Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ulazimo u poslednje minute rasprave u načelu o zakonima iz oblasti zdravstvene zaštite.
Zahvaljujem vam na aktivnoj raspravi sve vreme, a pogotovo govornicima koji su, imajući sve u vidu, govorili tako da mogu slobodno da se nadovežem na uporednu analizu obrazloženja zbog čega ovakva grupa zdravstvenih zakona, tri sistemska i dva sektorska, jeste neobično značajna u ovom trenutku.
Nekoliko puta ovde je citirana jedna od organizacija koja je važan međunarodni partner Republike Srbije i Ministarstva zdravlja u ovom poslu.
Sedmog i osmog novembra u Beogradu smo zajedno sa Svetskom bankom i sa "European observatory", a to je jedna izdavačka kuća pod pokroviteljstvom Svetske banke i Saveta Evrope koja zapravo prati reforme zdravstvenih sistema u Evropi, imali seminar o strategiji ugovaranja radi postizanja boljeg efekta u zdravstvenim ustanovama.
Tom prilikom postoji jedan dokument u kome jedno poglavlje počinje sledećom rečenicom – Srbija je na putu za EU. Ne postoji nikakav određeni zahtev ili direktiva u pogledu zdravstva za integraciju u EU. Međutim, postoji kompleksan odnos između zdravstva i evropskog zakonodavstva i postoje očigledne veze između zdravstva i obaveza po pitanju aspekata koji se bave slobodom kretanja, zaštitom potrošača i socijalnom politikom.
Prvo, potrebno je da se osigura da zdravstvena politika, sistemi i usluge doprinose ostvarenju te obaveze, a naročito u pogledu vladavine zakona, ljudskih prava i zaštita manjina.
Drugo, postoje očigledne veze između zdravstva i uspeha privrede i između zdravstvenog sistema i makroekonomske održivosti jedne zemlje. Neadekvatna politika finansiranja zdravstva ili loše upravljanje sistemima zdravstvenog osiguranja, sistemi zdravstva koji loše funkcionišu mogu da nametnu veliko opterećenje javnim finansijama i da podrivaju konkurentnost te nacionalne privrede.
Treće, potrebno je da se sistemi zdravstva prilagode zahtevima jedinstvenog evropskog tržišta. To je naročito u pogledu slobodnog kretanja robe, pacijenata i zdravstvenih stručnjaka.
Četvrto, javno zdravlje je važan element za koordinaciju sa EU i zemlje će morati da se spreme i da budu u stanju da razmenjuju statističke podatke prema procedurama Eurostata i da dokumentuju učinak promocije zdravlja i prevencije bolesti, da kontrolišu korisnike svojih usluga, da valjano rešavaju međusektorska pitanja, zaštitu potrošača, životnu sredinu, poljoprivredu.
Peto, nadležni organi zdravstva u zemljama kandidatima za pristupanje EU moraju da doprinesu pregovorima za pristupanje npr. sa obračunskim kalkulacijama i analizama implikacija pristupanja na zdravstvene sisteme i na planiranje za sprovođenje relevantnog zdravstvenog zakonodavstva EU.
Dakle, mi sada govorimo o promeni miljea u oblasti zdravstvene zaštite koji treba da nam omogući jedan korak dalje u prilagođavanju visokim evropskim standardima koji nas čekaju, jer Srbija jeste na putu za EU, nije daleko, nije u pretpostavkama, nego pregovara o stabilizaciji i pridruživanju. Kroz nekoliko godina i zdravstveni sistem treba da bude spreman da odgovori ovim izazovima.
U tom istom dokumentu se jasno kaže da je zakonski okvir za zdravstvenu politiku Vlade u Srbiji izveden iz Ustava i zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, citiraju se dokumenti Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja. Jedan od njih se zove - Bolje zdravlje za sve u trećem milenijumu.
Radna verzija strategije reforme zdravstvenog sistema sa akcionim planom do 2015. godine. Kao što znate, Srbija ima strategiju zaštite prava dece, plan akcije za decu, ima strategiju borbe protiv tuberkuloze, protiv HIV infekcije, za ograničavanje pušenja duvana, za zaštitu prava mentalno obolelih lica.
Reforma znači promenu vladajućih odnosa u jednom sistemu mirnim putem, uz konsenzus učesnika tog sistema. Ona jeste proces. Ona nema dan kada je počela i kada će se završiti. Mi jesmo u procesu reformisanja sistema.
