Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Javljam se po osnovu povrede Poslovnika, jer smatram da je sasvim neprimereno poslanicima upućivati takve prekore sa govornice, pogotovo ako to ne radi predsedavajući.
Ne sumnjam da ovde svi govorimo u ime ljudi, građana koji su nas podržali i naravno verujem da prethodni gospodin govori u ime svojih pacijenata. Jasno je da on ima dobre odnose sa trudnicama i to je njegov posao. Svi mi govorimo na neki način u ime svih građana koji su nas birali, pa u to ime i ja želim da kažem nešto.
Potpuno želim da podržim ono što je malopre rekao gospodin Toma Nikolić. Apsolutno se slažem sa njegovom diskusijom i zaista mi je veliko zadovoljstvo da mogu u tome da se sa njim potpuno složim.
Dakle, ne može se opstruirati rad skupštinskih odbora i potpuno je nebitno ko je predsednik odbora i potpuno je nebitno kakve odluke taj odbor donosi. Posao svih nas je da učestvujemo u radu odbora.
Zamolila bih sve da provere u svojim poslaničkim grupama da li oni to pravilo poštuju ili ne poštuju, a ja ću vam reći da SRS ne učestvuje apsolutno u radu mnogih odbora, a jedan od takvih odbora je odbor kome ja predsedavam. Iz kojih je to razloga, dakle, najverovatnije neki od navedenih, ali potpuno je jasno da je to jedna vrsta pokušaja, doduše neuspešne, opstrukcije rada odbora za siromaštvo. Ovde najčešće čujemo da ova stranka predstavlja siromašne, da se zalaže za njihova prava, da je jako boli ukoliko dođe do povrede siromašnih, a u odboru koji se upravo time bavi ne učestvuje.
Onda čujemo neke proizvoljne citate, negde su pročitali, neko im je rekao da je Svetska banka rekla ovo ili ono. Svetska banka podržava rad Odbora za smanjenje siromaštva, Svetska banka je podržala strategiju za smanjenje siromaštva. Protiv te strategije glasali su poslanici SRS-a. Onda, molim vas, odlučite da li ćete podržati izveštaj Svetske banke samo onda kada je on po vašoj volji ili zaista želite da saslušate šta ljudi sa strane imaju da kažu. Ima mnogo izveštaja Svetske banke koji govore pohvalno o reformama u Srbiji i naravno da je njihov posao da usmeravaju te reforme, a saradnja sa Svetskom bankom je nešto što naša zemlja i naša vlada u punoj meri rade i poštuju.
Dakle, pozivam sve poslanike da učestvuju u radu svih odbora, da daju aktivan doprinos, naravno slažući se i ne slažući se sa odlukama koje ti odbori donose.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Sve ste nam rekli, ali ja bih samo da osvetlim neke delove onoga što ste rekli. Da, u stvari jeste to odbor za siromaštvo i jeste vaša firma za siromaštvo Srbije. Licemerno je da vaša firma vodi Odbor za borbu protiv siromaštva i lepo ste ga nazvali za siromaštvo.
Zaista, G17 plus je firma - odbor za siromaštvo Srbije, za osiromašenje Srbije. I, svi naši članovi su siromašni, svi naši glasači su siromašni i nemojte vi da se borite protiv siromaštva u Srbiji, zato što iz dana u dan, iz godine u godinu siromaštvo je sve veće i veće.
Naš odnos prema odborima je takav – hoćete da vladate državom, hoćete da vladate ovom skupštinom, morate da obezbedite kvorum za rad. Onaj ko nema kvorum taj ne može da vlada. Snižavali ste vi taj kvorum do kraja. Sada vam više ne treba kvorum ni za sednice odbora. Samo kada baš treba neka odluka pokupite se u sali i donesete odluku i ponovo izađete.
Rad u odborima je priča koju vlast lansira, jer to je tajni rad. Javnost Srbije o tome ne zna ništa. Zašto se mi bavimo politikom ako javnost Srbije ne zna šta radimo, za šta se zalažemo? Što su se borili da budu uvedeni TV prenosi u Skupštinu Srbije? Samo zato što želimo da ono što radimo bude dostupno javnosti. Zato je rad u odborima težak, mukotrpan.
