Na izlaganje gospodina Ilića? Nije korektno. Samo trenutak, najavili smo da ćemo dati pauzu, ali samo da pojasnimo da nema razloga.
Niko ne može da uskraćuje poslaniku pravo da zastupa svoj stav, ali za slučaj da prilikom zastupanja svog stava on uradi nešto od sledećih stvari, a to je: ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ništa se od toga nije dogodilo. Postoji drugo, kada ima pravo predsednik poslaničke grupe, ali svakako odluku u ovom slučaju donosi predsednik Narodne skupštine i to je jedini osnov za repliku.
Pošto nema osnova za repliku, a rekli smo da ćemo imati pauzu pet minuta, posle toga nastavljamo.
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad. Gospodine Momčilov, vi ste tražili repliku, reče mi predsednik Marković. Dobro, hvala vam najlepše.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela poslanik Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, pre nego što krenem da obrazlažem amandman koji sam podnela na član 8. predloženog zakona, moram da konstatujem da uz sve eventualne nedostatke koje poseduje ovaj predlog zakona o lekarskim komorama, o čemu su ovde govorili opravdano ili neopravdano narodni poslanici, veoma je važno da u što kraćem roku ovaj zakon počne da se primenjuje, jer je jako važno da se formiraju te lekarske komore i da počnu da rade.
Praksa i primeri u sprovođenju ovog zakona veoma brzo će pokazati koji su nedostaci samog predloženog zakona i to se, naravno, kroz izmene i dopune kasnije može popraviti, ali još jednom naglašavam, velika je stvar da konačno dobijemo lekarske komore i da one počnu da rade.
Vlada je usvojila neke naše ključne amandmane koje je SDP podnela na predloženi zakon o lekarskim komorama, neke nije, i ja ću ovom prilikom da obrazložim zbog čega smatram da je važno da ti naši amandmani budu usvojeni.
Dakle, na član 8, koji definiše ostale poslove komore, pored člana 7. koji definiše poverene poslove, podnela sam amandman, i to na tačku 8). Član glasi: "Pored poslova iz člana 7. ovog zakona, komora obavlja i sledeće poslove", pa u tački 8) kaže "daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja". Ja bih tu nastavila rečenicu i rekla: "i učestvuje u javnoj raspravi u postupku pripreme zakona koje u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja predlaže Vlada."
Zašto sam predložila da se doda u tački 8) ovaj deo? Zbog toga što je shodno članu 77. Zakona o državnoj upravi propisano da su ministarstva i posebne organizacije dužne da, u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost, organizuju javnu raspravu, što se bliže uređuje Poslovnikom Vlade.
Našim amandmanom je zbog toga predloženo da komora pored mogućnosti davanja inicijative bude i učesnik u javnoj raspravi u pripremi zakona koje predlaže Vlada.
U odgovoru Vlade zašto odbija ovaj amandman kaže se da se amandman ne prihvata, između ostalog, zato što bi posebno izdvajanje, a na osnovu predloženog amandmana, za učestvovanje u javnoj raspravi povodom donošenja zakona samo za komore zdravstvenih radnika, predstavljalo diskriminaciju u odnosu na sve napred navedene subjekte. Kaže se da je i bez predloženog amandmana pravo komora zdravstvenih radnika da, na osnovu Zakona o državnoj upravi, učestvuju u organizovanoj i sprovedenoj javnoj raspravi povodom pripreme zakona, kako iz oblasti zdravstva, tako i iz drugih oblasti.
Međutim, smatram da bi bilo dobro da se to ovde navede, ne samo da se podrazumeva, zbog toga što u Poslovniku o radu Vlade lepo stoji u članu 40. da program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi određuje nadležni odbor Vlade, i to na predlog predlagača. Znači, čisto sumnjam da se javna rasprava organizuje tako što se objavi da će biti javna rasprava, a onda ko god želi da uzme učešće, kako je to ovde definisano; članom 40. Poslovnika tačno se kaže da sam nadležni odbor Vlade raspisuje program javne rasprave i rok u kome se ona sprovodi.
