Poštovane koleginice i kolege, zadržavamo se ovde prilično dugo jer je ovo srž zakona, ovo je esencija i ovo je ključno rešenje koje zakonodavac daje i kasnije ćemo voditi raspravu koja je, po meni, od manje bitnosti po sam zakon.
Jasno sam rekao šta nedostaje ovome. Naša pozicija je da smatramo da su glavni ciljevi: prvi, očuvanje biološkog integriteta naroda i drugo, postizanje za naše uslove adekvatnog nivoa socijalne pravde. Znači, to su naši ciljevi.
Kada to tako kažemo, nismo se složili sa paketom. Pitali smo šta ste vi odgovorili Svetskoj banci kada je kazala da nemate određene finansijske efekte, nemate računicu. Da vas podsetim, kaže se da je ranije bilo to sve loše i nije valjalo, pa se ljudi najviše fokusiraju na period od 10 godina vladavine Slobodana Miloševića, gde smo u jednom vremenskom periodu i mi radikali participirali.
Međutim, tada kada su donošeni ti zakoni i planovi, uvek su imali i finansijsku konstrukciju. Zašto vi nama niste ponudili finansijsku konstrukciju da vidimo da je održiv ovaj vaš paket? Gde su brojke, gde su one vaše stavke za koje ste se odlučili da ćete finansirati 100%, pa redom i ostalo, bar ovo gde ste prevideli 100%? Zašto nam niste dali računicu da je to izvodljivo i moguće?
Šta ste odgovorili Svetskoj banci kada vam je rekla da niste dali finansijsku konstrukciju? Morali ste da je date, znači, kada se polazi na ovakva rešenja onda morate da date i dokumenta o obimu, sadržaju i standardu zdravstvene zaštite. Ako to ne date, onda je sve ovo dubioza. Kako možete uopšte da kažete da će to da bude dobro i dovoljno ako ovo niste definisali?
Ukazao sam vam na zakon Republike Srpske koji je rađen pod patronatom Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije, koji je dao specifikaciju svih troškova za osnovni paket usluga i taksativno ih naveo. Vi to niste. Neću da kažem da je sramota da Srbija ne daje adekvatna zakonska rešenja, a da Republika Srpska daje. Zašto? Ravnopravni smo, ali meni je osnovno pitanje zašto mi to ne dajemo.
Mislim da vi tu finansijsku konstrukciju nemate, a hoćete na silu zakon da donesete i to je očigledno. Evo šta se događa – mi sada radimo ovako u nedogled do dva sata ujutru, pod moranjem, kao postoje nekakvi rokovi, a od 2000. godine pet godina nije urađeno ništa da se sistemski zakoni donesu.
Iz informacija koje mi dostavljaju uvažene kolege iz drugih stranaka znam da su postojala kompletna zakonska rešenja na liniji Svetske zdravstvene organizacije i EU, koja se nisu uzela u obzir i koja se ne uzimaju u obzir, a onda dolazimo u situaciju da navrat-nanos hoćemo da regulišemo nešto na jedan neprimeren i loš način. To vas mi pitamo.
Ne može se svake godine menjati sadržaj, obim i standard. Ne može, gospodo, ni odlukom Vlade ni gospoda Boga, sem ukoliko je država krajnje neozbiljna i ukoliko su vanredne okolnosti i situacija. Zna se šta su vanredne okolnosti i viša sila, onda je to opravdanje da se iz godine u godinu to dešava.
Druga je stvar kada biste vi kazali da se menja visina participacije, to bismo mogli da razumemo i to bi nam donekle bilo prihvatljivo, da kažemo – visinu participacije, kako ste se vi odlučili, određivaćemo prema raspoloživim sredstvima.
Ako imamo manje sredstava mi ćemo dati veću participaciju, ako imamo više daćemo manju i to razumemo, ali da menjate standard ne možete. Zašto? Vi niste oročili prava, na ovaj način kako ste definisali. Znači, opet ste udarili na socijalu. Socijalu krešete. Hajde da to i preskočimo, ali onda morate da oročite i prava, morate da kažete – svake godine ćemo menjati prava, i onda da idete na kresanje ove tri kategorije. To je naša suštinska zamerka vama.
