Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, u nekoliko rečenica ću pokušati da iznesem neke svoje sugestije i primedbe na ove predložene zakone. Time ću da dam svoj skromni doprinos kako bi ovi tekstovi zakonski bili što kvalitetniji.
Pred nama su četiri zakona. Počeću od prvog, idem redom. Što se tiče zakona o inovacionoj delatnosti, naravno da je svima jasno u Srbiji da je značaj ovog zakona izuzetno veliki i značaj inovacija uopšte izuzetno veliki u Srbiji, naravno i u svakoj drugoj državi. Možda je taj značaj inovacija u ovom momentu u Srbiji nešto veći nego ranije što je bio, obzirom da smo u nekim tokovima i trendovima uključivanja u evropske integracije, kako se to naziva, gde će biti vrlo teško plasirati domaće proizvode, domaću robu na tom svetskom tržištu, iz prostog razloga što još uvek nismo dovoljno konkurentni svetskim cenama.
Ako želimo da ostvarimo tu konkurentnost moramo imati što niže cene naših proizvoda i usluga, a s druge strane naravno da želimo da poslujemo sa određenim profitom i da ostvarimo profit u svojoj proizvodnji. Taj profit će moći da se ostvari samo ako budemo smanjivali troškove proizvodnje. Kako bi se troškovi smanjivali, neophodno je da se u proces proizvodnje svakodnevno unose neke izmene, inovacije koje će doprineti smanjenju troškova proizvodnje. Iz tog razloga značaj inovacija je izuzetno veliki, a pogotovo u ovom momentu za Srbiju.
Ono što želim ovde da iznesem kao neke primedbe, a negde čak i moje dileme, konkretno u ovom prvom predlogu, odnosi se na član 11, gde se govori o registru inovacionih delatnosti. Ono što mi je nejasno, a čini mi se da je možda i konfuzno u ovom članu ovde i objašnjeno, kaže se da Ministarstvo vodi registar inovacione delatnosti. Nije mi jasno da li se vodi registar delatnosti ili registar subjekata koji su nosioci delatnosti, kako to stoji u stavu 3.
Kada se govori o subjektima koji su nosioci inovacione delatnosti, u članu 5. su navedeni svi ti subjekti od razvojno-proizvodnih centara do preduzetnika, ne pominju se nigde fizička lica. U članu 11. pominju se i fizička lica kao subjekti koji će biti predmet ovog registra. Znači, i oni se mogu registrovati kao nosioci inovacione delatnosti, a u članu 5. se ne pominju fizička lica. Čini mi se da postoji mala konfuzija u članu 11. i da bi to trebalo na neki način ispraviti, da bude jasno, nedvosmisleno, da nema nikakvih dilema u tumačenju ovog člana.
U stavu 4. kaže se da ministar utvrđuje uslove u pogledu potrebne strukture. Čini mi se da to nije trebalo da bude u nadležnosti ministra, možda je to moglo da se ostavi ovoj komisiji koja je predložena u članu 9. da ona te poslove odrađuje, obzirom na delokrug koji joj je dat u članu 9.
Sledeća stvar na koju želim da ukažem u ovom predlogu odnosi se na finansiranje inovacione delatnosti. U članu 34. pominju se izvori sredstava iz kojih će se finansirati ova delatnost, pa se pominje budžet Republike, budžet AP, budžet lokalne samouprave, međunarodne finansijske organizacije, fond za inovacionu delatnost, drugi fondovi itd. I ovde po prvi put imamo jedan novi fond, nešto što ranije nije postojalo, znači fond iz koga će se finansirati ovi projekti.
Ono na šta želim da ukažem odnosi se na član 42. gde se govori o prihodima fonda, gde se opet pominje budžet Republike Srbije. Znači, budžet Republike Srbije dva puta se pojavljuje kao izvor finansijskih sredstava za ove namene - jednom kao direktan učesnik, a drugi put preko fonda. Mislim da to nije baš adekvatno i da je trebalo samo preko fonda, da na drugi način budžet ne učestvuje u finansiranju ovih projekata.
Sledeće, član 45. govori o organima fonda. Pominje se da postoje upravni i nadzorni odbor i direktor, kao organi koji rukovode radom fonda. Obratiću vašu pažnju samo na stav 3. koji govori o sastavu upravnog odbora. Ovde stoji da upravni odbor ima devet članova, koje čine četiri predstavnika Vlade, predstavnici NBS, AP Vojvodine, PKS, grada Beograda i fonda.
Čini mi se da nije baš dobro, bar u ovom momentu, izbrisati drugu pokrajinu našu, ili se već Vlada na ovaj način odriče te druge pokrajine, ne znam o čemu se radi, ali jednostavno čini mi se da nije dovoljno pametno, racionalno u ovom momentu na ovaj način jednu od pokrajina, koja je još uvek u sastavu Srbije, bar formalno, a nadam se da će ostati u sastavu Srbije, brisati iz ovog zakona.
