Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da učestvujem delom u ovoj raspravi vezano za ovaj zakon o raspodeli budžetskih sredstava lokalnim samoupravama. Naravno, sa razlogom i da izrazim svoje nezadovoljstvo, jer sam jedan od predsednika ovih opština u Srbiji, dolazim iz opštine Kula, kao predsednik opštine.
Kada je ova cifra od 49 miliona 304.000 deo sredstava za budžet opštine Kula, što čini jednu sedminu od ukupnih budžetskih sredstava, može se zaključiti da su to jako mala sredstva dobijena od Republike Srbije, s obzirom da je odredba ovde u ovom članu 6. Zakona o obrazovanju obavezala opštine i lokalnu samoupravu da obezbeđuju plate zaposlenima i tekuće troškove.
Naime, u opštini Kula su plate isplaćene svim zaposlenim u obrazovanju, kao i lokalnoj samoupravi na vreme i to se čini do 5. u mesecu, i tu problema nije bilo. Međutim, kako ovde ovaj član zakona kaže - sredstva su ograničena, a ja ću pomenuti da na teritoriji opštine Kula je pokrenuta inicijativa za otvaranje dva odeljenja gimnazije, koje apsolutno nema na teritoriji opštine i kulska deca putuju u susednu opštinu da bi pohađala gimnaziju.
Doduše ima gimnazija u Ruskom Krsturu na rusinskom jeziku i s obzirom da tamo ima 6.000 Rusina koji mogu da pohađaju nastavu u toj gimnaziji, srpska deca nisu u prilici da na rusinskom jeziku slušaju tu nastavu i da pohađaju. Pokrenuta je inicijativa, ali ovim zakonom jednostavno ćemo biti sprečeni da otvaramo i da razvijamo škole i školske ustanove.
Naime, ministar ovde reče u svom izlaganju, više posla - više para. Sasvim je to logično, ali nije rekao kako je to ostvarivo. Nijednog momenta nije rekao na koji način to možemo da ostvarimo, ako je Zakon o budžetu Republike Srbije, koji je usvojen na prethodnoj sednici, ograničio sredstava za lične dohotke po opštinama.
Slažem se sa činjenicom, više posla - više para, ko hoće da radi, ali koji ljudi treba da rade taj posao. Dakle, na koji način to može da se radi, ako mi nismo u mogućnosti da zaposlimo ili da formiramo neka nova odeljenja koja bi bila zadužena za neke oblasti. Ne znam na koji način, kako platiti te ljude, to ministar nije nikada pomenuo. Teorija je jedno, a praksa je drugo.
Ako on kaže da 9% svega možemo podići platu zaposlenima u opštini, znači da je to neki minimum minimuma, kako onda mi možemo da formiramo neka odeljenja za razvoj opština, za razvoj poljoprivrede i već nije bitno čega.
Kakav je to stimulans, dobro raditi u svojoj opštini i puniti državnu kasu, državni budžet, ako se to na ovaj način vraća opštinama.
Mi smo, što je bilo u skladu sa mogućnostima naše opštine, uspeli da umanjimo te takse koje opština donosi u smislu stimulacije, otvaranja novih preduzeća, novih firmi i radnji, i na taj način izrazili dobru volju da tim ljudima omogućimo i stvorimo što bolje uslove kako bi oni otvarali te svoje firme, radnje ili već šta.
Šta to nama vredi, mi otvaramo nove firme, pokušavamo da ih otvorimo, stimulišemo ljude da to rade, naravno, ti isti ljudi će postati poreski obveznici i oni će puniti ovaj budžet Republike Srbije, a opština Kula od toga da nema nikakve vajde. Zašto bi mi to radili, kakav je to stimulans? Hoću da kažem da oni koji ne rade mogu da dobiju transferna sredstva kako hoće, a da mi neke direktne koristi od toga što smo se odrekli nekih svojih sopstvenih prihoda, koji se pune iz tih opštinskih taksa, da bi stimulisali razvoj privrede, nemamo od toga baš ništa, nikakvu korist nemamo.
