PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2005.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

25.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

OBRAĆANJA

Milomir Dunjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, juče je jedan od poslanika iz ove grupe rekao otprilike da poslanici SRS podnose na sve zakone amandmane, a piše - briše se. Ako je tako, dame i gospodo narodni poslanici, mi želimo samo da damo naš doprinos ako možemo da poboljšamo ovaj zakon.
Gospodin ministar na jednom Odboru za zdravlje, kome ja pripadam, reče - vi srpski radikali nećete da glasate u načelu za zakon, a hoćete da dajete amandmane, ja vas ne razumem. Gospodine ministre, upravo zato što znamo da će ovaj zakon verovatno voljom većine biti izglasan mi sigurno nećemo glasati za njega, ali pokušavamo da damo naš doprinos, koliko hoćete da pristanete na to.
Podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na nadnaslov i na član 57. koji je skoro istovetan kao amandman mog cenjenog kolege gospodina Cvetanovića. Ne bih da se ponavljam u tom delu. Jednostavno smatramo da lista čekanja bilo gde nije dobra, pa čak ni čekanje za ugalj, što se događa u mom selu. Uvek se koriste privilegije, korupcija i mito.
Smatramo, bez obzira na mišljenje drugih kolega, da bi ova lista čekanja verovatno trebalo da sačeka neko drugo vreme, neko bolje vreme, a da sada, gospodine ministre, treba da uvažite ove naše amandmane i ukinete listu čekanja. Ko zna da možda sutra neće neki Karić doći i otkupiti tu listu čekanja. Ako ima pare može i to da uradi, a onaj ko nema to, ko neće da priđe njegovoj stranci verovatno će dočekati na onom drugom svetu.
Gospodine ministre, za stanje u zdravstvu vi ste delimično krivi od 5. oktobra naovamo, a evo zašto. Vaši krizni štabovi uništili su možda najbolje direktore koje smo imali. Doduše, nisu bili članovi vaše stranke, ali ste vi doveli neke druge direktore. Ne kažem da oni nisu stručnjaci, naprotiv, ali nisu sigurno dobri direktori.
Šta bih vas zamolio, gospodine ministre, da povedete računa, a vi to možete. Znate koliko godina traju naše studije, koliko godina traju naša usavršavanja, specijalizacije i da ne kažem šta sve još, ali jedan specijalista sa 10-15 godina staža, sa 40 ili 50 pacijenata u proseku dnevno, ima platu 375 evra, a jedan lekar opšte medicine negde oko 280. Zar vam se ne čini, gospodine ministre, da je to početak korupcije? Te naše kolege imaju decu, želeli bi možda da ih pošalju na zimovanje bar do Kopaonika ili do Tare, ali ne mogu. Možda je to kada se čovek polakomi, kada mu neko ponudi, vidi neki evro, tako počinje i tako se nastavlja. Dakle, to je možda prvi deo gde nastaje i gde počinje korupcija u zdravstvu.
Nije ni čudo što nam u zadnje vreme rejting opada, povika na lekare, a ja tvrdim da su preko 85% lekara časni i pošteni ljudi. Govorim možda i u svoje ime, u ime svojih kolega, u ime mnogih drugih koji ne pripadaju našoj stranci. Znam, ali eto, možda je to jedan od glavnih razloga.
Razmislite u Vladi, u Ministarstvu. Ako gospodin Dinkić kaže da imamo toliko suficita u budžetu, onda neka izdvoji pare i da počnemo nešto da radimo u zdravstvu.
Nisu, ministre, u zdravstvu samo zgrade, krečenje zgrada ili oprema. Organizacija znači mnogo više. Ako vam kažem da mi u mom regionu, a bili ste pre mesec dana, imamo jedan Skadar na Bojani, znate o čemu je reč, Gradska bolnica u Zrenjaninu sa osam spratova, doduše, niste je vi započeli, i evo 12 godina plaćamo samodoprinos i ne mogu više da ubedim... I moram da priznam, da sam neki predsednik opštine, ne mogu da ubedim ljude da krenu da plaćaju samodoprinos, pogotovo, možda je žalosno što tako pričam, što je to izvikano, ne znam zbog čega. Vi ste zabranili neke upute za Beograd, za VMA, jednostavno fond iz Zrenjanina nam ne daje upute i ljudi idu i plaćaju iz sopstvenog džepa.