Na kraju, što se tiče ovog prvog zakonskog predloga hoću nešto kratko da kažem o ekonomskim podsticajnim merama u članu 51. Mislim da je premalo pažnje posvećeno ovim merama, samo se govori u članu 51, a mislim da je to suština svega ovoga. Bez tih mera nema ni razvoja ove delatnosti u Srbiji.
Ako hoćemo da budemo iskreni, najveći doprinos u svemu ovome imaju upravo oni ljudi koji nešto neposredno rade. Znači, ovde ne možemo toliko govoriti o nauci, o ljudima koji sede u institutima i fakultetima, mada naravno ne umanjujem njihov doprinos. Ali, ipak kada se govori o inovacijama, najveći doprinos imaju ljudi koji neposredno neke operacije izvode, oni su ti koji mogu da unaprede tu proizvodnju i upravo njih treba stimulisati, njih, preduzetnike, preduzeća i sve druge subjekte gde se to dešava, da kroz razne poreske olakšice, subvencije ili neke druge podsticajne mere ostvare što veći i što bolji efekat u ovoj oblasti. Toliko sam hteo da kažem o ovom prvom zakonu.
Što se tiče drugog zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, član 8, strategija naučnog i tehničkog razvoja; pre nekoliko meseci ovde smo imali strategiju razvoja energetike u Srbiji, pa je najavljivana strategija razvoja poljoprivredne proizvodnje, najavljivana je strategija razvoja Srbije.
Čini mi se da je bilo praktičnije i racionalnije da se prvo u ovoj skupštini pođe od strategije razvoja Srbije, a da sve ove parcijalne strategije budu deo te opšte sveobuhvatne strategija razvoja Srbije i da onda iz te strategije izvire ovo ili da na osnovu svega ovoga dođemo do one opšte strategije razvoja Srbije. Ovako, ulazimo parcijalno u Skupštinu sa raznoraznim strategijama, kada će se i da li će se to sublimirati u jednu strategiju razvoja Srbije ne znam, ali vreme prolazi, idemo u nešto vrlo parcijalno.
Sledeća stvar je nacionalni savet, koji se ovim zakonom formira. U članu 13. stoji da ovaj savet ima 19 članova, koje bira Vlada Republike Srbije.
Neko od mojih prethodnika je rekao naše neslaganje principijelno. Nešto slično smo imali kod Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, gde smo birali nacionalni i prosvetni savet, pa ga je birala Skupština Srbije. Zašto i ovde nije postupljeno na isti način? Zašto ovo telo ne bira Skupština nego ga imenuje Vlada Republike Srbije, ako hoćemo da ustanovimo neki princip i da se on poštuje i provlači kroz sve zakone.
U stavu 3. stoji da u nacionalni savet Vlada imenuje šest članova iz šest oblasti nauka, na predlog Zajednice instituta Srbije. Prvo, nejasno je koje su to nauke, ko će ih odrediti, na osnovu kojih kriterijuma. Ovde govorite o Zajednici instituta Srbije, a u članu 26. kada govorite o zajednici instituta kažete da ona nije obavezna. Nju mogu da formiraju instituti, svi ili većina. Šta ćemo ako je ne formiraju, a rok za formiranje ovog saveta je 90 dana od dana usvajanja zakona?
Šta ako instituti ne pronađu interes za formiranje zajednice instituta ili zajednicu instituta formira manji broj instituta od polovine, a ovde se govori o većini ili svim institutima. Čini mi se da to nije do kraja precizno definisano i razjašnjeno, tako da mogu nastati neke komplikacije i problemi u primeni ovog zakona.
Primedba je i na ovaj sastav, mislim da tri člana su previše iz Privredne komore obzirom da se ovde radi o naučnom istraživanju. Mogao bi jedan član da bude iz Privredne komore nije sporno, ali da budu tri mislim da je previše u ovom momentu.
Sledeći zakon je zakon o srpskoj enciklopediji. U članu 3. stav 2. kaže se da je izdavač enciklopedije Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Interesuje me, bez namere da umanjujem važnost i značaj ovog zavoda, zašto i na osnovu čega je izabran Zavod, a ne neko drugi. Imamo puno izdavača u Srbiji ili zašto to nije na neki drugi način određeno, primenom Zakona o javnim nabavkama ili na neki drugi način. Zašto zakonom da se određuje ko će biti izdavač?
Član 4. kaže da u izradi enciklopedije učestvuju istaknuti domaći i strani stručnjaci iz svih naučnih i stručnih oblasti od značaja za izradu enciklopedije. Nisam video u ovom predlogu ko vrši izbor tih stručnjaka i na osnovu kojih kriterijuma će se taj izbor izvršiti.
