Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Poštovani narodni poslanici, evo došao nam je i predsednik Skupštine, odmorio se. Mi nismo imali tu mogućnost, nažalost, ali kako je tako je, moramo da idemo dalje, moramo ubrzanim tempom da raspravljamo o zakonima koji apsolutno nisu morali da danas budu u paketu doneti.
Pitanje je zašto su upakovani ovde. Pitanje je uopšte zašto je čitav set uslovljen budžetom, pitanje je opet da li obrazloženje drži vodu da ukoliko ovakav budžet ne bude donet, a on neće biti donet ako nema ovakve zakone...
Da li je sve to tačno – mi tvrdimo da nije, da je nepotrebno, da je napravljena namerna konglomeracija da se u opštoj gužvi, a ja sam slobodan sada, potpuno sam uveren u to, da iznesem mišljenje nas srpskih radikala, iskoristi prilika i zakoni koji nikada ne bi u redovnoj proceduri mogli da prođu ovim veštačkim vezivanjem i uslovljavanjem u paketu izglasaju pod moranje.
Znači, radi se o svojevrsnom pritisku, a kada se pod pritiskom donose zakoni koji nemaju konsenzus stručne javnosti, onda to nije dobro za građane i za državu.
Dolazimo do onoga što će opravdati naše rezerve vezane za rešenja koja su data, prvenstveno mislimo na to da li treba da bude nezavisna; smatramo da treba da bude autonomna. Ako je dobrovoljna, da li treba da ima nadležnost države, da li treba da ima javna ovlašćenja.
Član 12. ću ceo pročitati zbog građana. Kratak je. "Na zahtev Crvenog krsta Srbije organi, organizacije i lica dužni su da daju podatke kojima raspolažu u obavljanju svojih delatnosti, odnosno koje poseduju, a koji su potrebni za vršenje javnih ovlašćenja iz čl. 6. i 7. ovog zakona."
Onda kaže dalje: "Organi, organizacije i lica dužni su da, po službenoj dužnosti, Crvenom krstu Srbije dostave sve podatke utvrđene ženevskim konvencijama i dopunskim protokolima o licima zaštićenim tim konvencijama i protokolima, u roku od 15 dana od dana kada ostvare kontrolu nad tim licima."
To su obaveze organa, organizacija i lica prema Crvenom krstu. Da li je to moguće da se to traži, da Crveni krst ima pravo da traži od privatnih lica, od organizacija podatke iz njihove delatnosti. Prosto neverovatno. Otkud im to ovlašćenje? Šta je sa poslovnom tajnom? Kako mislite da to može da se ostvari?
Ne bih sada da vam čitam ponovo ove četiri tačke koje ste svrstali u javna ovlašćenja, pa kaže – pokretanje, organizovanje i sprovođenje ili učestvovanje u redovnim i vanrednim akcijama solidarnosti; osposobljavanje građana, dobrovoljno organizovanih za obavljanje poslova civilne zaštite; organizovanje, obučavanje i pripremanje ekipa za prvu pomoć, higijensko-epidemiološku zaštitu i okupljanje i organizacija dobrovoljnih davalaca krvi.
Šta iz ovih ovlašćenja vas tera da dajete pravo Crvenom krstu da traži od organa, organizacija i pojedinaca da daju podatke? Koje podatke i o čemu? Apsolutno nedozvoljeno, time se krše ljudska prava i ustavna prava. Neću kazati koja, ali mogu da dokazujem.
Ovo drugo, Ženevska konvencija, da li je to ona konvencija koja govori o ratu, ratnim zarobljenicima, koja govori o ranjenicima i o uslovima koji se stiču u ratnim dejstvima? Ako je to tako, to je valjda nadležnost države, valjda je vojska nadležna da ima podatke vezane za to i da država komunicira sa međunarodnim zajednicama, sama. Ili će biti zaobiđena država, pa da se preko Crvenog krsta tj. funkcionera Crvenog krsta obavlja i ova komunikacija, koja apsolutno potpada pod nadležnost države? Mislim da to ne ide, da to ne može i da time apsolutno kršite osnovne principe na kojima počiva organizacija Crvenog krsta. Ovo postaje agencija, da ne zovemo slobodnijim rečima, za špijunažu, na ovaj način. To je potpuno jasno.
U ratnim uslovima Ženevska konvencija propisuje kako se postupa i šta se radi. Kada vi tako prikupljate podatke i kada prikupljate podatke iz delokruga rada jednog preduzeća, jednog privatnog pojedinca, šta je to i na šta to liči. Znači, previše je uzeto od države i ovaj član je po meni najeklatantniji primer nedozvoljenog.
