Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, kako to reče ministar u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić, ovaj budžet je po pitanju javne potrošnje restriktivan, pa onda ide njegova priča da radnici u javnim preduzećima i ustanovama treba da, jedan deo radnika, ostane bez posla, da je mehanizam javnih preduzeća poprilično skup, da to košta državu, da utiče na stabilnost cena, na devizne rezerve, na kurs dinara.
U Predlogu zakona o budžetu imamo Kancelariju za saradnju sa medijima, stavka, koja treba da potroši 44.500.000 dinara. Sada se postavlja pitanje u koju svrhu to treba da bude potrošeno. Kao prvo, ta Kancelarija za saradnju sa medijima je delo ili dete izvesnog Bebe Popovića. Znači, njena funkcija je bila u vreme vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića kakva će saopštenja da daje Vlada Republike Srbije, odnosno kako će da vrše pritisak na novinare i medije, šta će da se izveštava i kako.
Čak, tada imate i jednu izjavu tadašnjeg ministra policije, Dušan Mihajlovića, kaže čovek lepo – zašto se novinari bave istraživačkim novinarstvom kada je tu Beba Popović koji će začas da spremi sve što treba da napišu. Čovek se čudio zašto uopšte postoje novinari. Tu je Kancelarija Vlade Republike Srbije za saradnju sa medijima koja će da im piše šta treba da se objavi u novinama.
Još uvek se istrajava na tom modelu i treba da se potroši jedan prilično dobar deo finansijskih sredstava, pa se kaže, između ostalog, da za ovu stavku treba da bude utrošeno za nagrade i bonuse zaposlenih 3.400.000 dinara. Mene baš interesuje koliko ta Kancelarija za saradnju sa medijima ima zaposlenih, koliki im je prosek plata, ko ima
najveću platu i ko će, iz te Kancelarije za saradnju sa medijima, biti nagrađivan?
Dalje, treba da bude potrošeno 6.500.000 za neke usluge po ugovoru. Hoće li sa tim uslugama po ugovoru da budu nagrađivani novinari koji će da objavljuju ono što ta Kancelarija za saradnju sa medijima da kao neko saopštenje ili će direktno da rade za tu Kancelariju?
Treća stvar, mašine i oprema, 6.000.000 dinara. Šta to Kancelarija za saradnju sa medijima može da ima od mašina i oprema? Već imamo ovde stavku – stalni troškovi. To su verovatno računari, oprema itd. Da nisu to možda službeni automobili? Postavlja se pitanje zašto Vlada Republike Srbije prvo kada je u pitanju racionalizacija javne potrošnje ne krene od direktnih organa koji su u Vladi Republike Srbije.
Imamo sekretara Vlade Republike Srbije. Šta on radi? Valjda jedan od njegovih poslova jeste taj da se bavi kontaktom sa medijima. Da li je moguće da će država da izdvoji 45 miliona dinara da bi se sazivale konferencije za štampu Vlade Republike Srbije ili će to biti utrošeno za sazivanje konferencija i koktela posle tih konferencija.
Postavlja se pitanje čemu služi ta institucija zvana Kancelarija za saradnju sa medijima. Ispred koga istupa? Ispred Vlade Republike Srbije? To je pomalo smešno jer Vlada Republike Srbije deluje prilično raštimovano.
Tačno su podeljeni resori ko šta drži, koja je oblast kog ministra i od toga se ne odstupa. Nema zajedničke politike Vlade Republike Srbije, apsolutno nikakve, pogotovo da ne pričamo da je G17 u potpunosti preuzeo poslove finansija u ime Vlade Republike Srbije; imate ministra finansija iz G17, Mlađana Dinkića, pa imate jednog jedinog potpredsednika Vlade Republike Srbije koji je, opet, zadužen za oblast finansija i privrede, Miroljuba Labusa, guverner Narodne banke je iz G17, predsednik Komisije za hartije od vrednosti iz G17, republički direktor Poreske uprave iz G17.