Na kraju ovaj četiri predlog, ovde ću reći samo jednu svoju ličnu dilemu – nije mi jasno zašto se ovo zove rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti, zašto to nije srpski rečnik ili rečnik srpskog jezika, ne umanjujući ulogu Akademije i ne umanjujući značaj Akademije u svemu ovome, ili ulogu koju treba Akademija da odigra u svemu ovome. Akademija će rečnik uraditi, ali mislim da je uobičajenije da se on zove srpski rečnik ili rečnik srpskog jezika. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Nije u sali. Narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ova četiri zakona govoriću uglavnom o Predlogu zakona o inovacionoj delatnosti i prokomentarisaću drugi zakon, dok ostale neću.
Naime, o čemu se radi. Primetio je dobro poslanik gospodin Zlatan Jovanović da je u ovom zakonu izostavljeno fizičko lice i da se pokušava da se inovaciona delatnost praktično svede na određene organizacije koje su predviđene ovim zakonom.
Mislim da je predmet ovog zakona morao da bude bar definisanje pojmova kao što su šta je to patent, šta je to mali patent, šta je to tehničko unapređenje, kao osnova za inovacionu delatnost. Ovde to u zakonu nema. Možda će to biti predlog nekih drugih zakona, ali u ovom zakonu je moralo da se nađe.
Naime, o čemu se radi. Inovacija sama po sebi kao inovaciona delatnost nije stvar naučno-istraživačkog rada ili ne može se poistovetiti sa naučnoistraživačkim radom. Kada je u pitanju sticanje znanja, u tom horizontalnom načinu sticanja znanja ljudi kroz školovanje koji dolaze do svih znanja kojima raspolaže čovečanstvo ili do nekih koja su im dostupna.
Ali, morate da imate na umu, kao ministar koji se bavi naukom, da postoji jedan specifičan vid sticanja znanja ili vertikalni vid sticanja znanja, kada neko dođe na ideju, ono što je nekada rečeno davno eureka, ili kada neko bez određenog prethodnog znanja dođe do nečega što je potpuno novo, sa čim se do tada nije sreo.
To je privilegija samo nekih ljudi, odabranih među nama, to je neka komunikacija sa nekim višim, kao vernik smatram da je to komunikacija sa svevišnjim, da neko dođe u poziciju da dođe do novog rešenja koje do tada nije postojalo i koje nije mogao steći time što će kroz školovanje sticati znanja.
Kao primer za ovo navešću možda od većine poslanika zaboravljenog nekadašnjeg kandidata za predsednika Republike Slovenije, koji je naučio da piše i čita u toku odsluženja vojnog roka u Crnoj Gori. Ni do kraja života, a tragično je nastradao, nije naučio da meri vreme na sat. Međutim, on je kao fizički radnik u jednoj bolnici u Nemačkoj došao do jedne inovacije, radi se o jednom uređaju u medicini koji se koristi i na osnovu toga je stekao ogromno bogatstvo.
Dakle, njegova privilegija je bila da primeti nešto na jednom medicinskom aparatu koji veliki broj naučnika, koji su imali ogromna znanja pre toga, nije mogao da primeti i zbog toga vam govorim da je inovacija sama po sebi uglavnom svedena na fizičko lice, koje je ovde na ovaj način, kako je zakon definisan, praktično izostavljeno.
Kada je u pitanju inovaciona delatnost, takođe, imate tamo gde je predviđeno na koji način se može pospešiti ili pomoći inovaciona delatnost, organizovan je fond.
Međutim kada se bolje pročita, vidi se da taj fond praktično neće pružati nikakvu pomoć onima koji se bave inovacionom delatnošću, osim što će kroz poslovno-tehnološke inkubatore ili kroz naučno-tehnološki park u stvari omogućavati prostorije i opremu onima koji se bave, naravno uz nadoknadu, inovacionom delatnošću.
Ali, većina tih ljudi koji dođu u situaciju da nešto patentiraju, da imaju neku inovaciju, nisu u stanju da plaćaju te nadoknade, a organizacije će verovatno će biti u stanju. Imate do sada i u Srbiji veliki broj ljudi koji su došli do određenih tehničkih unapređenja, koji su došli do malih patenata time što su na već postojećem nekom tehničkom rešenju usavršili rad, a koji na kraju krajeva nisu mogli to na pravedan ili pravilan način da zaštite.
Ovaj zakon je morao takođe da predvidi na koji način će se zaštiti intelektualna svojina onih koji su inovatori i šta će se dalje dešavati sa tom intelektualnom svojinom. Do sada je postojao prethodno Savezni zavod za intelektualnu svojinu, sada je to samo Zavod za intelektualnu svojinu i reći ću vam na ličnom primeru kako to otprilike funkcioniše.
Pošto imam dva registrovana patenta u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, reći ću vam da sam u razgovoru sa njihovim pravnicima bio obavešten da se ti patenti mogu komercijalizovati ili otuđiti samo u situacijama ako su već bili izloženi na nekoj međunarodnoj izložbi.