Naime, već godinu dana sam predsednik opštine, dobio sam više zahteva iz Vlade, iz Ministarstva za finansije, upućenih na racionalizaciju radnih mesta u javnim preduzećima, pa tako i u samoj opštini, što smo naravno, u skladu sa tim i uradili.
Međutim, sve se usmerava na lokalnu samoupravu, bukvalno sve. Traži se od lokalne samouprave da se ona odrekne nekog svog dela kolača u korist države, da bi država sprovela te svoje reformske zakone, kako ih nazivate, a to se nama ne vraća ni na jedan način. Počev od štrajka pijačara, setite se samo toga, jer ste zahtevali od lokalnih samouprava da se smanje pijačarine, da se opštine odreknu pijačarina, kako oni ne bi štrajkovali i napadali Vladu. Zašto bi to opština radila kada vi na ovaj način preraspoređujete sredstva lokalnim samoupravama.
Isto tako, pomenuću, kako sam čuo, predsednik Skupštine gospodine Marković, na konferenciji gradova i opština reče nešto vezano za ovaj zakon o vraćanju imovine opštinama, i rekao je po meni jednu iskrenu stvar, a to premijer Koštunica nije pomenuo. Svi predsednici opština trče da se taj zakon usvoji. Pozivam ih da dobro razmisle kada dođe nacrt tog zakona kako će da glasaju i šta će da rade. A iz kog razloga? Tim zakonom, kako reče predsednik Skupštine na toj konferenciji, predviđeno je da će lokalne samouprave biti dužne da vrate ono što je oduzeto ljudima posle Drugog svetskog rata, odnosno što je denacionalizovano.
Šta to znači? To su ogromna sredstva, jer kako neki podaci pokazuju, to je oko 50 milijardi u pitanju, ne znam kako će pojedine lokalne samouprave da vrate imovinu koja je oduzeta ljudima posle Drugog svetskog rata.
A isto tako se postavlja pitanje gde su sredstva od prodaje i privatizacije preduzeća i firmi usmerena, jer ako ste već mislili da pričate o vraćanju imovine i da propišete na koji način, morate pričati o tome iz kojih sredstava će se to uraditi.
Zato kažem, ne prihvatam ovaj način preraspodele sredstava, ovo je bedno i jadno koliko je opština Kula, kao jedna od srednjih opština, dobila, jednu sedminu, jako malo, s obzirom da se trudimo, odričemo se svojih sredstava kroz razne takse, a Republika nam zauzvrat apsolutno ne vraća ništa. Hvala.

Hvala vama. Reč ima narodni poslanik Bojan Kekić, a neka se pripremi narodnik poslanik Božidar Koprivica.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu i te kako izaziva pažnju nas poslanika, s obzirom da imamo funkciju i teritorijalno da zastupamo svoje lokalne sredine, ali takođe i predstavnika lokalne samouprave koji su odgovorni za ispunjenje, odnosno nalogodavci su lokalnih budžeta.
Sam ministar je u svojoj diskusiji rekao da kriterijume po kojima je sve utvrđeno nisu adekvatni, a dodao bih da nisu ni dovoljni. Na konkretnom primeru je usmerena moja diskusija i govoriću o jednom kriterijumu koji bi morao da se uvede, pokušaću da ga obrazložim, iako sam podneo amandman, a to je da npr. na teritoriji Braničevskog okruga negde oko 40.000 ljudi konstantno radi u inostranstvu.
Najbrojniji je sigurno Petrovac na Mlavi sa 11.000 stanovnika, Žabari sa 5.200, Gradište sa 5.200, Malo Crniće sa 5.000. Svi ti ljudi, u 90% slučajeva, žive u domaćinstvu na teritoriji Republike Srbije, odnosno jedna ili dve generacije se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Na taj način oni novčanim sredstvima, koja su zaradili u inostranstvu, ili u vreme kada dođu, a provedu sigurno dva meseca godišnje, ili pošalju svojim ukućanima određena novčana sredstva, povećavaju na toj teritoriji trošenje, odnosno povećavaju PDV.