Vaš zakon je loš, vaš zakon je improvizatorski zakon. To ne kaže Paja Momčilov, to vam kaže ova žena sa ovim pismom koje stalno čitam. Evo kako to sve izgleda i šta vam je uradila ona i kako je iskasapila i šta je uradila sa vašim zakonom. Prema tome, ljubaznošću vaših ljudi iz Ministarstva mi imamo i to pismo i vaši odgovori na ovo stvarno treba da uslede, kao što treba da usledi vaš odgovor na ono što je ona rekla - da se u ovoj zemlji 45 posto ljudi ne leči, a treba da se leči; kao što treba da usledi vaš demanti ili priznanje da je tačno da 4 posto od bruto nacionalnog dohotka u ovoj zemlji ide na korupciju. Sve su to pitanja i ono što kod nas izaziva nedoumicu, a nikakva zla namera prema vama.
Znam da ovo ministar nije pisao i jasno mi je da su to pisali eksperti, ali kakvi eksperti – kao što je Keber. Taj Keber blage veze nema ni sa finansijama, a biće ovako i sa zdravstvom. To je jedna kontroverzna ličnost koja je ovde došla da uzme 100 hiljada evra za jedan poslić koji je ovako izgleda urađen. Tako nije ni u Sloveniji urađeno. Slovenački zakon, samo da vas podsetim...
Gospodine predsedavajući, rekao sam da je ovde teško raditi, ovo je galama, pravi se žagor, to je namerno, to je isto jedan vid obesmišljavanja rasprave koju mi ovde danas vodimo...
(Predsedavajući: Gospodine Momčilov, nije taj razlog, nego će uskoro početi jedna nova sednica i ljudi se skupljaju. Izvolite, nastavite.)
Onda se izvinjavam. Hoću da kažem da taj gospodin Keber, kontroverzna ličnost, izgleda nije ovde došao samo da uzme tih 100 hiljada evra. Brat gospodina Kebera je, koliko čujem, uključen u izvesne poslove sa nabavkom opreme koja je bez tendera ušla za projekat koji se zove prenatal. Neki kriptor aparati koji su ušli u zemlju pojavili su se preko slovenačke firme koja zastupa nemačku firmu "Brams", a odjedanput ti su se aparati pojavili bez tendera. Pisala je štampa, opet ne govorim napamet, citiraću šta je štampa pisala i šta su odgovori nadležnih u vezi sa nabavkom opreme za taj prenatal skrining program.
Eto, to je ono zašto srpski radikali insistiraju na tome da ovaj zakon ne valja. Neću da kažem da je on najlošiji, ali bi mogao biti daleko bolji; svi preduslovi su postojali, pet godina.
Postojala je volja međunarodne zajednice da putem kredita nam omogući, a ovde moram da kažem istinu, falš konsultante iz inostranstva i da nam uredi ovu stvar, a to nam nije trebalo i ne treba nam, jer ovde ima pameti za to i u ekonomskoj i u medicinskoj struci.
Ovim smo dovedeni u situaciju da nama za eksperte dolaze neuki, neću da kažem zlonamerni, a moguće je i zlonamerni ljudi, koji nas dovode dotle da Republika Srpska ima daleko bolja zakonska rešenja iz zdravstvene oblasti, koja su blagovremeno i doneta, a mi tapkamo i dalje u mestu kada je zakonodavna delatnost u pitanju. Nemam ništa protiv da Vlada demonstrira to što demonstrira. Meni jedino smeta što srpski parlament uzima hipoteku na sebe, da je neuk i da donosi zakone koji nisu u interesu naroda i nisu u interesu savremenih evropskih i svetskih tendencija. Hvala.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo poslanik Toma Bušetić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde smo malopre polemisali oko toga da li je moguće da zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita budu besplatni. Gotovo svi poslanici iz svih stranaka, i G17 plus, radikali, DSS, ko je sve učestvovao u diskusiji, govorili su o tome da je nemoguće da zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita budu besplatni. Moguće je, to je bilo u vreme komunizma, to je bilo u vreme sedamdesetih, osamdesetih godina. Sve je bilo besplatno. Onda je u Srbiji, Jugoslaviji radilo pet, šest miliona ljudi, sve fabrike, sve ustanove, fondovi su bili puni.