Jedan od tih patenata je bio izložen na međunarodnoj izložbi, ali je bilo žalosno što se ta međunarodna izložba kod nas vodi u poslednje vreme da učestvuju predstavnici iz Makedonije, Republike Srpske i samim tim ima status međunarodne izložbe. Svi oni koji imaju prijavljene patente i registrovane u Zavodu za intelektualnu svojinu, svodi se na to da otprilike u martu ili aprilu dobiju praktično iz Zavoda zahtev da uplate neku članarinu ili taksu, i to tako godinama stoji, zakonom uopšte nije objašnjeno na koji način će se to što je već zakonom zaštićeno ili što je registrovano stavljati u funkciju privrede.
Ovaj zakon to zaobilazi. Mislim da bi bilo neophodno da je ovaj zakon, ako se već zove Zakon o inovacionoj delatnosti, sve to uključio da pojedini ljudi, u najvećem broju inovacije se dešavaju kod pojedinaca, mogu na pravedan način zaštititi tu svoju intelektualnu svojinu, da imaju pomoć da je komercijalizuju.
Ovde fond koji se osniva neće omogućiti njima da komercijalizuju to i da taj fond ako se već osniva ovim zakonom ima takvu tesnu saradnju sa privredom, da ne bi onaj ko je registrovao određeni patent morao da obilazi ljude, da pretražuje pojedine privredne subjekte da bi im eventualno nudio, da bi se sa njima dogovarao da se to organizuje na državnom nivou.
Da se posebno obrati pažnja, koja ovde nije obraćena ovim zakonom, na koji način će se to štititi kada je u pitanju međunarodna krađa tih intelektualnih prava koje neko ima, gde država mora da stoji kao neko ko će zaštiti svaki pojedini patent koji je ovim registrovan.
Do tog zaključka da se inovacijama mogu baviti samo određeni, izabrani ljudi, da ne mogu svi, došao sam pre više od 10-tak godina, kada sam više od dva meseca boravio na Hilandaru i to vreme proveo u postu i molitvi. Shvatio sam da jednostavno bez tog vertikalnog saznavanja stvari ne može neko, bez obzira na svu horizontalu i to sticanje znanja po horizontali, doći ni do jedne inovacije, ni do jednog tehničkog unapređenja, patenta ili malog patenta, ako ne poseduje taj dar.
Nažalost, ne posedujemo ga svi, ali treba zaštititi one koji ga poseduju i treba njihova dostignuća staviti u funkciji razvoja naše države.
Reći ću samo još nekoliko reči o Predlogu zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti. Ovako kako je zakon koncipiran i predviđen, dobijaće određene naučnoistraživačke ustanove, instituti, visokoškolske ustanove itd. određene programe na kojima će raditi u okviru naučnoistraživačke delatnosti i siguran sam samo u jedno: pošto ćemo mi, a naravno i kao država moramo funkcionisati u sklopu jedne šire međunarodne zajednice kada je ovaj oblik rada u pitanju, znači naučnoistraživačka delatnost, dobijati na poseban način od tih nekih međunarodnih naučnih institucija parcijalne pojedinačne projekte, naši ljudi koji se bave naučnoistraživačkom delatnošću radiće na tim parcijalnim projektima.
Nikada nećemo dobiti celinu projekta da radimo, a onda ćemo za vrlo mali novac ustupati ta naša naučna dostignuća i oni će onima, od kojih je posao naručen, služiti da praktično dođu do integralnog proizvoda koji će komercijalizovati i koji ćemo mi kasnije uvoziti i morati da plaćamo.
To je najveća, ako tako mogu da kažem, mana ovog zakona, što nije predviđeno da ćemo mi moći da u naučnoistraživačkoj delatnosti dolazimo do potpuno novih proizvoda, koje ćemo uspeti da komercijalizujemo i nametnemo svetu.
Ovde tačno po ovome, kada se sve pročita vidi se da će to biti isključivo parcijalni naučnoistraživački projekti koje ćemo ustupati drugima.
O zakonu o srpskoj enciklopediji i o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti neću pričati, mislim da će to neki drugi mnogo stručnije.

Reč ima narodni poslanik Vesna Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, o inovacionoj delatnosti, srpskoj enciklopediji i rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti.
Zakon o inovacionoj delatnosti, o rečniku Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i zakon o srpskoj enciklopediji potpuna su novost u našoj zemlji. Njima se po prvi put regulišu određene oblasti. Zakonom o rečniku Akademije nauka i umetnosti konačno će biti stvoren institucionalni okvir za trajni rad na ovom bitnom nacionalnom dokumentu, kao i zakonski okvir za formiranje jedne vrste leksikografskog zavoda, odnosno tela koje bi se u narednih 10 godina bavilo izradom 10 tomova srpske enciklopedije. Ovaj zakon upravo treba da omogući da taj rad bude konstantno finansijski podržavan od strane države.
Zakon o srpskoj enciklopediji reguliše rad na nacionalnoj enciklopediji, jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja takvu enciklopediju nema. Naučnoistraživačka aktivnost u Srbiji je trenutno regulisana zakonom koji je donet još 1993. godine. Mnoge stvari su se u međuvremenu promenile i potreba za novim zakonom i za podzakonskim aktima postoji već dosta dugo.