U tom smislu neobično je značajno fokusirati koja su glavna opterećenja bolestima ovog društva i zaista delovati tamo gde jeste to primarno. Na prvom sastanku Odbora za zdravlje i porodicu ove skupštine, bogami, aktivno se pušio duvan, oho-ho. Ali, na preporuku ministra zdravlja, i tu naravno pohvaljujem sve članove Odbora i predsednika Odbora, od tada više nikad i to je mali doprinos.
Što se tiče aktivnosti po kojima se prepoznaje Ministarstvo zdravlja i zdravstvena služba, u smislu promovisanja zdravlja i rizičnih faktora ponašanja, pre tri godine svaki deseti građanin u anketama je znao da se tu nešto radi. Najnoviji podaci kažu da između 28 i 30% ljudi već prepoznaje našu jasnu opredeljenost i konkretne akcije u ovoj oblasti.
Naravno da nas čeka ogroman posao, jer jedan od važnih elemenata prilagođavanja visokim standardima je svest o tome da sigurno ne vredi samo kupovati skenere i angio-sale, a ne raditi na prevenciji.
Međutim, neko od govornika je sebi dopustio da ovde kritikuje obnavljanje ustanova. Ja sam jednom već u Skupštini obrazlagao zbog čega ministar zdravlja u Srbiji danas mora da vodi računa o krečenju, farbanju, popravci vodovoda, kanalizacije, o krovovima, dihtovanju prozora i još dugo će.
Ali, mogu sa zadovoljstvom da vam kažem, kada istekne sledeća nedelja, na 260 kilometara od Beograda prema jugu, u Prokuplju će biti otvoren u Topličkom okrugu skener i to će biti poslednji okrug u Srbiji koji do tog dana nije imao mogućnost skenerske dijagnostike, dakle, na nivou okruga.
Nema okruga u Srbiji koji u okružnoj bolnici, u opštoj bolnici, u središtu okruga nema mogućnosti dijagnostike na skeneru. Ima dva okruga gde su razuđene teritorije gde postoje dva.
Što se angio-sala tiče, mogu sa ponosom da kažem da danas angio-sale postoje i u pedijatrijskoj klinici u Tiršovoj, na Institutu za majku i dete i četiri nove, dve već rade, a dve će do kraja godine proraditi, u Kliničkom centru Srbije i nova sala u Nišu, u Kragujevcu i proradiće nova sala na Dedinju i proradiće nove sale u Kamenici i u Novom Sadu, ukupno 11.
To je značajan korak i imali smo prilike da podelimo zadovoljstvo sa kolegama iz Nemačke, profesorima koji su pomagali lečenje dece u Tiršovoj pre nekoliko meseci, koji su rekli da su mogućnosti pedijatrijske klinike u Tiršovoj za dijagnostiku i lečenje bolesti srca i krvnih sudova iste kao u najrazvijenijim centrima u Nemačkoj.
Naravno da to nije dovoljno, ali kao što znate, dinar od duvanske paklice, po Zakonu o duvanu, u 2007. godini značiće milijardu dinara plus, a to podrazumeva plan koji će odobriti Vlada da bar 400 miliona bude uloženo u opremanje ustanova koje se bave dijagnostikom i lečenjem bolesti vezanih za duvan, bar 400 miliona za potrošni materijal i lekove za ove bolesti, a 200 miliona za konačno oblikovanje nacionalne strategije za nezarazne bolesti i za kampanje i preventivne aktivnosti.
Svi zajedno ćemo biti svedoci i učesnici i nadam se da će biti više poslanika koji će odgovoriti na naš poziv da dođu na Adu i da u okviru akcije "Ti si moje srce", ne da ručaju sa diplomatama, ne da odigraju utakmicu sa njima, pokažu da se fizičkim aktivnostima bore protiv bolesti srca i da igramo jedan prema jedan, bez obzira što je ministar promašio penal.
Dakle, definicija javnog zdravlja je ovde pomenuta nekoliko puta. Naravno, da su i Milan Jovanović Batut, Andrija Štampar, začetnici preventive i čuvanja zdravlja, koristili termin - narodno zdravlje.
Naravno da je i nama stalo da narodno zdravlje bude sve bolje i sve jače. Postoji Zakon o javnim službama, ne o narodnim službama.
