Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman u ime SRS na član 1. Predloga zakona o budžetu.
U svom amandmanu sam tražio da se deo sredstava, koji je u predlogu budžeta označen kao suficit, preraspodeli, i to za sledeće korisnike: za donacije penzionom, invalidskom i socijalnom fondu, za odbranu zemlje i za subvencije u poljoprivredi.
Vlada Republike Srbije moj amandman je odbila, sa obrazloženjem nije u skladu sa članom 26. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je uređeno da se suficit utvrđen u predlogu budžeta Vlade ne može koristiti za povećanje izdataka predloženih u budžetu.
To je ona posledica, dame i gospodo narodni poslanici, na koje smo vas upozoravali prilikom donošenja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, gde je, u odredbama, ministar finansija Mlađan Dinkić sebe stavio iznad Narodne skupštine Republike Srbije i iznad narodnih poslanika.
Znači, ono što utvrdi u svom predlogu ministar finansija Mlađan Dinkić ne mogu da promene narodni poslanici.
U svakom slučaju, ta odredba člana 26. Zakona o budžetskom sistemu nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, jer se narodni poslanici sprečavaju da obavljaju svoj posao, a to je da donose zakone. Tako je to kada imate za ministra Mlađana Dinkića, jer očigledno da je njegova težnja da bude iznad zakona, da bude iznad svega, da se ponaša kao monarh.
Postavlja se pitanje da li je taj njegov suficit stvaran ili fiktivan? Uopšte je poznato, kada neko kaže suficit - smatra se da ima višak sredstava. Onda država ta sredstva - ili opredeljuje u dalje ulaganje u privredu, infrastrukturu itd, ili - ako imamo višak para, zašto ne uraditi reformu poreskog sistema i rasteretiti građane određenih poreskih davanja. Međutim, ništa od toga u ovom predlogu zakona o budžetu nema. Znači, samo je cilj i želja predlagača ovog budžeta da se kroz taj suficit pokaže kako Vlada Republike Srbije dobro vrši svoj posao.
Odakle uopšte suficit u Predlogu zakona o budžetu? Još kada je donošen budžet za 2005. godinu, opominjali smo Vladu Republike Srbije da će stupanjem Zakona o porezu na dodatu vrednost da nastupi niz štetnih posledica po građane i privredu. Jedna od tih posledica jeste povećanje cena robe široke potrošnje, povećanje fiskalnih davanja, dalje opterećenje privrede. Kao rezultat toga imali smo inflaciju koja je iznad planirane i rebalans budžeta za 2005. godinu, gde se odjednom pojavio neki višak sredstava.
Odakle uopšte taj višak? Višak počinje od one robe i usluga koji se nikada nisu oporezivali. Na prvom mestu, potiče od poreza na dodatu vrednost na repromaterijal za poljoprivredu i poljoprivredne proizvode, na repromaterijal kao što je semenska roba, sredstva za prihranjivanje i zaštitu bilja. Na to se još nikada do sada nije plaćao porez. Od kada je ova vlada počela da vrši svoj posao, taj porez je počeo da se plaća.
Porez je počeo da se plaća na komunalne delatnosti koje su javni prihod, u svakom slučaju, doduše, po nešto nižoj stopi - od osam posto. Ali, nikada se još nije desilo da na običnu vodu iz česme građani plaćaju porez. Kao rezultat tih poreskih opterećenja imamo suficit, navodni, imamo inflaciju i imamo teži materijalni položaj stanovništva.
Dalje, prvi put se u jednom predlogu zakona o budžetu dešava da nema donacija. Postavlja se pitanje šta je sa tim vašim silnim prijateljima koji su obećavali, ukoliko dođete na vlast, da će biti donacija; ukoliko dođe SRS, donacija neće biti, bićete u izolaciji itd.
Vidimo, što se tiče donacija, da je to bila najobičnija šarena laža u predizbornoj kampanji 2003. godine. Ni jedna jedina stavka ovde nije donacija. Ministar finansija ide dalje u toj svojoj priči i tvrdi da ćemo zbog povoljne poreske politike, kakva se dešava ovde kod nas u zemlji, umesto donacija dobiti investicije.
Još uvek nije tačno obrazložio gde su bile te investicije, jer kada neko nešto investira, dolazi do značajnog povećanja produktivnosti, ako ne bar do povećanja zaposlenosti, onda do zaustavljanja broja nezaposlenih u državi.
Međutim, od kada ste na vlasti broj nezaposlenih se povećava iz dana u dan. Kuda su ta sredstva od investicija otišla? Da li ih stvarno ima? Ili su navodne investicije ovde već raspoređene u sledećem članu, u kome se kaže da će država da se zaduži kroz kontragarancije.