Zbog toga bi bilo jako važno da se izričito kaže u članu 8, kao što sam predložila ovim amandmanom, da komora, osim toga što daje inicijativu za donošenje propisa, kako to stoji u zakonu, i učestvuje u javnoj raspravi u postupku pripreme zakona iz oblasti zdravstvene zaštite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam se javio za repliku, jer bih ipak uštedeo na vremenu. Znam da je teško raditi, da su ovo nenormalni uslovi i budući da smo većina nas lekari, ne treba posebno vama to objašnjavati. Mislim da je čak i auditorijumu, našem građanstvu jasno da se radi u nenormalnim uslovima, pod velikim psihičkim opterećenjem i da mi nismo ni u ratnom stanju, da nas nije ni neka elementarna nepogoda snašla, pa moramo ovako da radimo i da je to sramota za jednu uređenu zemlju koja hoće da ide u Evropu, koja hoće da slobodom mišljenja, govora dođe do najboljih rešenja u ovom visokom domu.
Moj uvaženi kolega Ilić je, samo sa par rečenica da se osvrnem na njegovo izlaganje, rekao da ne treba da pretimo Krivičnim zakonom. Mi nismo ni pretili, mi samo kažemo šta postoji i kolega je još proširio šta sve kači lekare kada oni mogu krivično odgovarati. To nije sporno. Mi samo tvrdimo da ova komora ne treba da sudi lekarima za profesionalne greške. Kažemo, može za etičke i treba da sudi za etičke, ne treba nam sud, to je ono što smo mi kazali.
Ali, interesantna je jedna stvar. Nedavno je ovde u Skupštini, u ovom visokom domu, održan jedan sastanak u subotu, baš na današnji dan, pre par nedelja, gde se čuo stav resora Demokratske stranke Srbije koja kaže da je njihov stav da treba vratiti zakon o zdravstvenoj zaštiti i zakon o komorama. Tu je bila velika rasprava. Ja sam citirao i zapisnik i sajtove, na kojima to može da se pročita, ne mogu da se setim imena kolege koji je ispred resora nastupio, neki od kolega su ovde bili prisutni. I sada, jedna interesantna stvar, odjednom je sve to prihvatljivo, niti se šta izmenilo u tim zakonima; prvo resor vraća, a sada resor pozdravlja, čak i zdušno brani. Nemamo ništa protiv, jer to je pravo naših kolega, ali i to bolje osvetljava čitavu ovu situaciju.
Znate, kada vi kažete "zastupa i štiti profesionalne interese članova komore u obavljanju profesije", šta to znači? To je deklaracija, prazna reč. Kako? Na koji način? To nas interesuje.
Kod koga, od koga? Gde su naši interesi povređeni? Pa, sigurno mogu da budu dvosmerno povređeni, od strane pacijenata, da se žale na nas, da li je tako, da ovo, ono. Da li mi imamo prava da odbijemo da lečimo pacijente i u kojim situacijama? Gde to piše? Tu nam treba zaštita.
Da li mi možemo da odbijemo da lečimo nekoga, pod kojim uslovima? Znači, ako bi se to propisalo, pa to bi već bio neki vid zaštite, konkretan.
Ovako, prazna fraza, koja ništa ne znači. I, molim vas, ovde jasno piše da sudovi časti za profesionalne dužnosti i odgovornosti i izricanja mere za te potvrde. Znači, ono što smo mi govorili, mi smo govorili jasno, mi smatramo da ovakva rešenja nisu dobra.
Sada prelazim na sam član 9. Uvaženi kolega Krasić, koji je juče u jednom briljantnom izlaganju pokušao da objasni i zakonodavcu i nama ovde suštinu problema sa kojima se susreo zakon o zdravstvenom osiguranju, dao je amandman i on kaže da član 9. treba brisati. To je u skladu sa našim dosadašnjim stavom.
Šta govori član 9? "Komora izdaje, obnavlja ili oduzima licencu zdravstvenim radnicima, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita." I onda sledeći stav, koji je za nas dodatno loše rešenje: "Direktor komore donosi rešenje o izdavanju, obnavljanju ili oduzimanju licence".