Sada, ako neko kaže - to je bilo veštački, to nije bilo realno, građanstvo, narod uopšte ne zanima da li su to krediti bili i da li je bio veštački život. Situacija je bila takva. Kasnije, u vreme naše vlasti, devedesetih godina, posle sankcija i zlotvorskog delovanja međunarodnog faktora, situacija u zdravstvu bitno je pogoršana, ali danas je situacija još gora nego u to vreme naše vlasti.
Ovaj amandman na ovaj član uglavnom se odnosi na participaciju. Mi se zalažemo da se ukine participacija, da se u zakonu zapiše da je zdravstvena zaštita besplatna, jer nema prečeg zadatka za svaku vlast nego da zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita bude besplatna.
Kada kažem da je čak i tih devedesetih godina bilo bolje, primera radi, danas se u apotekama za veliki broj lekova, veoma značajnih, plaća velika participacija.
Pre nekoliko sati sam razgovarao sa profesorom Simonovićem. On koristi lek gde je participacija četiri hiljade dinara. Znam za moje prijatelje koji koriste lekove gde je participacija dve hiljade, tri hiljade, a ti sa kojima sam pričao uglavnom su lekari, inženjeri, ali šta ćemo sa jednim običnim službenikom, običnim radnikom, da uzmemo takav primer, koji ima platu desetak hiljada dinara. Kako će on da plati participaciju za lek četiri hiljade, dve hiljade, pet hiljada, to je veoma teško. Ta participacija sada je negde 75 posto za pojedine lekove, a negde je valjda i više i 80 posto.
Ako bi ministar rekao da je sve to nerealno i da je naša finansijska situacija teška, mi mu uvek predlažemo da ima više mogućnosti da se situacija u Fondu za zdravstveno osiguranje popravi. Ako pođemo od toga da je najvažnija i najpreča stvar zdravstvena zaštita svakog bolesnog čoveka, prvo imamo na umu podizanje stope doprinosa. Stopa doprinosa je sada 12,3, a mogla bi da bude i 15 posto. Niko ne bi stavio neku ozbiljniju zamerku na to.
Mogli bismo da uvedemo i dodatne stope doprinosa za one najbogatije, mi danas u Srbiji imamo stotine milijardera, imamo stotine hiljada milionera, dodatne stope na osnovu imovine koju ljudi poseduju, i to bi bilo pravedno.
U krajnjem slučaju, znam za prošlu godinu da je budžet imao dotaciju negde oko pet milijardi, a ne znam za ovu godinu kakve su dotacije predviđene, zar nije realno rešenje da se iz budžeta izdvoje dodatna sredstva. Ta dodatna sredstva mogu da budu na uštrb Narodne kancelarije. Mi znamo, stotinu miliona se izdvaja za Narodnu kancelariju, za Borisa Tadića, za Đilasa. Šta je Narodna kancelarija, nego jedan lobistički klub DS-a. Ili, razne agencije; znamo da u ovom budžetu imamo agencije za reciklažu, energiju, uštedu energije i kakve sve agencije. Ove nevladine organizacije, iako su uglavnom plaćene spolja, sigurno je da ima dobar deo onih koje i dalje imaju apanažu u našem budžetu.
Znači, to je naše osnovno insistiranje, da se participacija ukine i da zdravstvena zaštita bude besplatna. Sada, kada govorimo o tome da nema boljeg rešenja za zdravstveni fond ukoliko nema veći broj zaposlenih i to je činjenica. Taj broj zaposlenih se iz časa u čas smanjuje.
Pre podne su govorili poslanici, čini mi se Šormaz, o tome kako sada u Srbiji imamo direktne investicije, a govorili su i drugi. Vi znate šta je tu apsurd. Pod direktnim investicijama se podrazumevaju i sve ove prodaje, pa sećam se, u DOS-u su 2002-2003. godine, kada je prodata Duvanska industrija u Nišu, rekli – imali smo direktnu investiciju 600 miliona evra. Kakva je to direktna investicija kada je to otišlo u potrošnju? Investicija je kada stranci ulože svoj kapital, kada naprave fabriku, kada zaposle ljude. To je direktna investicija.