Postavlja se pitanje, čemu onda ova kancelarija i ispred koga ona nastupa? Da li ispred Vojislava Koštunice, da li ispred SPO, da li ispred G17? Ako se ne zna ispred koga istupa onda najracionalnije rešenje jeste da se jedan takav organ, koji radi u Vladi Republike Srbije, ukine, tako da smatram da bi Narodna skupština trebalo ovaj amandman u danu za glasanje da prihvati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miljko Četrović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani narodni poslanici, evo, ministra i dalje nema,  verovatno mu je kesa povelika i deli nešto, ne znam da li ovde po Narodnoj skupštini ili je otišao napolje da deli, iako je predsednik Narodne skupštine obećao da će ministar biti ovde prilikom rasprave o amandmanima.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 6. kojim predlažem da se u članu 6. razdeo 5. briše glava 5.5. i funkcija 110.
Radi se o Kancelariji za pridruživanje EU pri Vladi Republike Srbije. Iznos ukupnih sredstava je 49 miliona 300 hiljada dinara.
U situaciji u kojoj se nalaze građani Srbije i da je jedan dobar deo građana gladan, go i bos, da nema sredstava da se leči, da se ukidaju subvencije privredi, poljoprivredi, a Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo ne brine o tome i uopšte ne postavlja pitanje o setvi pšenice jesenas. Nijednom rečju nisam čuo u sredstvima informisanja da su se ministar poljoprivrede i Vlada bavila tim problemom.
Vlada je nastavila ono što je započela Vlada Đinđića i Živkovića. Formirana je agencija, kancelarija, uprava, fond, službe, saveti, poverenici, zaštitnici i ne znam koje sve nazive nisu izmislili, da bi formirali jednu paradržavnu administraciju koja treba da bude paralelna sa državnom upravom. Nažalost, umesto da se Vlada Vojislava Koštunice pozabavi jednom hitnom reformom državne uprave, iako je ovde usvojen Zakon o državnoj upravi, a da ta državna uprave bude racionalna i štedljiva i u interesu države, a pogotovo u interesu građana koji preteško žive.
Ova kancelarija za pridruživanje EU formirana je uredbom Vlade Republike Srbije i to je objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 75/05, znači u ovoj godini. Nema ovde ministra da mu postavimo pitanje – šta radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, a opredeljena sredstva za rad ovog ministarstva su 106 miliona 214 hiljada dinara?
S druge strane – šta radi Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje EU, za koju su u istom budžetu za 2006. godinu opredeljena sredstva od 14 miliona 718 hiljada dinara? Sledeće pitanje – šta radi Ministarstvo za ekonomske odnose, a ovo je verovatno pri Ministarskom savetu, jer za narednu godinu je opredeljen 391 milion 429 hiljada dinara?
Gledajući sve ove iznose, gledajući obrazloženje kojim Vlada odbija ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS, jasno je da je cilj formirati neke paradržavne administrativne organe i suština je da se zadovolje interesi stranaka koje čine Vladu Republike Srbije. Da se zadovolje interesi nekih interesnih grupa koje treba da budu pod firmom agencija, kancelarija, fondova, saveta, službi, da zaposleni u paradržavnoj upravi troše sredstva građana iz budžeta Republike Srbije, a da građani neće imati, kao što i do sada nemaju, za golu egzistenciju.
Jedno kratko obrazloženje koje je dato u Predlogu zakona o budžetu, da će se ova sredstva trošiti na putovanje u inostranstvo, na seminare, a u suštini to znači trošenje sredstava bez ikakvog pravog, suštinskog programa.
Bez polaganja računa i Narodnoj skupštini Republike Srbije i građanima Srbije, za šta su opredeljena i potrošena ova sredstva.
Vlada i ministar Dinkić ne brinu o privredi Republike Srbije, o građanima, o toj socijalnoj ulozi države koja je trebalo da preuzme, kako je to govoreno od strane tih tzv. eksperata, od privrede, da socijalna uloga bude izmeštena iz privrednih subjekata i da to država preuzme.
