Mi se nalazimo na osnovnim, opštim odredbama, skrećem pažnju. Ako onda nije dozvoljena opšta rasprava, molim vas, šta hoćete?

Jasno sam rekao ne šta hoću, nego šta moram i vi se toga držite.

To nije upućeno vama, nego onima koji mi zameraju. Upravo zbog korektnosti sam izbegao da repliciram kolegi Mariću, pa sam upravo iz korektnosti izbegao da reagujem na ministrovo izlaganje, ali ne možemo preskočiti neke stvari. Nama se sad ovde zamera, zamenom teze, da smo mi protiv uvođenja termina "sistem zdravstvene zaštite". Ne, mi govorimo samo "organizacija sistema zdravstvene zaštite".
Sistem zdravstvene zaštite je za nas ovo što je ovde napisano. Tu su te definicije. Nemojte me pozivati na Ustav. Znam ja šta piše u Ustavu.
Ne znam napamet sve članove, hvala bogu, ali ove koji su bitni znam. Ovde su te definicije, ovo prvo i ovo drugo. To ću vam ostaviti.
Vi ste visoki funkcioner ove organizacije i poštujte definicije te organizacije. Ne pozivajte se na Ustav koji ni pomislio nije da uređuje oblast zdravstvene zaštite. Nemojte takva obaveštenja davati.
Mi ne isključujemo vaš pojam "sistem", mi samo kažemo "organizacija sistema" je primerenije, jer se zakon time bavi.
Izazvali ste me, rekli ste da sam ja uzeo parcijalno nešto, istrgao i pokazao ovde. Hteo sam da poštedim i vas i poslanike i da ne čitam celinu.
Evo celine: "Savetu za regulatornu reformu dostavljena su mišljenja Društva lekara Vojvodine, Društva privatnih lekara i stomatologa Srbije i Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, iz kojih se vidi da su ove strukovne organizacije nezadovoljne predloženim rešenjima i da imaju vrlo konkretne primedbe da se ovim nacrtom zakona guši privatni sektor, a građani koji koriste njegove usluge stavljaju u podređen položaj.
Posebno je problematično rešenje predviđeno članovima 199. i 202. - dopunski rad zdravstvenih radnika, kojim se radnicima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama sa punim radnim vremenom...", neću dalje čitati. Dalje kaže: "Posebno sistemsko pitanje koje se mora regulisati jeste pitanje finansiranja rada zdravstvenih ustanova i privatne prakse. Ova materija je regulisana ..." neću da kažem čime.
"Na ta rešenja, gore navedena, strukovna udruženja imaju značajne primedbe, a u smislu gušenja privatnog sektora. Bilo kakva da su rešenja, obrađivač je mora da izvrši analizu njihovog efekta u smislu ukazivanja na raspoređivanje sredstava i efekte koje će takva politika imati na razvoj zdravstvenih ustanova u državnoj svojini i privatnoj praksi.
Imajući u vidu navedeno, mislili smo da obrazloženje Nacrta zakona ...", neću da čitam koji, "... ne sadrži analizu efekata u skladu sa ..." tim i tim, "iako je takva analiza neophodno potrebna". To je celina.
Znači, neko je i dostavio mišljenja, a nije urađeno po ovome. To je ono što je istina. Razumem ministra, on je dao svoj predlog, on stoji iza tog predloga i braniće ga, ali je ovo upućeno Vladi Republike Srbije, direktno premijeru Koštunici.
Ovo je stvar koja treba da dobije odgovor. Ne ovako – bilo je, pa nije. Ništa nije urađeno od ovoga što ovi ljudi kažu. Ima još, ali neću da čitam.
Jednostavno sam izazvan ovom reakcijom da smo mi nešto istrgnuli iz konteksta. Ne, celina je mnogo gora od konteksta.
Da se vratim na član 6. U članu 6, opet je ovo opšta stvar i ovo je udžbenička stvar, dokument koji sam malopre pokazao ovo reguliše, u zakonu piše: "Zdravstvenu službu u Republici čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe (u daljem tekstu: privatna praksa), koji se osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici koji obavljaju zdravstvenu delatnost, u skladu sa ovim zakonom."