Nešto bih hteo da vam kažem, gospodine ministre, u vezi sa javnim nabavkama. Mislim da tu nešto škripi, možda vi niste krivi za to. To je Republički zavod za zdravstveno osiguranje i počeću... Kolega Momčilov je pre podne počeo o novim lekarskim receptima. Dakle, još kada sam ja radio u zdravstvu dobili smo recepte juna 2002. godine, sa serijskim brojem, sa oznakom filijale, informatički vrlo dobro pratio propisivanje lekova...
Naime, na nekoj sednici koja je održana u Republičkom zavodu iznenada popunjava se neka tačka za nove recepte. Do tada su recepti izrađivani u nekoj drugoj firmi, tačnije "Stilosu", koštali su 0,23 dinara. Ovi novi recepti koji su sada izašli koštaju u Zavodu za novčanice 0,55 dinara. Verovatno to znate. To je ogromna razlika, oko 16,5 miliona, a zna se da treba da se odštampa oko 50 miliona recepata. Tu povedite malo računa.
Drugo, kažu da će da se uvedu nove zdravstvene knjižice i obrasci, prijave i odjave za osiguranje, da bi ista ustanova po visokim cenama štampala te iste papire. Konačno, postavlja se pitanje zašto se štampa nova zdravstvena knjižica, kada ste i sami rekli da će uskoro ionako morati da se uvedu zdravstveni magneti tzv. smart kartica. Zahvaljujem vam se.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Dunjiću. Javio se prvo gospodin Krasić. Ima još pet minuta po ovom amandmanu, dogovorite se, meni je svejedno.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Bez namere da kvarim ovu lekarsku raspravu povodom njihovog zakona, iskoristiću priliku da povodom ovog amandmana na član 57. ukažem na neke fundamentalne greške ovog koncepta da se sa dva zakona uredi ova materija. Vi ste kao ustavni osnov za ove zakone  pronašli nešto u članu 82. Ustava Republike Srbije, a pri tom ste zaboravili na verovatno dve ili tri odredbe koje regulišu ljudska prava.
Formalno-pravno vi ste ova dva teksta mogli da smestite u jedan zakon o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti, a mogli ste da razdvojite i u dva odvojena zakona, međutim, vi ste napravili grešku kada ste ovu materiju cepali na dva dela.
Da vam sada malo ukažem gde ste pogrešili i zbog čega ste indukovali ovakve rasprave. Član 1. zakona o zdravstvenom osiguranju, pa ste tu pripisali sadržinu ovog zakona - prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja zaposlenih, organizacija i finansiranje obaveznog zdravstvenog osiguranja i druga pitanja od značaja za zdravstveni sistem.
Onda pređite na zakon o zdravstvenoj zaštiti. Opet u članu 1, gde govorite o sadržini i predmetu tog zakona, vi imate prava i obaveze pacijenata. Znači, ovde je osiguranik došao u poziciju da je pacijent; ako je osiguranik nešto objektivno, pacijent je ovde nešto konkretno.
Ako hoćete da pustite ministra, ja vrlo razgovetno pričam, mene svi shvate uvek, zato što vrlo dobro baratam ovim stvarima.
Znači, kod zdravstvene zaštite osiguranik je postao pacijent. On je došao kod doktora, obratio se sa nekim zahtevom i ako se obratio sa nekim zahtevom on verovatno kao pacijent ima neka prava. Vidite, gospodine ministre, ovi koji su vam pisali zakon, rimsko pet u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, napisali su – ljudska prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti i prava pacijenata. Prava pacijenta su ljudska prava, da znate.