Kako to možete da branite ne znam, voleo bih da mi objasnite. Uđite u dijalog. Vi izbegavate dijalog, dijaloga nema. Nije ga ni na Odboru bilo, jer ni vas na Odboru nije bilo. Mi smo ukazivali na to i na Odboru, pravog dijaloga nema. Izađite i kažite - nisi u pravu, po tom i tom dokumentu, obrazložite građanima Srbije, obrazložite nama poslanicima Srpske radikalne stranke. Nemojte nas samo optuživati da pravimo opstrukciju i da pričamo priče radi. Nemojte nam uvek podstirati zlu nameru i prazno stranačko prepucavanje. Izađite i objasnite.
Niste objasnili u javnoj raspravi, nije je bilo. Niste objasnili na Odboru, nije bilo rasprave. Vaši službenici, ni krivi ni dužni, bili su izloženi našim pitanjima na koja su davali odgovore za koje su smatrali da su adekvatni, ali vi ste odgovorni za taj zakon. Oni nisu. Ja njih poštujem, poštujem njihovo znanje, poštujem njihov trud i oni su ubačeni u jednu mašinu koja melje ljude. Šta imamo kao rezultat? Nakaradne zakone.
Ako mislite da ovom voljom i veštačkom matematikom ovde prisutne pozicije sve možete, možete trenutno, ali razmislite o budućim danima koji dolaze i razmislite kako ovo primenjivati i šta sve ovo može da donese. Vi ste državni službenik. U podeli vlasti između izvršne, zakonodavne i sudske parlamentarna sigurno ima primat. To svi ministri ne znaju i ne poštuju. Ne moraju ni da znaju, ne moraju ni da poštuju, ali zašto vi kao predstavnik izvršne vlasti derogirate državu, zašto uvodite pravila kojima suštinske zadatke i funkcije države na ovakav način potirete i uništavate. Objasnite nam to.
Ženevska konvencija, rat, zarobljenici, Crveni krst je nadležan da prikuplja podatke i naravno da daje centrali, ne znam kojoj centrali, verovatno komitetu, ne federaciji ili pokretu. Zašto to ugrađujete? Zašto rušite pravni sistem i autoritet države? Vi ste predstavnik izvršne vlasti, to je naše pitanje za vas, a vi nam ne odgovarate tokom čitave ove debate.
Neki poslanici misle da mi imamo nešto protiv Crvenog krsta. Ne, nemamo, mislimo da ta organizacija treba da postoji i radi posao koji je radila i koji treba da bude humanitaran, a isto tako smatramo da nije u redu kada se Crvenom krstu oduzme od izvršne vlasti deo sredstava. Znači, to je upravo ono što zameramo izvršnoj vlasti. Ne možeš tim sredstvima raspolagati kako hoćeš, a da li je to naknada – sada ćemo zbog toga što su jednom uzeli malo para koje je budžet vama namenio, sada ćemo da vas nagradimo nečim što apsolutno ne stoji. Mislim da to nije to, mislim da je to nešto drugo, da je to uključivanje u totalitarizam koji se zove novi svetski poredak i da je to prava suština, donošenje jednog ovakvog zakona.
Vi pripadate tom pokretu, nemamo ništa protiv, to je legalna opcija. Mi srpski radikali smatramo da to nije dobra opcija za ovaj narod i ovu državu i zbog toga, to kažem i drugim poslaničkim grupama koje se čude i koji su šokirani stavom SRS-a, mislim da nama totalitarizam tipa novog svetskog poretka neće doneti ništa dobro i nije doneo ništa dobro.
Pet godina je prošlo od uspostavljanja tzv. demokratske vlasti i režima u ovoj zemlji, putne vize još važe za nas, još smo "crna ovca" na Balkanu, još nam se priča da treba da idemo u Evropu. Doduše, juče ste lepo kazali da nije Evropska zajednica Evropa. To su 54 države. Tačno, ali zašto držite ovu značku na reveru? Slažem se da je Evropa Rusija i ostale zemlje. Mi radikali tako vidimo Evropu, u toj dioptriji, ali nemojte kada treba neka zakonska rešenja, koja vama odgovaraju, odjedanput kažete da nije Evropska unija Evropa, a vi nas vodite u Evropsku uniju i insistirate na tome.
Da zaključim, objasnite ovaj član, kako je moguće da se Crvenom krstu daju ta ovlašćenja. Bili bismo vam jako zahvalni za to.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Kolega Momčilov, teško da ćete isprovocirati ovde prisutnog ministra na komunikaciju sa narodnim poslanicima. On će u maniru Koštuničinih ministara na kraju ove rasprave da izađe i da pola sata drži predavanje narodnim poslanicima, ali mi smo već navikli na to, tako da ne obraćamo pažnju. Mi smo tu da kažemo šta mislimo o vladinim predlozima, o predlagaču, o Vladi, o ministrima i, kao što vidite, mi to uredno radimo.
