Hvala vama, gospodine Milajiću.
Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević, potom narodni poslanik Božidar Koprivica, pa narodni poslanik Sreto Perić.
Jedno obaveštenje. O amandmanima će se razgovarati najverovatnije u sredu, jer ćemo danas raditi do završetka sledeće tačke dnevnog reda, a to je izbor i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, a sutra ujutru nastavljamo raspravom u načelu zakona o kontragaranciji. U odnosu na to, da rasporedimo svoje obaveze. Hvala vam.
Izvolite, gospođo Dragojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u toku je rasprava o Predlogu zakona o hipoteci.
U našem pozitivnom pravu hipoteka, kao založno pravo na nepokretnostima, uređena je Zakonom o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980. godine. Sada važeći propisi ne omogućavaju sveobuhvatni i celishodni sistem hipoteke.
Kako je hipoteka jedan od osnovnih mehanizama za obezbeđenje potraživanja, pre svega onih koji su nastali po osnovu zajma, odnosno kredita, neophodno je ovaj pravni institut prilagoditi u skladu sa najnaprednijim uporednim i međunarodnim iskustvima i dati novi pravni okvir kojim će se na celovit način urediti pravni odnosi u vezi zalaganja nepokretnosti.
U svom izlaganju osvrnuću se na, po meni, najznačajnija rešenja koja predloženi tekst zakona sadrži. Da bi se izbegle nedoumice u primeni, član 3. određuje veoma široko predmet hipoteke.
Od posebnog je značaja da predmet hipoteke može biti i objekat u izgradnji. To će onima koji nemaju nepokretnosti omogućiti obezbeđivanje hipotekarnog kredita, zalaganjem te nepokretnosti radi čije se izgradnje kredit traži, što je značajno za stambene kredite i kredite za izgradnju u privredi.
Postoji mogućnost da se hipotekom, radi obezbeđenja istog potraživanja, optereti više nepokretnosti koje pripadaju istom ili različitim vlasnicima. Predlog zakona precizira šta sve obuhvata hipoteka, kao i način zasnivanja hipoteke na predmetu u susvojini ili zajedničkoj svojini.
Potraživanje je takođe široko određeno. Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraživanje, može biti obezbeđeno hipotekom. Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu ugovora iz založne izjave, zakona i sudske odluke.
Predlagač zakona je posebnu pažnju posvetio upisu hipoteke na objektu izgradnje. Ugovor o hipoteci i založna izjava, kako u Predlogu zakona stoji, mogu se zaključivati u obliku verodostojne isprave ili izvršne isprave.
Određeni su elementi koji takve isprave moraju da sadrže, kao i upis tako nastale hipoteke u registar nepokretnosti.
Na osnovu takve hipoteke moguće je, u slučaju da se dug ne plati o dospelosti, brzo vansudsko namirenje, čime se poboljšava položaj poverilaca.
Prava i obaveze vlasnika nepokretnosti uređene su tako da omogućavaju nesmetano vršenje prava koje vlasnik ima na predmetu hipoteke, ali samo u granicama u kojima se ne narušava mogućnost namirenja hipotekarnog poverioca iz tog predmeta.
Posebnim poglavljem Predlog zakona uređuje pravila namirenja poverioca, istovremeno štiteći dužnika i njegovu imovinu. Hipoteka, kao akcesorno pravo, prestaje ispisom iz Registra na jedan od zakonom propisanih načina, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca.
Jedna od najbitnijih novina je što će se usvajanjem predloženog zakona ustrojiti centralna evidencija hipoteke, koja će omogućiti brzo i centralizovano informisanje o hipotekama, povećati pravnu sigurnost i poverenje investitora.
Usvajanje predloženog zakona doprineće i pojavi novih subjekata na tržištu i unaprediti konkurenciju, pre svega na tržištu novca; uvećati aktivnost banaka i drugih finansijskih organizacija; doprineti postepenom smanjenju kamatnih stopa za zajmove i kredite, što će ujedno ubrzati i uvećati kako domaća, tako i strana ulaganja u privredu, prvenstveno u razvoj malih i srednjih preduzeća, koja će ubuduće u mnogim sredinama biti osnova lokalnog ekonomskog razvoja.
Na kraju bih još jednom naglasila da hipoteka, ako akcesorno pravo i donošenje zakona o hipoteci ima za svrhu ne opterećenje nepokretnosti, već upravo pospešivanje zaključivanja onih ugovora, ugovora o zajmovima i kreditima, kojima hipoteka i služi kao mehanizam obezbeđenja.
Poslanička grupa DSS podržaće predloženi tekst zakona i pozivam sve ostale poslanike da nam se u danu za glasanje pridruže.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, potom narodni poslanik Sreto Perić, pa narodni poslanik Petar Jojić.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon o hipoteci, radi se o jednom izuzetno važnom zakonu koji bi trebalo u svakom pravnom sistemu da ima vrlo veliki značaj, a i u našem.