Nažalost, Predlogom ovog budžeta država ne preuzima socijalnu ulogu. Naprotiv, ona smanjuje prava građana po raznim osnovama. Kada su u pitanju socijalna davanja, ona smanjuje lične dohotke ili zarade zaposlenima u narednoj godini, koji su vezani za obavljanje poslova u obrazovanju, zdravstvu i mnogim drugim važnim segmentima od kojih zavisi budućnost srpskog naroda i građana Srbije.
Zbog svega toga, smatram da je ovaj amandman Vlada trebalo da prihvati i očekujem da se prilikom izjašnjavanja poslanika, kada bude dan za glasanje, prihvati ovaj amandman, imajući u vidu da četiri institucije navodno rade isti posao i da nas pripremaju za pridruživanje EU. To pridruživanje, da li će uopšte biti i kada će biti videćemo, ali neće uskoro sigurno biti. Hvala.

Hvala gospodine Četroviću. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo više puta podnosili amandmane slične sadržine i nikada ih nisu prihvatali, a i ko da nam ih prihvati. Prvo je otišao ministar u nepoznati odbor, a onda i potpredsednik Skupštine, sve zajedno sa predsednikom Skupštine je otišao u nepoznatom pravcu. Tako da nam je sada sve nepoznato.
Da li vi imate ovlašćenje da nam kažete da li prihvatate amandman? Nemate. Evo, žene ni krive, ni dužne ovde sede i moraju da slušaju šta sve imamo loše da kažemo o Vladi, o njihovom Predlogu budžeta. Niti ima ministra, niti ima ikoga ko je u stanju da bilo šta kaže po ovom pitanju, pa vas molim gospodine predsedavajući da pozovete predsednika Narodne skupštine i da ga pitate šta on misli dalje da radi, da li neko hoće da prihvati naše amandmane.
Naime, mi bismo prihvatanjem ovog amandmana uštedeli mnogo para koje se troše ni za šta, 49, dakle, 50 miliona bismo uštedeli. To nije za državu. Ne znam koliko, ali nije ni malo. Za tih 50 miliona koliko bi moglo da se popravi položaj sirotinje u Srbiji i koliko bi moglo da se popravi položaj deci u obdaništima, koliko bi moglo para za naše vojnike, policajce, pa bi im bilo makar nešto lakše.
Šta će nama Kancelarija za pridruživanje EU. Imamo Ministarstvo, Vladu Srbije koja to radi, šta će nam posebna kancelarija? Da se prave pametni? Da imaju i oni da odu negde na televiziju.
Da li ima neko iz ove sale da izađe i da kaže za šta to služi. Razumem političko opredeljenje, razumem sve. Kažite mi za šta to služi? Šta je njihov posao? Kaže, mašine i oprema – četiri miliona. Vi samo glasate za to. Kakve su to mašine i oprema četiri miliona? Šta kupuju za četiri miliona?
Kaže, usluge po ugovoru – 13 miliona. Šta ugovaraju to? U čije ima i za šta ugovaraju, pa 13 miliona. Nije to ministarstvo. Ministarstvo može da ima usluge po ugovoru od 13 miliona, gde oni da imaju 13 miliona. Ko im daje to? Zašto im dajete to? To da bi se pojavio onaj genije, šef Kancelarije za pridruživanje, ako nisam pogrešio, a ne znam joj ime, da vam pravo kažem, pojavila se u Beogradskoj hronici i tamo ima jedna što čeka 6. oktobar i dalje, a što je nama veoma značajno pošto je ona velika medijska zvezda, ta što vodi Beogradsku hroniku.
Pošto je ona vrhunski novinar, čeka 6. oktobar i dalje, a mnogo je značajno građanima šta ona misli o svemu tome, pa je pozvala u goste baš šeficu te Kancelarije i pita tu šeficu kancelarije: vidite kako se sada Austrija založila za Hrvatsku, da li imamo i mi prijatelja? Vi očekujete neki racionalan i normalan odgovor, a ona joj kaže – vidite, to što je Austrija stala na stranu Hrvatske, time je podržala zapadni Balkan, znači i Srbiju, to je dobro i za nas. Shvatim da žena nije normalna. Nema nikog od vas ko će da kaže da je to istina.
