Samo reklamiram da nismo shvaćeni. Kolega, nemojte se ljutiti neopravdano. Šta je bila naša intencija? Član 7. kaže – sredstva za sprovođenje zdravstvene zaštite, kao i za rad i razvoj zdravstvene službe.
Projekti su oni koji generišu razvoj zdravstvene službe. To je svuda u svetu tako, tako je verovatno i kod nas. Mi smo intervenisali da je to jedan uopšten stav koji ništa ne znači, da se reguliše zakonom. Svako zna da se u jednoj uređenoj civilizovanoj zemlji to uređuje zakonom, a ne hajdučijom.
Hajdučija je nešto suprotno od zakona i onda smo smatrali da smo mi toliko svesni da znamo da se to uređuje zakonom.
Pazite šta je problem kod ovog projekta.
Važno je da imate mnoge projekte, za koje mi smatramo da su promašeni, gde su otišle pare, a upravo govorimo da ako gledate obrazloženje zakona, onda predlagač kaže da je jedan od najvažnijih razloga, pa navodi u tački 1) - nedostatak para i da to treba uskladiti, taj nedostatak, i narasle potrebe svakog društva, pa i ovog našeg, a pogotovo što smo mi društvo u tranziciji gde je situacija mnogo gora.
Kada neko kaže da konkuriše, procena isplativosti programa prevencije prenošenja HIV infekcije sa majke na dete... Postoji dobra proizvođačka praksa. To su novi termini koje mi moramo da usvojimo. Postoji i dobra klinička praksa.
Ja imam sertifikat za dobru kliničku praksu. Ja sam taj sertifikat dobio ove godine u Mađarskoj. Ovo ne bi moglo nikada da prođe, ovo bi etički odbor odmah vratio, a bio je dužan, ako slušamo Evropu, da prođe i kroz etički odbor. Neetički je uopšte govoriti da li je isplativo sprečiti prenošenje HIV infekcije sa majke na dete.
Kolega vam je ukazao da sve što tu piše, neću da govorim o metodologiji, metodologija ne bi prošla na drugom odboru. Ako bi se radilo kako treba, jedan naučni projekat, ja sam to učio u Evropi i mi idemo u Evropu, ja sam dužan to da kažem, sve što je tamo napisano piše u studentskom udžbeniku.
A, naša realnost je tužna, mi ne možemo ni da pokrijemo tim testovima u dovoljnoj meri našu populaciju; samo 1,6% naše populacije je pokriveno HIV testovima. To je veoma važan razlog, to je jedan od prioriteta Svetske zdravstvene organizacije, i vama se čini da je možda nevažno. Nas svrstavaju u rizičnu zemlju, da će doći do epidemije HIV infekcije.
Nemojte misliti da je ovo rasprava radi rasprave, da je to samo nalaženje... Šta nas je pogodilo? Nismo mi, to svi drugi pričaju, o HIV infekciji se ovde 20 godina, ili od kada se HIV infekcija pojavila, intenzivno radi, naučni radnici.
Moj učitelj, akademik Vojin Šulović je čitav život dao i sebe da se ovi problemi rešavaju na adekvatan način. Sada se neko pojavi, pa sa ovakvim nečim devalvira muku i trud i ono što je utemeljeno u udžbeniku za studente i na ovakav način potroši pare, to je ono što nas boli, i onda ne dobijemo od gospodina Soroša taj fond koji daje 5,5 miliona.
Zašto on to sada neće dati nama, a bilo je u izgledu i trebalo je da dobije i našoj bi zemlji to i te kako koristilo, ja u to neću ulaziti. Završavam, ali molim vas da samo shvatite, nema potrebe da se sukobljavamo.

Ministar zdravlja gospodin Tomica Milosavljević.

Uveren sam, dame i gospodo narodni poslanici, da ćemo mi ipak održati jedan prav, širok put u današnjoj raspravi, da nećemo skretati u ćorsokak, jer desilo se par puta, ali mislim da ćemo ipak uspeti da održimo pravi smer. Dakle, u nekoliko prethodnih izlaganja pominjano je činjenje strancima i mišljenje partnera, pa ja mogu da kažem da glavni međunarodni partneri, koji su partneri Ministarstva zdravlja u poslu koji pokušavamo da radimo najbolje što možemo, ocenjuju krajnje pozitivno napor koji je učinjen u pripremi zakona.