Ako hoćete ozbiljno da se sarađuje u odborima, onda to moraju da rade svi, ali nije dostupan javnosti, ne donosi političke poene. Nemojte da me lažete da se politikom bavimo, a da ne mislimo na političke poene. To je uspeh u politici, poeni. Jedan glasač više, dva glasača više, deset više.
Zbog toga se ponekad čovek oseća kao šizofrenik, deli se. Kada je na vlasti nema kritike, kada je na vlasti ne treba kvorum, kada je na vlasti ne treba TV prenos, kada je na vlasti ne treba Ustavni sud, kada je na vlasti ne treba većina za donošenje odluke, kada je na vlasti mogu falš kartice, kada je na vlasti može sve.
Onog časa kada ode sa vlasti njegova druga ličnost se pojavljuje i kaže – gde nam je Ustavni sud, kako ovo birate sudije, gde je kvorum u Skupštini Srbije, što nema prenosa, što ne prisustvujete sednicama odbora? To je politika. To mora da se izdrži.
Nikada još u svetu nije vlast kritikovala opoziciju, izuzev u Srbiji, izuzev u Srbiji vlast nigde ne kritikuje opoziciju.
Vi kažete, vaš član je malopre rekao – ima ih i koji su protiv promena u zdravstvu u Srbiji. Šta sada to? Treba da nas pobijete što smo protiv promena? Vi ne kažete – protiv promena nabolje, pa bih onda mogao da se osetim da sam prozvan, pa da izađem i kažem – hoću promene nabolje, neću promene po svaku cenu, neću promene zakona koje donose lošija rešenja od postojećeg zakona.
Saberite se od 5. oktobra naovamo; da li smo ijedan zakonski projekat doneli koji je građanima bio povoljniji nego onaj u vreme prethodnog režima, koji ste ocrnili na sva usta? Da li smo jedno rešenje... Ili je to zdravstvena zaštita, da li je to lista lekova koji se dobijaju na recept, jesu li to uslovi za penziju, da li su to uslovi za zasnivanje posla, da li su to uslovi na radu...
(Predsedavajući: Vreme.)
Da li smo ijedno rešenje bolje za ogroman broj građana doneli, osim za one koji su bogati? Razgovori sa Svetskom bankom, ali vi ih ispunjavate u potpunosti i vi ne pitate, i vi ste legli, klekli, vi samo ispunjavate uslove koje vam postavi MMF, Svetska banka i svi oni činovnici koji dolaze. Neće oni vas da udostoje i da dođe neko sa visokog položaja.
Da li ste se ikada izborili za rešenje koje je bilo prihvatljivo za Srbiju i što ste ih lagali kada niste mogli da se izborite? Zašto ste im obećavali rešenja koja ovde u Skupštini nisu mogla da budu sprovedena? Glava vas ne boli zbog toga i pocrveneli niste zbog toga. Šta radite? Tamo kažete – da, donećemo taj zakon, a ovde onima koji su vam potrebni za donošenje zakona – a vi se pobunite da zakon ne bude donet. Ugledajte se malo na prethodnika. On je tako pokušavao da bude simpatičan i Zapadu i građanima Srbije, pa je to trajalo samo do određenog roka. Tako će i vama. Bolje budite iskreni i otvoreni i recite – ovo Srbija neće da nam prihvati, pa makar i ne bili vi na vlasti, nego da kažete – ovo ćemo da vam sprovedemo, a nemate snagu ni u Skupštini Srbije da to sprovedete.
Izgubićete se vi iz zdravstva koji sada mislite da to promenite tako. Pitajte lekare kako će njima biti. Srbija zna sve lekare koji su poslanici ili koji su u političkim strankama. Svaki pacijent zna za šta se zalagao taj lekar u ovoj Narodnoj skupštini. Dobro je rekao gospodin Vučićević, ljudi moraju da se leče bez obzira na promene vlasti. Ljudi idu kod lekara bez obzira na promenu vlasti, ljudi sreću na ulici i lekare i političare, bez obzira na to ko je na vlasti i ko je u opoziciji. Sve se nastavlja i one godine kada budete izgubili izbore, e sad, vaš odnos...
