Zaista se izvinjavam što se ovoliko javljam, mislim da je važno da nastavimo na ovaj način razgovor. Ovo jeste pitanje oko koga treba imati jasan stav. Srbija je već jednom videla kako izgleda kada se napravi potpuna zabrana bilo kakvog dopunskog rada i kada se insistira na striktnom razdvajanju državnog i privatnog sektora. To je postojalo u jednom propisu sredinom devedesetih i nije valjalo. Nije bilo dobro, jer je posle toga procvetao rad na crno. To je bio način da se nađe jedan socijalni ventil za situaciju u kojoj niste imali ni elementarno da platite zdravstvenog radnika.
Dakle, dva su moguća crno-bela rešenja. Jedno rešenje je da potpuno zabranite bilo kakav rad van one ustanove u kojoj je vlasnička struktura u kojoj radite, pa je državni doktor ili državni ili je privatni. To rešenje je nerealno. Nijedna ga država u Evropi nije primenila a da funkcioniše kako treba. Nijedna ga nema. Svaka ima različita iskustva, ponavljam, u javnoj raspravi razgovarali smo o svim rešenjima koja danas postoje i u veoma razvijenim zemljama, i u tranzicionim i u siromašnim. Ima mnogo lutanja, menjanja, traganja. Nema idealnog rešenja.
Ovde se ovim zakonom jasno i otvoreno neke stvari kažu. Kaže se da, pre svega, dopunski rad postoji i da se on tako zove, kaže se kako se plaća. Plaća se ustanovi i dobija se račun i onda se posle toga čovek oslobodi poreza kada dođe kraj godine. Kaže se da postoji račun na koji se skupljaju ta sredstva, a sve drugo je, u stvari, zamena teza.
To, Bežanija, Klinički centar, jedna bolnica, druga bolnica, to je zamazivanje očiju. Mi se moramo suočiti s tim da imamo niz pregleda i postupaka koji nisu dovoljno dobro evidentirani, da je kvalitet šarolik i različit, pa zato i donosimo zakone, zbog toga što predstoji potreba uvođenja jasnih pravila igre, kojih ćemo se onda držati. Zbog toga je bilo važno da ovih nekoliko dana govorimo o setu zakona.
Daleko od toga da je ovo idealno i da je zakucano za sva vremena. U zakonu lepo kaže, tri godine postoji pravo na konsultantski rad u privatnoj ustanovi. Nikada nije garancija vlasnička struktura za kvalitet nekog rada. Posle 10, 15 godina tranzicije u jednom zdravstvenom sistemu u kome se vidi da postoji dva do četiri posto novca koji je zapravo u neregulisanim tokovima i koji ugrožava čitav sistem finansiranja zdravstvenog sistema zemlje. To se vidi i viđa i u drugim zemljama u tranziciji. Kroz to su prošle zemlje u okruženju.
Moramo učiniti sve da se jasno zna šta je sa novcem iz zdravstvenog osiguranja, danas je transparentnije nego ikad na sajtu zavoda za osiguranje. Govorim o kapitaciji, o drugačijem načinu plaćanja, da se jasno zna šta sa dopunskim novcem, da državna ustanova radi za taj novac iz obaveznog osiguranja, ali i za privatno osiguranje, i da to isto rade i privatne ustanove.
Ovo nije kraj privatnih ustanova. Ovo je kraj lošeg rada. Ovo je početak mnogo boljeg rada onih koji su dobri i tako treba da bude. Treba na tržištu da opstanu najbolji. Ne treba da opstanu privatne ustanove koje se registruju u Ministarstvu zdravlja na jedan način, u opštini na drugi način, pa se onda po preduzetničkom zakonu zovu međunarodna klinika za glavu i za centriranje očiju, a u suštini one su specijalističke ordinacije. To se sada ovde reguliše.
Treba da postoji jasan ugovor konsultanta koji je konsultant u toj ustanovi.
Ne može se onda ići u školu i mahati viskom ispred stomaka i dijagnostikovati pankreas, a da je neko pri tome ginekolog po profesiji, radi u ordinaciji koja je ordinacija opšte medicine, a registrovana je u opštini kao centar za ovo i za ono. Zbog toga su ovi zakoni važni, da se popu kaže pop, a bobu bob.
Nema oročavanja, 3, 6, 9, 12, život će pokazati šta znači sledeći korak u uređivanju sistema. To se ne može uraditi sa oročavanjem. Mi jesmo u promenama i zbog toga jeste velika odgovornost ove skupštine i ove vlade i zbog toga smatram da je imalo smisla uložiti napor, menjati propis, pre svega da bismo učinili da zdravstveni sistem bude efikasniji, da bude dostupniji svima.
Bez obzira na ove naše rasprave, kada malo bolje pogledate šta smo sve ovde izgovorili, izuzev desetak sporenja oko termina, oko varijanti koje su ovakve ili onakve, suštinskih neslaganja zapravo nije bilo. Hvala.
