Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi znate šta Srpska radikalna stranka misli o Bogoljubu Kariću i to nije nikakva tajna – sve najgore, i o toj političkoj stranci. Ovde se nameće nekoliko pitanja i nekoliko nelogičnosti o kojima želim da govorim i mislim da je vredno da sasluša gospodin Aligrudić.
Naime, prvo pitanje je da li je neko pokušavao da potkupi poslanika? Ako jeste, zašto nema sudskog postupka? Zašto se ne goni, pošto pretpostavljam da nisu male pare u pitanju, za krivično delo davanja mita? Zašto nemamo krivično delo korupcije ustanovljeno našim zakonom od 2002. godine? Zašto ne kažete ime i prezime tog kome je to urađeno, da li se to neko stidi da kaže da se to dogodilo ili je i tu taj neko drugi imao nekakvu ulogu?
Ja ovo što govorim, govorim potpuno logično i sasvim u skladu sa zakonom. Ne može neko to da radi i nije važno da li je Karić, Marić, Jarić, kako god hoćete, da se neko zove, zato što ima mnogo para, on je nas napao, potkupljuje nam poslanike, a mi nećemo da kažemo, to su časni ljudi koji su odbili, a ne smeju baš da izađu za govornicu i da to kažu. Složiće se svi u sali da i nije baš neka logika.
Ja ne sumnjam da tu ima istine. Ne sumnjam u to, zato što se nekima žuri zbog pada rejtinga i to žuri DS i Karić, logično, jer i jednima i drugima pada rejting i oni žure. Jer, mi sada više Tadića ne razumemo; prekjuče su rekli da su im jedino izborni važni, a danas u novinama vidim da neće izbore, ništa više ne shvatam šta se zbiva.
Još jedna stvar koja je vrlo važna za ovaj visoki dom, od ključnog značaja je: onoga ko je rešio da za novac uradi nešto mimo onoga što su mu bile ideje, mimo morala, mimo onoga što su odlučili građani Srbije na bilo koji način, nažalost, zahvaljujući odlukama Ustavnog suda, to ne možete da sprečite. Možete svojom političkom proklamacijom da iskažete svoj politički stav koji se tome suprotstavlja i to ste uradili.
Ništa mimo toga ne možemo da napravimo zato što će taj neko ko izađe da kaže – taj Toma Nikolić, koji se svakoga dana čuje sa Vojom Šešeljem i to po dva puta, ili ne znam taj Vučić, koji se čuje svakog dana sa njim, oni ne zastupaju baš najbolje Šešelja, nego ja koji ga nikada u životu nisam čuo telefonom, a video sam ga dva puta u životu, ja sam taj koji zastupa njegove interese. Šta da radite posle toga? Posle toga će vaše televizije...
Molim vas, hoćete li da me pustite da završim? Pobogu, odakle vam pravo da govorite?
Dakle, onda vaše televizije sačekuju, pa kažu – aha, jesi li video, oni tamo napustili Šešelja, ovaj bi da ga brani. Ovaj koji ga nikada u životu nije čuo, jer Voja se jedva seti koji je u pitanju kada mu kažemo.
To je isti slučaj i kod vas, to je isti slučaj i u drugim poslaničkim grupama. Zašto ne kažete ime i prezime? Mi kažemo ime i prezime, dakle, kome se šta desi ili kada se to već dogodi, nema velikih tajni, nema velike filozofije, neka izađu ti poslanici i neka kažu, ako je bilo pokušaja podmićivanja, neka se gone sudski. Onog trenutka kada mene neko pokuša da podmiti na takav način ja ću da izađem i da kažem da se to dogodilo. Mislim da je to nešto što je logično.
Što se tiče te priče, mi smo vam ukazivali u raspravi o Kosovu i Metohiji da se sprema nešto veoma opasno i ozbiljno. Ta priča o evro regijama, svako ima pravo da se zalaže za šta hoće, ali ta priča ide ka otcepljenju Kosova i Metohije. Još jednom da izrazim stav Srpske radikalne stranke po tom važnom pitanju, pošto vidim da Čović i Karić insistiraju na toj priči o evro regiji, a pomalo im se i Tadić približava, dobro, i njihov glavni zastupnik ovde, gospodin Omerović.