Takva budalaština košta ovu zemlju 49 miliona, a da ne pričam iz kojih sve aspekata je to glupost i kakva je neistina. Kada dobijete takav odgovor pitate se, da li to građani Srbije plaćaju, a onda dobijete Predlog budžeta pa vidite da vi to plaćate 49 miliona.
Teško je Srbiji kada se vidi šta se sve finansira i na koji način. Naravno, i sutra kada budemo usvajali budžet biće mnogo primedbi i svako će da govori, nekada ste govorili ovako, a danas govorite onako itd. Siguran sam da će biti i umesnih primedbi. Ali, postoje neke stvari koje apsolutno ne možemo da razumemo – čemu služi Kancelarija za pridruživanje EU, a imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Šta će nam to Ministarstvo? Da li to Ministarstvo nas seli na Antarktik, a ovi nas sele ovamo? Da li neko može da nam objasni ili ono što nam kažu – ne razumeš ti to, to su sofisticirani poslovi, različite prirode, vi radikali to ne razumete. Mi smo mnogo glupi "pacovi", "dabrovi", sve smo mi to, ali objasnite građanima Srbije o čemu se tu radi.
Molim vas, zovite ovog ministra da dođe ovamo, ne znam kome objašnjavam. Ne mogu da tražim, reći će – radikali su opstruisali, od našeg čoveka, pa da mu kažu da smo namerno to izveli na takav način, nego zovite predsednika Narodne skupštine da njemu to kažem da da pauzu dok se ne pojavi taj ministar.
Molim vas, treba da se da 49 miliona za genija koji će da se pojavi i da kaže – da, vidite, kako Austrija lobira za Hrvatsku, to je super vest i za nas. Da nije dama rekao bih nešto ružno, ali ovako ne mogu. Kaže, super je vest to što je Austrija podržala Hrvatsku, znači da oni podržavaju nas, i tako će uvek da bude i za to građani Srbije dajte 50 miliona, dajte da oderemo male privrednike, privatnike, da im skinemo kožu s leđa da bi ona mogla da lupeta gluposti i da se smeje cela nacija. Nemam pojma kako se ona zove, nije ni bitno. Sve je to moguće zato što je samo važno da se nađe mesto gde će pare da se peru, kako će neko da ih troši.
Molim bilo koga u sali od predstavnika vladajuće većine da nam kaže kakvih je to 13 miliona usluga po ugovoru u toj čuvenoj kancelariji ili kakve su to mašine i oprema od četiri miliona? Ja mislim da ga u sali nema.
Molio bih vas gospodine predsedavajući, kada prozovete sledeće, da izađete malo i da pozovete tog predsednika Narodne skupštine da ga pitamo da li je moguće da se rasprava vodi pred 50 ljudi, a od toga 60% su radikali, a predstavnika vlasti nema ni dvadesetak u ovoj sali. Gledajte na šta nam je Skupština svedena.
Uzgred, imam jedno pitanje iz Demokratske stranke. Juče su rekli da su oni u Skupštini kada su najvažnija pitanja, pa su došli kada je na dnevnom redu bila tema Kosovo, a jedan od njih je juče rekao da nije Kosovo najvažnija tema nego ekonomija. Evo, danas je ekonomija a njih nema. Neka se dogovore da li je Kosovo ili je ekonomija ili su potpuno poblesavili da više ni tu šizofrenu politiku sami ne mogu da prate. Hajde što građani Srbije ne mogu da prate nego ne mogu ni oni više, ne mogu da se uhvate šta su sve izgovorili i šta su rekli i obećali.
Gledajte gde, kako i na koji način da uštedite pare. Recite ovom vašem Dinkiću kada se pojavi ovde da ukida ovu kancelariju i neka je
prebacuje na Ministarstvo za ekonomske odnose, em će biti manje gluposti u javnosti a biće više i pare za građane Srbije koje će se trošiti na pametniji način. Tako bi racionalna i pametna vlada postupala.
