveno osiguranje i da se jednostavnom izmenom plana Fonda zdravstvenog osiguranja može i potrošnja kresati. Uopšte nije potrebno žuriti i sistemske zakone vezivati iz zdravstva, kao jedan preduslov koji će omogućiti da ispunimo zahteve MMF.
Ovde često i u medijima dobijamo netačne informacije, pa dobijamo informaciju da MMF traži da se penzionerima krešu penzije, a onda ona gospođa Sorsa kaže – poručujem građanima Srbije, MMF nije protiv penzionera i nije za smanjivanje penzija, to je rekla na odlasku iz Beograda.
Neko je pustio glas, budžet i zakoni iz zdravstva i zakon o osiguranju, to je povezano, to jedno bez drugog ne može. Nije tačno, neistina, sramota je da nadležni članovi Vlade i odgovorni ministar to tvrdi, a to uopšte nije tačno!
Nešto što je interesantno. Mi smo čuli jedan ekspoze, ako ste slušali juče pažljivo gospodina ministra, vi biste pomislili da se nalazimo u jednoj visokorazvijenoj zemlji koja ima određene teškoće, ali evo sunce se rađa uveliko, dan je već uveliko počeo i sunce nas je jako ogrejalo. Znači, najgore smo prošli, jedna milina.
Ako čovek hoda ulicama, ako se malo samo druži sa ljudima koji su većina ovog našeg naroda, onda će videti sasvim drugačiju sliku. Treba kazati da je 32% ovde u ovoj zemlji nezaposlenih i više. Kaže se, pa dobro, ima ih u sivoj ekonomiji. Jeste, ima ih, ali gledajte sada i prođite našim ulicama i pogledajte one tezge, silne, po glavnoj ulici.
A pričano je da je to relikvija jednog bivšeg režima i sistema. Šta je to danas? Otkud taj silni narod na tezgama, po ulicama Beograda i ostalih gradova Srbije? Pita li se neko to. Znači, 20% je apsolutno siromašnih po najstrožim merilima koja se danas u svetu primenjuju, a koliko je onih koji su i te kako u toj zoni siromaštva i da ne govorimo.
Kao lekar moram da podsetim i na još jednu stvar. Srpski narod, u celini gledano je danas opterećen bolestima više nego ikad. Najveća smrtnost kod nas je zbog kardiovaskularnih bolesti i zbog moždanog udara. Od 2000. godine naovamo povećana je smrtnost našeg naroda od ovog ubice broj jedan, ne da je zaustavljena, nego je povećana.
Ako čitate štampu, pogledajte, 1. septembra u NIN-u, Karolin Jinger daje neke svoje opservacije na naš sistem zdravstva.
Naslov članka je – Vreme je da ozdravimo srpsko zdravstvo. Šta kaže Karolin Jinger? Na osnovu ispitivanja Svetske banke, vezano za projekat istraživanja siromaštva u Srbiji, 45% građana se prošle godine, 2004, nije javilo lekaru, a imalo je zdravstvene potrebe! To kaže direktorka Svetske banke u Beogradu. A kaže i zašto se nisu javili. Zato što nisu imali dovoljno materijalnih sredstava da plate ono što je bilo neophodno da se plati!
Dalje, ista osoba kaže da na mito i korupciju u zdravstvo, odlazi, po procenama Svetske banke, između 2 i 4% bruto nacionalnog dohotka. Molim vas, 2 do 4%.
Ovde je bila jedna svečanost, uparađena kako zna da bude, povodom Svetskog dana siromaštva. Ta gospođa je bila gost ovde. Mi iz SRS nismo bili prisutni. Da vam pročitam samo zapisnik šta piše: "Karolin Jinger je svoje izlaganje zaključila isticanjem ključnih poruka – nije bilo značajnih promena u nivou siromaštva u prethodnom periodu u Srbiji, ali je ekonomski rast ostavio izvesne praznine, što je uslovilo da veliki broj ljudi živi u uslovima ekstremnog siromaštva". Veliki broj živi! Nije nego jeste, svakome je jasno šta je.
"Stanje siromaštva je izraženije u selu nego u gradu. Potrebno je ostvariti veći pristup organizacijama socijalne pomoći". Potrebno je veći pristup socijalnoj pomoći! Pazite! "Potrebno je obezbediti da ekonomski rast bude održiv. Potrebno je učiniti pouzdani sistem socijalne zaštite." Sistem socijalne zaštite! "Potrebno je omogućiti širi pristup sistemu zdravstvene zaštite, kao i obrazovnom sistemu". Širi sistem!