Svaki građanin ima pravo na zdravstvenu zaštitu i ja vas samo podsećam na one odredbe koje se tiču zdravstvenog osiguranja i verovatno značajna su pitanja ovog tehničkog aspekta zdravstvene zaštite, a to je obaveza poslodavca i zaposlenog da ulaže sredstva, kao i prava majki, trudnica, dece i starih lica na odgovarajuću zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda.
Kada se to sve stavi u neki kontekst, onda vaša lista čekanja ne može biti pravo osiguranika po osnovu zdravstvenog osiguranja, nego pravo pacijenta, jer pacijent je onaj osiguranik koji je došao kod doktora, pa je doktor konstatovao da je nastupila situacija da ima ovih uslova da se radi o određenoj vrsti zdravstvene usluge koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog osiguranja, pa postoji navalica, pa ne postoje kapaciteti, pa mora da se pravi neka lista.
Pobrkali ste prava iz zdravstvenog osiguranja i prava osiguranika. Ja sam vam uzeo samo jedan primer. Budite uvereni da vam oba zakona vrve od tih neprincipijelnih rešenja. Ovo je neuspeli miks. Dakle, ako ste prevodili nešto iz inostranstva, onda ste pogrešili. To je jedna stvar.
Drugo, ovo je tehnički aspekt pružanja zdravstvene zaštite, dakle, lista čekanja, a ne pravo iz zdravstvenog osiguranja, i koje je to pravo kako mi vi kažete u zdravstvenom osiguranju – vi se osigurajte, pa ćete da čekate. Nema tog prava.
Gospodine ministre, osnovni problem našeg zdravstvenog osiguranja (znači, ne idem na zdravstvenu zaštitu, nego idem na zdravstveno osiguranje) nije od juče, taj problem je odavno.
Dakle, to je što vi ni ovim ni nekim drugim zakonom ne rešavate jednu vrlo karakterističnu situaciju da čovek 35 godina radi, maltene niko ga ne pita da li želi da ulaže, već se po automatizmu Ustava i zakona njemu obustavlja i njegov poslodavac na osnovicu, što čini njegova zarada, plaća, odvaja u zdravstveno osiguranje i on sa 35 godina radnog staža prvi put u životu ode kod doktora i naiđe na galimatijas ove vaše razmirice koja danima traje.
Kako vi, ne konkretno vi, nego vi iz zdravstva Srbije, možete čoveku sa 65 godina i 35 godina staža koji je prvi put došao kod doktora zato što su godine i nešto drugo učinile da je u tom trenutku oboleo da kažete – znate, morate da platite participaciju. On će da vam postavi pitanje – molim vas, gospodine, pa 35 godina se odvaja od mene, mojim parama ste školovani, mojim parama su napravljene zdravstvene ustanove, šta ja to treba da platim još? Ja nikada u životu nisam potrošio u zdravstvu nijedan cvonjak običan, a vi meni...
(Predsednik: Vreme.)
Predsedniče, molim vas da me pogrešno ne shvatite...
(Predsednik: U redu je, gospodine Krasiću, samo vam ukazujem da je prošlo i da vam dozvoljavam, naravno, na osnovu važnosti koju ste istakli.)
Ovo možda potraje još pet ili šest minuta, ali ja nemam nameru da budem prepotentan, jer ja nisam zdravstveni radnik. Ne znam ja te stvari kako se ko leči i zašto se leči.
(Predsednik: Svakako, svi smo mi pacijenti, pre svega.)
Moram da kažem nešto sa gledišta Ustava i sa gledišta jedne činjenice da sam taj socijalni program Srpske radikalne stranke pisao, pa sam morao da gledam i taj deo zdravstvenog osiguranja i da nalazim neka uporedna iskustva iz Francuske, Amerike, Nemačke, taj kajzerov i ovaj francuski sa ličnim kartonom itd. U ovom vašem sistemu koji vi održavate, vi samo pokušavate da poboljšate nešto što postoji već odavno kod nas.