Mi smo predložili kraće, jednostavnije i, čini se nama, bolje: "Zdravstvenu službu čine zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici i organi i organizacije koje se poslovima zdravstvene zaštite bave kao profesionalnom delatnošću." To piše ovde i to je uža definicija. Postoji i šira definicija koju neću da čitam, neću da vas opterećujem.
Svi oni koji se profesionalnom bave zdravstvom sačinjavaju zdravstvenu službu. Ako uzmete i primenite ovo što je ponuđeno, onda vi zdravstvenu inspekciju ne možete da svrstate u zdravstvenu službu, a zdravstvena inspekcija, gde imate i pravnike koji rade u ministarstvu, takođe je deo toga. Ovaj drugi deo, ova šira definicija apsolutno uključuje i to.
Znači, mi smo dali klasičnu definiciju koja svuda egzistira, koja stoji u udžbeniku socijalne medicine. Evo, dajemo i dokument na koji se pozivamo, odakle smo to uzeli. Vi nama odgovarate na jedan čudan način. Hajde da pročitam, zbog građana: "Amandman se ne prihvata iz razloga jer je u suprotnosti sa Zakonom o javnim službama, kojim je uređen sistem osnivanja javnih službi". Kakve ima veze sistem osnivanja javnih službi sa definisanjem, a vi sad ovde definišete šta je zdravstvena služba.
Da li je Zakon o javnim službama stariji od struke, da li je stariji od Svetske zdravstvene organizacije? Ako je čak i tako, možda je pogrešio, a da vam ne kažem da mi imamo Ustav koji često ne primenjujemo, pa kada nam treba mi ga primenimo, a kada nam ne treba onda ga ne primenimo. Dakle, dotle znamo da odemo.
Ovde sada cepidlačimo, tražimo na jedan čudan način, sholastički, neko uporište negde, koje sa realnim životom i stručnim mišljenjem veze nema. Nemojte to da radite. Mi vas samo upozoravamo, dajte jasan zakon, dajte da svi razumeju kada ovo pročitaju. Naravno, vama smeta kada mi ne govorimo posebno o privatnoj praksi na način kako vi govorite i kako je vi označavate. To razumemo.
Ovo je, vi pokažite papir jači od ovoga, Report koji govori o ovome. To je ono što smo mi hteli da kažemo u okviru ovog člana zakona.
Molimo vas, nemojte da izvrćete ono što mi kažemo. Apsolutno se trudimo da budemo krajnje korektni. Vi ste kazali kako smo mi za suzbijanje. Mi smo vam rekli da je to nama obuhvaćeno onim zadnjim, ali može da bude, pristajemo i za dijagnostike.
Jednostavno da kažemo, uspostavite jedan logičan sled i red. Ne mora, može da bude sve isprevrtano. Mogu ja sada da dubim na glavi pa da govorim, opet će biti govor, ali će biti smešan. E, vi to radite. Vi od tog zakona pravite komediju.
Sumnjam šta je namera. Prepišeš hrvatski u dobrom delu, pa ga menjaš, praviš varijablu i praviš na ovakav način. Ne mogu da kažem da ima zle namere, ali na kraju krajeva doći ću i do toga da stvarno ima zle namere.
Pričali ste o "Torlaku". Naše pitanje će biti - šta država Srbija čini da spreči rasturanje? Da, tema jeste, to je govorio ministar i to je tema ove rasprave.
Mi vodimo dijalog kolega, Skupština je mesto gde se vodi dijalog suprotstavljenih mišljenja, a da gospodin ministar to nije pomenuo, ja to sigurno ne bih govorio.
Da ne bih vodio dijalog sa publikom, molim predsedavajućeg da i on nama omogući da normalno radimo. Kada ja prekoračim svojih 15 minuta možete opravdano da se ljutite i da reklamirate povredu Poslovnika i ja ću vam izaći u susret, priznaću da sam pogrešio i izviniću vam se.
Prema tome, kada ste naveli ovde "Torlak" i eradikaciju, ne znam da li je eradicirano na Kosovu potpuno. Bila je akcija naše države na Kosovu i Metohiji.