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Izvinjavam se. Odnos građana na ulici prema vama je u stvari mera da li ste dobro uradili ili ne, a ne tapšanje po ramenima i pohvale vaših stranačkih kolega.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Dame i gospodo, hteo sam opet da stavim u prvi plan zbivanja na Odboru i zbivanja na nekoliko poslednjih sednica Odbora za zdravlje i porodicu. Dakle, još jedan od mehanizama kojima vlast pokušava da deluje tako što će sprečiti opoziciju, onu realnu i stvarnu opoziciju, da u svakoj prilici koja je zakonom dozvoljena, koja je legitimna iznese svoje stavove koji se ne slažu sa aktuelnim vladinim predlozima, kako je to juče bila situacija. Naravno, veliki je broj situacija u kojima se ovo dešavalo.
Ovo juče reflektuje samo jednu od namera ili jedan od pokušaja udruženog delovanja, kako je to moderno i kako volite da čujete, i Vlade i ministarstva, izvršne vlasti koja je na određeni način, vukući verovatno određene konce kanalima za koje nismo znali, učinila da osujeti rad Odbora u kome smo mi hteli da iznesemo i da razmotrimo i da makar sa tim stavom izađemo pred poslanike i pred javnost u vezi sa pet zakona koje smo doneli u paketu.
Nesporno je da je više puta do sada rečeno i da je reč o zakonima koji su obimni, sveobuhvatni, a tri od njih su sistemska. Ne opravdava predlagača činjenica da su nekoliko meseci zakoni bili, posle javne rasprave, dostavljeni poslanicima. Jasno je da su dostavljeni i jasno je da tih nekoliko meseci, uprkos velikom broju zahteva za intervencijama i izmenama, predlagač nije uradio ništa da ih suštinski izmeni i prilagodi onima koji su se smatrali kompetentnim da o tome odlučuju i o tome govore i svoje mišljenje daju.
Tu istu verziju dostavio nam je kao konačni akt, a onda da finale bude, naravno u saglasnosti sa Poslovnikom, koji je rapidno izmenjen pre nekoliko meseci i sve u nameri da se ovde diskusije skrate, da se zakoni donose što brže, što ekspresnije, došlo je na red pet zakona od kojih treba izdvojiti svaki amandman, svaki obrazložiti, i tako da smo po našem i moguće vašem mišljenju i radili i idemo u paketu i brzo prelistavanje velikog broja amandmana. Čim je veliki broj amandmana, to govori da nije zakon tako dobar.
Šta smo još doživljavali tokom jučerašnjeg i ranijih odbora? Pokazuje se nekada, a ne znam čime je objašnjivo ponašanje ministra, ali uglavnom ministar, a ne govorim o njegovim saradnicima, pokušava da upada u neposredne dijaloge i da se postavi kao nametnut u dijalogu, nametnut u stavu, čovek koji nas podučava političkoj doktrini, koji nam postavlja pitanje zašto pišemo amandmane kada o zakonima ne glasamo.
Zašto, recimo, branimo amandmane, ako sam dobro razumeo pitanje, pa ih iznosimo pred Skupštinu i javnost, a onda zakone bar u načelu ne podržimo. Dakle, neverovatne smo teme doživeli, neverovatne priče. Moglo se to shvatiti da je to bilo u ofu, da je to bilo u smislu nekog neformalnog razgovora.
Međutim, u kasnijem delu, kada se sednica ponovo zakazala za četiri sata, a inače je bila ideja da se to uradi danas u 11,00 časova, dakle, bio je sasvim drugi koncept u radu Odbora, desilo se da je ovde ubrzana, zahvaljujući Poslovniku, procedura da se što pre prođu sve tačke da bi se ova pojavila danas. Kada se već pojavila, morala je da prođe bar Odbor. Uzaludan je bio pokušaj predsednika Odbora da zaista učini da bar jednu legalnu instituciju, neophodnu, pre nego što se ovde pojave, amandmani prođu, jer načela su prošla i da prođu bar odbor ako nemamo mišljenje Vlade. Juče smo videli i za one druge zakone, za koje su predati amandmani ranije bez stava Vlade o amandmanima.
Dakle, smatram da to zaista nije pošteno, nije principijelno, nije u redu da se u nekom direktnom dijalogu i raspravom sa poslanicima i opstrukcijom... Pazite, pozicija opstruira opoziciju u radu, prosto neverovatno, ali je to tako bilo juče, moguće je nenamerno. Ne zameram apsolutno članovima Odbora iz određenih grupacija koji su verovatno to odradili, moguće po inerciji, pa se sve ovo nesrećno uklopilo i da su oni sami i odgovorni, moguće je zaista zbog umora. Mi nismo krivi i to ništa nije mogao predsednik Odbora da uradi.