Pazite, pokušavate da ga poboljšate, ali ja vam kažem – na početku 21. veka taj sistem je nepopravljiv. Dakle, sve države su shvatile da je taj sistem nepopravljiv. Francuska je još pre 20 godina krenula sa ličnim kartonom osiguranika. Dakle, upravo zbog ovoga, ako ste, a sada smo svi za tržišnu ekonomiju, nema tržišne ekonomije ako privatna svojina nije svetinja. To će da deluje nelečenim komunistima i ovima koji pripadaju socijalističkoj internacionali, ovoj firmi u žutom, i onoj njihovoj rezervnoj firmi braće Karić, njima će delovati to nelogično, oni će da koriste to radi neke demagogije i protiv vas i protiv države itd. Znate i sami da nije nešto normalno kada neko dnevno zarađuje 7000 evra. Narkodileri te zarade nemaju.
Onda, zbog neprincipijelnog rešavanja osnovnih, fundamentalnih pitanja zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, mi se ovde preganjamo i mučimo oko participacije, oko liste čekanja i da ne ređam dalje. Još nismo došli do stručnog usavršavanja, do specijalizacije, a to će verovatno sutra ili prekosutra da bude kada bude ovaj zakon. Dakle, napredovanje, pa koliko mi to kasnimo itd. Sve potiče od osnovnog razloga, što principijelne stvari na kojima treba da se zasniva zdravstveno osiguranje i zdravstvena zaštita kod nas nisu rešene.
Da se vratim samo na ovu listu čekanja. Po logici stvari, lista čekanja je nešto što se javlja u onoj fazi kada lekar vidi pacijenta, a ne kada država vidi osiguranika, jer osiguranik ne zna da li će ići na neku listu čekanja. Ako se njemu garantuje lista čekanja, izvinite molim vas, to nije nikakvo pravo. To je narušavanje prava zdravstvenog osiguranika u zdravstvenom osiguranju.
Znači, mnoge stvari treba da se pročiste, da se iz ovog zakona prebace u ovaj ovamo gde su prava pacijenta. Zdravstvenim osiguranjem osiguraniku se garantuju neka prava. Ta prava su na objektivnom nivou, pored prava na lečenje... Dobro, neću dalje.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Krasiću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 141. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 141. amandman je podneo narodni poslanik Milivoje Vuković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Vuković.

Milivoje Vuković

Srpska radikalna stranka
         Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 141. Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju, koji glasi – U članu 141. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Sa izabranim lekarom, koga je izabrao osiguranik, a na osnovu zahteva izabranog lekara, Republički zavod zaključuje ugovor o pružanju zdravstvene zaštite. Osiguranicima koji se leče kod davaoca usluga koji nema ugovor sa Republičkim zavodom, Zavod refundira sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa članom 45. ovog zakona, a po ceni zdravstvene usluge u skladu sa članom 55. ovog zakona". Postojeći stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.
Ovim mojim amandmanom sam hteo da se izjednači, tj. da bude ravnopravan položaj državnog i privatnog zdravstvenog sektora. Naime, rečeno je da građanin ima pravo da sam izabere lekara, a koliko mi se čini to nije tačno, jer u obrazloženju za neprihvatanje amandmana se kaže da "nije moguće ostaviti osiguranicima potpunu slobodu u prethodnom izboru izabranih lekara".
Dalje se kaže – postoji obaveza organizacije koja sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje da prethodno odabere izabrane lekare, a tek nakon toga osiguranici mogu da sa tog spiska biraju svog lično izabranog lekara. To mi liči na diktat, jer ako građanin neće nijednog lekara sa tog spiska šta njemu preostaje? Znači, on ne može da ostvari svoje pravo "lično izabranog lekara", nego opet po diktatu mora da se odluči za jednog od lekara kojeg mu je neko drugi izabrao.