Znam da je bilo sporadičnih slučajeva za vreme sankcija. Oni "lekari bez granica" su organizovali tu akciju vakcinacije preko UNICEF-a. To je naša teritorija, naša država, nisam siguran da je to baš tamo eradicirano, verovatno da jeste. Znam da obuhvat nije baš bio sto posto, nešto oko 80% je obuhvat vakcinisanih, što je verovatno za uslove koji tamo vladaju zadovoljavajuće.
Kada je "Torlak" u pitanju naše pitanje će biti – šta država čini da se spreči sistematsko uništavanje u zadnjih pet godina Instituta "Torlak", "Galenike"? To će nam biti poslaničko pitanje, da znate, a ako treba, mi ćemo i obrazlagati. Već smo kazali zbog čega smatramo da se sistematski uništava ta institucija, kao i fabrika koja se bavi frakcionisanjem iz krvne plazme derivata. To će biti poslaničko pitanje na kraju postavljeno.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Predsednik parlamenta je prekršio član 141. Poslovnika Narodne skupštine. Pre toga je dopustio ministru da ovde opet u već nekom viđenom maniru drži predavanja, da se obraća narodnim poslanicima kao da smo mi debili, da nam objašnjava šta je društvo, šta je država, da nam objašnjava kako od inicijative dolazi do predloga zakona.
Nisam reagovala i sada ne reagujem zbog toga, nego reagujem zbog onoga što je predsednik Marković posle toga pokušao da gospodina Paju Momčilova ubedi da ne govori o temi, a mi danas, da podsetim, govorimo o Predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti u pojedinostima. To znači da govorimo o amandmanu.
Kolega Momčilov i svi mi srpski radikali govorimo i dodatno obrazlažemo amandmane koje smo podneli, u skladu sa članom 141: "Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta".
Dakle, u Poslovniku nije nijednom rečju, nijednim slovom predviđeno na koji način će neko da obrazlaže svoj amandman, šta će da kaže u okviru obrazloženja amandmana koji je podneo. Da podsetim, amandman se dodatno obrazlaže, da bi se pre svega ubedio ministar kao predstavnik Vlade, sa nekim dodatnim obrazloženjima, da prihvati amandman.
Dalje, amandman se obrazlaže da bi se kolege poslanici koji glasaju ubedili da je dobro da glasaju za taj amandman. Svaki narodni poslanik koji govori o amandmanu, koji ga dodatno obrazlaže, preuzima rizik da to neće uraditi dovoljno dobro i da ministar, odnosno skupštinska većina neće prihvatiti taj amandman.
Na koji način se koristi tih 15 minuta? Ja mogu u okviru obrazlaganja amandmana da izađem, stojim, ćutim 15 minuta za ovom govornicom. Mogu 15 minuta da govorim – danas je nedelja, danas je nedelja, i tako da pričam 15 minuta. Predsednik parlamenta, predsedavajući nema pravo i ne sme da skreće pažnju poslaniku koji govori o amandmanu da govori na ovaj ili onaj način.
Znam da predsednik pokušava da bude fin, pa on to kao dobronamerno skreće pažnju. Ja znam da je to zbog toga da bi se poslanik dekoncentrisao, da bi se na trenutak skrenula pažnja javnosti sa onoga što govore srpski radikali, pošto predsednik, kao i svi koji ovde sede, zna da je ovo što se ovih dana govori iz oblasti zdravstva naišlo na izuzetnu podršku stručne javnosti. Zato se pokušava na svaki način da se skrene pažnja sa onoga što se ovde radi.
Dakle, još jednom podvlačim, predsednik je prekršio član 141. On nije tu. Ne očekujem da mi vi, gospodine Mihailoviću, odgovarate u njegovo ime. Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi ovog člana.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 7. i član 7. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. imamo finansiranje zdravstvene zaštite. U članu 7. je definisano: "Sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i za rad i razvoj zdravstvene službe, obezbeđuju se u skladu sa zakonom."
Podneo sam amandman u ime SRS, gde je dato da se taj član briše, jer stav SRS je da je zakon preopširan, sa mnogo deklarativnih i nepotrebnih članova, kao što je ovaj. Član je i suviše opšteg karaktera i u suštini ništa ne znači.
Obrazloženje Vlade, iako je na Odboru za zdravlje prilikom glasanja bilo četiri za, četiri protiv i dva poslanika su bila uzdržana, bilo je da se ne prihvata iz razloga što se navedenim članom Predloga zakona upućuje da će se sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite obezbediti u skladu sa zakonom.