Predsednik Odbora nije kriv što ste tražili pet zakona po svakom amandmanu i što je toliko amandmana i što ste sami pisali tolike amandmane. Više je vaših amandmana iz pozicije, nego naših. To govori da vam nisu dobri zakoni i da se sami međusobno ne slažete i da morate nešto da prihvatite i da morate brzo da odradite.
Niste u obrazloženju dali da opet MMF, opet Svetska banka, i ako se za njih niste ravnali... Videćemo kasnije u diskusiji, niste se ravnali ni prema potrebama građana. Prema kome ste se ravnali? Prema vlastitoj umišljenosti, vlastitoj koncepciji, činovnicima koji sede oko vas. Pa da li ste pitali profesore koji se bave, ugledne akademike, da li ćete ovaj "savet mudraca" koji planirate, zašto ga sada dovodite na red? Šta će vam ovaj zdravstveni savet? Vidim da smatrate da ćete kompetentne ljude da ubacite, ali o tom potom.
Ako ste već sve zakone doneli, sada će oni da prate šta vi radite i da vam menjaju, a nećete vi doživeti to da vi menjate te zakone, tu teorije nema. Mi ćemo morati to da menjamo, to je valjda vama jasno, ali zato nemojte nas u jednoj fer-plej igri, fer-plej borbi i pokušaju da vam dokažemo da imamo bolje rešenje ometati i stvarati sada produženu diskusiju, koja bolje da je trajala juče i da se u redu završi sve ono što treba da se završi, a ne ubrzanim postupkom.
Danas opet gubimo vreme, opet niste u stanju da sprečite da kažemo, ne možete Poslovnik toliko restriktivno napraviti da baš ne možemo i nemamo nikakvu priliku da kažemo ono što želimo.

Da li još neko od poslanika koji su izdvojili svoje mišljenje na Odboru želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milomir Dunjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle dužeg vremena stigoše i ti sistemski zakoni iz oblasti zdravstva. Mi poslanici Srpske radikalne stranke smo očekivali zakone, a ne, gospodine ministre, romane. Vi ste i sami videli da u zakonu o zdravstvenoj zaštiti imamo 278 članova, o osiguranju - 269 članova. Verujte mi, nismo mogli sve to da pročitamo, nismo mogli da spremimo, jer ste vi hteli da objedinite na brzinu sve ove zakone iz oblasti zdravstva koji nam znače mnogo.
Gospodine ministre, situacija u zdravstvu je teška. Dolazim iz sredine gde sam osedeo radeći u zdravstvu kao doktor stomatologije, kao mlad čovek koji je došao sa namerom da se jednom vrati u grad u kome vi živite. Naravno, nisam to dočekao. Sada sam verovatno pred penzijom, ali mogu vam reći da sam vrlo uvređen vašim ponašanjem prekjuče i juče na Odboru za zdravlje. Moja seda kosa i moja ozbiljnost mi nisu dozvolili da reagujem, ali su zato kolega Paja Momčilov i moje kolege to vrlo lepo izneli danas i ja se u potpunosti sa njima slažem.
Vi ste, gospodine ministre, omalovažili vaše cenjene kolege, jer smo mi druga politička opcija, ali nijednog trenutka nismo hteli niti smo želeli da vas potcenimo, naprotiv, vi ste imali simpatije, bar što se mene tiče, kao čovek koga znam kao vrlo vrsnog profesora, ali ono što ste nam juče i prekjuče priredili, to mi, odnosno vaše kolege, nismo očekivali.
Naravno, za moju diplomu, gospodine ministre, zaslužan je samo moj pokojni otac i ja i ne dam nikome diplomu da mi vređa.
Vi ste nas srpske radikale juče potcenili kao da smo lekari nekog drugog reda. Ne znam da li ste vi svesni, ali tako smo mi shvatili. Kako ćemo mi glasati, da li ćemo biti za ove vaše zakone, to je stav naše Srpske radikalne stranke; mi smo, gospodine ministre, opozicija, vi to znate, i svaki zakon gledamo kako možemo da pomognemo, da damo naš doprinos.