Šta smo mi čuli od gospodina Dinkića? Moramo da 1,3% bruto nacionalnog dohotka potrošnje krešemo. Gde ćemo kresati? Na zdravstvu i školstvu. Jinger govori jedno, ovde klimaju glavom i dive se; čuli smo da su se učesnici divili, da su kazali da je to baš tako. Ali, gospodin Dinkić ima drugu priču. Mi ćemo da krešemo ono što je socijala – zdravstvo i školstvo. Kako ćete, gospodo narodni poslanici, vi ste deo ovog naroda?
Šta su komentari, izvinte? Voleo bih da čujem komentare.
Ako je to već sve tako, jasno vam je saopšteno – 0,55% bruto nacionalnog dohotka će biti kresano od zdravstva, i kako: od nezdravstvenih troškova, a to su bolovanja, nadoknada za smrt i putni troškovi. Zamislite sada siromašan, bolestan narod, kome se zakonom daje pravo na sve ove troškove i hvalimo se da omogućujemo novom zakonskom regulativom ta prava narodu – i sada krešemo. Kako to može da se poveže jedno sa drugim? Kako to može da bude koherentno, da uzimate, siromašnom, bolesnom narodu u trenutku kada mu je najpotrebnije i ono malo sredstava koje ste do sada davali?
O čemu se radi? Vidimo da je predložen finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje 2006. godine. U tom izveštaju lepo stoji, nama je podeljeno, da se ostvaruje suficit. Pazite, narod bolestan, 45% naroda ne ide kod lekara zato što ne može da plati ono što treba, a zdravstvo ima suficit. Ministar jasno kaže, idemo na suficit da bismo dogodine smanjili izdvajanja za zdravstvenu zaštitu.
Pobogu ljudi! Mi imamo mali nacionalni dohodak, hajde da mi ministar kaže, naravno, nema ga, neće nam to kazati, da li Albanija ima veći bruto nacionalni dohodak od nas? Možda i ona ima, ne bi me čudilo da je to tako. Kada gledate koliko izdvajamo po glavi stanovnika za zdravstvo, vi ćete to da krešete.
Šta ste pokušali? Prvo, da raspalite po penzionerima, da njih ubrzano oslobodite od ovako ''velikih'' penzija. No, usporen je tempo, zahvaljujući amandmanima socijalista. Kada to niste uspeli, sada na drugu, nezaštićenu kategoriju – udarićete na bolesne ljude. To je vaš način vođenja politike i društva.
Može da se kaže ovako: da, vi radikali samo kritikujete, a gde bi vi našli tih 1,3% bruto nacionalnog dohotka. Ako je u korupciju već otišlo od 2 do 4% bruto nacionalnog dohotka, da je to neko kontrolisao i da nije dozvolio, mi bismo imali dostupna ta sredstva.
Dalje, da li je potrebno da Ministarstvo finansija tri miliona dolara potroši na rekonstrukciju ove zgrade koja je pored Vlade, koja najviše blješti u Beogradu, istera statističare iz namenski građenih prostorija, sa nekoliko kilometara razvedenih linija užičenih kompjutera, da bi se Ministarstvo raširilo i baškarilo. Znači, od ta tri
miliona isplatili bismo sve kukove koji su potrebni tokom jedne godine za zdravstvo Srbije.
Prema tome, rasipanje postoji i ima na svim stranama. Sam Fond je jedan izvor rasipništva, a kada budemo govorili o ovim stvarima o amandmanima, to ćemo vam i dokazati.
Hoću da kažem još jedno, ovakva matematika i ovakvo igranje je nedozvoljeno. Na sednici Upravnog odbora Republičkog zavoda od 24. oktobra 2005. godine, držim taj zapisnik, donet je uravnotežen finansijski plan. Tri dana posle toga, na nečiji mig, imamo suficit. Ovakvo igranje brojevima, to je sramota, to je skandalozno! Kasnije ćemo kazati i zašto.
Prema tome, postoji još jedan dodatni motiv koji treba kazati. U statutu Zavoda jasno piše, kazaću vam koji je član i broj, moraju prihodi i rashodi u finansijskom planu biti uravnoteženi. Krši se zakon – koga briga šta piše u statutu i budžetskom zakonu, uopšte nije važno, mi imamo suficit. Hvala.

Hvala vama, gospodine Momčilov.
Gospodine Jojiću, izvinjavam se, Vi ste sledeći govornik iz SRS, ali pre toga ima prijavljen još jedan govornik, gospodin Živojin Stefanović, pa potom Jojić. Izvolite.