Mi smo imali takvu privatizaciju u Srbiji, gde su te investicije uglavnom otišle u potrošnju, a s druge strane, znamo iz iskustva da su sve te prodaje bile na neki način pljačka. Nema u Srbiji preduzeća koje je prodato, a da se ta vrednost investitora isplaćuje od sedam do 10 godina. Sva iskustva govore u prilog tome. Dobra investicija za državu je ako se ta investicija isplati za sedam do 10 godina. Sve što je ovde prodato, to se isplatilo strancima i svima drugima koji su kupovali za godinu ili dve dana.
Gotovo sve kolege poslanici insistiraju na tome, i ministar i Vlada, svi misle da treba staviti akcenat kada je reč o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da se tu najveće pare ulože. Prema ovom sadašnjem finansijskom planu Zavoda, 29 milijardi je predviđeno za primarnu zdravstvenu zaštitu, 45 za stacionarno lečenje. Nacija je bolesna, mnogo je bolesnih. To je proces i sigurno ne može u ovom trenutku primarna zdravstvena zaštita da ima prioritet u odnosu na tercijarno i sekundarno lečenje.
Kada govorimo o ovom izdvajanju, a mislim da je to jedna od najvažnijih stvari, danas je učešće sredstava za zdravstveno osiguranje u bruto društvenom proizvodu 6,5%. U vreme sankcija 1998. godine smo imali učešće sredstava za zdravstveno osiguranju u odnosu na bruto društveni proizvod 6,6. Znači, nedovoljno se izdvaja za zdravstvenu zaštitu.
Na kraju, u nekom obrazloženju ministra, Ministarstva, vezano za ovaj amandman, kaže se da su to iskustva savremenog sveta i da u svim zemljama savremenog sveta, razvijenim zemljama i zemljama u tranziciji, svuda ima participacije. Ne treba mi da gledamo uvek taj moderan, savremen i bogat svet. Ponavljam još jednom, u Americi 50 miliona ljudi nema zdravstvenu knjižicu, a od toga 30 miliona dece. Znači, sva ta iskustva nisu dobra, vezana za taj razvijeni svet.
Na kraju, malopre sam govorio o rezoluciji koju je neophodno doneti u Skupštini Srbiji, a vezano za privremeno puštanje predsednika Slobodana Miloševića, radi neophodnog lečenja. Samo mogu još jednom da podvučem da je tu inicijativu za dva dana potpisalo 25.000 građana. To je najbolji dokaz ispravnosti politike našeg predsednika Miloševića, koju je vodio tokom 90-tih godina.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, obratite pažnju, dva poslovnička obaveštenja, sa posledicama.

Prvo je obaveštenje da ćemo, po članu 85. stav 4, danas raditi do završetka one tačke koja bude na dnevnom redu u 18 časova. Po članu 62. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, Administrativni odbor Narodne skupštine dao je predlog da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red ove sednice tačka 6a – Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kostiću, sudiji Opštinskog suda u Paraćinu.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Za 122, protiv jedan, nije glasalo 10, od 133 poslanika.

Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na 6a. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O ODOBRAVANjU ODREĐIVANjA PRITVORA GORANU KOSTIĆU, SUDIJI OPŠTINSKOG SUDA U PARAĆINU

Za ovu tačku dnevnog reda primili ste Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kostiću, sudiji Opštinskog suda u Paraćinu, koji je podneo Administrativni odbor.

Podsećam vas da, prema članu 160. stav 3. a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto su svima poznate dužine vremena, molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redoslednom narodnih poslanika.

Saglasno članu 160. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Da li predstavnik predlagača, predsednik Administrativnog odbora želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto nije bilo prijavljenih govornika, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Pre nego što zaključim jedinstveni pretres, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres o Predlogu odluke, saglasno članu 162. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, određujem petak 25. novembar 2005. godine kao dan za glasanje.

Glasanju ćemo pristupiti odmah, u 15,46 časova.