Zašto postoje javne rasprave i da li se uvažavaju drugačija mišljenja? Naravno, ne svako i ne uvek, ali se uvažavaju i ugrađuju u rešenja i zbog toga u ovom predlogu postoji niz rešenja koja su ovde našla svoje mesto upravo zahvaljujući tome što je u toku javne rasprave do toga došlo. Govorilo se i o superiornosti. Svako ko za ovom govornicom ima priliku da nešto kaže jeste superioran, jer ima priliku da se obraća narodnim poslanicima i građanima Srbije.
U jednom trenutku imao sam utisak da se nije razumela uloga npr. inspekcije kao dela Ministarstva zdravlja, jer onda je to deo organa državne uprave i učestvuje u zdravstvenoj zaštiti, ali nije deo zdravstvenog sistema i organizacije zdravstvenih ustanova, nego je deo organa državne uprave.
Pominjao se Institut "Torlak" i povremeno kape i šeširi. Ko god ima kapu, pred "Torlakom" treba tu kapu da skine, a ko nema da se pokloni bez nje, jer Srbija unazad 50 godina nema dečiju paralizu, nema difteriju, nema veliki kašalj već godinama unazad, tetanus pogađa samo one koji nisu vakcinisani, a takvih je malo i uglavnom su osobe koje su same svojom odgovornošću došle do toga da ne budu vakcinisane posle teških povreda. Dakle, najveći deo zaraznih bolesti iskorenjen je u ovoj zemlji ili suzbijen upravo zahvaljujući tome što postoji jedan od ukupno 10 velikih proizvođača na svetu vakcina i to je Institut "Torlak".
Šta država čini za sistematsko oporavljanje i unapređivanje? Ukoliko bude poslaničkih pitanja, naravno da ćemo odgovoriti, kao i na sva druga koja Ministarstvu zdravlja stignu.
Član 7. i ono što se predlaže amandmanom zapravo predstavlja definiciju opšte odredbe. Svaki zakon u pravnom sistemu mora da pokaže svakom od nas, kao građaninu, pravičnost, mora da nas prosveti jednim delom i da nas uplaši, zato postoje kaznene odredbe i zbog toga se uređeno društvo razlikuje od neuređenog i od haosa. Prema tome, finansiranje u ovom smislu je finansiranje opšteg interesa. Opšti interes je definisan u ovom zakonu i u zakonu o zdravstvenom osiguranju i jasan je, država vodi računa o programima koji imaju opšti interes.
Ovde je puno pričano o projektima. Svaki projekat služi da bude održiv u jednom sistemu na duži rok.
Pomenuta je jedna analiza vezana za HIV. Bilo bi dobro poštovati instituciju koja organizuje takvu analizu, zove se UNICEF. To je jedna od najdragocenijih agencija Ujedinjenih nacija i ako ona nešto uradi onda to ima smisla.
Naravno da ima smisla pre uvođenja svake procedure uraditi analizu cost efektivnosti, koliki se efekat dobija za to ulaganje, da biste odgovorno raspolagali sredstvima u zdravstvenoj zaštiti. Tačno je, godinama se borimo protiv HIV-a, ali je takođe tačno da prvi put prošle godine Srbija ima prve četiri bebe koje su rođene a da nemaju HIV, nisu HIV pozitivne, a rodile su ih HIV pozitivne majke koje za to ranije nisu ni znale, nego su saznale u toku projekta poverljivog i dobrovoljnog testiranja.
Projekat kojim globalni fond podržava naše napore traje do kraja 2006. godine. Sada je novembar 2005. i do kraja 2006. traje Projekat podrške i pomoći. Naša crnogorska braća su dobila ovaj projekat za period 2007-2010, jer ga u ovom prvom periodu nisu ni dobili. Ne postoji nijedna druga evropska zemlja koja je dva puta uzastopno dobila odmah podršku, izuzev Rusije koja ima epidemiju kao istočnoevropska zemlja sa velikim problemom HIV infekcije. Nijedna druga zemlja nije dobila dva puta uzastopno.
Prema tome, naše partnerstvo sa međunarodnim organizacijama je partnerstvo, ne podrazumeva tutorstvo, niko vas ne vodi za ruku. Ova zemlja treba što pre da počne da pomaže druge i ne treba da se oslanja samo na podršku, pomoć i poklone. Ovaj zdravstveni sistem kroz programe opšteg interesa sam u 2006. godini obezbeđuje poverljivo i dobrovoljno testiranje svih 69.000 trudnica. Koliko je to teško znaju dobro ginekolozi koji se bave porodiljstvom, jer je važno posvetiti vreme trudnici, poverljivo i dobrovoljno doneti odluku o testiranju.
