Verujem, gospodine Anđelkoviću, da vi radite kao dragstor, međutim znajući da ovde jedna dobra grupa poslanika radi kao džuboks, tek kada ubaciš pare oni profunkcionišu... Naravno, to se na vas ne odnosi, ali maločas govornik iz ove šifrovane političke organizacije ili interesne grupe, sasvim svejedno, dade sebi za pravo da drži vakelu narodnim poslanicima SRS. Tačno je, gospodin Petar Jojić nije lekar, on je pravnik. Gospodin Petar Jojić nije ni kokoška, ne može da snese jajce, ali zna da prepozna mućak. Tu je suština.

Za repliku se javio narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući sve kolege koji sede u parlamentu rekao sam juče da imamo deset-dvanaest poslanika uglednih lekara koji su stekli akademsku titulu isto kao što su to stekli lekari iz drugih političkih stranaka. Kada smo radili amandmane rekao sam da smo se konsultovali iz oblasti zakona koji se tiču zdravstvenog osiguranja.
Mi smo se u našoj poslaničkoj grupi konsultovali sa dr Pajom Momčilovom, uglednim doktorom, prof. dr Poskuricom, uglednim profesorom medicinskog fakulteta i da ne nabrajam, tu su još i drugi, Vuković itd, naši lekari i videli smo da u ovim zakonima ima nedostataka, videli smo da ima dosta stvari koje nisu na odgovarajući način postavljene. Uočili smo, jer smo napravili bitnu razliku između ranijih zakona i ovih zakona koji sada slede iz oblasti zdravstva. Ništa nisam izmislio.
Rekao sam da sam pravnik, ne mogu da lečim nekoga ko je oboleo od neke bolesti. To mogu lekari i ja u to ne zalazim, ali kao pravnik mogu da uočim, mogu da razlikujem i znam matematiku toliko – ako je 5% potrebno da se plati kod intenzivne nege ili za složene operacije, to je za naše građane jako mnogo.
Ako treba da se plaća participacija do 20 i 30% na određene lekove i zdravstvene usluge, ja kao narodni poslanik u ime birača, dolazim iz Južnobanatskog okruga, iz Pančeva, imam pravo, jer mi se građani obraćaju i pitaju – da li ćete usvojiti predloge zakona o kojima raspravljate dan i noć. Ja kažem – verujte, pitaću većinu u Skupštini da li će ih usvojiti ili će ih povući, ako ih usvoji znajte dobro da u tome ne učestvuju poslanici SRS, jer srpski radikali nikada ovakav zakon ne bi predložili, zato što se radi o zakonu koji duboko zadire u džep naših poreskih obveznika i naših građana korisnika zdravstvenih usluga.
To je bar jasno. To će uočiti svaki naš građanin zbog toga što kada ode da zatraži uslugu ili lek ako treba da ga dobije u apoteci traži vam se da platite toliko i toliko. Verujte, mi smatramo da naši građani nisu toliko bogati da mogu da podnesu ove cene i ove tarife. Tu se mi bitno razlikujemo.
Smatram da je predlagač mogao da usvoji određene amandmane SRS jer idu na poboljšanje teksta, kako su to govorili dr Momčilov, dr Poskurica i ostali poslanici SRS. Uvažavam i cenim sve kolege, podjednako lekare iz SRS i lekare iz drugih stranaka, ali mogu da vam kažem da se razlikujemo samo u tome što srpski radikali prepoznaju i protiv su drastičnog povećanja cena, jer smatramo da lekove i usluge, participaciju koju građani plaćaju...
Verujte, izađite, gospodo iz Vlade, malo oslušnite naše građane, pa ćete čuti kada ujutro odete u zdravstvenu ustanovu i vidite one gužve i redove, čujete koliko ko ima para, da li će moći da plati lek ili neće.
U Klinički centar Srbije jedna žena je došla na operaciju iz Novog Pazara, rekli su joj – možete da preživite ukoliko budete dobili uporedni lek. Taj uporedni lek bio je 30.000 dinara. Rekli su joj – sa ovim lekom kojim raspolažemo male su šanse da možete preživeti. Međutim, dva lekara iz Kliničkog centra su dala recept i izdali lek koji je koštao 30.000 dinara i ta žena je preživela. Međutim, kada je trebalo da se izvrši refundacija niko nije hteo da prihvati refundaciju od nadležnih organa, pa su ta dva lekara platila tu participaciju, odnosno svaki po 15.000 dinara. Svaka čast takvim lekarima koji su uspeli i sa svojih 30.000 dinara pomogli toj ženi da preživi, jer ta sirotica nije imala 30.000 dinara. Verujte, nije ovo demagogija, ovo je istina, a verujem da je većini poslanika ovo i te kako dobro poznato.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 94. predviđena je mogućnost da se posle stava 2. doda stav 3. koji bi glasio: "Izuzetno, na teritoriji jedne opštine, odnosno grada, može se osnovati više domova zdravlja u zavisnosti od broja stanovnika i geografske rasprostranjenosti, u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova."