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kostiću, sudiji Opštinskog suda u Paraćinu.

Za 127, protiv jedan, nije glasalo pet, od 133 poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o odobravanju određivanja pritvora Goranu Kostiću, sudiji Opštinskog suda u Paraćinu.

Zahvaljujem se svim prisutnim narodnim poslanicima na izuzetnoj odgovornosti u obavljanju svog posla. Hvala vam najlepše.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU (nastavak u pojedinostima)

Gospodin Paja Momčilov, replika.

Koleginice i kolege, javljam se na repliku povodom izlaganja mog uvaženog prethodnika iz SPS-a, da razjasnimo samo. Ne polemišem, nemam suprotne stavove, ali da bude potpuno jasno za šta se SRS zalaže. Mi apsolutno smatramo da primarna zdravstvena zaštita mora imati primat. Ne može biti ni ova situacija, gde imamo mnogo bolesnih, razlog da se više para izdvaja u Fondu za tercijarnu i sekundarnu zaštitu, jer to je protivno svim principima za koje se danas zalaže kako Evropa, tako i čitav svet. Pogotovo je neophodno da se to ispoštuje u zemljama koje nemaju dovoljno materijalnih sredstava. Na tome se insistira.
Da se samo podsetimo, mi smo članica Svetske zdravstvene organizacije. Kao članica te Svetske zdravstvene organizacije, gde nam je jedno vreme bilo zamrznuto članstvo, to i sami znate zbog čega, mi smo bili dužni da donesemo dokument o ciljevima i merama zdravstvene politike u skladu sa dokumentom "Zdravlje za sve u 21. veku". To Srbija nije uradila. Veliko je pitanje zašto to Srbija nije uradila. Pošto to nije uradila, donela ciljeve, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i UN, onda se mi nalazimo u ovakvoj situaciji u kojoj se nalazimo.
Kao velika novina u predlogu ministarstva, kada se govori o drugim zakonima, govori se o ostvarivanju zdravstvene zaštite na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. To nije sporno. Međutim, cilj ovakve podele bi trebalo da bude ne ovakva raspodela sredstava, nego efikasni sistem gde se najveći deo potreba ostvaruje na primarnom nivou i najveći deo para se daje. Da smo mi postupili prema postulatima za koje se zalaže čitav svet i Svetska zdravstvena organizacija i da smo ispoštovali član 15, ja ga neću citirati da ne zamaram većinu koju ovo ne zanima, onda smo mi bili dužni da definišemo prvenstveno preventivne mere na primarnom nivou zdravstvene zaštite i da ispoštujemo, da odradimo prvo promotivne mere za promociju zdravlja. To je početak, alfa i omega svake dobre i osmišljene reforme.
Prema tome, ja samo skrećem pažnju, ovo je stvarno nedopustivo da vlada ovakav nered u sali i nezainteresovanost. Ja ne zameram kolegama koje ovo ne interesuje, to je njihovo pravo, zameram predsedavajućem što ne uspostavlja red u sali, mada je dužan to i ima sve mehanizme preko Poslovnika u svojim rukama.
Znači, da budemo jasni, SRS smatra da reteralni sistem nije dobro urađen, da primarna zdravstvena zaštita nije dobro urađena, da ovo mora da se donese na drugačiji način.
A jedan od razloga što se to dogodilo je što nismo uradili osnovni zadatak koji nam je dat od Svetske zdravstvene organizacije - da donesemo svoju politiku i mere u skladu sa dokumentom koji sam citirao.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira na to što je žamor u sali, vi znate da imam dugogodišnje poslaničko iskustvo i u nameri da uvek kažem ono što hoću i poručim javnosti ne može da me dekoncentriše ni situacija kada mnoge kolege stoje izvan svojih klupa ili fino ćaskaju o temama koje nemaju veze sa ovim.
Sa participacijom treba biti veoma oprezan, gospodine ministre, zbog toga što je ona, baš kao i mnoge druge pošasti novog doba posle petooktobarskog puča, revolucije kako ste vi to nazvali, izazvala uznemirenje kod javnosti i nesigurnost ne samo za našu najstariju populaciju, nego za ljude koji svakog dana imaju probleme. To mogu da budu mladi ljudi, to može da bude običan rutinski pregled.