To je veliki napor i on je u toku ovog projekta par godina unazad činjen na način da se osposobimo da to ne bude projekat, nego da bude svakodnevna praksa, pa kada neko do vas ima suprugu, sestru, prijateljicu koja je trudna da je potpuno normalna stvar da bude obezbeđeno testiranje i ono postaje održiva stvar u zdravstvenom sistemu Srbije i zbog toga ovaj član zaista jeste značajan.
Govorilo se o projektima, o kupovinama, o prevenciji, mahalo se novinskim člancima. Rekao sam da je prošle nedelje Svetska zdravstvena organizacija sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju organizovala analizu značaja podrške EU ovih pet godina zdravstvu Srbije. U toj analizi mnogo ima više razloga za zadovoljstvo. Onaj ko vam da pomoć i te kako zna da kontroliše kako se ta pomoć troši na terenu. Informacije su dostupne svima na različite načine. Naravno, kada se maše novinskim tekstovima onda se pokušava podizanje magle i bacanje prašine, ali to nije neophodno jer postoje načini pravog informisanja.
Ponovo vas molim da ostanemo na pravom putu, da ne skrećemo u ćorsokake i onda ćemo zaista voditi produktivnu raspravu, koja može da bude dijalog o konkretnim problemima, čak i onda ako amandman kaže – briše se. Vi objasnite zašto smatrate da treba da se briše, a ja objasnim zbog čega mislim da ne treba i tako ćemo brže i jasnije objasniti građanima koji nas tačno oko podne gledaju.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, replika.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se na repliku. Gospodine ministre, slažem se da je dobro biti samokritičan. Verovatno ste negde shvatili da ste otišli u ćorsokak, pa ste onda to ovde i kazali. Ja tako nisam govorio kada ste vi prvi put govorili, a nemojte ni vi na takav način da kvalifikujete naša izlaganja. Mogu ovde da ćutim, mogu da pričam nešto što možda nije u redu, vi možete argumentima da pobijate, ali nemojte da izvrćete tezu. Nemojte se kriti iza autoriteta UNICEF-a.
Šta je naša osnovna zamerka? Da imamo jedan projekat koji je neetički koncipiran – isplativost sprečavanja prenošenja HIV-a sa majke na dete. Pa to se uopšte ne postavlja kao pitanje. Drugo, metodologija, koja ne valja. Treće, zaključci koji stoje u udžbeniku. Vi ste kazali da treba troškove uraditi. Nema u studentskom, ali ću vas uputiti na drugi udžbenik ginekologije, jedan od najznačajnijih udžbenika koje mi imamo, Gabijev, gde su tačno troškovi dati do u dolar.
Dragi kolega, ne ide se po celom svetu da se šeta da bi se konstatovalo da je nebo plavo. Postoji nešto što je iskustvo ranijih generacija, postoji nešto što je već referisano. Tamo što je dato kao rezultat tog projekta, nemojte da vam čitamo, boldovanim slovima - ovde trgovci uzimaju mnogo para za lekove, daj da smanjimo cenu i treba univerzalno da radimo testiranje. To studentima pričamo. Nemojte da to budu zaključci projekta.
Upravo kažemo za dosta tih projekata za koje svet kaže da su dobri – dajte da se i mi poklonimo, da čestitamo. Nemojte da se poklanjaju nevidljivi ljudi iz senke. Dajte nam za projekat za transfuziju krvi izvršioce, imena, budžet dajte. Naravno, evaluacija. Znači, mi samo to intervenišemo, nemojte da nam izvrćete reči, nemamo zlu nameru, ali moramo da ukažemo na ovako nešto. Ovo struka odavno zna.
Kažete da je postignuto prvi put sada za četiri bebe. To je zbog 20 godina intenzivnog rada, nije zbog projekta, a vi obezbedite univerzalno testiranje trudnica, dajte pare. Mi insistiramo na tome, ali našim trudnicama kažemo – idi pa plati. Gospodine ministre, mi nemamo pare za te testove. To je sporadično, slučajnost. Ministar viče da imamo, a onda kaže građanima da mora da se kreše javna potrošnja, a onda kaže da mora da se uzima od građana. Divota.