Ustav Srbije govori u jednom od svojih članova da su izjednačene ove dve kategorije, tj. državni i privatni sektor. Ako Ustav kaže da su ravnopravne ne možete vi uvoditi neravnopravnost i diskriminaciju. Zato mislim da bi trebalo da usvojite moj amandman i tako ispravite tu nepravilnost.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Vukoviću. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovane koleginice i kolege, kolega Vuković je izneo ukratko zbog čega smatramo da ovo treba popraviti. Dosta je predloga, to će se videti sada i u nastavku, upućeno i od drugih poslaničkih grupa, čak iz DSS-a koliko se sećam, ne znam da li je gospodin Lune povukao svoj amandman ili nije, pa iz poslaničke grupe SPO.
To je jedan od ključnih stavova, koji legalizuje do kraja diskriminaciju, kao što su liste čekanja apsolutno sistemski uvele socijalnu neravnopravnost - ako neko ide na listu čekanja, pa ako plati, može sa te liste da se skine. U zemlji kakva je naša, sa parametrima koje sam citirao i pre podne, ne bih ih sada ponavljao, to je sigurno nešto što izaziva socijalnu neravnopravnost.
Mislimo da apsolutno nema razloga da se privatni sektor ne izjednači sa državnim, s obzirom da i dve tačke Ustava jasno o tome govore da su svojine ravnopravne, svojinski odnosi koji postoje. Doduše, naš Ustav govori i o društvenoj svojini koja, hvala bogu, i ne treba da postoji, nego treba samo dve, državna i privatna.
Kakav je to izbor, oktroisani, kada vi date listu i kaže vam - biraj, a ne daš mogućnost čoveku da ode i kod privatnog lekara. Odgovor je bio da će to narušiti sistem, dovesti do urušavanja sistema i da to nije dobro. Zašto, ako nadoknada bude ista kakva je i propisana po nekom cenovniku koji važi i za državnu ustanovu.
Ne možemo mi govoriti o ravnopravnosti privatnog sektora dok privatni lekar ne može da bude izabran slobodno od građanina. Ne možemo mi govoriti o ravnopravnosti, a to Ustav nalaže, ako ova dva sektora ne mogu pod istim uslovima pisati recepte, privatni lekar kao i onaj u državnoj službi. Ne možemo govoriti o ravnopravnosti ako ne može privatni lekar, recimo, radi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da upućuje na viši reteralni nivo, na sekundarni i tercijarni nivo, pod istim uslovima kao i lekar u državnoj ustanovi.
To je trebalo makar da se pokuša, pa bismo mi onda kazali – jeste, vi ste krenuli reformskim putem. Dokle bi stigli ne znamo, ali ste krenuli. Vi to niste uradili. Ova država nije više socijalistička i komunistička. Ovo je kapitalistička država. Mi restrukturiramo kompletnu privredu. Vama je naloženo da javni sektor restrukturišete u skladu sa evropskim principima. To nije urađeno za pet godina.
Sada građani Srbije trpe zbog toga. Daću vam jedan primer. Vi kažete – pa dobro, vi radikali ste sada iz demagoških razloga protiv liste čekanja. Recimo, lista čekanja su kukovi i to je veliki problem bio. Videli ste šta se sa tim kukovima radi, kako se to nabavlja bez tendera. Plaćeno je tri miliona dolaza nizašta jednoj firmi. Radi se o "Galenici". "Galenika" je firma koja je u nadležnosti Fonda, kojoj mi treba da verujemo da će časno da obavlja sve poslove, vezano za pare naših građana. Ta "Galenika" ne znam dokle je dovedena. Nije usvojen završni račun. Kako je to moguće? Kako je moguće da nije usvojen završni račun? Pitam sada i ministra finansija, kako to "Galenika" može da ima nepotpisan završni račun?