Ja ću vam sada to dati kroz nekoliko primera. Dakle, mi kao stranka ne sporimo, o čemu je gospodin Paja Momčilov govorio, da je primarna zdravstvena zaštita nešto na čemu bi država morala mnogo više da radi, ali ako govorite o primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a to valjda podrazumeva jedan novčani okvir, jednu konstrukciju iz izdvajanja svakog pojedinca, od poljoprivrednika, preko radnika, do profesora univerziteta, on onda zna, a znate i vi kao ministar, šta je to na listi primarnih usluga od strane lekara za šta bi trebalo da imate apsolutnu pogodnost u tom smislu da ne čekate na red, da ne morate to da plaćate i da te cene ne budu astronomske.
Naime, radi se o tome, gospodine ministre, da su se cene pojedinih participacija povećavale, bolje reći divljale, kao čak jednostranim aktom direktora bolničkog centra u Kragujevcu i mnogo više nego u Beogradu i u drugim krajevima Srbije. Ja ispred sebe imam jedan zaista poražavajući epilog slučaja pacijenta, zbog toga što je gospodin koji je zatražio pomoć u Kliničko-bolničkom centru u Kragujevcu preminuo, a u primarnoj, odnosno u sekundarnoj zaštiti zdravstvenoj, tražeći da mu se pomogne i da se dovede do stanja da mu se kroz sve pre toga urađene analize uradi operacija, on je, nažalost preminuo je pre mesec i po dana, platio. On je iz veoma siromašne porodice, kao što je većina porodica u Srbiji. Platio je 100 dinara, pa 320 dinara, pa 1.000 dinara, pa 450 dinara, pa 10 dinara, zatim ponovo 450 dinara, 450, 510 dinara, 450, 600 dinara, 120 dinara, 2.000 dinara i to sve u trenutku gospodine ministre, ovo su sve razne participacije, da vam sada ne čitam šta pojedinačno od ovoga koliko košta, dok je čekao, a bio je u bolnici, da mu se izvrši operacija.
On kao pacijent koji je dobio mogućnost da boravi u kragujevačkom kliničkom centru za ovo nikako nije mogao iz stanja u kojem je bio, iz bolničkog kreveta, da plati jedan jedini dinar. Njegovo je da ima pidžamu, ako mu ne daju onu bolničku, da ima papuče, da mu neko eventualno od prijatelja, od rodbine u vremenu za posetu donese sok ili nešto što mu treba; on ne treba da ima, dok je u bolnici, novac kod sebe. Ovo je čista pljačka i otimačina, a ovde nažalost sa tragičnim ishodom, jer on nije dočekao da mu se izvrši operacija.
Ja sam vam i danas rekla, mi ne tražimo da država nekim čarobnim štapićem mnogo više i ne znam koliko, na stotine milijardi evra stvori za zdravstvenu zaštitu, ali mnogo je načina i metoda, videli ste, u budžetskoj projekciji kako bi mogao dodatno da se dopuni fond. Mnogo je načina da se snižavanjem tih cena usluga stvori mogućnost da ljudi, oni koji sede i čekaju kod kuće šta će sa njima da bude, dođu i da izvrše preglede.
Znate kako razmišljaju ljudi? Na sve promene koje imaju u organizmu, a nažalost danas je bilans takav, a to kažu i vaše kolege internisti, a pre svega kardiolozi da od infarkta ili angine pektoris danas boluju ljudi koji su 1962, 1963. godište, pomisle da odu i da izvrše kompletan pregled, moraju da krenu od laboratorije. Laboratorijski nalaz, to je primarna zdravstvena zaštita, košta najmanje 860 dinara. Onda mora da ide na ultrazvuk srca, pa ne daj bože da se ustanovi da je to srčano oboljenje poprimilo neke veće dimenzije, pa da mora da mu se uradi, evo i mi to sada imamo u Kragujevcu, koronarografija, pa da ne može da dođe na red... A u mnogim gradovima Srbije što pacijenti i oni iz unutrašnjosti, kojima je daleko i Niš, i Kragujevac, i Beograd, i Kamenica i Novi Sad, oni sede i čekaju. Ako ne sede i ne čekaju, jer znaju da im život visi o koncu, onda to debelo plaćaju. Ko zna kolika je ta cena i kakve se sve mahinacije rade da bi tako kritičan bolesnik dobio mesto u bolnici, da bi mu se uradila koronarografija i da bi mu se izvršila neka možda na izgled rutinska operacija.