Dakle, suština je u sledećem. Nas interesuje da Kosovo i Metohija budu sastavni deo Srbije. Kakve će regije i šta će biti, o tome će građani naknadno da odlučuju, a o ovome su građani odlučili da je to sastavni deo Srbije. Dakle, ne oni koji su unapred prihvatili ponuđenu šoping listu i hoće na takav način da rade protiv naše zemlje, i to je mnogo važnije nego bilo šta drugo ovde.
Još nešto, imam pitanje za vas, gospodine Aligrudiću, kolika je plata višeg savetnika u "Mobtelu" Bogoljuba Karića? To vam je 234.000 evra, teško mi je da sračunam u dinarima, jer moj sin mnogo bolje računa, vrlo je talentovan za matematiku, meni je to teško da pomnožim i da izračunam. To je na mesečnom nivou, gospodine Aligrudiću. Zašto sam ovo rekao? Nisam ja kao neki ljudi zavidan, ima čovek pravo, nije zavist i pakost u pitanju, ako je to njegovo, a ja vas pitam ko je od državnih organa, ko je od vas, gospodine Aligrudiću, dozvolio da mesečno prima 120.000 evra od ovog državnog dela?
Koliko znam, predsednik Republike ima 1.300 evra platu, predsednik Vlade nešto slično, pa vas pitam ko je to dozvolio da bude 100 puta veće primanje od državnog dela, od para građana Srbije? Ko je za to kriv, odakle taj novac kojim će on da kupuje poslanike? Nije pao sa neba, nije ga štampao, nego odatle. Sprečite to.
Što se srpskih radikala tiče, mi smo protiv svakog vida korupcije, ali ona mora da bude jasna, transparentna i da se izađe pred lice javnosti. Što se tiče političke proklamacije, mi mislimo da je sramota za svakoga ko pokušava da kupi poslanika na svaki način, da je to velika, užasna sramota, da taj koji to uradi jedanput više nikada ne bi trebalo da dobije nijedan glas u Srbiji.
Zašto se mi ni ne uzbuđujemo toliko kada nam to urade, a nikako ne pokušavamo da to nekom drugom uradimo? Da li ste naišli nekada na slučaj da mi nekoga molimo da pređe u naš poslanički klub? Nema tog slučaja.
Završavam, gospodine predsedniče. Još jednom ću da vam ponovim, dakle, događaj iz 1994. godine. Tada je poslanik Narodne stranke Momir Vojvodić, istaknuti srpski književnik iz Crne Gore, izrazio želju kada je koalicija Narodna sloga, kada je Novak Kilibarda promenio veru, nacionalnost i sve, preko noći se setio čovek da više nije Srbin, pa je postao Crnogorac, i to onaj sledbenik "crvene Hrvatske" Savića Markovića Štedimlije, Sekule Drljevića, dakle, ustaškog pokreta. Tada Momir Vojvodić dolazi do Voje Šešelja i kaže – Vojo, ja sam Srbin i ne mogu da menjam ni veru ni narod kao Kilibarda, hoću da budem član poslaničke grupe SRS. Voja mu kaže – možeš Momire, i to je velika čast za SRS, ali podnesi ostavku, jer si izabran na listi Narodne stranke, odnosno Narodne sloge. Na sledećim izborima ja ti garantujem poslaničko mesto u Saveznoj skupštini tadašnjoj.
Gospodin Vojvodić nije to u tom trenutku prihvatio, nekoliko godina kasnije postao je član SRS, ali mi nikada nismo nikome uzeli mandat i to treba da se nauče svi, i oni koji su ranije uzimali kao ovi iz G17, i oni koji su ranije uzimali iz DS-a. Mene čudi da vi ne odgovarate na napade ovih iz DS-a i ne znam o čemu je tu reč i kakav je tu dogovor između vas u pitanju, kada oni kažu – pa tri mandata sporna, pa im sporan i Đoković, hteli su da vam ukradu, a vi im ne odgovarate – ljudi, vi ste lopovi, hteli ste da nam ukradete mandat, pobogu ljudi. Ćutite kao zaliveni, ja ne razumem o čemu je reč u ovoj zemlji.
Sada imaju pravo i na taj mandat koji je bio čovek na tuđoj listi. O čemu mi ovde da razgovaramo? Slažemo se sa tim, ali kada ovo sledeći put hoćete da kažete, izađite, recite imenom i prezimenom, izađite recite ko je, koliko, gde i na kojem mestu nudio, jer to su ozbiljna krivična dela. To su ozbiljna krivična dela i to nije više nešto gde treba građani Srbije da se zabavljaju.