Iz tog razloga, zalažem se da u kriterijume za transferna sredstva treba da uđe koliko ljudi u inostranstvu radi sa teritorije jedne opštine. Siguran sam u podatak da je to u Petrovcu 11.214 građana, s obzirom da lokalna samouprava tamo ima bazu podataka, a jedna od određenih činjenica je da lokalna samouprava nema zakonsku mogućnost da uzme od takvih ljudi, koji su zaslužili da imaju razvijeniju lokalnu strukturu nego što je sada, koja je mnogo manja nego što je u nekim većim gradovima, da na taj način se izvrši transfer sredstava, da se vrati lokalnim samoupravama, a oni da ulože u infrastrukturu.
Razmišljao sam koji bi to kriterijum mogao da bude i jedan od kriterijuma koji bi relativno zadovoljio lokalne sredine sa takvom pojavom, a to je da na 1.000 stanovnika transferna sredstva budu uvećana za milion dinara.
Zašto baš za milion dinara? Iz razloga što smo svesni činjenice da se ta sredstva troše i u većim centrima, da se kupovina vrši i u većim centrima, iz kog razloga bi to bilo oko 5%.
Ali, činjenica i uvažavajući vreme svojih kolega iz SPS-a, gde i oni treba da kažu nešto, podneo sam amandman na predloženi član zakona, pa ću u okviru amandmana pokušati da objasnim matematiku. A ono što je najbitnije, svestan činjenice da će vrlo teško da se primeni ovaj način, moglo bi da se iz tekuće rezerve nadomesti tim opštinama u 2006. godini, a da za 2007. godinu ovo uđe kao obavezan kriterijum. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a neka se pripremi narodni poslanik Helijana Dragojević.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o raspodeli transfernih sredstava. Ovde se radi o jednom vrlo važnom zakonu vezano za stanovište lokalne samouprave.
Raspodela, po mišljenju SRS, nije izvršena prema adekvatnim kriterijumima koji su predviđeni članom 77. i 99. Zakona o lokalnoj samoupravi. Samo ću nabrojati neke: broj stanovnika, broj srednjih i osnovnih škola, stepen razvijenosti, veličina teritorije i status životne sredine.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da obratite pažnju na ovo zadnje - status životne sredine. Upravo dolazim iz grada Pančeva, gde je raspoređen iznos od 212 miliona dinara, a grad Pančevo, odakle dolazim, izložen je eko-teroru, u vidu tihog i sistematskog ubijanja mojih sugrađana. Pančevo je s pravom nazvano crnom ekološkom tačkom, što je uselilo strah u svaku našu kuću, u svaku našu ulicu i u dušu mojih sugrađana.
Procenat zagađenosti u Pančevu je sve veći i opasniji, a rekao bih i nepodnošljiv. Pitam se, da li će Pančevo doživeti sudbinu jednog Majdanpeka, pa će građani pod tim terorom i strahom od bolesti i smrti početi da pakuju svoje kofere i odlaziti. Pitam se gde, kuda. Krajnje je vreme da se Vlada Republike Srbije zapita šta je preče, naši životi i životi naših potomaka ili zagađivači koji nas truju pod pokroviteljstvom te iste Vlade. Smatram da Vlada Republike Srbije je dužna da izdvoji sredstva mnogo veća nego što je izdvojila za ugroženi grad Pančevo.
Uvažena gospođo potpredsednice, koristim ovu priliku da postavim poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu za kapitalne investicije. Pitanje glasi: gde se nalazi novac koji je izdvojila Japanska vlada kao donaciju za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i članove njihovih porodica? Želim da mi Vlada, odnosno nadležno Ministarstvo dostavi izveštaj, odnosno odgovor u pismenom obliku. Hvala najlepše.

Hvala vama. Određujem pauzu u trajanju od sat vremena. Nastavljamo sa radom u 15,00 časova.
(Posle pauze – 15,05.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo raspravu o prvoj tački dnevnog reda - Predlog zakona o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini.
Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević, a potom narodni poslanici Gordana Pop-Lazić, pa Milisav Petronijević. Izvolite, gospođo Dragojević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u toku je rasprava o Predlogu zakona o transfernim sredstvima. Ovaj zakon je od velike važnosti za funkcionisanje lokalne samouprave, a isto tako i posredno i neposredno za kvalitet života i rada naših sugrađana.