Krešite od onih tenderskih bračnih mahinacija, pa krešite na nekom drugom mestu. Rekao sam vam, što dadoste tri miliona dolara da od firme posrednika da se lek zove kao lek, što dajete preskupe pare za sirovine, za pakovanja lekova u "Galenici". Tu krešite. U ranijim izlaganjima dali smo vam tri primera gde možete da krešete, pa bi smo imali pare i za proteze, ne bismo imali liste čekanja. Samo toliko, prekoračio sam vreme, izvinjavam se.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na naziv poglavlja II iznad člana 8. i član 8. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

To je poglavlje koje nosi naslov - društvena briga za zdravlje stanovništva, a ja sam predložio da to poglavlje dobije naslov - uloga države u obezbeđivanju zdravstvene zaštite.
Nije samo stvar u pojmu društveno, državno, ministar nam je objasnio da je pojam društveno mnogo širi pojam od države. Ispada kao da smo mi ove amandmane uložili zato što ne znamo razliku između države i društva, a upravo je zbog toga što znamo razliku. Činjenica da je društvo ne samo širi pojam, nego je i sasvim apstraktan pojam. Ne može se otprilike zakonom propisivati šta društvo treba da radi, nego koja je uloga države, a u oblasti zdravstvene zaštite je da donosi strategiju zdravstvene zaštite, odnosno politiku te zaštite, zakone itd.
Ono što je načelno već rečeno od prethodnih poslanika SRS, ovaj zakon pati od preopširnosti, pogotovu u ovim uvodnim poglavljima. To što sam predložio brisanje člana 8. ne znači da smatram da je sve ono što član 8. propisuje, precizira nepotrebno. Ono je otprilike suvišno, jer ono što stoji u stavu 2. odnosno u članu 2. otprilike je ono što se posle šire obrazlaže u narednih 10 članova u ovom drugom poglavlju. Dakle, tu su ta poglavlja - društvena briga za zdravlje na nivou Republike, na nivou AP, opštine, grada, poslodavca, pojedinca itd.
Zakon ništa ne bi izgubio na kvalitetu, ne bi izgubio na nekoj preciznosti, ali bi bio kraći i sve ono što piše u ovih desetak članova više priliči, recimo, jednom udžbeniku socijalne medicine. To nisu nepotrebna znanja, nisu nepotrebne činjenice, ali smatramo da im, ovako napisanim, nije nužno mesto u zakonu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 9. i član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragoslav Milković.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragoslav Milković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, a na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tražim da se u članu 10. stav 2. reč "društvena" zameni rečju "državna", a posle reči "obuhvata i donošenje" dodaje se reč "i izvršavanje".
Obrazloženje – stav SRS je da država treba da bude odgovorna za sprovođenje donetih planova. Vi ste ubacili u ovaj zakon reč "društvena"; loše nas to asocira, gospodine ministre. Imali smo društvena preduzeća u proteklom periodu i još ih imamo, nisu privatizovana, ta društvena preduzeća su bila Alajbegova slama, odnosno izvor zla, pljačke i kriminala. Sama ta reč je nekako nedostupna u ovom zakonu.
Malopre ste rekli, tražite konkretne stvari. Slušajte me pažljivo, ja ću izneti, pošto zastupam jug Srbije, odnosno područje južne Srbije koje je sadašnja vlast, sadašnja država otpisala kao da nije u sastavu Srbije.
U članu 13. stav 1. kaže se da AP, odnosno opština, grad obezbeđuje sredstva za sprovođenje društvene brige za zdravlje iz svog budžeta i da oni utvrđuju cene pojedinačnih usluga. U članu 94. kaže se da je dom zdravlja zdravstvena ustanova gde se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou i da dom zdravlja osniva opština, odnosno grad.
Mislim, gospodine ministre, da bi trebalo da saslušate, jer ovo su konkretni problemi. Ja vam iznosim konkretan problem koji se po donošenju ovog zakona stvara. Pitam vas, šta će biti sa domovima zdravlja u siromašnim, nerazvijenim graničnim opštinama kao što je opština Trgovište na jugu Srbije?