U članu 5 - Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita, pa opet u sledećem stavu, u istom članu, kaže se da će opet Evropska banka, sada po iznosu pet kredita, da zaduži državu. Da li su strane investicije krediti koje uzimaju domaća javna preduzeća, a na koje Vlada Republike Srbije, odnosno Narodna skupština Republike Srbije daje saglasnost.
Kad neko nešto investira, strana investicija, to znači da je neko iz inostranstva došao, napravio fabriku, kupio neku domaću, kroz investicije poboljšao njenu opremu, tehnološku opremljenost, broj radnika, produktivnost, preusmerio na izvoz itd. Ovde toga nema. Ovde imamo samo dalja zaduženja kod stranih banaka, koja se zovu investicije.
Jesu investicije, ali domaće sa stranim zaduženjima, dugujemo nekom novac. Možda nismo ni morali da idemo u inostranstvo, možda je to mogla da uradi neka domaća banka. Doduše, sada su već prodali Nacionalnu štedionicu, ali su neprestano ovde bili prisutni na tržištu i Vuk Hamović i Vojin Lazarević, koji su mnogo veća sredstva pokrali od naroda, nego što ćemo da dobijemo od Francuske banke.
Dalje, tvrdi se da već u budžetu ima sredstava za povećanje penzija i da će da se vrati dug penzionerima od 45 milijardi dinara, ali ne može odjednom, zato što će da se izvrši pritisak na ponudu i potražnju robe, na devizne rezerve, pa nećemo moći da izdržimo taj pritisak, doći će do inflacije, do promene kursa dinara itd.
Već u nekom sledećem svom obrazloženju ministar finansija tvrdi da NBS ima devizne rezerve od 5,3 milijardi, što znači da pokriva 260% ukupne novčane mase koja je na tržištu ili 2,6 puta ima više deviznih rezervi nego ukupne novčane mase izražene u dinarima na tržištu i tvrdi da čak i da ne dobijemo više ni jedan jedini dolar, ni jedan jedini evro, 5-6 meseci ćemo moći da pokrijemo uvoz robe široke potrošnje.
Eto za šta se naše devizne rezerve koriste - da bi uvoznički lobi mogao nesmetano da obavlja svoj posao, da uvozi novac sa strane, da povremeno pravi određene inflatorne udare, da menja kurs dinara, a zauzvrat nećemo moći da isplatimo zaostale penzije penzionerima, da bi taj uvoznički lobi, koji je i te kako prisutan i blizu je Vladi Republike Srbije, jednostavno mogao nesmetano da radi.
Tvrdnja gospodina ministra da je čak i za vojsku povećao sredstva i to značajna, za primanja vojnika, pa oficira koji rade u Vojsci SCG, u najmanju ruku je smešna.
Kada su u pitanju plate, ne kažem da plate starešina ne treba povećati. Svakako, jer njihov materijalni položaj je izuzetno težak, a poznato je da uopšte pripadnici naše vojske rade u otežanim uslovima.
Međutim, postavlja se pitanje da li mi više imamo tu instituciju koja se zove vojska, da li su ova sredstva koja su povećana sasvim dovoljna, tehnološki zaostajemo, pod izgovorom reforme vojske, približavanja evro-atlantskim integracijama.
Jednostavno, G17 plus na dva načina, prvo kroz visokog funkcionera G17 plus Davinića, bivšeg ministra odbrane, i Ministarstva finansija, uništavaju vojsku državne zajednice, jer se objekti rasprodaju, jer se oprema rasprodaje.
Vrlo malo se ulaže u modernizaciju, pa se čak vrlo malo ulaže i u obuku novih starešina i pripadnika vojske, tako da imamo situaciju da pitomci najosetljivijeg i najsofisticiranijeg dela vojske, vazduhoplovstva i PVO, recimo, nemaju mesecima goriva u avionima da polete na obuku.
Onda se čudimo raznim udesima i nesrećama, tome što nam se vojnici ubijaju itd. Sve su to posledice jedne politike koja ne služi ni državi ni građanima, već isključivo onima koji su nas 1999. godine bombardovali.
U svakom slučaju, ovaj predlog zakona o budžetu nije dobar, jer je usmeren taj navodni suficit isključivo na otplate starih dugova, za koje ste tvrdili u izbornim kampanjama da su otpisani, sada su se odjednom pojavili, i na nova zaduženja države i građana, a od investicija, od razvojnog budžeta, kako to kažete, bez predviđenih sredstava za Fond za razvoj Republike Srbije, od toga svakako nema ništa.