Vlada i resorna ministarstva su uočila neujednačenost u transferu sredstava koja iz republičkog budžeta idu prema jedinicama lokalne samouprave. U tom smislu preduzimaju mere kako bi se ta neujednačenost smanjila, odnosno kako bi došlo do ujednačavanja tih sredstava koja iz republičkog budžeta dolaze za poverene poslove u naše lokalne samouprave.
Mere, koje treba da daju značajnije pomake u tom smislu, jesu reforme koje treba da svoje pozitivne posledice po građane daju tek u 2007. godini, a ono što se za narednu kalendarsku i budžetsku godinu priprema, to je predloženo u ovom zakonu o kome danas raspravljamo. U tom smislu, Vlada je predložila da se gradovima transferna sredstva povećaju u narednoj godini za oko četiri posto, a opštinama 19,9 posto.
Ovi transferi opštinama, koji se povećavaju za narednu godinu, povećavaju se linearno. Kako je niz godina unazad, a i u ovoj godini, uočeno, što je i sam ministar više puta naglašavao, da je kod pojedinih opština uočeno značajno smanjenje transfernih sredstava, ovim linearnim povećanjem, bez obzira što je to 20 posto za iduću godinu, te opštine će i dalje ostati sa manjkom sredstava za funkcionisanje svojih osnovnih delatnosti.
To su uglavnom opštine koje su male, siromašne, nerazvijene i koje imaju malo mogućnosti za sopstvene prihode, kod kojih se ne ostvaruju dovoljno sredstva, odnosno ne ostvaruju se očekivana i planirana sredstva po osnovu poreza na zarade, tako da će te opštine u idućoj godini imati probleme sa funkcionisanjem.
Dolazim iz opštine koja će imati takve probleme u idućoj godini, a imala je i u ovoj godini već takve probleme. To je opština Boljevac, koja se nalazi u istočnoj Srbiji, u Timočkoj krajini.
Moja opština je, nažalost, tradicionalno nerazvijena, višenacionalna, sa velikim prostranstvom, jedna od najrazuđenijih opština u Srbiji.
Šta to znači? To znači da je tu značajnija lokalna putna mreža koju treba održavati, a suočeni smo, kao i sve opštine takvog ranga, sa veoma zapuštenom infrastrukturom, pre svega mislim na vodosnabdevanje i na puteve; 75 posto stanovništva moje opštine živi u seoskim naseljima. Znači, od velikog je značaja za život građana moje opštine da te puteve održavamo, kako bi mogli građani da dođu do sedišta opštine, da zadovolje svoje potrebe koje tu treba da zadovolje, da deca iz tih seoskih područja dođu do škola i da zadovoljavaju svoje ostale potrebe.
Ova sredstva koja dobijamo iz transfera biće dovoljna tek toliko da se podmire materijalni troškovi u onim organima, škole, centar za socijalni rad, obdaništa i za plate zaposlenih u opštinskoj upravi.
Od investicija, odnosno održavanja infrastrukture ne možemo iz ovih sredstava, takoreći, ništa odraditi, bez obzira na velike napore i pomake koje smo u tom smislu u ovoj godini učinili. Iz tih razloga, a trenutno je ministar odsutan, zamolila bih prisutne iz Ministarstva, ukoliko dođe u toku sednice, da prenesu ovo moje pitanje. Ukoliko ne dođe, da to bude poslaničko pitanje.
Želela bih da nam ministar da odgovor da li nadležno ministarstvo za narednu godinu za ovakve opštine, kao što je moja, priprema neke mere kako bi se u ovom periodu do 2007. godine, znači do reforme u oblasti finansiranja lokalnih samouprava, prevazišle teškoće. Verovatni bi neko postavio pitanje, a i sama bih da sam na vašem mestu, šta mi činimo u tom smislu da smanjimo troškove ili da povećamo sopstvene prihode.