Dakle, mi nismo zadovoljni ovim vašim zakonima zbog preobimnosti, mislim da su prethodni zakoni možda bolji nego što je ovaj. Ja sam siguran da ćete vi izglasati vaš zakon vašom većinom, ali neće biti dobro za ovaj naš narod. Vi znate da imamo mnogo obolelih ljudi, ali nije samo u pitanju bolest naših građana, nama je zdravstvo, gospodine ministre, bolesno.
Možda vi pokušavate da izlečite zdravstvo, ne pacijente, ali ovako kako ste počeli mislim da nećete dogurati. Ja očekujem da ćemo, iako nam niste dozvolili, imati dosta amandmana; mi ćemo pokušati koliko je u našoj moći da vam pomognemo da ove zakone poboljšamo i da damo doprinos da ovi zakoni budu bolji.
Nešto bih vam rekao, pošto neću imati puno vremena, a tiče se domova zdravlja, i to malih. Dakle, mislim na mala naseljena mesta. Rekli ste da ćemo sve privatizovati, i domove zdravlja. Pitam se, recimo za deo gde sam ja, za Dom zdravlja u Srpskoj Crnji, kada godinama ne možemo da dobijemo lekara, a pogotovu specijalistu, kako ćemo privatizovati to, da li ćemo opet raditi mafijaški da otkupi dom zdravlja onaj ko ima para, ko ih je nezakonito stekao, kako ćemo odabrati lekare, ginekologe, pedijatre ili stomatologe? Ko je taj ko će o tome odlučivati? Da li će opet biti neki privatnici? Neka izvinu moje kolege, ali među nama lekarima ima i onih koji su se ogrešili o norme ponašanja.
Ispred Srpske radikalne stranke mogu da vam kažem da mi nećemo podržati ovaj zakon, daćemo verovatno svoj prilog kroz amandmane i to će zaista biti naš prilog, ali koliko će biti vremena, to je opet na vama, jer nam nisu dozvolili juče da radimo ono što je trebalo da radimo na Odboru za zdravlje.

Reč ima ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

Zahvaljujem svima na učešću u raspravi koja je neophodna. Moram da kažem nekoliko stvari koje prosto ne stoje. Dakle, i ja sam počeo da sedim. Raditi u zdravstvenom sistemu Srbije, a ja radim 25 godina i počeo sam kao lekar na stažu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pa onda kao lekar na određeno vreme na Internoj "B" klinici, pa onda na neodređeno, i uradio sve što je zapovedao život, bog, porodica i narod i radim svoj posao na svakom mestu najbolje što umem. To nije nikada najbolje, jer najbolje se ne može, ali se mora težiti najboljem.
Kada sam počinjao da radim, prvog radnog dana moj direktor prof. dr Milenko Lalić me je sproveo od podruma do krova Interne "B" klinike i upoznao sam sve spremače, ljude koji peru veš i spremaju uniformu za ponedeljak ujutru kada dođete da radite, bolničare, medicinske sestre i tehničare, doktore na specijalizaciji, specijaliste i vrhunske profesore koji su dali značajan pečat radu Interne "B" klinike.
Kada danas govorim u Skupštini Srbije ja imam izraženu vrlo duboku odgovornost pre svega prema ljudima koje sam imao sreću i priliku da lečim, ali i prema onima sa kojima sam 25 godina radio i upoznavao se na razne načine. Imao sam sreću i priliku da ljude u toku studija učim da rade ovaj zanat.
Mesto ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije je mesto velike odgovornosti. Ja takođe osećam duboki ponos da sam bio u prilici da učestvujem u radu vlada koje su obeležile srpsku istoriju u ovih nekoliko godina, počevši od gospodina dr Zorana Đinđića, koji je vodio vladu u onom periodu, pa preko kriznog vremena u kome je Zoran Živković vodio tu vladu, pa onda danas posle izbora 2003, gde je moja platforma kao dotadašnjeg ministra zdravlja bila kontinuitet sa radom u Ministarstvu zdravlja, u novoj vladi sa drugačijom podrškom, ali sa kontinuitetom promena u zdravstvenom sistemu.