Pre nego što počnem o ovom amandmanu dužna sam da kažem jednu ispravku, jer su me zvali neki ljudi koji su bili na prelazu u Kuzminu, kada su prelazili iz Republike Srpske; dakle, ja sam jutros rekla da su šolju čaja plaćali 10 evra, ispravili su me, rekli su mi da su ljudi koji su nosili oznaku Crvenog krsta čašu vode naplaćivali 10 maraka, a šolju čaja 50 maraka. Toliko o humanosti određenih ljudi.
Koleginica Nataša Jovanović, kada je govorila o svom amandmanu, spomenula je svoju prijateljicu koja je pratila humanitarnu pomoć, jer nije imala poverenja u predstavnike Crvenog krsta.
Naravno da nije ni mogla da ima poverenja, jer svi mi, pogotovo mi koji smo na neki način, poreklom vezani za te krajeve koji su danas okupirani od strane ustaške hrvatske države, znamo šta se sve dešavalo na tim terenima u vreme rata, znamo da je humanitarna pomoć sakupljana i u Beogradu, i širom Srbije.
Učestvovali smo svi u sakupljanju te humanitarne pomoći i onda smo saznavali šokantne činjenice, recimo da su u nekim selima i gradovima, u tim delovima gde je humanitarna pomoć slata, predstavnici Crvenog krsta otvarali svoje prodavnice, pa onda odavde odvezu humanitarno sakupljenih nekoliko šlepera brašna i onda ih tamo u svojoj prodavnici prodaju po 100 maraka, u to vreme, džak brašna.
Takve stvari su se dešavale, mi sve to znamo i zato imamo ovakav odnos, ne prema pojmu neke humanitarne organizacije, naravno ne. Govorimo o konkretnim slučajevima koji su se, nažalost, dešavali i nemaju građani Srbije poverenja u takve organizacije.
Nemaju ni danas građani Srbije poverenja u Crveni krst, jer kada je u pitanju neka konkretna humanitarna akcija, zašto se preko Crvenog krsta ne sakupi pomoć za malog Marka Teodorovića, ovog dečaka iz Zemuna za koga treba da se sakupi 300 hiljada evra za operaciju srca. Neće ljudi to da rade preko Crvenog krsta, ali naravno, humanost građana Srbije se pokazuje na delu.
Nadam se, ubeđena sam da će tih 300 hiljada evra za Marka Teodorovića da se skupi i da će on otići na tu operaciju, ali naravno, ne zato što je tu nešto učinio Crveni krst, nego zato što građani Srbije jesu humani ljudi i saosećaju sa Markom i sa njegovom porodicom i učiniće to dobro delo.
Dakle, mi govorimo sa sasvim drugog aspekta o ovom problemu i o ovom zakonu. Amandman koji sam podnela na član 13. u ime poslaničke grupe SRS logičan je sled amandmana koji sam podnela na član 7. i svih amandmana o kojima su govorile kolege iz Srpske radikalne stranke. Ovaj član se odnosi na finansiranje Crvenog krsta.
U obrazloženju zakona na ovoj poslednjoj stranici se kaže: "Sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to u okviru razdela Ministarstvo zdravlja - budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta." Ako ovo jeste ovako, šta će vam sada ovaj član 13. koji nešto drugo govori?
Dakle, ponoviću ono što sam jutros rekla, ceo zakon vam je u koliziji sam sa sobom, a pojedini članovi između sebe su u neverovatnoj koliziji, pre svega sa onim stavom prvim člana 1. ovog zakona.
Kažete, između ostalog, kod finansiranja: "Organi teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave mogu obezbediti i dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta Srbije koje nisu obuhvaćene u stavu 1. ovog člana." Prvo, koja su to dopunska sredstva, šta znači u zakonu - mogu. Zakon mora da kaže nešto mora, nešto će se desiti, a zakon ne može da kaže da se nešto može. Ako se u zakonu kaže da nešto može, to znači da ne mora, to znači da ostavljamo nekome na dobru volju, a to dalje znači zloupotrebu.