E, sada pazi: imaš kadiju, kadija ti sudi (to je taj sud njihov, časti, recimo), ali onda ima i direktor koji donosi rešenje o izdavanju. Šta će komori direktor, prvo je pitanje. Hajde, ako nećemo termin "predsednik", o tome ćemo kazati možda kasnije nekoliko reči, da se zove, onda bi to trebalo da bude neki sekretar, izvršni neki organ. Ovde se postavlja neki nov inokosni organ, direktor.
Šta će komori direktor? To nam je prvo pitanje. Ko će da bude taj direktor? Nije to jasno. Znači, još jedna instanca od koje zavisi nečija sudbina, još neko dodatni može da se igra, da li je tako, sudbinom lekara.
Neko će kazati - pa, dobro, kritikujete, osporavate. Mi bismo, vidite... Ali, ne možemo mi da pišemo vama zakon, mi vam samo ukazujemo na slabosti i rupe u tom zakonu. Šta bismo mi stavili u taj član 9?
Lepo bismo kazali da donosi kriterijume i propise o kontinuiranoj edukaciji, u zajednici sa Ministarstvom zdravlja i sa Srpskim lekarskim društvom.
Hajde sad, ako hoćemo da idemo i dalje, čak da uzmemo i to, mada je to nepotrebno, da ostvaruje kontrolu ispunjenosti ovih kriterijuma i propisanih uslova za kontinuiranu edukaciju. Mogli bismo i to da prihvatimo.
Zašto smatramo da to nije potrebno? To uređene zemlje lako regulišu.
Samo vi kažite, ako ste već dali monopolski položaj jednom osiguravajućem zavodu za obavezno zdravstveno osiguranje, klauzulu da neće da sklapa ugovore sa ljudima koji nemaju dokaze o kontinuiranoj edukaciji.
Manite te vaše licence. Samo to uvedete i vi ste rešili problem. Samo propišete šta je uslov, kredit sate i takođe je rešen problem. Ali, u zajednici sa Srpskim lekarskim društvom, u zajednici sa vama iz Ministarstva zdravlja, nemamo ništa protiv da vi budete i prvi u tom trijumviratu koji bi doneo uslove koje mora da ispuni lekar, toliko kongresa da obiđe, toliko radova da uradi. Zna se šta tu već spada.
To bi nam bilo prihvatljivo, ali da vam nešto kažem, najbolja licenca je koliko imaš pacijenata. Možete vi na ovakav jedan veštački način, administrativni, birokratski, centralizovani donositi ovo. Život i praksa će biti najbolja licenca za sve nas.
Znači, to je intencija, to je suština, nije rušenje, nije sprdanje sa vama, nego rešenja koja postoje u Evropi, u Nemačkoj, u Švajcarskoj itd. Ako ste već uzeli taj anglosaksonski model licence, kakav poznaje Amerika, e onda je to locirano u njihovim udruženjima. Udruženje ginekologa daje licencu Americi. Znači, struka tu može da govori.
Kao što vidim ovde, dali ste komori da ona odlučuje o zvanju primarijusa. Ne, to je stručno zvanje, najviše stručno zvanje. Koje stručno udruženje? Srpsko lekarsko društvo, i do sada je radilo taj posao. Naravno, vi ste izdavali rešenje, a Srpsko lekarsko društvo treba da bude to koje će brinuti o zvanju primarijusa, jer to nije akademska titula nego je to stručna titula.
Eto, tako vam stoje stvari, draga gospodo. Stvarno moram da vam kažem da je gospodin Krasić iz najboljih namera predložio ovaj amandman. Znam da ga vi usvojiti nećete. Šta možemo. Čudi me samo da neki koji su tvrdili da treba vratiti zakone sada naglo od toga odustaju.

Hvala. Da li još neko želi reč? Da. Replika. Narodni poslanik... Oprostite, recite ime samo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kratka replika.  Jasno sam govorio, više puta je bilo obeležje početka rasprave o ovom zakonu – da li ovaj zakon dodatno kažnjava lekare za nešto što ne rade kako treba? Da, ali ne u onom smislu kako to Krivični zakon definiše.