Ovi zakoni nisu idealni, ali, istini za volju, treba reći da je četiri od ovih pet zakona Odbor za zdravlje i porodicu imao maja 2005. godine u svojoj dokumentaciji. Danas je novembar. Šest meseci su zakoni bili predati članovima Odbora za zdravlje i porodicu. Ovo sada ponavljam zbog građana, a ne zbog nas, jer mi vrlo dobro znamo. Iz rasprava prethodnika moglo bi da se zaključi da Odbor nije podržao ovaj zakon ili da je bio potpuno protiv ili da je iskazao sumnju da su oni uopšte potrebni.
Međutim, činjenice su drugačije. Činjenica je da je Odbor za zdravlje i porodicu Narodne skupštine Republike Srbije u načelu dao podršku zakonima koji su danas na dnevnom redu. To je zaista osnovna činjenica, treba je ponovi više puta, ako neko nije dobro ili dovoljno shvatio.
Kad god je ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije bio pozvan na Odbor za zdravlje i porodicu, on se tom pozivu odazivao, čak i onda kada je bio obavešten danas za sutra, u pet popodne, faksom, da je sutra sastanak u dvanaest. Čak i onda kada su tom odboru prisustvovali predstavnici različitih grupa, nekih udruženja koja su imala suprotstavljena mišljenja davao sam priliku da se polemiše o stavovima, da dođemo svi zajedno do najboljeg rešenja.
Nikada nisam, poštovani kolega, omalovažio nikoga kao člana Odbora za zdravlje i porodicu, bez obzira koje je on političke opredeljenosti bio, ali sam izneo svoj stav i rekao sam da ću se boriti uvek za pravo da svako iznese svoj stav i da ga može slobodno izneti. Moj zaista jeste bio da ako neko kaže - ja sam protiv zakona i mislim da on ne valja, da nije dobar i da ne treba uopšte da se nađe na dnevnom redu, meni lično je uvek bila neobična situacija u kojoj se posle takve tvrdnje pišu amandmani. Čemu služe amandmani? Da se popravi nešto protiv čega je čovek po definiciji u startu, to je po meni contradictio in adjecto zaista, ali to je pravilo parlamentarne demokratije i ja ga poštujem.
Ako se iko osetio povređenim bilo kojom mojom rečju, meni je zaista žao i ja mu se sa ove govornice izvinjavam, čak i za to što uopšte nisam kriv. Nikada nikoga omalovažio nisam u životu, a pogotovo u funkciji ministra zdravlja, koju lično doživljavam kao ogromnu obavezu.
Posle ove funkcije treba da se vratim, da nastavim da učim studente internoj medicini, da učim mlade doktore gastroenterologiji, da lečim ljude od onih bolesti za koje sam učio da umem ponešto da uradim i ja hoću da ih pogledam čistog obraza i jasnog pogleda.
Ne bih da komentarišem tvrdnje u kojima se pominjala dinamika rasprave, objedinjavanje, vreme, to je nešto gde ja zaista ne mogu kao ministar zdravlja i član Vlade u ovom trenutku da dam neki kreativan, bilo kakav doprinos. To je odluka Skupštine i to je parlamentarizam. Parlamentarizam podrazumeva pravo da svako kaže svoje mišljenje, da se onda većinom neki stav donese, a da se onda poštuje.
Ovde je pominjana nekoliko puta Svetska banka. Jedan od najvažnijih međunarodnih partnera je banka koja se zove Svetska banka, koja u stvari nije obična banka. Ona ima zaista dimenziju, u šali bi se moglo reći filantropije, ali to nije samo šala, nego je ozbiljnost, jer ona vodi računa o socijalnoj dimenziji društva. Ja sam imao priliku i zadovoljstvo da na zasedanju Svetske banke u Beču prošlog meseca održim prezentaciju za zaposlene u Svetskoj banci za Evropu i Centralnu Aziju i da govorim o dosadašnjim rezultatima i dostignućima i manama i potrebama reformisanja zdravstvenog sistema u Srbiji. Moram neskromno da kažem da je ta prezentacija doživela značajno odobravanje.