Šta dalje znači da mogu da se sakupe dopunska sredstva za finansiranje programa i delatnosti Crvenog krsta? Zašto bi se sakupljale za finansiranje delatnosti Crvenog krsta, jer ako može lokalna samouprava da sakupi ta sredstva, onda će da ih da konkretno u neku humanitarnu akciju poput ove humanitarne akcije za spas života Marka Teodorovića iz Zemuna. Dakle, ne trebaju posrednici, treba humanost pokazati na delu, a pogotovo ne treba zakonom predvideti mogućnost da onaj ko primenjuje zakon može lepo i da ga zloupotrebljava.
Ne mogu da prihvatim ovakve formulacije, gospodine ministre, u zakonu – da nešto može. Nešto mora. Ako je u zakonu, onda to mora ili ne postoji. To "može" jednostavno nije u skladu sa našim pravnim sistemom. Odakle vi ovo prepisujete; tamo to možda može tako, ali u Srbiji ne može, u pravnom sistemu Srbije ne može. Mi moramo da donosimo zakone sa jasnim, konciznim, preciznim pravnim normama, da kod primene te norme nema zloupotrebe, nema širokih tumačenja, da zakon može da se upotrebljava, a ne zloupotrebljava.
Dalje, u poslednjem stavu kažete: "Sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike, budžeta AP i budžeta jedinice lokalne samouprave podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike."
Tek u ovo nemamo poverenja, jer tri dana su ovde poslanici Srpske radikalne stranke, dok smo pričali o budžetu u načelu i u pojedinostima, skretali pažnju vašem ministru finansija na budžetsku inspekciju, na budžetsku kontrolu, na apele, pozive predsednika opština iz SRS koji su već više od godinu dana predsednici u svojim opštinama, a nisu izdejstvovali da dođe budžetska kontrola Ministarstva finansija, da izvrši kontrolu određenih zloupotreba.
Kada su srpski radikali preuzeli vlast u tim opštinama došli su do saznanja, ustanovili su određene zloupotrebe, ali traže da budžetska inspekcija to utvrdi da bi mogli dalje da se vode određeni postupci.
Naravno, budžetska inspekcija nema nameru to da radi. Ministar finansija takođe nema nameru to da radi, jer on to radi koliko njemu odgovara i tamo gde njemu odgovara.
Dakle, želim da naglasim da mi srpski radikali, da ne budemo pogrešno protumačeni, jer očekujem da ćete vi, ministre, kada budete u završnoj reči govorili na tu temu, da okrećete vodu na tu vodenicu kako smo mi protiv organizacije Crvenog krsta itd.
Ne, nismo. To što mi nemamo poverenja u vas lično, u vašu vladu, to ne znači da mi ne želimo da humanost bude pokazana na delu, jer mi smo, pre svega, svi humani ljudi i to svaki dan pokazujemo.
Da potkrepim zašto sam rekla da nemamo poverenja u vas. Kolega Goran Cvetanović je govorio o tome. Imamo mi ovde papir na kome to piše. Mogu da čitam sve, ali odnosi se na 12. decembar 2002. godine.
Između ostalog kaže: "Prilikom razmatranja budžeta Vlade Republike Srbije konstatovano je da su budžetska sredstva, zakonom namenjena Republičkom Crvenom krstu za stimulisanje dobrovoljnog davalaštva krvi, uplaćena Institutu za transfuziju krvi Srbije od strane Ministarstva zdravlja.
Ova sredstva namenjena za realizaciju zakonom zacrtanog opšteg interesa su upotrebljena nenamenski i za kupovinu opreme za potrebe Instituta, bez pratećeg sertifikata kvaliteta za upotrebu u službi transfuzije krvi", a što je još gore, ova oprema je sastavni deo donatorskog programa EAD.
Budžetskom kontrolom, dakle bila je budžetska kontrola, ustanovljeno je da je tadašnji, a to je i sadašnji, a to ste vi, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, nenamenski potrošili oko 300 miliona dinara državnih, narodnih para za ove namene.
Dakle, takve stvari nas motivišu da na ovaj način govorimo o zakonima koje donosite, jer vi volite da ono što ste uradili i što nameravate da uradite, a što je u suprotnosti sa zakonom, uokvirite u neke vaše nove zakone da biste mogli lakše sutra da se branite kada konačno država Srbija postane pravna država, kada konačno organi gonjenja i pravosudni organi budu radili svoj posao i kada konačno svi oni koji su zloupotrebili funkciju, svi oni koji su opljačkali narodne pare budu i odgovarali.
Naravno, nemojte pogrešno da shvatite, ni vi, ni kolege poslanici, ni javnost koja sluša i prati rad ovog parlamenta, ne pretimo mi srpski radikali nikakvim političkim odmazdama, jer mi to nikada nismo radili.