Zbog toga i zbog toga što smo mi najoštrije kritikovali propisivanje participacija za sve, sa cenama koje su neizvesne u budućoj tekućoj godini, budžetskoj godini, jer se ona nikada nije obazirala ni na stopu inflacije, imali smo slučaj kao kod administrativnih taksi, odjednom se nešto poveća, udvostruči, utrostruči, i kako će onda građanin da ima osnovnu zdravstvenu sigurnost i da zna da Vlada neće da ide još korak dalje i da propisuje tako visok nivo participacije.
Ljudi su zaista u teškoj situaciji, vi to treba da znate i da pratite, i vi i vaše ministarstvo, sve ove bolesti novog doba, bolesti koje satiru mlade ljude, ljude u najboljim godinama.
Sa druge strane, odvlače ih od toga da zatraže primarnu, pa sekundarnu zdravstvenu zaštitu, a onda da idu i na operaciju, zato što znaju da za to nemaju novac, prepuštaju se slučaju i gledaju u Boga da im pomogne nekako.
Prema tome, mi smatramo da sa tim mora da se bude veoma oprezan i da građani zbog toga što su tako siromašni nemaju mogućnost ovako visoke cene da plate. Kasnije ćemo da govorimo, profesor Poskurica i naša poslanička grupa, o onim cenama koje važe u kragujevačkom Kliničkom centru, koje su svakako mnogo odmakle od pojedinih kliničkih centara u Srbiji.

Po Poslovniku, izvolite, gospodine Aligrudiću.

Javio sam se po Poslovniku zato što je opet povređeno dostojanstvo ovog doma. To je član 104. na koji ukazujem, ali nemojte misliti da to ima ikakve veze sa prethodnim govornicima. Dostojanstvo ovog doma se ponovo vređa sa strane, bočnim udarcima van ovog doma, pokušajem da se putem novca utiče na politiku ove države i na politiku institucija ove države, kako onih koje je narod birao, tako i onih koji proističu iz ovog doma.
Dakle, ponovo Bogoljub Karić jaše. Ponovo imamo situaciju koju smo imali pre nekoliko meseci, to se valjda uvek dešava kada ta individua, njegova rodbina, prijatelji, čije prijateljstvo kupuje novcem, procene da postoji mogućnost da se napravi haos u ovoj državi, da se ugrozi rad institucija sistema i da posledično budu dovedene u pitanje najvažnije stvari za koje se ogromna većina u ovom parlamentu zalaže kao što je naša bitka za očuvanje Kosova i Metohije.
Prema tome, onaj koji pokušava da bočnim udarcima ugrozi rad parlamenta tako što misli da je ovo politička berza, a ne Narodna skupština i da se narodni poslanici mogu kupovati kao roba, a valjda je doba robovlasništva prošlo... Ako se na taj način može raditi, onda je svršeno sa parlamentarnom demokratijom u Srbiji. Ako završimo sa parlamentarnom demokratijom u Srbiji završili smo sa Srbijom kao državom, jer je parlamentarna demokratija jedina odbrana svega onoga što nam je sveto u ovom trenutku. Mi bolje oružje od toga nemamo. Ko pokuša da napadne i ugrozi ustavni poredak, institucije ove države na taj način, taj na sebe preuzima odgovornost rušenja svega što nam je sveto i ugrožavanja interesa našeg potomstva na ovom prostoru.
Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici, da se oštro tome suprotstavimo. Kako mi znamo da je do ovoga došlo? Prosto tako što imamo informacije od narodnih poslanika koji su kontaktirani. Gospodin Karić, njegova braća, bliža rodbina i dragi im prijatelji, čije prijateljstvo zasnivaju na novcu, moraju da znaju da svaki kontakt koji ostvare ne može proći neprimećeno, da mi za njega znamo.