Ako mi bilo ko u sali kaže jedan pametan potez koji je ta Kancelarija napravila, ja ću da izađem i da kažem, evo 50 miliona narodnih para koje su s mukom prikupljene "odrana koža narodu", "derite kožu i dalje". Evo ga ministar – ministre hoćete da ukidate ovu kancelariju koja ima usluge po ugovoru od 13 miliona, a ne zna se šta, ili da nam odgovorite za šta su te usluge po ugovoru za Kancelariju za pridruživanje EU, kada imamo Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom?
Kakve su to mašine od četiri miliona i da nam kažete kakav je to genije, a vi znate ime žene koja to vodi, koja je rekla, a evo i vas ću da obavestim pošto ste imali pametnija posla, siguran sam, od Narodne skupštine, na pitanje novinara da li mi imamo ljude u Evropi koji će da lobiraju za nas, šefica te Kancelarije kaže – da, to je super vest što su Austrijanci lobirali za Hrvate, to znači da oni pomažu ceo zapadni Balkan, što znači da su i oni naši lobisti. Gde nađoste takve genije? Gde rastu? Šta jedu takvi? Čime se hrane, da idemo i mi da postanemo tako pametni i da shvatimo to da kada Austrija podržava Hrvatsku, ona u stvari podržava i Srbiju.
To nije vaša odgovornost, nego odgovornost nekih drugih genija, ali vaša odgovornost je zašto dajete pare na to i zašto 50 miliona ne utrošimo na drugačiji način, a imamo desetine boljih načina od ovog koji je pomenut.
Siguran sam da i vi tako mislite, ne znam da li ćete smeti na takav način da kažete, ali nikakve koristi od toga nismo imali. Onda ukinite Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, ako niste u stanju da ukinete ovo. Očekujem odgovor ministra i nadam se da ćete vi, gospodine ministre, biti prisutni do kraja rasprave o amandmanima.

Hvala gospodine Vučiću. Apsolutno se slažem sa Vama da ministar mora da bude u sali kada je na dnevnom redu tačka kao što je zakon o budžetu. Sa predsednikom Narodne skupštine videću kako ćemo i da li ćemo uopšte raditi u odsustvu ministra o ovoj, ali i svakoj drugoj tački.
Za reč se javio ministar Mlađan Dinkić.

Sve vreme sam u Skupštini, samo što nisam bio neko vreme u sali. Sa druge strane, naravno da je zakon o budžetu najvažniji dokument. Nije jednostavno biti u isto vreme na dva mesta.
Danas je i Stalna konferencija gradova i opština zakazala raspravu o svojim transfernim sredstvima za lokalne samouprave. Već nekoliko puta traže prisustvo ministra i ne znam gde ću pre da stignem. Ako ne odem na tu sednicu Stalne konferencije gradova prozivaće me zašto tamo nisam došao, da centralna vlada ne vodi računa o lokalu, a ako nisam ovde prozivaćete me zašto nisam na raspravi o amandmanima. Vrlo teško je biti u isto vreme na dva mesta.
No, slažem se da je rasprava o budžetu centralna i da je Skupština centralna institucija i da joj treba ovde posvetiti pažnju, s tim što ističem, opet, da sam sve vreme bio u Skupštini, ali na sednicama klubova i odbora.
Što se tiče Kancelarije za pridruživanje EU, različite zemlje su imale različite koncepte kako su administrativno rešavale taj problem. Neke zemlje su osnivale posebno ministarstvo koje se bavilo evropskim integracijama. Smatrali smo da je racionalnije imati Kancelariju za pridruživanje EU nego ministarstvo, jer je svrha kancelarije, s jedne strane, da koordinira aktivnost svih ministarstava na pitanjima koja su od važnosti za pridruživanje EU.
A to je, pre svega, donošenje novih zakonskih rešenja, kako bi se usaglasili sa zakonodavstvom EU i da je to celishodnije rešenje i u većem broju zemalja koje su pristupale EU pokazalo se kao efikasnije.
Mislim da troškovi ove kancelarije nisu toliko veliki u odnosu na značaj koji ona ima u ovom procesu.