Znači, ja sam tako shvatio ovaj zakon i tako je shvatila moja poslanička grupa, ove odredbe ovog zakona treba da onemoguće one najgore stvari koje u zdravstvenom sistemu mogu, ne daj bože, da se dese. Govorio sam malopre o tome, ako dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja ili čak smrti pacijenta usled nesavesnog lečenja, neukazivanja lekarske pomoći itd.
Znači, ovo što ovaj zakon predviđa, to je oduzimanje licenci, to je sud časti i utvrđivanje profesionalne dužnosti, odgovornosti članova komore itd; pa to je regulisanje rada lekara, lošeg rada lekara, sankcionisanje.
Odnosno, ne sankcionisanje, nego kazna za loš rad lekara koja još nije dobila te razmere da postigne krivičnu odgovornost. Znači, ovo bi trebalo da onemogući krivičnu odgovornost.
Hteo sam da prosto kolegama pošaljem poruku da se ne plaše da će ovaj zakon biti neki skup drakonskih mera koji će nas onemogućiti da radimo svoj posao kako treba, svakog dana. I u tom smislu sam diskutovao.
Što se tiče ovlašćenja, apsolutno mislim da su ovlašćenja ograničena. To je objašnjivo, zbog toga što zakon tek počinje svoju funkciju u ovom našem zdravstvenom sistemu i to će se menjati.
Licence – da, u nekim zemljama, kao što su Nemačka i Švajcarska, postoje, ali u većini zemalja u susedstvu postoje. Da li su idealno rešenje? Videćemo.
Znači, ne skupe licence, ne birokratizovani, komplikovani način, otuđeni način izdavanja, nego onaj način, a to same komore organizuju, a to su organizacije koje čine zdravstveni radnici. Tu lekarsku komoru čine lekari, a ne čine je neki činovnici države koji bi trebalo sada da štite interese države tako što će, ne znam, kažnjavati lekare ili dodatno opterećivati njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Pri tom, naravno, ovi dodatni poslovi su da zastupa i štiti profesionalni interes članova, da se stara o ugledu članova itd. Videćemo da li je to samo deklarativno. Na nama je da se to na pravilan način primeni u praksi.
Kažem, objašnjivo je da su ta relativno uska ovlašćenja za početak nužna. Očekujem da budu šira. Ova je komora, lekarska na primer, sačinjena od lekara; i njeno rukovodstvo je sačinjeno od lekara. Pa, valjda ćemo mi o sebi brinuti na najbolji mogući način. Ako to tako ne bude, onda zakon moramo da menjamo.
Meni se čini da on predstavlja dobru osnovu da na jedan dodatni način uredimo sistem, da ga ne komplikujemo, nego da ga upravo pojednostavimo, ali da efekti tog zakona budu efikasnost i kvalitet; da bolje lečimo ljude i da štitimo interese članova komore.
Pa, sve komore upravo i nastaju da bi štitile svoje članove, jer ih čine ti ljudi koji taj posao rade. Valjda ćemo mi reći sutra, kao komora – nama su plate male, u javnoj potrošnji za zdravstvo je odvojeno toliko, ali može još malo, neće dodatno ugroziti budžet, ali će poboljšati kvalitet, na primer. I neke druge stvari – ne radimo u dobrim uslovima, ne radimo podjednako u dobrim uslovima.
Valjda je lakše komori, kao sistemu, koja ima puno svojih organa, a koje čine ljudi koji taj posao rade, da o tome brine na pravilniji način nego neko ko je, ne znam, postavljen od države da to čini. Naravno, praksa će pokazati da li je zakon dobar.
Što se tiče dileme da li je neka poslanička grupa, koja čini mi se ovde nije imenovana, zakone podržala ili nije, to će da se vidi u danu za glasanje.