Vi znate šta je sa "Galenikom" rađeno, šta je gospodin Panić radio sa "Galenikom". Iskoristio je konjunkturu kada su Amerikanci davali Rusima pare da fabrike za bojne otrove pretvore u farmaceutske, uzeo te pare i otvarao po Rusiji fabrike, pa došao i ovde. Šta je uradio? Prodao naš brend, "Galenikino" pravo za "oligovit" Rusiji; ono što je ovde išlo, što je imalo veliku prođu, on je to prodao.
Neću da pričam da smo na arbitraži izgubili i da smo dužni da platimo 50 miliona evra. Ne znam dokle je to stiglo, kako će se to platiti i u koju stavku duga ste to stavili. Znam da je neko u ovoj državi 800.000 platio advokatima da nas dovedu do ovakvog ishoda; 800.000 dolara je respektabilna suma.
Ovo što imam ovde u ruci, to je ugovor koji su mi poslali radnici "Galenike", koji je izvesni gospodin Stipčić, bivši direktor ove institucije, koji je laborant po struci, pa je mogao da vodi za vreme DOS-ovske vladavine "Galeniku", a imao je platu 3.500 evra, a mi lekari treba da budemo zadovoljni što ćemo naredne godine, pored inflacije od 17%, dobiti povećanje 25%, a imamo ovakve plate kakve imamo.
Ovde je ugovor gde se prodaje pravo "Galenici" da lek "pentreksil" i "palitreks" zovu "pentreksil" i "palitreks". "Galenika" je imala dugogodišnju saradnju sa firmom "Bristol Mejers", i nabavljala je sirovine i pakovala je ove lekove. Prošla su prava "Bristol Mejersa", to je sada generika i svako može da proizvodi ove lekove i da ih krsti svojim imenom i prodaje kako hoće. Mi kupujemo sirovinu za "pentreksil" i "palitreks" ne od "Bristol Mejersa" više, nego preko druge firme, znači druga ruka. Normalno je da je to skuplje.
Šta možemo u ovom trenutku da radimo? Mogli smo da kupimo jeftinu sirovinu, vrlo kvalitetnu, u Indiji i u Kini. Tamo je centar farmaceutske industrije danas. I mogli smo, jednostavno, da se odreknemo tih imena. Zašto, neka se zove, rekao sam ovde, pentraksil i neka se onaj drugi zove kako hoćete i rešili bismo problem. Vi ste platili tri miliona dolara samo da koristite to ime nepotrebno. Postoji spisak zemalja koje su to uradile, samo zemlje u tranziciji, nekoliko njih, prevarili su neke za "pentreksil", ali nisu uspeli za "palitreks". Neću da ih čitam.
Evo vam ukinuta lista čekanja sa ovih tri miliona za kukove i za još po neki stent. Ima mogućnosti i moglo se, a da ne govorim o gomili drugih neracionalnosti. Sve je to ono što nas nagoni da vam kažemo da vam ova rešenja nisu dobra, nisu socijalno održiva, ona idu protiv interesa narodnog zdravlja.
Da sam na vašem mestu, gospodine ministre, dobro bih se zamislio šta bih sa ovim zakonom radio. Ovaj zakon nije dobar, on je štetan po zdravlje ovog naroda. Način kako se vodi zdravstvena politika i te kako generiše donošenje ovako lošeg zakona. To je naša primedba. Treba se boriti protiv korupcije, a ne juriti jadne lekare, a daleko ćemo više moći da vam kažemo kada budu komore u pitanju, jer se komore zamišljaju kao dodatna inkvizicija lekarima. Sud će nas ganjati, policija će nas ganjati, a sada treba još sami između sebe da počnemo da se ganjamo i da sami osuđujemo svoje greške. Mislim da će to teško moći da prođe, i čitav koncept, jer mislim da nije dobro zamišljen.
Osnovni razlog za sve to opet vidim u tome da su vam nestručni ljudi, konsultanti, da kažem stranci, davali loša rešenja, nekvalitetna. Drugo, ono što mislim da je razlog, upravo brzina kojom donosite ove zakone, a znam i zašto niste mogli da donesete do sada te zakone i zbog toga što ne postoji konsenzus u zdravstvenoj struci i strukovnim organizacijama. Pitanje je onda kako možete da istrajavate na ovome.