Time bi se isključili, dakle, time bi se ekskulpirali oni za koje bi možda neko rekao da su jedva čekali da koketiraju sa bilo kim zbog pozicije u njihovim strankama ili ne.
Ja ne znam o kome vi sada konkretno govorite, niti hoću da nagađam. Nijedan od poslanika SRS-a nije obavestio da ga je bilo ko kontaktirao, rekao bih u poslednjih nekoliko meseci, ali u svakom slučaju tu pojavu smo imali ovde prilike da vidimo i ona je za najgoru osudu.
Vas molim da se u skladu sa zakonom ponašate i samo da nam odgovorite koji su to ljudi iz države, državnih organa koji su sebi dali za pravo da nekome odobre 120.000 evra mesečno platu, jer ja mislim da je to ključno pitanje.
Još jedanput, gospodine Aligrudiću, građani Srbije to sve vide i što se toga tiče, mislim da je to jedna od stvari koja ne treba da vas zabrinjava. Treba da vas zabrinjava kakvo je stanje u ekonomiji, šta ćemo oko Kosova i Metohije, šta ćemo sa velikim problemom u korupciji, kriminalom u Srbiji, a ovo je jedna od stvari koja se negativno odražava i na Karićev rejting i na rejting nekih drugih, jer ljudi ne vole one koji se na takav način bave Narodnom skupštinom i koji pokušavaju da je unize, da je unište na svaki način. Ova Narodna skupština postojaće posle svih nas. Postojaće Narodna skupština i posle nas, posle naše dece, posle naših unučića, postojaće Narodna skupština dok je Srbije.
Siguran sam da ćemo uspeti da ovakvim istupom svih poslaničkih grupa uredimo da svi imaju onakav stav kakav su srpski radikali imali od početka po tom pitanju. Kada to budemo uspeli da uredimo, onda ni loš Ustavni sud ili nepostojeći Ustavni sud, na čelu sa partijskim liderom Slobodanom Vučetićem, neće moći da uništi ni volju birača ni volju narodnih poslanika.

Hvala, gospodine Vučiću. Hvala svima na odgovornosti. Svakako, Skupština donosi zakone, ne može da se ucenjuje i zakoni moraju da se sprovode, ali Skupština nije nadležna za sprovođenje zakona.
Za repliku se javio narodni poslanik Smiljanić.

Poštovani poslanici, ja sam deo Koštuničine pristupne besede kada smo ga birali za premijera naučio napamet. Kada smo ga birali za premijera rekao je ovako – kada je u pitanju privatizacija, ona mora da bude pravedna, mora da bude u korist malih akcionara i u korist države. Sve nepravedne privatizacije ćemo preispitati. Ja sam mu verovao. Nažalost, ništa se nije promenilo.
U opštini Apatin, iako sam godinu dana zagovarao da Zakon o poljoprivrednom zemljištu promenimo, da uradimo ono što su uradili Slovenci, Hrvati, društveno zemljište pretvorili u državno i nema prodaje zemlje tajkunima, nažalost, kod nas je to nastavljeno. Doživeli smo u Apatinu da nam je jedan od najboljih kombinata u Vojvodini prodat.
Znate kako je prodat - pošto u tenderskoj komisiji ima tri člana, Skupština opštine nije bila za to da se proda, dvojica naših su otišli i onda je glas zamenika ministarke poljoprivrede glasao da se proda "Delti" naš poljoprivredni kombinat i prodat je. To je bio osnovni nosilac stabilnosti grada Apatina.
Druga situacija: imamo odmaralište na Silbi; na desetine advokata i predstavnika su dolazili da mi nude proviziju da prodam to naše odmaralište na Silbi, koje ima 13.000 kvadratnih metara i dva objekta od 300 ležajeva, ja to nisam hteo i tražio sam pravilnu procenu. Posle nekoliko meseci pojavljuje se država, u ime opštine Apatin prodaje Silbu. Direkcija za imovinu prodaje Silbu, naše odmaralište, prodaje ga u ime nas, za naš račun, bez naše saglasnosti.