S obzirom da je finansiranje u pitanju, zaista tu skidam kapu ministru iz G17 plus, jer oni su eksperti kada je u pitanju finansiranje. Mnoge projekte su napravili. Evo, počeću od projekta "Procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete". Projekat je uradio, odnosno pre svega istraživanja sproveo Institut G17 plus; rukovodilac istraživanja - Mirosinka Dinkić, majka gospodina Dinkića. Daću samo deo onoga što je ona stavila u svom projektu.
Većinu lekova koji se koriste za antiretroviralnu terapiju osoba obolelih od AIDS-a naša država uvozi. Cene na domaćem tržištu su daleko više od cena navedenih u brošuri. Svetska cena. Čak iako ih uvećamo 2,5 puta, tj. velika razlika u ceni testova i lekova kod nas i cena proizvođača. Tu razliku u ceni treba preispitati i organizovati nabavku na taj način što u većoj meri treba iskoristiti pogodnosti koje proizvođači nude u velikim nabavkama.
Onda, organizovanjem nabavke testova direktnog proizvođača korišćenjem pogodnosti kupovine velikog broja testova, troškovi testiranja bi se mogli značajno smanjiti. Stoga sugerišemo da se sprovede program, treba zasnovati na svetskim cenama. Obično eksperti iz G17 plus svetske cene vole da prate.
Ako bi se u Srbiji nastavilo testiranje po epidemiološkim indikacijama i vodila postojeća politika cena testova i terapije, koja je zasnovana na cenama višestruko višim od svetskih cena, za isti period i uslove troškovi neprimene programa iznosili bi 14 miliona 359 hiljada 335 evra za minimalan, odnosno preko 45 miliona evra za maksimalan procenat broj HIV pozitivnih trudnica.
Ovaj program podrazumeva obavezu lekara da svakoj trudnici ponudi testiranje na HIV. Od izuzetne važnosti je ustanoviti praćenje i trudnica koje su prihvatile i one koje su odbile testiranje, tj. utvrditi prevalenciju HIV pozitivnih trudnica u obe grupe.
Kada je u pitanju ovaj projekat samo ću da vam navedem, da vam ne oduzmem previše vremena, samo neke od zaključaka koji su u projektu definisani i preporuke koje su date.
Testiranje trudnica prema epidemiološkim indikacijama je necelishodno. Troškovi zdravstvene zaštite deteta idu od, tokom njihovog života, procenili su na 18.514 evra na ime medicinske nege i 28.216 evra na ime troškova staranja, odnosno socijalni troškovi.
Primenom programa u desetogodišnjem periodu država bi uštedela od 8,14 miliona evra do 27,93 miliona evra. Samo u troškovima staranja o HIV pozitivnoj dece država bi mogla, primenom programa, u proseku da uštedi između 1,4 do 4,5 miliona evra.
Dodatna korist, na osnovu uključenja dece u proces rada nakon školovanja, zarade, tretiranih HIV pozitivnih žena iznosila bi od 15,34 miliona evra do 53,90 miliona evra itd. Imate ovde jedno desetak zaključaka. I sve bi to bilo dobro da je majka gospodina Dinkića uspela da taj projekat sprovede u delo.
Prvo, siguran sam da bi sam naziv projekta "Procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete" svaki etički komitet odbacio u svetu. Onda imamo da je globalni fond odbio ovaj projekat gospođe Dinkić za prevenciju HIV-a i da je zdravstvo izgubilo na taj način 5,5 miliona dolara. Ni manje ni više. Svi uplašeni...
Nije, gospodine ministre, sve i svašta, ovo je finansiranje. Lepo sam rekao, član 7, citirao ga; finansiranje. Moramo da vidimo gde finansiramo, gde ide novac, kakve projekte pravimo, zbog čega ti projekti ne prolaze, a vaši ljudi iz vaše stranke implementiraju te projekte. Ništa mi tu ne dodajemo što nije tačno. Evo, imate – zdravstvo je izgubilo 5,5 miliona dolara, pa da vidimo. Svi su uplašeni kako će se obezbediti novac za skupe testove na HIV, lečenje obolelih, antiretrovirusne lekove, projekte prevencije i sve ono što uz ovu opaku bolest ide.