Postoji zakon o javnom informisanju, a ne o narodnom informisanju. Tako je javno zdravlje, zapravo, veština i umetnost očuvanja i unapređenja zdravlja ljudi, produženje života i unapređenje kvaliteta tog života.
Dvadeset prvi vek je proglašen za vek javnog zdravlja na zemljinoj kugli. Jasno je definisano 10 najvažnijih funkcija u oblasti javnog zdravlja.
Dakle, 21. vek je vek javnog zdravlja, a Srbija i Crna Gora su jedna od potpisnica prvog međunarodnog dokumenta iz oblasti javnog zdravlja, a to je Okvirna konvencija Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, koja čeka ratifikaciju u parlamentu državne zajednice.
Dakle, to su razlozi zbog čega je važno prepoznati neke kategorije koje se jasno prepoznaju u onom okruženju čiji član želimo da budemo.
Srbija, naravno, ima definisanu zdravstvenu politiku. Naravno da ima viziju sistema i naravno da je to prepoznato od ozbiljnih partnera.
Posle donošenja ovih zakona, pre kraja ove godine podzakonskim aktima će biti definisani novi standardi, prostorni, kadrovski i radni, prvi put u zdravstvenim ustanovama, i biće definisan podzakonski akt koji definiše mrežu ustanova u javnom sektoru, državnom sektoru.
Jedan od argumenata protiv ogoljenog tržišta i direktnog tržišta su problemi koje su imale tranzicione zemlje.
Posle ovih zakona svako će u Srbiji biti zdravstveno osiguran. Osobe koje su ispod socijalnog minimuma neće imati samo zdravstvenu knjižicu, a da za nju ne mogu da dobiju ono što treba da dobiju, nego neće morati da plaćaju nikakvu participaciju za usluge koje dobijaju i neće morati ni participaciju da plaćaju.
I sada, danas, participacija je na godišnjem nivou ograničena u ukupnom iznosu do jedne trećine prosečne plate. U zakonu je data mogućnost, ne data, nego je ostavljena i definisana, da se podzakonskim aktom Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, na koji saglasnost daje i Ministarstvo i Vlada, definiše maksimalni iznos na godišnjem nivou koji može da podnese građanin Srbije danas.
Zakon ima fleksibilne mehanizme, upravo kao što je kolega Ilić rekao, da bi mogao da obezbedi da u narednim godinama prolazimo kroz promene, a da imamo za to zakonski osnov.
Pre nekoliko dana premijer Republike Češke je bio u gostima u Beogradu i obišao je zajedno sa ministrom zdravlja KBC "Dr Dragiša Mišović", jer su građani Republike Češke poklonili građanima Srbije dva i po miliona evra za obnavljanje bolnice "Dr Dragiša Mišović" i pomoći će još.
Na pitanje ministra zdravlja Srbije koji je danas najveći problem u zdravstvenom sistemu Češke, znate koji je njegov odgovor bio? Problem je što moramo da izgradimo državni zavod ili fond za zdravstveno osiguranje koji će osigurati i bolesne, i stare i siromašne, jer je Češka 1992. godine trčeći u privatizaciju imala 25 privatnih osiguravajućih kompanija, pa 1998. godine osam, jer su ostale bankrotirale. Prošle nedelje su izabrali novog ministra zdravlja. Za 13 godina to je deseti ministar zdravlja.
Tranzicija je teška, zahteva pažljivo izmerene poteze, zahteva poštovanje onoga što imate. Zakoni koji su vam predloženi pokušavaju da prate put koji poštuje ono što imamo i otvara prostor, i bilo je mnogo primera za to, za kontrolisano tržište, za plaćanje, za način kako se mogu menjati vladajući odnosi.
Dužan sam da kažem da jedna ozbiljna oblast, koja je neposredno povezana sa restrukturiranjem bolničkih kapaciteta u Srbiji koje je u toku, a pominjem zbog toga što i te oblasti ima definisane u zakonu, jeste palijativno zbrinjavanje.
Bolest, gubitak i smrt su sastavni i neizbežni deo života. U Beogradu je u oktobru mesecu 21. i 22. održana Evropska konferencija palijativnog zbrinjavanja pod pokroviteljstvom Saveta Evrope uz učešće najviših zvaničnika Saveta Evrope i doneti su Beogradski zaključci. Dakle, Beogradski zaključci o palijativnom zbrinjavanju govore o tome da širom Evrope države počinju da prepoznaju i da se bave povećanim potrebama za palijativnim zbrinjavanjem.