Mi samo pretimo, uslovno rečeno, odnosno obećavamo građanima Srbije posle narednih izbora (valjda je već svima izvesno da ćemo mi biti ti koji će formirati Vladu i biti skupštinska većina) bespoštednu borbu protiv kriminala, protiv svih onih koji su na bilo koji način i za jedan dinar oštetili ovaj narod, oštetili građane Srbije.
U obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman rekli ste da je to iz istih razloga zbog čega nije prihvaćen amandman na član 1, 6, 7, 8. U redu. Slični su, odnosno sa istim motivom su i amandmani, pa nemam primedbu te vrste.
Da samo skratite posao to ste prepisali, ali ste dodali još jednu rečenicu, kažete: "kao i s obzirom na to da su za obavljanje javnih ovlašćenja neophodna finansijska sredstva". Pa, mi to pričamo od 10 sati. Evo, koliko je vremena prošlo, mi to uporno pričamo ovde i kažemo da to tako ne može, da to kada je u pitanju Crveni krst tako ne može.
I vi nam na kraju u pola ove rečenice objasnite da smo mi u stvari u pravu, ali da vi iz nama nepoznatih razloga ne želite da prihvatite i ovaj amandman i sve amandmane koje su srpski radikali podnosili, da bi ste konačno imali uljudan i primenjiv zakon o Crvenom krstu, kada ste ga već, što reče Nataša Jovanović, nije bilo baš najpreče, ali kada ste ga već stavili na dnevni red i kada ćete ga usvojiti onda bar da bude zakon koji će biti primenjiv, lako primenjiv i bez otvaranja mogućnosti zloupotrebe.
U ovoj skupštini, od kada je ova sadašnja vlada predlagač, a odnosi se i na one prethodne dve vlade, i Živkovićevu i Đinđićevu, još nijedan zakon niste doneli, dame i gospodo poslanici koji glasate za zakone, a da nije bilo neophodno kroz dva-tri meseca da se interveniše izmenama i dopunama.
I, uglavnom izmene i dopune zakona su oni amandmani koje mi srpski radikali predlažemo, a ministri kao predstavnici Vlade neće da ih usvoje zato što imaju animozitet prema našoj poslaničkoj grupi.
Valjda imaju kompleks od toga što vide da mi srpski radikali mnogo bolje znamo sve ono što ministri ovde predstavljaju, od samih ministara koji to ovde pokušavaju da nam predstave.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman. Odbor za zdravlje i porodicu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Živodarka Dacin.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin. Izvolite.

Hvala lepo. Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, amandman na član 13. kaže – u stavu 1. brišu se reči "i 8)". Normalno, logično opet, prosleđujemo ono, jer mi i dalje smatramo da javno ovlašćenje Crveni krst treba da dobije upravo za motivaciju i popularizaciju dobrovoljnog davalaštva krvi.
Ovde piše: "Tvojih pet minuta - nečiji ceo život". Dakle, u Srbiji svakih 100 sekundi potreban je davalac krvi. Treba da postanemo davaoci. Da li je strateški interes svake države da ima dovoljan broj davalaca krvi, da u svakom trenutku može da reaguje? Jeste. Da li ima dovoljno krvi danas u Srbiji? Nema. Da li je onda bitno kome će država preneti svoja javna ovlašćenja i omogućiti da dobiju svi oni koji imaju potrebu za dobijanjem krvi na vreme i kada treba. Za nas u poslaničkoj grupi SPS zaista nema dileme oko toga da li ovo treba da bude javno ovlašćenje ili ne.
Zaista duboko verujem u organizaciju Crvenog krsta Srbije, koja jeste humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija i koja je, nažalost, u svim ovim teškim vremenima koja su iza nas, i ne povratilo se, odigrala zaista jednu vrlo ozbiljnu i odgovornu ulogu za državu. Rekla bih da su bili na velikom ispitu, uostalom kao i svi mi, i da su taj ispit apsolutno položili.
Socijalistička partija Srbije će, naravno, uvek zastupati koncept u kome će Crveni krst Srbije imati svoje mesto u našem društvu, jer zaista sagledavamo i vidimo da je ova nezavisnost koju ova organizacija ima, sa svojom kompletnom mrežom i sa svojom armijom volontera, neophodna za jednu državu kao što je naša, da ne kažem za sve države i države koje su i mnogo višeg standarda nego što je naša.
Ona se više puta dokazala na delu. Ne sumnjamo da su spremni, da su svesni činjenice koliki je teret odgovornosti koji bi nosilo i ovo javno ovlašćenje za njih, ali budite sigurni, bez obzira što bi naravno ovo ovlašćenje država iz svojih sredstava morala da finansira, ne treba da se bojimo da ta sredstva ne bi bila iskorišćena na pravi način.