Dobar primer takve potrebe je jedan podzakonski akt, pravilnik o izborima u zvanja, koji nove oblike naučne aktivnosti i saopštavanja naučnih rezultata jednostavno ne uzima u obzir, jer u doba kada je donesen oni nisu ni postojali.
Zakon koji je pred nama pokušava da uvede red u naučnoistraživačku delatnost u Srbiji i to je veoma dobro. Ovaj zakon definiše načine donošenja odluka o naučnoj strategiji, uvodi pojam nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj kao tela koje će, naravno u saradnji sa ministrom, određivati naučnu politiku. Eksplicitno su nabrojani programi od opšteg značaja za Republiku. Posebno je dobro što je u tom delu pažnja poklonjena mladima i širenju nauke.
Uvedeno je više vrsta instituta, definisani su uslovi koje moraju da ispunjavaju. Uveden je pojam - akreditacija naučnoistraživačkih instituta svih vrsta i određen način njihovog dobijanja, ali i gubljenja.
Uvedena je jasna klasifikacija naučnih zvanja i njihova ekvivalencija sa univerzitetskim zvanjima. Ovo su samo neki primeri onih dostignuća ovog zakona zbog kojih G17 plus smatra da ovaj zakon i sve ove zakone treba prihvatiti.
Uvođenjem matičnih odbora, koji će imati veliki uticaj i široka ovlašćenja, pre svega u stručnim pitanjima, Ministarstvo će u ovom segmentu postati tehnički organ.
Matični odbori, koje će činiti naučnici koje predlažu matične naučnoistraživačke organizacije, stvoriće mogućnost da se izvrši decentralizacija, odnosno da se da veći udeo u odlučivanju upravo naučnoj zajednici.
Naravno, ima i par zamerki na ovaj predlog zakona. U zakonu na više mesta ima formulacija za koje se može reći da su donekle neprecizne i mi ćemo to amandmanima sutra na odboru da ispravimo. Recimo, u članu 39. zakona, gde se govori o mogućnostima praktičnih aktivnosti instituta i komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog rada, slažem se da se naučnoistraživačkim organizacijama daje mogućnost da bez promene organizacione strukture obavljaju dopunsku delatnost koja je u neposrednoj vezi sa naučnoistraživačkom delatnošću kojom se bave.
Poznato je da instituti obavljaju određene specijalizovane usluge za potrebe korisnika, odnosno tržišta i da to predstavlja dopunski izvor njihovog finansiranja, ali mislim da bi trebalo dodati jedno "ali", pod uslovom da se tim poslovima ne ugrožava kvalitet naučnoistraživačkog rada, odnosno da se time ne narušava naučnoistraživačka delatnost.
Još jedan primer neprecizne formulacije u tekstu Predloga ovog zakona predstavlja definicija centra izvrsnosti uvedena u članu 60. Centri izvrsnosti su poznat pojam u naučnom svetu i smatram da je dobro što ih je predlagač predvideo, ali nije dobro što definiciju centra izvrsnosti, datu u članu 60, ispunjavaju gotovo svi ozbiljni instituti, pa će se Ministarstvo naći u situaciji da ima višak centara izvrsnosti. Sa druge strane, nije jasno kakve beneficije ovaj status nosi.
Srpska nauka je u prethodnim godinama i decenijama pokazala snagu i vitalnost. Ovim zakonom otvaraju se mogućnosti da se povećaju materijalna ulaganja, da se nađu načini da se odnosi malo bolje definišu, kako bi se uložena sredstva koristila na najracionalniji način.
G17 će glasati za ovaj set zakona i pozivam sve poslanike da podrže ove zakone, jer se njima daje mogućnost da se smanji, pre svega, odliv mozgova iz Srbije, što znači pre svega odliv mladih ljudi, koji odlaze iz naše zemlje u potrazi za boljim uslovima za bavljenje naučnim radom. Ovaj zakon konačno stvara te uslove da zadrži i vrati pametne ljude u Srbiju i to mu je sasvim dovoljna preporuka da u danu za glasanje glasate za ove zakone.

Reč ima poslanik Milan Veselinović, posle njega dr Dragoljub Kojčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, set današnjih zakonskih projekata ima veoma veliku važnost u našoj zemlji i svi mi koji smo iole imali kontakt sa naučnoistraživačkim radom i redovno izučavali škole znamo od kakvog su značaja.
Naime, do današnjeg dana ova materija nije bila dobro zakonski regulisana, ali problem je bio specifičan u prethodnom periodu, a i danas ovaj predlog zakonskih projekata ne da nije dobar, ali pitanje je da li će se u praksi primeniti i uopšte realizovati.