Amandman je dat potpuno dobronamerno imajući u vidu da u Srbiji ima opština koje su razuđene i koje su sa izuzetno velikim brojem stanovnika, kao što je npr. opština Leskovac. Amandman je dat od strane zaposlenih i od strane medicinskih radnika u opštini Leskovac.
Bez obzira što sam pravnik, ovde je bilo po prethodnom amandmanu diskusija o tome da li pravnici mogu davati amandmane u pogledu zakona o zdravstvu ili u pogledu zakona iz zdravstvene zaštite. To je poželjno i dobro, jer upravo su pravnici ti koji će ukazivati na određena rešenja.
Amandmanom se nije želelo da se povećaju troškovi izdvajanja iz budžeta. Namera je bila samo da se predvidi jedna mogućnost da na teritoriji opštine, odnosno grada može biti predviđen eventualno još jedan dom zdravlja.
U stavu 2. ovog člana je utvrđena mogućnost da se dom zdravlja u državnoj svojini osniva za teritoriju jedne ili više opština, odnosno grada, u skladu sa planom.
Ne postoji nikakva smetnja da se u zakonu predvidi mogućnost osnivanja eventualno još jednog doma zdravlja.
Objašnjenje Vlade, odnosno Ministarstva, da bi se prihvatanjem ovog amandmana "znatno poskupela organizacija zdravstvene službe, odnosno povećalo izdvajanje sredstava javne potrošnje, a što nije u skladu sa potrebama da se u oblasti javne potrošnje izvrši potrebna restrikcija i usklađivanje iste sa mogućnostima društva u celini", ne stoji.
Stoga bih zamolio gospodina ministra da ovo razmotri, jer ovo što se predlaže kao mogućnost nije i obaveza osnivanja, jer se u samom amandmanu označava da bi se izuzetno, pazite - izuzetno i u skladu sa planom mreže zdravstvenih ustanova moglo osnovati više od jednog doma zdravlja, odnosno eventualno drugi dom zdravlja na teritoriji neke opštine, odnosno grada, a u skladu sa brojem stanovnika i teritorijalnom rasprostranjenošću.
Znači, ovaj argument da bi znatno poskupela organizacija zdravstvene službe ne stoji.
Podsetio bih na mogućnost da se osnuje, upravo mi to i činimo, dakle, i drugu realnu mogućnost kao ovu koja je Predlogom zakona već predviđena, da se i za teritoriju više opština, odnosno grada može predvideti jedan, tako bi trebalo uzeti mogućnosti da na samom terenu Srbije treba negde i u velikim opštinama predvideti mogućnost osnivanja još jednog doma zdravlja.
To direktno znači da bi se, tumačeći usko Predlog zakona, podrazumevalo da na teritoriji grada Beograda treba da postoji samo jedan dom zdravlja.
Međutim, širokim tumačenjem predloženog zakona može se tumačiti da svaka opština može osnovati svoj dom zdravlja, pa tako treba da i opština Surčin, Grocka ili sve ove manje ostale opštine imaju domove zdravlja, a u konkretnom slučaju opština Leskovac, od 175 hiljada ljudi, koja obuhvata više teritorija bivših opština, koja uz to ima i domove zdravlja koji su izgrađeni po svim građevinskim i ostalim principima i koji sada funkcionišu kao zdravstvene stanice.
Predviđanjem u zakonu da se može osnovati još jedan dom zdravlja, u skladu sa, kao što rekoh, planom mreže zdravstvenih ustanova, ničim se ne bi povećalo izdvajanje iz budžeta i ničim se ne bi ugrozilo funkcionisanje države.
Tim pre predviđanjem mogućnosti u zakonu, odnosno u ovoj odredbi bi se i eventualno moglo reagovati u tim slučajevima gde je to opravdano.
Stoga bih voleo da se povodom ovog predloga, ako me je dovoljno razumeo, gospodin ministar izjasni u momentu da li je moguće prihvatanje ovog amandmana, tim pre što, kao što rekoh, prihvatanje amandmana ne povećava troškove, niti zahteva izdvajanje iz budžeta, jer se upravo oslanja i zasniva na planu mreže zdravstvenih ustanova koji može predvideti i ne mora predvideti, opet je to ono što ga ograničava, a to je budžet, odnosno to su finansijska sredstva kojima država raspolaže. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 96. amandman je podnela Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Vučićević.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 96. reguliše kada se i pod kojim uslovima može u domovima zdravlja organizovati specijalističko-konsultativna delatnost koja nije u vezi sa bolničkim lečenjem, u skladu sa planom mreže.