Prema tome, molim vas nemojte očekivati da slušamo i da se ne usprotivimo daljem krčmljenju društvene imovine. Tvrdim Aligrudiću, kada se bude prodao EPS i NIS posao je završen. Prema tome, nemojte misliti da mi ne smemo da govorimo ništa protiv Vlade, jer nas je odmah Karić kupio. Ne možete krčmiti državnu imovinu, a da se jednostavno protivite mišljenju lokalne samouprave. Morate poštovati to mišljenje.
Apatin je bio tri godine na prvom mestu. Prema tome, nije borba samo nas koji podržavamo, koji treba da glasamo za sve što predložite.

Hvala, poslanici glasaju po svom uverenju. Reč ima gospodin Dačić, zatim gospodin Aligrudić, replika.
Ključno je ono o čemu smo govorili. Niko ne sme da ucenjuje, ni da proba da ucenjuje Narodnu skupštinu. Skupština donosi zakone. Radiće po zakonu, a nadležni moraju da zakone sprovode. Očekujem da će i vaša inicijativa vrlo brzo doći na dnevni red da se donese zakon o poljoprivrednom zemljištu i za to vam stojimo svi na raspolaganju.

Mislim da je ovde centralno pitanje ono što smo se dogovorili na sastanku šefova poslaničkih klubova kod vas, gospodine predsedniče, a to je da pokrenemo inicijativu da se spreči berza poslanika posle parlamentarnih izbora.
Mi smo danas, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, suočeni sa jednim velikim fenomenom, koji je naravno u svetu veoma moguć, ali veoma redak, jer bi se svaki poslanik i odbornik koji bi se na to usudio našao na stubu srama. Kod nas je postalo normalno da poslanici menjaju političke partije i da se to radi brzinom kazaljke na satu. To se čini i u republičkom parlamentu, a još više na nivou skupština opština, na nivou gradova itd.
Najvažnije je da se spreči krađa i otimanje izborne volje građana.
Očigledno je da se danas može uticati na poslanike zbog famozne odluke Ustavnog suda iz DOS-ovog vremena da mandat pripada poslanicima, a ne političkim strankama koje su učestvovale na izborima. Ustav Srbije tako ne kaže. Ustav Srbije kaže da poslanik ima pravo na sopstveno mišljenje, ali to ne znači da poslanik ima pravo da menja političku partiju posle završetka izbora, a naročito da ima pravo da formira druge poslaničke klubove.
Podsetio bih vas da je Branislav Ivković upravo u ovoj sali Narodne skupštine formirao svoju političku partiju i svoj poslanički klub zato što su mu omogućili oni koji su tada bili na vlasti, jer je to bilo potrebno radi održanja vlasti.
Mi imamo jedan politički fenomen, a to je da ljudi danas u Srbiji uopšte ne moraju da učestvuju na izborima, a da formiraju Vladu. Danas je teoretski moguće da onaj ko ima para ili nekog drugog uticaja jednostavno formira vladu u Srbiji nezavisno od političkih partija. Opravdanja se uvek mogu naći.
Imate situaciju sličnu kao i kod nekih drugih stranaka da se, na primer, stranka Bogoljuba Karića predstavlja da više voli Slobodana Miloševića od SPS-a. Podsetio bih građane, pa i one koji imaju dileme ili su zaboravili, da je u vreme hapšenja tog istog Slobodana Miloševića išao direktan prenos na BK televiziji sa kajronom "Poslednji čin".
Zašto su potrebni glasovi? Potrebni su glasovi u parlamentu, potrebni su glasovi na izborima, naravno ne zato da bi se srušila Vlada. Nije bitno da li će se Vlada srušiti ili ne, ali je bitno da bi se sačuvao sopstveni profit, sopstveni imetak i sramotno je da se u svemu tome učestvuje. Razumem da neko promeni politički stav, ali ne razumem da je politički stav ekonomska kategorija.
U svakom slučaju, još jednom, da ne bismo sada sumnjali u svakoga, ima vremena kada će se sve to najbolje videti, mislim da treba da učinimo sve što možemo na zakonskoj regulativi da se to spreči. Ono što je dozvoljeno zakonom i praskom Ustavnog suda Srbije se zloupotrebljava na najgori mogući način. Svedoci smo da se, naročito uoči važnih političkih odluka, kao što je usvajanje budžeta, rebalansa budžeta ili donošenja važnih političkih zakona, ide na to da se formiraju neki novi poslanički klubovi ili, ono što je još modernije, da se izdvajaju kao neki nezavisni poslanici itd. Argumentacije su različite, ali su svuda iste i svode se na isto.