U toj oblasti naučnoistraživačkog rada i inovatorstva postoje veliki problemi. Tamo postoje neki piramidalni odnosi, koje sam mogao uočiti još kada sam radio u Ministarstvu prosvete i kada smo imali kontakte sa mnogim naučnoistraživačkim organizacijama, pre svega institutima.
Naime, instituti su postojali i u prethodnom periodu, ali u poslednje vreme su služili više kao neka socijalna ustanova, nego da to bude naučnoistraživačka organizacija sa određenim referencama i određenim uspesima u izradi projekata. Svi znamo da smo doneli mnogo zakonskih projekata, ali nažalost u praksi se slabo primenjuju ili su veoma malo primenjivi, što znači da je naš rad i trud uzaludan, znači da građani Srbije od toga imaju malo vajde.
Ovi zakonski projekti, koji imaju veoma veliku važnost i značaj, lično se plašim da se u praksi neće lako primeniti. To govore dosadašnja iskustva da npr. naučnoistraživačke organizacije i inovacije veoma malo doprinose našoj privredi i našem privrednom razvoju, a u poslednje vreme posle, 5. oktobra 2000. godine, od kada je ova vlast, samo malo redefinisana, ove naučnoistraživačke organizacije još više su udaljene od onog pravog zadatka koji treba da imaju, a to je da imaju svoju kreativnost i da imaju glavnu reč vezano za projekte i razvoj naše privrede.
Zato nam se dešava da imamo još veći odliv kadrova u poslednjih pet godina, nego u periodu kada su bile zavedene sankcije našoj zemlji. Pitamo se svi šta je to, gde su te pare, te velike obećane donacije od preko šest milijardi, da li su uopšte i došle i da li je to uloženo u pravom smeru, da li je uloženo u nauku i naučna istraživanja. Nažalost, pokazuje vreme da nije tako, jer smo dozvolili da našom zemljom haraju mnoge nevladine organizacije, Soroš. Oni pokušavaju preko organizacija i nekih svojih centara da podmite i potkupe naše mlade naučnike, i tako ih posle regrutuju za svoje interese, i zbog toga mi danas imamo ovakav odliv naših kadrova.
Ovde imamo velikih primedbi, mi srpski radikali, na ove zakone. Pre svega, reći ću nešto o ovom prvom zakonu o inovacionoj delatnosti, gde se u članu 5. kaže – "nosioci inovacione delatnosti, u skladu sa ovim zakonom jesu: razvojno-proizvodni centri, istraživačko-razvojni centri, inovacioni centri i poslovno-tehnološki inkubatori, naučno-tehnološki parkovi, visokoškolske ustanove, instituti, privredna društva i preduzetnici". Obuhvaćeno je ovde dosta onih koji treba da se bave ovom problematikom.
Pored onoga što su pomenuli moji prethodnici, da nije definisan pronalazač i zaštićeni patent, ovde imamo mnogo stvari koje su date u ingerenciju ministra, da ministar samostalno odlučuje o mnogim stvarima.
Na primer, koje nadležnosti ima Ministarstvo. Posebno ću se osvrnuti na tačku 5) gde se kaže – "podnosi Vladi najmanje jednom godišnje izveštaj o stanju i rezultatima inventivne delatnosti u Republici".
O ovoj delatnosti morala bi biti obaveštena ne samo Vlada, nego i Skupština Srbija, a da ne govorim o nadležnosti Ministarstva, gde je odgovoran za razvoj, realizaciju i pospešivanje inovacionih delatnosti.
Zatim, samoj nadležnosti i ingerenciji ministra pripada i formiranje odnosno obrazovanje komisije za praćenje razvoja i komercijalne eksploatacije inovacija.
Mislimo da ova komisija ima veliki značaj. Bilo bi previše jednom ministru da on sebe ovlasti, bez obzira ko je taj ministar, kog stručnog zvanja ili kvalifikacije, da može sebe da ovlasti da može da formira ovu komisiju koja, pored ostalog, priprema ekspertske analize u oblasti inovacione delatnosti, zatim analiziranje inostrane prakse u ovoj oblasti, inicira izmene važećih zakona i ostalih propisa u ovoj oblasti, sa ciljem podsticanja inovacione delatnosti.
Mislim da ovu komisiju treba formirati pri Ministarstvu, ali uz predlog nosioca inovacione delatnosti. Verujem da je to pravičnije i da sektor za naučnoistraživački razvoj pri Ministarstvu za nauku ima tu ingerenciju da može, na osnovu tih predloga, formirati ovu komisiju, koja ima izuzetan značaj.
Zatim, imamo poglavlje dva - registar inovacione delatnosti. U članu 11. stav 3. kaže se: "Ministar utvrđuje uslove u pogledu potrebne organizacione i stručne strukture pravnog lica, kao i u pogledu stručnosti i rezultata rada fizičkog lica, pod kojim pravno, odnosno fizičko lice može biti upisano u registar, kao i u pogledu uslova pod kojima se briše iz registra".
Jednostavno, čitam samo neke napomene, da su date sve prinadležnosti u oblasti inovacione delatnosti ministru. Znači, ministar može ovde da zloupotrebi svoje nadležnosti.