Verujte mi, u to sam ubeđena, i da država apsolutno ne izdvoji nijedan dinar i da ova skupština ne usvoji ove amandmane koje sam podnela u ime poslaničke grupe SPS, ja sam sigurna da će i Vlada i resorno ministarstvo i svi, i profesionalci i volonteri, u Crvenom krstu jednako savesno i odgovorno izvršavati zadatke koji će biti pred njima, i sa parama i bez para.
Neću da kažem da ne postoje pojedinačni slučajevi koji zaista mogu da ukaljaju čast svih organizacija, svih ljudi, svih građana, pa i partija, ali zaista ne mogu da prihvatim da se ostavi utisak da takvi pojedinci mogu da uruše i uruže ceo sistem koji postoji.
Zaista, učinimo sve da organizacija Crvenog krsta Srbije konačno dobije zakon koji zaslužuje, zakon za kojim vape svi volonteri, sve organizacije Crvenog krsta i koji će im omogućiti da na pravi način mogu da funkcionišu i pomognu ljudima i svojoj državi na najbolji način koji mogu. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, replika.

Imao sam pravo da govorim i po amandmanu 15 minuta, ali cenim i auditorijum, doduše malobrojan, koji sa naporom prati sve ovo što mi danas radimo.
Smatramo da je zakon važan i makar je subota moramo da radimo onako kako treba raditi kada se donosi jedan važan zakon.
Da ne bude zabune, mi srpski radikali nismo protiv učešća Crvenog krsta, moramo to stoti put da ponovimo, kod akcija dobrovoljnog davanja krvi, motivacija građanstva kroz edukacione programe, kroz deljenje propagandnog materijala, apsolutno nismo protiv toga.
Da smo mi srpski radikali za dobrovoljno davalaštvo krvi, to vam je i primer naših poslanika, svi smo dobrovoljni davaoci krvi i nema nijednog od nas koji nije dobrovoljni davalac krvi. Ne znam da li je u svim poslaničkim grupama ista situacija.
Sa druge strane, kada je nedavno usvajan zakon, za koji ste vi hteli da glasate, da se smanji broj slobodnih dana dobrovoljnim davaocima krvi, poslanici Srpske radikalne stranke su svojim amandmanima insistirali da se ne ukida to pravo dobrovoljnim davaocima krvi.
Znači, kada konkretno treba da se da krv, tu smo i tu ne može nama niko ništa da zameri. Mi problem razumemo.
Ali, postoji jedan dokument, opet u ovoj aferi koja je vezana za transfuziju krvi, za reformu, za čitav taj projekat koji se radi pod velikim velom tajnosti, koji je verovatno opterećen i nekim koruptivnim radnjama o kojima se govori, a čuli ste da je iz budžeta jedne godine nekih sredstava bilo ne znam koliko, pa su trošena za nabavku neke opreme, što je apsolutno nedozvoljivo po zakonu.
Hoću da kažem da je doneta tzv. strategija; na jednom skupu ove godine u hotelu "Hajat" dobili ste jednu lepu knjižicu. Kaže se da je za bezbednu krv u dovoljnim količinama odgovorna sada Vlada Republike Srbije. Ministre, ne znam da li to piše tako? Da li je odgovorna Vlada za bezbedne količine krvi? Prema tome, nemojte prebacivati javno ovlašćenje koje je strategijom, koju su pisali stručnjaci transfuziološke struke, dato to pravo.
Ministar kaže, kako to stručnjaci pisali; jedanput mu valjaju stručnjaci, jedanput mu ne valjaju. Ne ulazim u to da li mu valjaju ili ne valjaju, samo kažem da rešenja koja su data projektom koji vodi jedan gospodin iz Švajcarske, sociolog po struci, koji to negira, ali ne kaže šta je po struci...
On je poprilično mlad i neko je licitirao da je on imao 24 godine kada je stupio na čelo projekta, a on kaže da to nije tačno, a ne saopštava svoje godine. Ali, ono što je apsolutno tačno, totalno je nekompetentan da vodi taj projekat. Dobro, to je stvar međunarodne zajednice i onih koji su ga postavili.
On je pokazao svojim delovanjem, svojim činjenjem, kao i sam projekat svojim rezultatima do kojih dovodi, da je nekompetentan. Ne kažem da strategija, koja je fokusirala pažnju na Vladu, da je odgovorna za bezbedne i dovoljne količine krvi, ovim dokumentom nije dovedena u prvi plan. Samo toliko da se razumemo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, po amandmanu na član 13.

Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na član 13. Predloga zakona skrećem pažnju Ministarstvu i ministru da se u stavu 4. predviđa da sredstva preneta Crvenom krstu Srbije iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave podležu sistemu kontrole i revizije na način utvrđen zakonom kojim se uređuje budžetski sistem Republike.
Ukazujem da je u praksi bilo brojnih zloupotreba. Te zloupotrebe se ogledaju u nedovoljnoj ili nikakvoj kontroli budžetske inspekcije. Ako se iz budžeta izdvajaju sredstva za finansiranje delatnosti Crvenog krsta, mora se uspostaviti potpuna budžetska kontrola kako se raspolaže sa finansijskim sredstvima koja se izdvajaju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
U praksi imate brojne zloupotrebe, jer se ne vrše redovne inspekcijske kontrole na terenu kako se ta sredstva koriste i kako se ta sredstva prate i usmeravaju i u kom pravcu, kako je koji organ u odnosu na Crveni krst ta sredstva potrošio.
Da Republika Srbija i finansijska inspekcija ne obavlja svoj posao najbolje se može videti po tome da se godinama ne vrše kontrole od strane budžetske inspekcije. Ako imamo na hiljade onih koji ubiraju poreze od građana, a ako imate samo 27, koliko ja imam informaciju, budžetskih inspektora na nivou Republike, tj. u Republici, onda je tu nešto smišljeno, organizovano i ne znam koja je namera u tom slučaju odgovornih u Republici da se ne vrši dovoljna kontrola korišćenja budžetskih sredstava, i to ne samo u odnosu na Crveni krst, već uopšte kako se koriste budžetska sredstva.
U više navrata sam kao narodni poslanik u ime Srpske radikalne stranke i birača koji su nas birali tražio od ministra finansija da se u opštinu Pančevo uputi budžetska finansijska inspekcija iz republičkog organa da bi se utvrdilo gde su pare. Ponavljam, iako sam to i ranije govorio, a i ovom prilikom sam prinuđen, da je opština Pančevo po budžetu peta u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, sa oko dve i po milijarde dinara, dodajući ovde 177 miliona dinara što je izdvojila Vlada Republike Srbije, dodajući ovde i ekološku taksu koja se stotinama miliona u poslednje tri ili četiri godine ceni, a da mi u Pančevu ne znamo gde su pare.
U gradovima na području Republike Srbije imate priliku da vidite da se gradi nešto, da se zida, a pogotovo tamo gde su na vlasti srpski radikali. Kao primer ponovo ćemo navesti Novi Sad. Možete videti, to je gradilište koje se može uporediti sa gradnjama koje su bile u najsretnija vremena tj. od sedamdesetih do osamdesetih godina, kada se gradilo širom Srbije. To možete videti i u Kikindi, čiji je budžet 730 miliona dinara, a mi u Pančevu imamo budžet dve i po milijarde skoro.
Sada kada vidite šta je urađeno u ovoj opštini gde su radikali na vlasti i ovamo gde je koalicija, možete videti da su građani zaprepašćeni, kontaktirajte sa njima, pitaju se ljudi – pa dobro, zašto se i za ono sredstava koja su izdvojena za kanalizaciju, za puteve, za elektrifikaciju, za gasifikaciju, za dečija obdaništa, a ujedno i za bolnički centar južnog Banata u Pančevu...
Gospodine ministre, ako vam vaše mogućnosti budu dozvolile, obiđite Zdravstveni centar "Južni Banat" i sve zdravstvene ustanove u Južnobanatskom okrugu. Uverićete se da je to stanje nepodnošljivo. Uverićete se da se naši bolesnici pokrivaju ćebadima vojničkim iz 1914. godine, uverićete da leže na onim gvozdenim vojničkim krevetima iz Prvog svetskog rata. Uverićete se da po sedam dana bolesnici ne vide parče mesa kada leže u bolnici.
Ako još jednu stvar učinite kao dodatnu proveru i odete u jedan okružni zatvor u Srbiji videćete da bolesnici nemaju hranu koju imaju zatvorenici u kazneno-popravnim ustanovama. Naravno, zatvorenici moraju da imaju hranu i treba da imaju hranu i to je u redu.
Imao sam prilike u nekoliko navrata u poslednje vreme da mi dođu građani i bolesnici i da mi kažu da nisu videli po sedam, osam dana parče mesa i da im se klin-čorba deli tamo, neke supe, ko zna na šta liče i parče hleba i da ne nabrajam, ne bih to ipak hteo to da vulgarizujem. Neprimereno je da u ovo vreme bude takva situacija.