Naravno, u drugom delu, u drugom stavu kaže: "Izuzetno, na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu, gde saobraćajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa planom mreže, u domu zdravlja može se organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti."
Na insistiranje članova Nove Srbije iz Vrnjačke Banje, njihov zahtev, molbu i objašnjenje koje je bilo logično, predložili smo i tražili smo da se u članu 96. stav 2. posle reči "stanovništvu" dodaju reči "u banjama kao prirodnim dobrima od opšteg interesa", a posle reči "zdravlja" dodaju reči "ili pri domu zdravlja".
To bi značilo da u krajnjem kontekstu taj amandman glasi: "Izuzetno, na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu, u banjama kao prirodnim dobrima od opšteg interesa, kao i tamo gde saobraćajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa planom mreže, u domu zdravlja ili pri domu zdravlja može se organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti."
Naravno da ovaj amandman apsolutno opravdava svoje postojanje i zahtev članova Nove Srbije, pretpostavljam i drugih ljudi, iz više razloga.
Prvo što Zakon o banjama predviđa, pa kaže, broj jedan - organizovanu zdravstvenu službu. Naravno, znamo i ko ide i ko obilazi banje. Tamo idu pretežno bolesni ljudi. Ne ide niko u banju zbog kafića, restorana, hrane ili hira. Ne kažem da nema ni toga, ali 99% onih koji odlaze u banju idu da bi se lečili ili, naravno, na postoperativno lečenje ili lečenje hroničnih bolesti.
Ako želimo da razvijamo turizam, za mene je bilo normalno i bilo bi normalno da se ovaj amandman prihvati. Nema nijednog razloga zašto ne prihvatiti ovaj amandman. Na Odboru sam dobio objašnjenje da je to intencija Ministarstva u nekoj drugoj fazi i da zbog ograničenih sredstava to ne može.
Ako želimo da razmišljamo šire, a to šire razmišljanje nas tera da razmišljamo da treba da pospešimo razvoj turizma, broj ljudi koji dolazi u banje zbog lečenja, kako iz inostranstva, tako i iz naše zemlje, a što opet sveukupno stvara profit u jednoj državi, mislim da opravdanje koje sam dobio ne stoji kao pravo i celovito opravdanje. Trebalo bi da se uvaži želja svih ovih ljudi koji se bave lečenjem ne samo u Vrnjačkoj Banji, već i u drugim banjama, a naravno, treba izaći u susret i onim pacijentima koji se leče i ljudima kojima je određena terapija i pomoć i te kako potrebna.
Zamislite sada, imate trudnicu koja leči neku drugu hroničnu bolest – ona bi u slučaju bilo kakvog bola ili bilo kakvih problema morala iz Vrnjačke Banje ići do najbliže bolnice koja se nalazi na nekih, ne znam tačno, 20 ili 25 kilometara, a mislim da je to centar u Kraljevu.
Naša namera je najdobronamernija i u interesu onih ljudi koji rade u banjama, pacijenata i razvoja turizma i, naravno, sveukupnog razvoja Srbije, koja se u ovom trenutku ne može pohvaliti da ima razvijenu privredu; ali, Bože moj, uz pomoć Vlade, uz pomoć zakona koji se donose, indicija jeste da sve ono što danas nije dobro bude sutra bolje.
Ovim amandmanom apsolutno bi se omogućilo u banjama i bolje lečenje za sve pacijente koji su tamo, omogućio bi se razvoj turizma. Mislim da će ministar imati razumevanja, kako za ove ljude koji tamo rade, tako i za pacijente koji traže adekvatnu zdravstvenu zaštitu, pa tako, naravno, i za mene ispred poslaničke grupe Nova Srbija, koji sam uložio ovaj amandman na zahtev svih članova Nove Srbije iz Vrnjačke Banje.
Želim da naglasim da smo ovo učinili u najboljoj nameri, naravno zbog svih onih ljudi koji će koristiti uslugu, i da se nadam da će ministar ovo prihvatiti.
Što se tiče onog objašnjenja koje sam dobio, da bi to trebalo biti u drugoj fazi, mislim da bi trebalo učiniti u prvoj fazi i da to neće biti veliki izdatak za Ministarstvo.
Kao što znamo, nemamo mi u Srbiji bezbroj banja, ima, da ih ne nabrajam sada, jedno pet-šest banja, pa prema tome smatram da Srbija može izdvojiti toliko sredstava da zdravstvena usluga u banjama bude na zadovoljavajućem nivou, a pogotovo što u tim banjama ima dosta inostranih pacijenata i korisnika usluga banja.