Procenjuje se da će se u narednih 10 - 15 godina za 20% povećati potreba za palijativnim zbrinjavanjem samo starijih osoba. Ovo predstavlja veliki izazov za sve evropske države i potrebu da se uključe u višedecenijski razvoj palijativnog zbrinjavanja. Postoji preporuka komiteta ministara EU iz 2003. godine i preporuka Saveta Evrope.
Konferencija je pozitivno ocenila dostupnost preporuka na 20 različitih jezika, zahvaljujući Evropskoj asocijaciji za palijativno zbrinjavanje. Na konferenciji Saveta Evrope u junu 2004. godine u Oslu usvojena je Deklaracija o zdravlju, dostojanstvu i ljudskim pravima, a oktobra 2005. godine usvojeni su Beogradski zaključci.
Palijativno zbrinjavanje podrazumeva brigu o hroničnim stanjima, o bolestima sa kojima se nekada morate suočiti i koje su neizlečive, a zahtevaju dugotrajnu hospitalizaciju. Palijativno zbrinjavanje ne sme da bude luksuz dostupan samo bogatim državama ili bogatim pacijentima u siromašnim državama. Konačan zaključak ovog sastanka je – palijativno zbrinjavanje za sve kojima je potrebno.
Pet do 10% postelja u srpskim opštim bolnicama, u procesu restrukturiranja koji je započet razvojnim projektima finansiranim povoljnim zajmom Evropske investicione banke od 50 miliona evra u 20 bolnica u Srbiji od severa do juga, pa od zapada do istoka, upravo podrazumeva suočavanje sa tim kako da ti kapaciteti budu što bolje organizovani. Jedan od prostora je pet do deset posto postelja za hroničnu hospitalizaciju za palijativno zbrinjavanje.
Nema idealnih propisa, nema čarobnih rešenja, niti ima čarobnih štapića, nema zemlje u Evropi koja je idealno rešila zdravstveni sistem, koji se može presaditi, doneti i da on raste. Ima dobrih primera, izbegavanja tuđih grešaka, korišćenja najboljeg i primene na lokalnim uslovima.
Zakoni koje nudimo kao predlog jesu korak napred u svakom slučaju, onoliko koliko svi zajedno budemo bili sposobni da ih implementiramo: i Ministarstvo zdravlja, i skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu, sutra i zdravstvene ustanove i komora, koju će Srbija dobiti posle 60 godina. Profesionalci će posle šest decenija imati komoru kakvu njihove kolege imaju ne tako daleko odavde, na dvesta, trista kilometara, gde god da krenete, na zapad, na sever, na istok, na jug, naći ćete komore. Imaćemo ih i u Srbiji 2006.
Imamo, usudiću se reći, bez preterane patetike, važan zadatak, koji ima i dimenzije istorijskog – da napravimo jedan odlučan korak napred i da time pokažemo da tačno znamo sve što ova rešenja donesu.
U 2006. godini nemate uštede koje se tiču lekova, lekova će biti više. Nije ušteda u opremi, opreme će biti više. Nije ušteda u prostoru i komforu, njega će biti više. Garancija za to je: uporedite budžet koji ste razmatrali ovih dana sa budžetima 2004, 2003, 2002. i 2001, videćete da je 1:10 razlika u korist ovoga sada. Ušteda je na račun onoga na račun čega treba da bude u svakom uređenom sistemu. Ne smemo biti bolesni i onda kada nismo bolesni. Novac treba da bude usmeren onda kada je neophodan za lečenje, za čuvanje zdravlja i za njegovo unapređivanje. Uštede su na račun bolovanja, nemedicinskih davanja i na račun krajnje fer poteza.
Ovde je pomenuto par hiljada. Ne, gospodo, 7.140 ljudi je dobrovoljno otišlo iz zdravstvenih ustanova 31. oktobra sa otpremninom pristojnom, fer.
Do kraja novembra to će biti urađeno i u vojvođanskim zdravstvenim ustanovama, a onda ćemo između 2005. i 2010. dobro da se pozovemo u pamet i da standarde poštujemo, tako da se više ne događa da gomilamo kapacitete bez racionalnog rezona.
Ja se izvinjavam na dužini izlaganja, imao sam osećaj i potrebu da vam ovo kažem na kraju današnjeg napornog dana. Vredelo je.