Gospodine ministre, koristim priliku, jer dolazim iz grada koji je takoreći najugroženiji po pitanju zdravstvene zaštite, tj. iz Pančeva gde je južna zona ugrozila živote 130.000 žitelja opštine Pančevo. Obiđite Pančevo i uverićete se da nema više groblja ni grad sa milion stanovnika. Ako pročitate lokalni list "Pančevac" videćete čitulje, na stotine njih, umire se, ali država, Republika Srbija ne izdvaja sredstva za obnavljanje i za popravku južne zone Azotari, Rafineriji i Petrohemiji.
Gospodine ministre, građani opštine Pančevo zaslužuju posebnu brigu Ministarstva zdravlja, zbog toga što su ugroženi od najprljavije industrije u Republici Srbiji. Mogu da vam kažem da samo pančevačka Petrohemija godišnje izvozi proizvoda za oko 150 miliona evra. Sredstva se izvlače iz opštine Pančevo, ali se zauzvrat za poboljšanje zdravstvenog stanja i zaštite životne sredine u Pančevu od strane Vlade apsolutno ne daje ništa.
Prošle godine mi smo u ovoj skupštini, poslanici SRS, postavili pitanje da li će se zaustaviti iseljavanje građana Pančeva, kada je došlo do ekološke katastrofe i zagađenja grada, jer su građani Topole, Vojlovice, Donjeg grada, pa i centra grada počeli da se iseljavaju. U predizbornoj kampanji bilo je hiljade obećanja, čak je predsednik opštine obećao da se će promeniti ruža vetra i da neće više zagađenje ići prema gradu, nego će ići prema jugu. Međutim, to se nije na kraju dogodilo. Nije se dogodilo ništa da se situacija u pogledu zdravstvene zaštite građana u opštini Pančevo poboljša.
Kada smo to pitanje postavili ovde sutradan je potpredsednik Vlade gospodin Labus otišao u Pančevo, obišao je južnu industrijsku zonu, uverio se da je stanje katastrofalno. Istovremeno je obećao i rekao – trebaće nam 360 miliona evra da bismo južnu industrijsku zonu mogli da obnovimo i da sprečimo zagađenje i umiranje jednog grada i uništavanje takoreći života ljudi koji ničim nisu skrivili, a profit izvlači država iz Pančeva. Kažem vam, godinama, a to je već 40 godina kako se to događa u Pančevu, država ništa ne gradi, ne radi, ne preduzima mere da se spreči ova katastrofa koja je zadesila opštinu Pančevo.
Na lokalnoj televiziji u opštini Pančevo videćete skoro svako veče, građani se žale. Šta se dešava kada je u pitanju zdravstvena zaštita i zaštita životne sredine?
Šta je država Srbija, odnosno Vlada učinila? Ništa. Šta Vlada kaže, odnosno šta mi slušamo na medijima? Imamo samo konstataciju da smo obezbedili merenje zagađenja i ništa više, tri merne stanice su bile potrebne da se postave u Azotari, u Rafineriji i Petrohemiji.
Gospodine ministre, ovo nije stvar za smejanje. Moram da vam kažem, nažalost, shvatite da je 130.000 građana u Pančevu ugroženo, lokalna samouprava ništa ne preduzima, Vlada i Republika ništa ne preduzimaju, pare namenjene za ekologiju i od ekološke takse ne zna se gde su. S druge strane, Ministarstvo zdravlja ne preduzima mere da dodatnim sredstvima kao jednokratnu pomoć izdvoji bar 20, 30, 100 miliona Zdravstvenom centru Pančevo; obiđite, gospodine ministre, bolnički centar u Pančevu i uverićete se da je to katastrofa.
Zbog toga sam, kada su u pitanju budžetska sredstva, napomenuo samo u odnosu na ovaj amandman gospođe dr Dacin da bi i u tom pravcu trebalo izvršiti jednu detaljnu kontrolu, uveriti se, jer iz Beograda se sve ne vidi. U zgradi Vlade mogu da se pričaju samo priče, ali mora da se ode do mesne zajednice, do zdravstvene stanice.
Da obiđete zdravstvene stanice u južnom Banatu vi biste se pitali – da li je moguće da ovde neko pruža zdravstvenu zaštitu građanima. Ovo ne pričam napamet. Obiđite teren i pomozite južnom Banatu, a pogotovo opštini Pančevo i izdvojite više para nego što je to uobičajeno tamo gde nema situacije i katastrofe, kakva jeste u Pančevu.
Što se tiče predsednika opštine i lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti koju predstavlja koalicija slična ovoj koaliciji koja je u Vladi, odnosno u Skupštini i u Vladi, uverićete se, tamo se ništa ne radi, osim praznih i šupljih priča preko one lokalne televizije. Hvala vam.