Kao zemlja koja želi da na neki način popularizuje banjsko lečenje u Srbiji, moramo ostaviti utisak i ne smemo dozvoliti da napravimo eventualni propust, koji nije tako skup, a na neki način narušiće ugled onih ljudi u banji i ugled Srbije, a ne vidim ni jedan jedini razlog i smatram da će ovaj amandman ipak ministar prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku.
Da li još neko želi reč? Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto dolazim kao narodni poslanik iz Kraljeva, imam obavezu i dužnost da se u ime građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik i na njihov zahtev javim povodom amandmana koji je predložio narodni poslanik Vučićević i da dam dodatna obrazloženja zašto treba Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji da opstane kao opšta bolnica i koji su razlozi da se ne može pripremiti ovaj plan mreže zdravstvenih ustanova, kako je Vlada dala u svom obrazloženju prilikom obrazlaganja odredbi ovog zakona.
Ne znam da li ministar zna kada je osnovana Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji – ona je osnovana 1934. godine, ta bolnica radi u zgradi koja ima 2,5 hiljade kvadratnih metara – i da je sadašnja zgrada izgrađena sredstvima samodoprinosa građana opština Vrnjačka Banja i Trstenik, i to 1989. godine. Faktički, ona pokriva područje radi zadovoljenja tih zdravstvenih usluga i bolničkog lečenja za veći deo građana opštine Vrnjačka Banja i Trstenik.
Iz obraćanja građana svima, koje sam dobio kao narodni poslanik, a i OO SRS u Vrnjačkoj Banji i Trsteniku, vidi se uznemirenost građana koja je nastala još od polovine jula meseca kada je na TV i radiju Vrnjačke Banje gostovao generalni direktor Zdravstvenog centra "Studenica" iz Kraljeva Dragan Arsić, kada je već predlog zakona bio na javnoj diskusiji, i izneo stav da Opšta bolnica u Vrnjačkoj Banji neće nastaviti sa radom u takvom statusu posle usvajanja ovog zakona.
Imajući u vidu interes građana i upućenost u ovom dužem vremenskom periodu, decenijama unazad, i građana Vrnjačke Banje i Trstenika, a moram da napomenem da je Vrnjačka Banja od Zdravstvenog centra "Studenica" udaljena 24 kilometra, i to od centra Banje.
Međutim, od onih sela i naselja od centra Banje je daleko više, a Trstenik je negde 50 kilometara od Kraljeva, a toliko razdaljine ima do Kruševca.
Ne vidim razlog da ministar ili Vlada Republike Srbije ne prihvate ovaj amandman, gledajući koliko dugo postoji ova bolnica u Vrnjačkoj Banji i ove razloge koje je izneo predlagač amandmana. Pored građana koji su upućeni decenijama na ovu bolnicu, broj gostiju se kreće oko 100 hiljada prijavljenih godišnje, a tu je negde oko 30 posto neprijavljenih gostiju Vrnjačke Banje; ima negde oko tri hiljade prognanih i raseljenih u Vrnjačkoj Banji; ukupan broj stanovnika u opštini Vrnjačka Banja je 26.492, a Trstenik ima 52 hiljade stanovnika. To su razlozi da ova bolnica mora da nastavi rad u istom statusu.
Bilo bi strašno da se, po ovom planu mreže, bolnica u Vrnjačkoj Banji pretvori u bolnicu za specijalne namene, kako je to objašnjavao i direktor ZC "Studenica" Dragan Arsić, za gerijatriju. Nisam lekar po profesiji, diplomirani sam pravnik, ali mogu da shvatim sve ove razloge uznemirenosti građana zbog onoga kako je predloženo u članu 96. Zato sam, kao narodni poslanik, bio dužan da danas ovde izađem i iznesem razloge uznemirenosti građana i Vrnjačke Banje i Trstenika i da iznesem stav poslaničke grupe SRS da će podržati ovaj amandman narodnog poslanika.
S obzirom na to kako je ova sednica zakazana i sa kakvim dnevnim redom, počev od zakona o budžetu, sa nekoliko zakona vrlo važnih za državu Srbiju i građane Srbije, poslanička grupa SRS nije mogla na brzinu i zbog vremena koje je imala da i ovo sagleda. Nadam se da će zbog ovih argumenata koje smo večeras izneli ministar da prihvati ovaj amandman. Ako ne prihvati, pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje prihvate predloženi amandman. Hvala.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Miljku Četroviću. Reč ima ministar Tomica Milosavljević. Izvolite.