Ovde nije reč o tome da li će neko glasati za Vladu ili ne. Reč je o tome da li će poslanici raditi u interesu građana, u interesu političke partije koja ih je predložila ili u interesu onih koji su u određenom momentu spremni da to svrstaju u ekonomsku kategoriju.
Siguran sam da će svi poslanici, a naročito poslanici SPS-a koji imaju dovoljno negativnog iskustva vezano za prošli mandat republičkog parlamenta, učiniti onako kako smo i do sada činili, a to znači da ćemo glasati onako kakav je interes građana Srbije i naravno kakvi su stavovi SPS-a.
Predsednika molim da taj naš dogovor koji smo imali što pre operacionalizujemo; promena izbornog zakona je rešenje za sve ovo. Ne znam zašto čekamo ili svi zajedno hoćemo da učestvujemo u berzi poslanika. Moramo sprečiti da ovo postane berza, inače građani nemaju potrebe da učestvuju na izborima. Izbori će biti farsa. Na izborima se odlučuje ko vlada Srbijom u ime tih građana. Mi onda na izborima varamo te građane, jer posle nekoliko dana kažemo da više ne podržavamo stranke na čijoj smo bili listi, jer ta stranka je iznela neke svoje izvorne principe i zalažemo se za neke druge političke stranke koje možda u to vreme nisu ni postojale. Da su te stranke vredele, da su te stranke imale svoju političku moć, sigurno bi učestvovale na izborima. Izbori se ne dešavaju u Skupštini. Građani biraju i niko ovde nema pravo da menja izbornu volju građana.
Zato predsedniče, molim vas, sve političke stranke ovde, vlast i opoziciju, jer tada je i Demokratska stranka učestvovala na tom sastanku i svi zajedno smo zaključili da je neophodno stvoriti zakonsku regulativu koja bi sprečila otimanje i krađu poslaničkih mandata, odnosno prevaru građana koji posle izbora doživljavaju to da odbornici i poslanici prelaze u različite političke opcije. Hvala vam.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Aligrudiću, pa Albijanić. Izvolite. Lično prozivanje.

Jeste. Dakle, poštovani gospodine Smiljaniću, nije trebalo nijednog trenutka da pomislite da je ono što sam govorio javljajući se povodom povrede Poslovnika bilo upućeno kao zamerka političkom stavu koji bilo ko od nas ovde može da ima i koji može zauzeti, prema svom nahođenju, u odnosu na temu o kojoj govori ili u odnosu na ono što može biti predmet rada ovog doma. Prema tome, nijednog trenutka na to nismo ni mislili.
Reagovao sam, kao što sam na samom početku rekao, u odnosu na informacije koje imamo i šta se dešava van ovog doma, dakle, kako neko pokušava van ovog doma da utiče na ljude. A da to nije tek tako i da to nisu paušalne ocene, kada sam već bio prozvan da govorim i o konkretnim stvarima, govori i ono što imamo za činjenicu, a kada god smo reagovali na ovaj način pokazalo se narednih dana da je to bilo tačno, čak i kada nije došlo do realizacije onoga čemu je pomenuti gospodin Karić i njegova družina težila. Onda su se i ti ljudi koji su kontaktirani oprezno, ali lagano, narednih dana javljali i otkrivali šta se dogodilo i to je javnosti poznato, bar kada je reč o onim ljudima o kojima smo ranije govorili.
Kada to nije bio slučaj i ti ljudi su se otkrili tako što se to pokazalo u samom radu Narodne skupštine na eksplicitan i jasan način.
Podsetiću vas da je SDP sa svoja dva poslanika u ovom parlamentu otvoreno prišao Bogoljubu Kariću u koaliciji i da je gospodin Bogoljub Karić otvoreno govorio u medijima, Dragomir, Bogoljub, cela ekipa, otvoreno su govorili u medijima da je prirodno i normalno da im ljudi prilaze i da to očekuju od članova poslaničkih grupa svih političkih stranaka u parlamentu.
Dakle, mi smo ovde govorili o argumentaciji koja počiva na činjenicama koje su nesporne, na priznanju onih koji to čine i na hvali da je to dobro za državu. Nismo mi govorili o tome da li neko na ovaj način utiče na političke stavove pojedinih ljudi u ovom parlamentu, to je potpuno van diskusije. Tu se razumemo.