Međutim, slažem se da bi mogla dodatno da se izvrši racionalizacija ministarstava. U tom delu se potpuno slažem sa vama. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ne postoji gotovo ni u jednoj zemlji Evropske unije i faktički to što radi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom trebalo bi podeliti na dva dela: jedan deo koji se odnosi na spoljnu trgovinu, što bi trebalo da bude deo Ministarstva za trgovinu, i drugi deo koji se odnosi na privredu, što bi moglo da bude deo Ministarstva za privredu. Dakle, u tom delu sigurno da još postoji prostora za racionalizaciju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miloljub Albijanić. Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 6. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu.
Ova ekonomska klasifikacija u Predlogu budžeta odnosi se na iznos od 77.402.700.000 dinara, a to su sredstva koja su predviđena za transfer Republičkom fondu za PIO zaposlenih. Ovim amandmanom tražim da se iznos od "77.402.700.000" dinara zameni iznosom "87.402.700.000" dinara, odnosno da se uveća za 10 milijardi dinara, a što će direktno doprineti poboljšanju standarda penzionera u Srbiji.
Danas smo svedoci da Vlada pokušava zakonima koje je nedavno donela da donekle koriguje visinu penzija njenim korisnicima, naravno, na njihovu štetu, ne uzimajući u obzir porast troškova života, inflaciju, nezaposlenost i činjenicu da je mnogim porodicama u Srbiji ta mala penzija jedini izvor prihoda u kući. Zato je potrebno ova sredstva uvećati kako bi se makar donekle ublažio težak položaj penzionera u Srbiji. Na stranu to što MMF odskora kroji sudbinu. Preko milion penzionera i invalida, zbog popustljivosti i Vlade i ministra Dinkića, najviše ispaštaju.
Takođe uvećani troškovi lečenja, a među bolesnima su u najvećem broju upravo penzioneri, i to je potreba za većim izdvajanjem sredstava za Republički fond PIO.
Penzioneri i invalidi će svoj novac od penzija uglavnom trošiti u Srbiji i on će se jednim delom kroz poreske tokove vratiti na neki način ponovo državi.
Ministar bi zato mogao da već opredeljena sredstva mnogobrojnim agencijama i direkcijama koje su suvišne i nepotrebne, preusmeri u Fond PIO zaposlenih. Neka ministar finansija sredstva namenjena predsedniku Srbije umanji za iznos koji potroši stranačka ekspozitura DS, poznata po imenu Narodna kancelarija sa direktorom Đilasom na čelu, inače zastupnikom ili predstavnikom kako se redovno sam hvalio mnogobrojnih kompanija u Srbiji. Takvi nemilice rasipaju narodne pare.
Uzmimo na primer zaštitu životne sredine. U ovoj oblasti imamo, pre svega, Upravu za zaštitu životne sredine, što je i normalno, ali pored nje imamo i Agenciju za zaštitu životne sredine, imamo Agenciju za reciklažu, imamo dve agencije. Da li vi uopšte znate da li se u Srbiji krenulo sa nekim projektom recikliranja?
Samo da pomenem, mi u Srbiji čak nemamo ni zakon o reciklaži, ali zato imamo Agenciju i ona kao takva, troši pare budžetskih obveznika. Tako je i sa drugim agencijama koje je oformila ova današnja Vlada i time na leđa naroda natovarila još veći broj budžetskih korisnika. Vi u Ministarstvu morate naći način da se sredstva u visini od 10 milijardi dinara koja se mogu obezbediti eliminisanjem nepotrebnih budžetskih korisnika dodaju ovoj ekonomskoj klasifikaciji i da konačan iznos bude 87.402.700.000 dinara, a na dobrobit korisnika PIO zaposlenih.
Želeo bih da vas podsetim po drugi put na onu priču iz sela Glogovca kod Jagodine, a tiče se penzionerke koju je mrtvu skoro pola godine čuvala snaja kako bi mogli da žive od njene penzije. To je dokaz kolika beda vlada u Republici Srbiji. Učinite makar nešto za penzionere, makar i ovim uvećanjem sredstava.