Opština Trgovište ima 7.000 stanovnika, granična nerazvijena siromašna opština ima dom zdravlja... Gospodine ministre, saslušajte me, vi prelistavate tamo, ne obraćate pažnju, ne interesuje vas. Dom zdravlja u Trgovištu ima 70 radnika. Teren je brdsko-planinski, uslovi za rad su teški. Imamo samo jedno terensko vozilo, a to je nedovoljno, jer stanovništvo pretežno, oko 90%, predstavljaju staračka domaćinstva. Kuće su razbacane po brdima.
Osoblje doma zdravlja pruža medicinske usluge po kućama, nema stacionar, ide na kućno lečenje. Uz velike napore pešači po 10 ili 15 kilometara da bi pružilo pomoć ljudima, pogotovo u ovim zimskim periodima, a to su baš natčovečanski napori. Plate su im male, a uslovi za rad su vrlo teški, ali radnicima Doma zdravlja u Trgovištu treba dati priznanje, pohvaliti ih za njihov rad u nenormalnim uslovima.
Najudaljenije selo, slušajte me, gospodine ministre, od medicinskog centra u Vranju je 80 kilometara. Da li možete da zamislite kakva je situacija? Stacionar ne postoji, stomatološka oprema je u kvaru, ne radi ništa. Čovek da bi popravio zub mora da ide 80 kilometara.
Predlažem ministru da prihvati sledeće: da država Srbija pomogne Domu zdravlja u Trgovištu, da otvori porodilište i stacionar i da nabavi stomatološku opremu, kao i terensko sanitetsko vozilo. Prošle godine ste nam obećali, rekli ste za ovu godinu, a gde ste rekli tu je i ostalo. Rekli ste – Trgovište i Srpska Crnja dobijaju ove godine, ali nema ga, nije nabavljeno. Do kraja godine? Vi ćete da odete sa vlasti do kraja godine.
Stvarno treba omogućiti uslove i pomoći ovom napaćenom narodu. Ako ova država ne uradi, mladi sve brže odlaze, nemaju posla, ogromna teritorija ostaje prazna. Upozoravam državu, Vladu, vi ste predstavnik Vlade, da pod hitno reaguje na ovo.
Predlažem da dom zdravlja u Trgovištu dobije porodilište i stacionar i da se finansira iz budžeta Republike Srbije, imajući u vidu da lokalna samouprava nema para da finansira dom zdravlja. To će biti veliki problem ne samo za Trgovište, nego i za siromašne granične opštine, biće veliki problem, jer šest meseci lokalna samouprava nije primila platu.
Slušajte sada dalje, vi ste predvideli u članu 96. stav 2, ali niste ga dobro predvideli, nađite član 96. stav 2 – izuzetno... Molim vas da me saslušate, smejete se, za vas je ovo neozbiljno, a za ovaj narod dole je to biti ili ne biti, jer ljudi svakodnevno umiru. Hoću čim završim da mi odgovorite.
Član 96. stav 2: "Izuzetno, na područjima sa specifičnim potrebama pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu, gde saobraćajni i geografski uslovi to opravdavaju, u skladu sa planom mreže, u domu zdravlja može se organizovati porodilište i stacionar za dijagnostiku i lečenje akutnih i hroničnih bolesti." Taj stav da iskoristite i da se doda još da se finansira iz državnog budžeta.
Ljudi, to je beda dole, dođite i posetite opštinu Trgovište. Reći ću vam kako da se snađete. Ristovac znate gde je, skrenite levo, 35 kilometara jugoistočno, i verujem da vi ne znate gde je opština Trgovište. Ako ja lažem, uverite se da ne lažem.
Želim da iznesem jedan slučaj. Jesenas, oktobra meseca, brao sam jabuke u svom voćnjaku i padne žena, komšinica sedamdesetih godina, u nesvest. Zovem dom zdravlja, imaju jedno terensko vozilo i otišlo je tamo na teren. Četiri sata sam onu ženu držao na rukama, a po profesiji sam veterinar, znam osnovno pružanje prve pomoći, spasio sam ženu. To je stvarno cirkus, bruka i sramota.
Ako nema para oporezujte ove novobogataše. Ne upotrebljavam termin tajkun, a vi ste za ovih pet godina uveli, donošenjem ovih zakona, više termina nego što su nam Turci ostavili za 500 godina. Uvodite neke termine koji su neprihvatljivi za srpski narod. Imamo mi veliki srpski rečnik. Hoću povodom mog izlaganja da se izjasni gospodin ministar.

Reč ima ministar zdravlja gospodin Tomica Milosavljević.