Ima stvari do kojih se dolazi raspravom, preispitivanjem i sa međunarodnim partnerima. Oni su u zdravstvenom sektoru brojni, počev od Svetske zdravstvene organizacije, u koju smo se vratili na način koji treba svima vama i svima nama da služi na čast, jedan je mali delić i nekakve moje zasluge i naše zasluge, Ministarstva zdravlja, u tome; preko UNICEF-a sa kojim radimo velike projekte koji se vide i čuju i u medijima i koje građani vrlo dobro znaju i koji pokušavaju da isprave ono što smo mi svojoj deci kao odrasli ostavili kao breme nasilja i naopakog ponašanja, koje su počeli da prihvataju kao svoje, pa su počeli da se ubijaju po ulici i po klubovima i da potpuno izopačuju ono što kao roditelji hoćemo da im pružimo; preko Evropske investicione banke, Svetske banke i drugih međunarodnih partnera koji su tu da nam pomognu da postanemo ravnopravan deo evropske porodice naroda.
Kada se kaže - usluge, u jednom trenutku ovde neko je pomenuo, ogroman je paket usluga, koji je neodrživ finansijski. Reforma počiva na onome što imate i gradite ono što je bolje. Mi smatramo da takve usluge treba da budu definisane u zakonu i borili smo se da one ostanu ovako definisane kako jesu.
Pomenuto je – sve ćemo privatizovati. To prosto nije istina. Naprotiv, potpuno je suprotno, u smislu domova zdravlja. Bojim se da kolega nije precizno razumeo to o čemu se govorilo, jer zapravo u nekoliko izlaganja ste iznosili potpuno različite stavove, od stavova da je najbolji način decentralizacije brza privatizacija.
Sva brza rešenja, takve prečice, obično su loša. Brze privatizacije u zdravstvenom sistemu koji ima jednu tradiciju, jedan temelj, odjednom seku prava, prave lošu dostupnost, narušavaju solidarnost i zapravo čine veću štetu građanima nego korist.
Nikada se nismo zalagali za nekritičnu i brzu privatizaciju, pogotovo ne primarne zdravstvene zaštite, nego smo uvek govorili zašto se u zakonu ne nalazi definicija porodičnog lekara, nego se nalazi definicija izabranog lekara, a izabrani lekar je lekar opšte medicine, izabrani lekar je ginekolog, pedijatar, zato što je u našoj tradiciji da dete vodimo pedijatru i šest decenija smo ulagali u razvoj pedijatrijske službe upravo da bismo popravili parametre.
I jesmo ih popravili. Kada uporedite sedamdesete, osamdesete, devedesete i dvehiljadite, to je rezultat ne od juče, ne od ove dve godine, tri, pet godina, nego 60 godina razvoja pedijatrijske službe.
U ginekologiji ima puno stvari koje moraju da se popravljaju, od ranog otkrivanja najtežih bolesti, malignih, i to u Braničevskom regionu sada sprovodimo i prvi rezultati počinju da se vide i na tome ćemo još strože insistirati. Ali, u instituciji porodičnog lekara to bi podrazumevalo da su i ginekolog i pedijatar specijalisti koji su konsultanti, a zapravo porodični lekar sa svojim veštinama preuzima veštine lečenja dece i žena.
Zato je u zakonu – izabrani lekar, i zato je u instituciji izabranog lekara i ginekolog i pedijatar, gde se mora poštovati tradicija Srbije tamo gde je ona dobra, moraju se poštovati dobri rezultati tamo gde jesu dobri i oni treba da unapređuju, a naravno da uopšte nemamo kompleks u odnosu na vlasničku strukturu. Naravno da će biti sve većeg udela privatnog sektora u pružanju zdravstvenih usluga i on je već vidljiv kroz prve regularne normalne ugovore koji se ove godine ostvaruju. Vidi se kroz izjednačavanje uslova za osnivanje ustanova i kroz niz drugih. Nadam se da sam ovim razjasnio tu dilemu oko stava.
Što se tiče diskusije o amandmanima ili dužeg vremena za raspravu, ponavljam, četiri od ovih pet zakona nalazi se u Skupštini Srbije šest meseci. Posle javne rasprave koja je produžavana dva puta, posle prilike da se ponude druga rešenja, da se dopunjavaju ta rešenja, nije najbolje rešenje da se u jednom danu odjednom daju amandmani na zakone, zato i postoji redovna procedura skupštinskog rada, koja podrazumeva da odbor ima valjda vremena da razmotri sve papire. Nije valjda da ste čitali zakone prvi put juče popodne. Ako je to tako, neću da verujem da je to tako, naravno da je nemoguće. Vlada će inače zauzeti stav o amandmanima i ja ću vam ih u pismenoj formi dostaviti. Ovo je rasprava u načelu.