Što se tiče imena, naravno da je dobro i da je logično postaviti pitanje ko je to bio u datom trenutku, ali podsetiću vas da se tu radi o krivičnom delu. Ako je to u pitanju, slažem se sa onima koji su pre toga govorili, slažem se s tim da time treba da se pozabave nadležni državni organi, a oni će se pozabaviti. A oni koji budu bili zabavljeni time, i rado će se zabaviti, prema tome, moguće je da će se naći iza rešetaka sutradan. Prema tome, to su te stvari.
Naravno, onaj koji je prozvan, on će reagovati na ova dva različita načina o kojima sam danas govorio. Logički jeste to na mestu takoreći, ali vi vrlo dobro znate i praksa je pokazala da su se sve stvari vrlo brzo otkrile i da nijednom nisam do sada uzalud i džaba izlazio za ovu govornicu. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, gospodine Albijaniću. Molim vas, pomenuta je stranka, pobogu, u izlaganju prethodnog govornika, a posle toga gospodin Vučić, koji je takođe lično pomenut.
Budite ljubazni, zato je obaveza predsednika da čuje i da reaguje, razumem potpuno, moramo da vodimo računa, po Poslovniku, to je zakon za ovu skupštinu. Poslanici takođe, jer su birani da donose zakone i da utiču na zakone, zastupaju interese svojih političkih stranaka, ali svakako glasaju shodno onome što su građani kada su ih birali, ali glasaju i svesni su da postoje različita glasanja i različite odgovornosti.
Ovde je reč o samopoštovanju, a posao predsednika je da poštuje dogovore koje su predstavnici naroda postigli i da insistira da se radi uvek po zakonu i u ovom slučaju i po Poslovniku i da na taj način brani Narodnu skupštinu, što upravo i radim. Zadovoljni ste, gospodine Periću? Hvala.
Izvolite, gospodine Albijaniću.

Gospodine predsedniče, javio sam se za reč zarad dostojanstva Narodne skupštine, a istovremeno da podržim Miloša Aligrudića i šefove poslaničkih grupa za sve što su rekli za ovom govornicom, a da podignu dostojanstvo Narodne skupštine. Imali smo priliku i na sastanku i posle sastanka da izjavljujemo određene stvari, ali taj kupoprodajni odnos se dogodio ili se bar desio transfer kod Karića posle najava u novinama o kupoprodaji narodnih poslanika.
Ova skupština ima pravo da ne učestvuje u takvom političkom blatištu i da kaže svoj stav. Ne pristajemo na tako nešto. Ova skupština je podigla i dostojanstvo i način rada i na tome ćemo raditi i dalje. Jesmo se dogovorili da se donesu izmene i dopune zakona i taj stav treba podržati. Dakle, nećemo mi da pristanemo na takav način i to je suština, jer ovde imamo pravo da iskažemo javno ono što međusobno prepričavamo, ono što se međusobno čuje i u tom smislu mislim da i ovaj glas koji će sutra biti prenet u štampi ima svoj smisao i svoje značenje.
Ono što je važno i pomenuto je da treba da deluju nadležni državni organi. Naravno, ako se radi o kupovini, o mitu, korupciji, policija mora po zakonu da deluje i da hapsi i da ti koji tako nešto čine pred sudom odgovaraju. To je naš glas da pozivamo nadležne državne organe da tako i rade. Tada sam izjavio da se nadam da u ovoj skupštini nema više nečasnih poslanika koji će tako nešto uraditi. I dalje verujem da više nema nečasnih poslanika i mislim da izjave šefova poslaničkih grupa, da osećaj narodnih poslanika u ovom trenutku to i govore. Hvala.

Hvala vama, gospodine Albijaniću, i svima vama koji podržavate ovo osnovno pravilo, jer ste vi na svojoj koži, i radite i danju i noću, i subotom i nedeljom i zastupate različite političke stavove da biste uticali na zakone, ali, molim vas, zato ste i izglasali toliko zakona da nadležni organi moraju da postupaju u skladu sa zakonom.
Izvolite, repliku ste tražili, gospodine Vučiću. Pomenuti ste lično od strane gospodina Aligrudića. Izvolite.