Ne kažem da ovo treba da budu u nadležnosti Ministarstva, jer se time izbegava formiranje nekog novog saveta, ne znam kako bi ga nazvali, ali time bi se taj birokratski aparat umanjio.
Mislimo da Ministarstvo za nauku može ovo malo da decentralizuje, jednostavno da ovaj posao obavljaju određeni sektori, a na predlog onih kompetentnih koje sam pre pomenuo.
Za razliku od toga, na Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, mi srpski radikali imamo dosta primedbi, neke su izrekle moje kolege, a ja ću podsetiti na neke.
Izvinjavam se, radi se o zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti, imamo Poglavlje dva, član 8 - Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Imamo predloženo da ovu strategiju naučnog razvoja Republike Srbije donosi Vlada Republike Srbije. Mislimo da je ta primedba gospodina Mašića bila na mestu, da ovu strategiju treba da definiše ovaj visoki dom - parlament i to ne na 10 godina, kako se predviđa ovim članom i da to čini Vlada Srbije, nego na pet godina.
Ne možemo mi prognozirati koliko ćete vi da vladate. Mislim da nećete ni pet godina, nego mnogo manje, ali ono što je mnogo - mnogo je. Deset godina je mnogo. Ova strategija je mnogo bitna za naučnoistraživački rad.
Član 9. poslednja dva stava: "Strategija se donosi za period od 10 godina. Strategija se naročito ostvaruje putem programa od opšteg interesa utvrđenih ovim zakonom".
Znači, ako pročitamo značaj ove strategije morali bi zaključiti da ovo nije dobro definisano i da ovo treba ispraviti, što će biti predloženo amandmanski da se reši.
U trećoj oblasti imamo obezbeđenje kvaliteta naučnoistraživačkog rada i razvoj naučnoistraživačke delatnosti. Ovde imamo poređano - nacionalni savet itd, i imamo formiranje ponovo nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Moji prethodnici su o tome dosta govorili.
Podsetiću da vi, izgleda mi, u svakoj oblasti i gotovo u svakom zakonskom projektu predviđate nekakav nacionalni savet ili agenciju, nekakve centre.
Ako uzmete u obzir, ako ovde pobrojimo šta je predviđeno članom 11 - nacionalni savet za naučno-tehnološki razvoj, znači, odbor za akreditaciju, pa onda komisija za sticanje naučnog zvanja, zatim, zajednica instituta Srbije itd.
Ako uzmete sve ovo - koliko ima članova i da to treba da se finansira iz budžeta, mislimo da je to premnogo našim građanima Srbije.
Pošto moje kolege imaju sigurno dosta toga reći o ovome, na kraju reći ću da ovde, što je još loše u svim ovim zakonima jeste što nisu predviđene nikakve kaznene odredbe. Ovde se ne zna ko će kome odgovarati u slučaju nekih prekršaja, privrednih prestupa ili bilo čega drugog.
Zatim, na kraju, da kažem da ovi zakonski projekti treba da suze delovanje nevladinih organizacija, Soroša, da na taj način sprečimo odlivanje naših kadrova iz naše zemlje. Toliko. Hvala.

Hvala, gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik dr Dragoljub Kojčić. Neka se pripremi narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, ne znam da li ovo sa čim ću početi ima oblik naučnog iskaza, ali bih rekao da imam utisak da postoji neko ko u životu i u svemiru pakuje stvari. Evo, danas je 29. novembar, čuveni veliki dan jugoslovenskih naroda, specijalno njihovog najvećeg sina. Imao sam neizostavnu asocijaciju upravo na Broza.
Razlog zbog čega mi nismo imali svoju enciklopediju tokom 60 godina je, pre svega, vrlo jasno - politika Josipa Broza Tita. Postojao je Leksikografski zavod u Zagrebu, na čijem čelu je kao direktor bio Miroslav Krleža. Mi smo učili da svet izgleda onako kako je prošlo kroz prizmu Miroslava Krleže. Nije uveseljavajuća ni činjenica da je postojalo, u izdanju "Narodnog dela" pre Drugog svetskog rata, jedno izdanje enciklopedijskog tipa koje se zvalo "Sveznanje", jedna pozamašna zelena knjiga koju je uredio Petar Petrović.
Ali, i tu smo, iz obzira prema drugim pripadnicima trojednog plemena, morali da vodimo računa šta će se reći o banu Jelačiću, šta će se reći o Anti Starčeviću. Kako će izgledati borba srpskog naroda za ujedinjenje 1914. do 1918. godine i tako dalje. Dakle, vreme je došlo da srpski narod dođe do apsolutne samospoznaje, do apsolutne samosvesti.
Sećam se, dok sam bio urednik lista "Država", mi smo ga 1990. godine nazvali List za politiku, kulturu i ekonomiju, pa smo onda shvatili posle dva ili tri broja da je mnogo važnije da napravimo jedan drugačiji raspored pojmova i da stavimo da je kultura ispred politike i ispred ekonomije. Kultura je izvorište svega, kultura je izvorište samog smisla postojanja.