Reći ću vam da naši sopstveni prihodi, a sigurno je situacija i sa drugim sličnim opštinama, veoma su skromni. Za ovu godinu su planirani, i to realno planirani, na nekih 13 miliona dinara. Za prvih deset meseci ostvarili smo nepunih sedam miliona, iako je naplata tih prihoda u ovoj godini povećana za možda 15-20 posto. Znači, preduzimamo određene mere. Pomaci su u tom smislu vidni, ali iz tih skromnih sredstava ne možemo da obezbedimo finansiranje ove infrastrukture koja je neophodna za život naših građana.
Takođe se i sredstva od poreza na zarade ne ostvaruju u planiranom prihodu, jer je tendencija smanjenja zaposlenosti i dalje prisutna. Jedan od osnovnih naših ciljeva za poboljšanje lokalnog ekonomskog razvoja je i razvoj malog i sitnog preduzetništva, koje je tek u začetku. Naravno, za sve je to uslov razvoj lokalne infrastrukture.
Iz ovih razloga, a s obzirom da će građani tražiti, i nadležni organi, kao i odbornici na narednoj sednici, kada budemo usvajali budžet za narednu godinu, od mene odgovor šta se u tom smislu preduzima za ovakve opštine, zamolila bih, ukoliko ne bude ministar prisutan, da dobijem to u pismenoj formi.

Hvala vama, gospođo Dragojlović.
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Trenutno nije tu. Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, pa narodni poslanik Nataša Jovanović, pa narodni poslanik Goran Ilić.
Jedno obaveštenje, malo smo se ovde konsultovali, danas ćemo raditi do 18,00 časova, razmatrajući dokle stignemo one tačke koje budu na dnevnom redu, što znači, govorim o proceni, da ćemo verovatno imati otvaranje sledeće objedinjene rasprave i do koliko stigne rasprava do 18,00 časova, pa će nastavak biti u ponedeljak. Dakle, sutra se neće raditi. Hvala na razumevanju, gospodine Petronijeviću. Izvolite.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2006. godini je nužno doneti iz jednog jedinog razloga, jer sve opštine u Srbiji čekaju ovaj zakon da bi donele svoje budžete. To je nešto što je činjenica.
Drugo, što je takođe činjenica, osnovna karakteristika ovog zakona je potpuno ista kao i zakona od prošle godine, a to je nedostatak jasnih kriterijuma za raspodelu transfernih sredstava, tako da nepravde koje su tada bile prenose se i na ovaj zakon.
Nedostatak kriterijuma dovodi do toga da se rasprava o ovom zakonu svodi na dva dela: jedan je rasprava o kriterijumima, uvode se razni kriterijumi; drugi je rasprava pojedinačna - da li je nekome malo a nekome mnogo, pa ljudi izađu, iz sasvim opravdanih razloga, i kažu da je za njihov kraj, njihovu opštinu to malo. Verujem da je to tako, a onda skinite od nekog drugog, jer smatraju da je to mnogo, u šta već ne verujem. Jednostavno, ne znam da li je mnogo ili malo, upravo iz tih razloga što nedostaju ti kriterijumi.
Vrlo često se tu pominje Beograd. Ja sam iz Beograda i želim vrlo jasno da iznesem stav. Ako posmatramo Beograd po tome ko vrši vlast, a na vlasti u Beogradu despot Nenad Bogdanović, koji je vlasnik Beograda, pola miliona evra budžeta i još sto miliona preko građevinskog zemljišta, verovatno bi bilo logično očekivati da kažem - pa da, smanjite mu, ali to neću da uradim, iz prostog razloga što su to sredstva koja pripadaju Beogradu i Beograđanima.
Ono što želim da poručim Vladi Srbije, pošto počinje da liči po ovim kriterijumima na Beograd, da na svakog može da liči, samo da ne liči na vlast u Beogradu. U Beogradu nema pravih kriterijuma, ali ima onih koji važe. U Beogradu postoji centar u kome se mi sada nalazimo i svi nekako posmatraju Beograd kroz to, što je i normalno, jer gradonačelnik sve što ulaže, ulaže u taj centar, pravi megalomanske projekte, pravi mostove koje ne treba, a ne pravi one koje treba itd. Jednostavno, Beograd se posmatra na taj način.