Vi ne polemišete sa nama, povremeno polemišu naše uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa. Vi ne osporavate ovo što mi kažemo. Ovo su već toliko nagomilane stvari i ovo što vam je rečeno.
Pitali smo šta je sa Torlakom, zašto nije uložen dinar u Torlak, bilo je pitanje, pokazao sam vam i finansijski plan usvojen od vaših konsultantskih kuća iz inostranstva koje ste doveli i koji su dali pre godinu i po i pre dve godine i sve je rečeno, i kako Torlak staje na noge i kako postaje firma koja stvara profit. Prošle godine 240.000 doza vakcina je bačeno i uništeno, endotoksin, znam da je 240, novine su pisale, vi to niste demantovali. Rekao sam, sve što kažem, sve stoji u novinama, a nije demantovano. Moguće je da su druge brojke.
Pitam vas, zašto ove godine 20.000 doza zadržava Agencija, zašto je poslala u Nemačku na test, zašto kažem da nije antigena dovoljna vakcina, zašto će nas to koštati dodatno? Zato što nije ulagano, zato što centrifugu imamo 50 godina i Torlak ne može da isporuči više i bolje vakcine.
Gomilu pitanja smo vam postavili. Nema odgovora. Odgovorićete na kraju. Nadam se da hoćete. Ono što je centralno, ovaj zakon, ovako obiman, koji su vam skratili poslanici vaše poslaničke grupe, a nama je to malo čudno...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Malo nam je čudno da vam oni skraćuju zakon. Oni kažu da nije dobro zamišljeno. A da je to neko od nas, pa hajde, ali to je toliko skraćeno. Razmislite vi dobro šta će narod dobiti ovim zakonom, a mi ne vidimo da će biti dobro i apsolutno smo sigurni da ovo nije reformski zakon.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Momčilov.
Još neka poslanička grupa po amandmanu? (Ne.)
Sve što su bila poslanička pitanja, molim vas, sutra ujutru formulisano da se dostavi ministru.
Na član 146. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijailović Lune.

Predrag Mijailović

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, potpuno mi je razumljivo zašto se Ministarstvo odlučilo da odustane od koncepta porodičnog lekara, jer logično, trenutno nemamo kadra i to bi bilo postavljanje temelja, ali bez dalje mogućnosti nadgradnje. Znači, ne bismo ni temelje u tom pogledu mogli da uradimo, pa mi je potpuno jasno da na taj koncept moramo kasnije preći, dok pripremimo kadrove i organizaciju. Zato ovog puta mogu da prihvatim koncept izabranog lekara.

Ovde bih dao samo jednu primedbu i sugestiju da treba da se dopuni.

Zbog opšte racionalizacije smatram da je nepravedno da lekar specijalista internista, jer imamo dosta takvih lekara i u domovima zdravlja, ne bude izabrani lekar. Znam da se posebnom uredbom može kazati da i ministar može odrediti u pojedinim slučajevima da specijalista internista postane izabrani lekar. Ovde ćemo se potpuno svi složiti, i mislim da tu kontraargumenta nema, da je lekar specijalista internista čovek koji je najobrazovaniji, ima najšire obrazovanje iz medicine i može najviše da pruži, a samim tim i najmanje da uputi na dodatna i nepotrebna ispitivanja, a u svakom slučaju će se napraviti racionalizacija. Zato molim da razmislimo o ovom amandmanu.

Dao sam isti ovaj amandman, ali sam ga povukao, jer podržavam amandman gospodina Veroljuba i gospodina Jovanovića. To je jedini razlog, da se ne bi dužila rasprava, pa se nadam da ćemo se do kraja glasanja oko toga usaglasiti. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospodine Momčilov.