Što se tiče moje poslaničke grupe, mi imamo kritike na zakone, govorili smo o tome da se u nekim elementima preoprezno krenulo u reforme, na primer da su ovlašćenja komore dosta uska, ali smo jasno rekli da je ovo početak promena i da predstavlja dobru osnovu za promene. Na nama je da te promene teku na najbolji mogući način.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nego što počnem da obrazlažem amandman na član 10. zakona o komorama, samo da postavim vama jedno pitanje, ali vas molim za pošten odgovor. To pitanje glasi: da li ste vi uopšte čitali ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS? Bez obzira šta vi rekli, mislim da vi to niste pročitali, ni vi ni stručna služba, pravnici iz vašeg ministarstva, a evo sad ću vam, gospodine ministre, reći zbog čega sam vas to pitao.
To se lepo vidi i na osnovu člana 36, odnosno amandmana na član 36. Naravno da ove amandmane neću komentarisati, to će uraditi doktor veterinarske medicine gospodin Milković, ali amandman na član 36, gde se kaže sa kim će komore sarađivati, pa se između ostalog navodi Srpsko lekarsko društvo i ostale institucije, a onda je gospodin Milković rekao "kao i organizacijama dobrovoljnog osiguranja", vi niste prihvatili. Gospodin Milković je hteo samo da vam pomogne da ovo rešite na jedan bolji način.
Zatim, amandman na član 43. koji je podneo prof. dr Mileta Poskurica, a u članu 43. se kaže koje disciplinske mere mogu da se izreknu. Poslanička grupa SRS ostaje pri tome da javna opomena i novčana kazna u visini do 20% mogu da se izreknu onim prekršiocima disciplinske ili druge odgovornosti predviđene statutom ili drugim aktima koje bude donosila skupština komore, ali privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti i privremena zabrana samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti, to je nešto što sigurno ne može da reguliše skupština, odnosno ne može biti regulisano komorom.
Na kraju, član 49, na koji je amandman podneo prim. dr Milivoje Vuković, takođe govori da ovi amandmani nisu pročitani, jer se kaže da nadzor nad zakonitošću rada i aktima komore vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja. To je po nama potpuno neprihvatljivo, a o tome je nešto govorio i gospodin Petar Jojić, da ste morali malo da konsultujete i Ustav Republike Srbije pre nego što ste prešli na odbacivanje ovih amandmana.
No, vi ste nama učinili jednu dobru uslugu, što ste ostavili mogućnost poslanicima Srpske radikalne stranke, dakle poslanicima najvrednije poslaničke grupe u ovom visokom domu, da dodatno obrazlože o čemu se tu radi, jer mi amandmanima naravno nismo mogli da ukažemo na sve propuste ovog zakona i onda su, kao što je i gospodin Momčilov, i drugi doktori govorili o tome. Videla je i stručna javnost Srbije i narodni poslanici u republičkom parlamentu koji su to hteli da prate, a kojima je ova oblast veoma bliska, o čemu se tu radi.
Jedan narodni poslanik je rekao da nema nikakvih predrasuda o tome ko je podneo amandman, ako je on kvalitetan i dobar biće usvojen od strane njegove poslaničke grupe. Doći će vrlo brzo i dan za glasanje pa ćemo videti i tu iskrenost.
Hteo sam da sagledam član 10. sa aspekta pravnika. Kolege poslanici iz poslaničke grupe SRS su sa stručnog aspekta dosta govorili o ovom zakonu i još će govoriti. Ja ću malo da komentarišem svoj amandman na član 10.
Moj amandman na član 10. predviđa da se u stavu 1. ovog člana brišu reči "odnosno ogranak komore". Gospodin Ilić je govorio o tome da izbegnemo skupu administraciju. Rekao je da želimo da nam doktori budu u zdravstvenim ustanovama, da budu blizu građana Srbije, da znatno utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja, kako primarnog, tako i onog drugog kasnije. To isto žele poslanici poslaničke grupe SRS. Gospodin Paja Momčilov je ukazao na sve mane i probleme ovog zakona o komorama.