Moram da vam kažem, samo 10% Beograda je to. Beograd ima i drugu zonu, koja takođe pripada gradskom tkivu, tzv. obodnoj zoni. Čitava naselja, sa stotine hiljade stanovnika, dunavski venac preko Dunava; Zemun, ne samo kao gradsko jezgro, nego i čitava naselja oko Zemuna; Čukarica sa čitavim gradovima u okolini (Železnik, Sremčica, Moštanica); podavalski kraj, Resnik, Ripanj i da ne nabrajam dalje, gospodin Žarko Obradović je govorio o sedam prigradskih opština kao trećem prstenu. Ali je jedno činjenica: na tom području, od 65% teritorije Beograda, dve trećine teritorije Beograda, jedne šestine stanovnika, samo jedna dvadesetpetina izdvaja se za te opštine.
Beograd ima i bogate, i siromašne i ugrožene opštine, kao što ih ima i u Srbiji. Siromašne: Barajevo i Sopot, među najnerazvijenijima; ugrožene: Lazarevac, Obrenovac, Grocka. Lazarevac se obično pamti po rekordnoj proizvodnji uglja ili kada se dogodi jedna velika havarija glodara na kopovima. Malo ko posmatra Lazarevac kao najugroženije područje, sa ekstremnim zagađivačem, u kojem je, pored uglja, uništeno sve.
Kada to govorim, postoje još neki kriterijumi. U Beogradu postoji i kriterijum podobnih i nepodobnih opština, one na kojima su Bogdanovićevi drugari na vlasti i one na kojima nisu. I od toga zavisi kakvo će biti finansiranje tih opština.
Prema tome, kada se sve to ima u vidu, postoje kriterijumi koji uopšte nisu proizvedeni u kriterijume, a ne postoje oni pravi. To je razlog zbog čega se čitave rasprave vode. To je problem zbog čega se i Beograd posmatra na jedan način. U nedostatku tih kriterijuma, kolega Todorović je rekao da je potrebno regulisati lokalnu samoupravu ne samo sa stanovišta finansiranja, nego i nadležnosti, imovine i regionalnog razvoja.
Želim da dodam još jedno, time ću da završim, postoji potreba da se donese zakon o glavnom gradu, obaveza koja je proistekla još od 2002. godine. Zbog nerešenih problema u odnosu na Beograd i zbog nerešenih problema unutar Beograda, javljaju se ti nesporazumi.
Zbog toga završavam na sledeći način: zakon treba usvojiti, ali ne znam da li postoji poslovnička mogućnost da zaključak Skupštine bude da nikada više nećemo ovakav zakon na ovakav način da usvajamo. Neka počnu da se rade kriterijumi odmah, neka budu pripremljeni do sledeće godine, neka oni budu takvi, neka se uzima od bogatih više, odnosno neka se bogatima manje daje.
Siromašnima neka se daje više, ali onoliko koliko je dovoljno da one koji se brže razvijaju ne zaustavimo u razvoju, a isto tako ne dozvolimo da siromašne opštine postanu još siromašnije.
Neka to bude zaključak, politika, neka se sredstva za zaposlene umanjuju, a sredstva za investicije povećavaju. Kad kažem umanjuju, ne mislim u običnom, vulgarnom smislu. Znam da je posle 2000. godine DOS pozapošljavao na hiljade svojih prijatelja, partijskih drugova. Nisam za to da se otpuštaju, niti da im se smanjuju plate, ali to mora da se zaustavi, a investicije ne smeju da se zaustave.
Sve u svemu kada se pogleda, mislim da je nužno doneti ovaj zakon, ali isto tako i čitav niz kriterijuma, drugih zakona, počev od celine, od zakona o lokalnoj samoupravi, jer nama je lokalna samouprava sada u Srbiji takva da se ljudi samo bave sobom, jedni druge smenjuju, jedni drugima raspisuju referendume itd. Doduše, u Surčinu ima i petooktobarskog nasilja opet, kao što je i bilo itd. Dakle, zakon da, ali više nikada ovakav zakon, bez jasnih kriterijuma.