To su radili pre praznika i za vreme velike srpske slave Svetog Aranđela. Kako ih nije sramota da to čine? Zar oni ne znaju da će prvom prilikom kada se ti utisci saberu i kada podatke o tome dobijemo neko izaći za ovu govornicu i to reći? To je veoma važna stvar.
Dakle, mi ovo ne pričamo napamet. Kada bude dan za glasanje onda će se na glasanju videti ko su ti koji su poklekli, a ja se nadam da takvih nema, jer zajednička karakteristika svih tih ljudi od kojih smo dobili ovu informaciju jeste upravo da na to nisu pristali i to je ono što je njihova veličina, to je ono što je veličina ovog doma.
Molim i apelujem na sve narodne poslanike da štite ovu državu i da ne dozvole da bočni finansijski udarci raznoraznih političkih nikogovića u ovoj državi remete političku realnost koja može isključivo proisticati iz izbora i iz odluka ovog doma čiji je sastav određen izborima. Molim vas da se toga držimo i da na taj način štitimo državno jedinstvo po veoma važnim pitanjima.
Možemo biti i vlast i opozicija. Opozicija može da nastoji da ruši Vladu, to je njeno legitimno pravo. Vlada nastoji da objasni građanima šta radi, koliko god u tome uspeva i mi koji podržavamo Vladu koliko imamo prostora da to činimo, opozicija se trudi da dokaže da ne radimo dobro i to je ta demokratska kolotečina koja će ići svih narednih godina i decenija u ovoj državi, ako bude sreće, ali ako to neko pokuša da uradi tako što kupuje ljude u parlamentu, to moramo sprečiti svim silama. Mi ćemo na taj način, između ostalog, pokazati da smo odgovorni ljudi i da na pravi način zastupamo interese građana koji su nas birali, njihove i naše dece.

Hvala vam, gospodine Aligrudiću. Nisam shvatio da se odnosi na privatni život drugih lica, ali moja obaveza je, kao nekog ko predstavlja Narodnu skupštinu, da jasno i glasno još jednom kažem u trenutku kada smo malopre potvrdili visoku odgovornost, svi vi, ne znam ko pripada kojoj stranci baš svakog trenutka, to nije važno, svi ste ovde da radimo po zakonu i niko ne može da nas ucenjuje. Kada su narodni poslanici pozvani, kao što su malopre bili na zahtev da spreče nešto što ukazuje na korupciju, svi su se odazvali hitno, tako će i ubuduće. Niko ne može da interesima, novcem ili ucenom veruje da će narodni poslanici postupati mimo zakona.
Malopre sam dobio jedan neverovatan zahtev gde određeni broj ljudi predlaže zakonski predlog da mu se besplatno nešto podeli, tvrdi da ima pravo da mimo zakona hitno na dnevni red stave nešto, a o dnevnom redu odlučujete samo vi izjašnjavanjem uoči početka svake sednice, te su spremni da zbog toga preduzmu čitav niz mera destabilizacije zemlje da bi ucenili, jer je njih nekoliko stotina hiljada potpisalo da želi da nešto dobije besplatno, što je sve legitimno, te smatraju da Skupština mora mimo svih procedura i zakona da hitno o tome raspravlja.
Podsetili ste da je ova skupština glasovima svih odgovornih poslanika donela Rezoluciju koja rešava pitanje načina pregovora oko Kosova i Metohije, što je prioritet ove zemlje i ja vam se na tome zahvaljujem, a zamislite samo da milion građana sa nekog dela teritorije potpiše zahtev da želi da Skupština mimo svih zakonskih procedura hitno odluči da se liši nekog dela teritorije. Da li bismo mi popustili pod tim ucenama? Ni pred jednom ucenom ova skupština neće popustiti i moja je obaveza da u ime svih vas, predstavnika i pozicije i opozicije, branim pravo da je zakon isti za sve, da li je u pitanju pojedinačni interes ili interes stotina hiljada svejedno, zakon mora da bude isti za sve i hvala vam što smo u tome jedinstveni.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika gospodinu Aligrudiću.