Moram da budem iskren i da vam priznam da su zdravstveni radnici iz Rađevine, Azbukovice, Gornjeg Jadra, Loznice ovaj zakon očekivali kao nešto što će umnogome da promeni njihove uslove rada i da unese jedno veliko poboljšanje. Oni nisu sada zadovoljni sa ovim što je predviđeno ovim zakonom, jer uglavnom žele se preduzeti i određene sankcije, iako, vi to kažete, a posebno je to apostrofirao gospodin Ilić, nema nameru te vrste. Ima, ministre, jer to stoji u odredbama ovog zakona, tako je naprosto rečeno.
Zatim, mi smo protiv licence i mi smo to isticali i povodom nekih ranijih zakona gde je bila predviđena licenca, a pogotovo ovde. Vaše školovanje za obavljanje tog poziva traje šest godina. Zatim, tu su razne specijalizacije i subspecijalizacije koje traju četiri i više godina i na kraju polaganje stručnog ispita.
To je nešto što dovoljno kvalifikuje svakog od zdravstvenih radnika da može ukoliko on tom poslu prilazi sa ljubavlju da ga obavlja kvalitetno.
Kao kada bismo sada u nekim drugim profesijama i zanimanjima predviđali neke dodatne uslove. Znate, za obavljanje sudijske funkcije potrebno je da neko bude diplomirani pravnik, da ima položen pravosudni ispit i, naravno, određeni broj godina kao uslov radni staž, što ne znači da onaj ko ispunjava sve te formalne uslove bude na kraju i dobar sudija. Neko će se u praksi afirmisati ili neće.
Zato smatramo da ovu licencu ne treba ni u kom slučaju prihvatiti. Stičem utisak i čitajući nešto između redova ovde, pošto vi toliko insistirate na toj licenci, a kolega koji je govorio pre mene kaže da tamo sede sve doktori i da oni neće biti jedni protiv drugih...
Moguće je da neće biti, ali će se tu napraviti neke grupe gde će možda za obavljanje privatne prakse uslov biti licenca, pa ćemo onda nekome dati tu licencu ili nećemo. To će u praksi sigurno biti tako, možda i kao pojedinačni slučajevi, ali moramo da ukažemo na to i moramo da računamo da se to može desiti.
Imamo izuzetno dobro i povoljno mišljenje o najvećem broju zdravstvenih radnika. Gospođa Vjerica Radeta je iznela jedan slučaj. On nije jedinstven u praksi. Njih ima više. Ja mogu da iznesem i jedan pozitivan primer iz jednog malog mesta, iz Ljubovije, gde pripadnici Doma zdravlja u Ljuboviji, bez obzira da li su medicinske sestre, medicinski tehničari ili se radi o lekarima, svoju funkciju obavljaju na jedan izuzetno korektan i kvalitetan način, naravno u skladu sa materijalnim uslovima koje im taj dom zdravlja pruža i u skladu sa mogućnostima da se oni edukuju u vršenju tog posla.
Nije redak slučaj da jedan ili više lekara iz tog doma zdravlja pacijenta pozovu kući da vide kako je posle određenog tretmana. Računamo da je najveći broj zdravstvenih radnika u Srbiji takav, ali sigurno ima i onih drugih slučajeva.
Zatim, kada se kaže šta su poslovi komore, postoje povereni i ostali poslovi. Kada se analiziraju malo povereni poslovi stiče se utisak da ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i neka druga ministarstva, želi određen deo poslova i odgovornosti sa sebe da prenese na ove komore i ponegde u ovom zakonu komore mogu da se čitaju i kao agencije, ono što smo pri drugim ministarstvima imali umesto komora - agencije. Otprilike, ovde je sličan slučaj.
Videli ste, gospodine ministre, da mi na određen broj članova nismo uopšte reagovali, nismo komentarisali - organi komore, to je nešto što je uobičajeno, kao i niz drugih stvari. Nismo imali posebne primedbe, nismo ih ni iznosili.
Stoga ovu skupinu amandmana koju je podnela poslanička grupa SRS, čini mi se bez izuzetka, a da bi ovaj vaš koncept prošao, treba prihvatiti i onda bi zakon bio prihvatljiviji i u praksi bi bio sigurno kvalitetniji nego što će biti ukoliko se amandmani Srpske radikalne stranke ne prihvate.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.