Za naš projekat ovog puta niko nije lobirao. Ministarstvu je još ranije ukazano na nedostatke. Novac je nevladinim organizacijama dodeljen bez tendera i parama je raspolagao Ekonomski institut, koji se nikada nije bavio virusom HIV-a. Svi epidemiolozi, infektolozi, pa i pacijenti posle ovakve vesti sigurno su ostali zabrinuti, jer ionako imamo skroman zdravstveni budžet i umesto da preko projekta obezbedimo dodatan novac, mi smo 5,5 miliona dolara izgubili.
Šta možemo da izvedemo kao zaključak iz svega ovoga? Ili projekat nije napisan dobro ili finansijeri nisu zadovoljni kako je prošla implementacija prethodnog projekta, koji smo pre 2,5 godina dobili, a to je negde oko 2,8 miliona dolara. Moram da naglasim, pošto stalno idemo ka Evropi i prema SAD, Srbija je ovim odbijanjem globalnog fonda svrstana među nesvrstane ponovo, među zemlje: Kongo, Kenija, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Nepal, Pakistan, Kazahstan, Avganistan, Bangladeš itd.
Doduše, naša braća Crnogorci su dobili 1,6 miliona dolara za dve godine, odnosno oko 3 miliona za pet godina. I oni su to bolje uradili od nas. Sa Univerziteta Južne Kalifornije, gde su pisali prošli projekat, sugerisali su da oni urade i lobirano je za ovaj projekat. Naši nisu poslušali i zato smo ovako prošli.
Čak je Ministarstvo definisalo da projekat ima tehničke nedostatke, odnosno nisu bili dobri mehanizmi praćenja sprovođenja aktivnosti u prethodnom projektu.
Na samom kraju, kada je u pitanju ovo izlaganje, da definišem stanje u Srbiji; nažalost, podatke imam bez Kosova i Metohije. Registrovana prosečna stopa osoba testiranih na HIV infekciju, isključujem dobrovoljne davaoce krvi, iznosi 1,6 na hiljadu stanovnika Republike Srbije u periodu od 1987. do 2003. godine.
Najviša stopa beleži se upravo 2003. godine - 2,7 na hiljadu stanovnika, ali je i dalje među najnižim u Evropi. Od zemalja u regionu centralne Evrope u 2002. godini stopu nižu od pet na hiljadu stanovnika imaju Albanija, Makedonija, Poljska i, na svu sreću, Srbija i Crna Gora.
Može se ipak zaključiti da se u Srbiji mali broj osoba testira na HIV infekciju, pre svega zbog permanentnog nedostatka dijagnostičkih sredstava, ograničenih mogućnosti za besplatno i poverljivo testiranje na celoj teritoriji tokom cele godine, kao i nedovoljnog promovisanja značaja testiranja.
I, da gospođa Dinkić u ovom projektu ništa novo nije stavila, imate udžbenik za studente pete godine medicine, na 495. strani imate sindrom stečene imunodeficijencije, gde je definisano ono što je ona rekla – skrining na HIV infekciju u trudnoći treba da bude univerzalan, ali dobrovoljan itd. Znači, apsolutno ništa novo. Mnogo para potrošeno, a izgubili 5,5 miliona dolara.
Daću samo još nekoliko karakterističnih projekata koje je ovo ministarstvo uradilo. Imamo projekat o prenatalnoj dijagnostici, urađen bez tendera. Još jedan način gde imamo trošenja para.
Doduše, lepo stoji slika našeg ministra zdravlja prilikom otvaranja konferencije u Beogradu. Radi se o Evropskoj agenciji za rekonstrukciju.
Pod projektom "Unapređenje preventivnih zdravstvenih usluga", odnosno koji su sve to projekti spojeni u jedan; dve komponente ovaj projekat ima: jačanje službi za dijagnostiku i skrining, i drugo - razvoj veština za unapređenje zdravlja i programi.
Radi se o unapređenju prevencije, prepoznavanju i ranom otkrivanju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, raka, pre svega u objektima primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, poboljšanju profesionalne obuke, programa skrininga itd.