Ne mogu da se ne setim da reč "enciklopedija" inače znači kružno znanje, od koga god pojma da krenete, kada prođete sve cikluse znanja, na kraju ćete se vratiti na onaj od koga ste počeli.
Elem, imam opet jednu asocijaciju, a to je šećer. Kakve sad šećer ima veze? Ima, ima vrlo direktne enciklopedijske veze. Gospodo, mi znamo kako je izgledalo kada su naši tzv. privredni subjekti prepakivali šećer i ispostavljali ga Evropi kao naš. Isto se to radilo sa srpskim jezikom kada je prepakivan i napravljeni novi jezici, kao što je u ovim danima tzv. crnogorski jezik i ostali jezici.
Dakle, šta mi moramo da uradimo? Mi moramo jednostavno da izvučemo pouku iz toga šta nama valja činiti. Nama valja shvatiti, a to je rekao jedan veliki filozof iz 20. veka kada je pokušavao da objasni kako nastaju nesporazumi između ljudi, nastaju tako što iste reči ili iste pojmove upotrebljavaju na dva različita načina.
Nama sledi ujednačavanje pogleda na svet, nama sledi da mi prvo između sebe napravimo pojmovne, i obrazovne, i kulturne, i svakojake druge standarde, da nam se ne bi desilo da ne znamo kako da izdamo udžbenik, da ne znamo šta ćemo napisati o Grigoriju Božoviću, a šta ćemo o Dragiši Vasiću. Da li će neko reći, to je narodni neprijatelj, a on u stvari bi trebalo da u svakoj enciklopediji stoji kao veliki srpski pripovedač.
To je ono što Srbija mora da uradi, a što je reformsko po svojoj suštini. To je prva reforma koja stoji, da kažem, kao zadatak ispred srpskog naroda. Ovi što su prepakovali naš jezik, za njih važi ono što je nekada rekao Epiktet, pa kada kaže - uzmeš nešto tuđe, pa poveruješ da je tvoje, onda si na pogrešnom putu koji će ti se kad-tad lupiti o glavu.
Dakle, u Novom Sadu negde pre 40 godina vodila se bitka za jezik koju, nažalost, mi nismo dobili. Tada je jedan od dogovora velikih lingvista iz Zagreba i Beograda bio da će tzv. jedinstveni srpsko-hrvatski jezik da bude tako upriličen da će u zagrebačkoj varijanti da se kaže tačka i zarez, a mi ćemo da prihvatimo da se kaže zarez, s tim da će onda oni prihvatiti da se kaže tačka.
U jezičkoj praksi, koja je u stvari pravi lakmus papir svakog političkog odnosa, u Zagrebu se uvek govorilo točka i uvek govorilo zarez, a kod nas osim eto te neke tačke, kao sećanja na srpski jezik, upotrebljavao se zarez.
Gospodo, taj zarez i dan-danas čujem. I dan-danas čujem, i to od ljudi sa najviših mesta, da kažu euro umesto evro. Evro je srpska reč za Evropu i svi koji kažu euro pokušavaju da se opravdaju i kažu da je to internacionalni termin. Koliko znam, Englezi kažu juro, Nemci oer i tako dalje.
Elem, da bismo mi uspostavili jedan sistem pojmova i sistem znanja koji će biti srpski, koji će nam omogućiti da i mi budemo kosmopoliti, koji kada bude stao na jedan CD, moći će svaki naš inženjer ili radnik koji odlazi u svet, kada ode tamo da kaže, nosim Srbiju sa sobom, nosim srpstvo sa sobom, bez obzira da li sam iz Banja Luke, da li sam iz Podgorice, da li sam iz Beograda, da li sam iz Temišvara.
Dakle, mi ćemo morati da napravimo jedan tako interesantan poduhvat koji je, mislim, dostojan da bude izazov svake velike generacije. To je, ako smo dostojni toga da budemo velika generacija, da učinimo da vrh srpske kulture, koji se pre šesto godina pod Nemanjićima ukazivao u svim oblicima kulture, od likovne, muzičke, od kulture ratovanja do kulture bankarstva, putogradnje i tako dalje, kada smo bili u špicu civilizacije svoga doba, da učinimo sve kao da tih šesto godina mraka i praznine nikada nije bilo, kao da je Srbija nastavila da postoji u ozbiljnom, kulturnom, civilizacijskom kontinuitetu.
Zbog toga, pravo da vam kažem, mislim da se u stvari Srbija danas nalazi u najmanjoj tački i kada počnemo da vodimo računa o toj najmanjoj tački, onda ćemo dobiti kompletnu igru za srpske nacionalne i državne interese.
Ta tačka se bukvalno zove zapeta.

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica, a neka se pripremi narodni poslanik Ivan Živadinović.