Interesantno je, ako pogledajte sajt ovog projekta, što je sprovodila nemačko-francuska kuća "Epos", naveden je iznos od 1,4 miliona evra. Kod njih je sve na milione, ništa nemate ispod milion, niti informacije o tenderu, niti informacije o projektu sa budžetom od 2,4 miliona evra.
Početni iznos od 1,4 miliona agencija je povećala na zahtev ministra, došla je na 2,5 miliona i za ova sredstva biće objavljen tender. Kada? To niko ne zna. Samo je data informacija o 2,1 miliona evra, koji su isključivo namenjeni nabavci opreme.
Na svečanom predstavljanju ovog projekta najavljeno je da će do kraja godine biti nabavljeni svi potrebni aparati, odnosno da je umesto jednog miliona evra za opremu izdejstvovano čak 2,1 miliona evra, mada sam već naveo sumu da je ministar obećao i veću sumu od 2,4 miliona evra.
Nas iz SRS interesuje zašto se kupuju ti aparati ako, prema objašnjenjima stranih stručnjaka, proizvođači aparata daju gratis, kako bi se koristili njihovi reagensi. Oprema se kupuje preko međunarodnog tendera, u skladu sa propisima EU. Koliko će se prema projektu aparata nabaviti – jedan veliki spisak, ko bi sve to čitao, a na kraju krajeva i predsedavajući mi to ne bi dozvolio.
Ima tu dosta još projekata, imate tu desetak projekata, lepi projekti, ne znam kada i na koji način će biti realizovani. Imam tu dosta i o genetski modifikovanoj soji G17, ali to ću morati kada budemo pričali o nekom drugom amandmanu.
Onda se moje uvažene kolege narodni poslanici iz G17 ljute kada u nekim novinama stoji naslov "JUL demokratske Srbije". Posle ovoliko miliona evra, kako da bude drugačiji naslov?
Onda pišu – političku stranku G17 plus, ili kako kažu mnogi interesnu grupu, građani češće nazivaju JUL-om demokratske Srbije.
Njihovi kadrovi zauzimaju vodeće pozicije na svim mestima gde su tokovi novca, direktorska mesta, pre svega u međunarodnoj saradnji, de fakto pokušavaju da ojačaju na taj način svoju partiju.
(Nikola Novaković, sa mesta: Tema.)
Tema je finansiranje i odlično sam pokazao primer kako se finansira partija G17. Imamo da su raspoređeni na rukovodeća mesta u privredi, bankarstvu i zdravstvenim ustanovama.
Veza je upravo naš ministar zdravlja, koji je kao naučni radnik i profesor univerziteta zaista izuzetan, tu mu skidamo kapu, ali problem je što očigledno nije krenuo tim putem do kraja, nego su ga potrebe finansiranja stranke usmerile da ove silne tendere radi.
Mislim da nijedna partijska grupacija ne bi smela da koristi vlast za jačanje svoje glasačke baze i sprovodi politiku koja očigledno nije u interesu Srbije. Pošto 15 minuta ističe, nastaviću kasnije.

Replika, narodni poslanik Miroljub Marić, ovlašćeni predstavnik G17 plus.

Gospodine predsedavajući, nažalost, gubimo se od teme. Cilj nam je da radimo efikasno, da građanima Srbije prezentujemo precizno šta sa novim zakonom o zdravstvenoj zaštiti dobijaju građani u zdravstvenoj zaštiti.
Međutim, kolega Cvetanović očigledno bespotrebno ovde proziva stranku G17 plus, bespotrebno vređa jednu majku, bespotrebno priča o onome što je malopre i gospodin predsednik Skupštine rekao, ne ulazim u to da li neko priča o amandmanu ili ne priča, ali ne mora bar da priča o stvarima koje nikakve veze sa ovim zakonom nemaju.
Molim vas, izašao je da brani amandman na član 7. koji treba da se briše. Šta da se briše? Da se brišu sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, da nam ne trebaju?
O čemu mi ovde pričamo? Prozivanjem nas... Mi ne želimo da ulazimo u konflikte sa vama, ne želimo da omalovažavamo vašu odličnu informisanost o raznoraznim temama, ali nemojte da nas gnjavite ovde o stvarima koje nikakve veze sa današnjom raspravom nemaju.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Paja Momčilov.