Međutim, SRS ima veliki broj primedbi na ovaj zakon, pre svega od definicije. Hipoteka je po svojoj pravnoj definiciji zaloga na nepokretnoj stvari, kući, stanu, zemljištu i ništa više.
Kao vid obezbeđenja potraživanja zalaganjem nepokretnosti u hipoteku, založni poverilac – zalogoprimalac stiče pravo u naplati svog potraživanja u odnosu na druge upisom u zemljišne knjige.
Dakle, hipoteka ima taj značaj što predstavlja teret na nepokretnosti koja je prati bez obzira u čije ruke je ona otišla. Cilj hipoteke jeste da je garancija naplate – potraživanje iz hipotekarne nepokretnosti za slučaj da dužnik, kada je dospelo ovo potraživanje, ne izmiri obaveze prema hipotekarnom poveriocu.
Hipotekom bi trebalo obezbediti garanciju naplate potraživanja poverilaca, u konkretnom slučaju to su pretežno banke, i to na brz i efikasan način, a što predloženi zakon, garantujem, ako ga ovako usvojite, neće obezbediti, jer ima niz manjkavosti, nedorečenosti, pa ako se predloženo rešenje ne promeni, odnosno ne poboljša amandmanima SRS, radiće se zaista o lošem zakonskom projektu.
Pre svega, predloženi zakon treba da precizira sam pojam hipoteke principima založnog prava, tj. principima akcesornosti, oficijelnosti i nedeljivosti.
Sam pojam hipoteke u Predlogu zakona je neprecizan, neobjektivan i nije u skladu sa principima založnog prava. Zakonom je bilo neophodno precizirati založni objekat, a to je nekretnina, što ovim predlogom zakona nije učinjeno.
Pojedini članovi zakona su neprecizni, nedorečeni, naročito u pogledu jezičkih nedorečenosti. Na primer, višestruka hipoteka može da asocira da je na jednoj nepokretnosti dato više hipoteka, a u stvari se radi o zajedničkoj hipoteci.
Pojam hipoteke ne samo što nije pravilno definisan rečima "ako dođe do povrede druge obaveze", mislim da je to u članu 2, gospodine ministre, dovodi u zabunu svrhu hipoteke, jer nije definisano koje su to druge obaveze, pa naravno taj stav treba brisati, a srpski radikali misle da treba brisati kompletan član 2. Mnogi pojmovi se nepotrebno ponavljaju pa ih je potrebno brisati.
SRS smatra da hipoteka na idealnom delu nije moguća, jer princip nedeljivosti založnog objekta ne dozvoljava da se nepokretnost tretira u nekim delovima, nego samo kao celina, odnosno moguća je hipoteka samo na celoj nepokretnosti.
Prava na nepokretnosti i nepokretnost, kao založni objekat, sasvim su različiti pojmovi. I na nepokretnosti u svojini više lica hipoteka se može zasnovati, po mišljenju SRS, a tako bi trebalo da reguliše zakon, samo uz saglasnost suvlasnika.
Hipoteka, pored ugovora, založne izjave, na osnovu zakona i sudske odluke, trebalo bi da može da nastane i sudskim poravnanjem, odnosno sporazumom stranaka, što ovim predlogom nije predloženo, jer je Zakon o izvršnom postupku to predvideo, ali to ste morali predvideti i ovim zakonom.
Ugovor o hipoteci se zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu, jer je sud jedini nadležan za overu potpisa, kako govori Zakon o prometu nepokretnosti, pa ne postoji drugi zakonom ovlašćeni organ, kako se to nakaradno i nestručno navodi u Predlogu ovog zakona. Hipoteka može pratiti samo sudbinu nepokretne stvari, a ne i onog koji trenutno koristi stvari.
SRS smatra da je potrebno preciznije odrediti snagu izvršne isprave, što mogu imati samo ugovor o hipoteci i založna izjava, sačinjena u pismenoj formi i overena u sudu, što zakonom ovde nije precizirano.
Pojedina rešenja, predviđena ovim predlogom zakona o hipoteci su nepotrebna. Mislim da je to član 20, gde se radi o ustupanju potraživanja, kao i o preuzimanju duga, jer su to oblasti koje su regulisane Zakonom o obligacionim odnosima.
Ukazao bih i na član 31, da je potpuno neprecizan i ne precizira kada je rešenje drugostepenog organa izvršno i da li se protiv konačnog rešenja može voditi upravni spor.
Naravno, svi pravnici koji su završili pravni fakultet znaju da se protiv svakog konačnog rešenja može voditi upravni spor, ali onda je to trebalo napisati u ovom zakonu ili da se kaže da je ovo rešenje konačno i da se protiv njega ne može voditi upravni spor. Međutim, SRS smatra da to nije dobro rešenje i da se protiv svakog konačnog rešenja mora dozvoliti vođenje upravnog spora.
Na kraju, ima tu nekih reči, ne znam da li su greška ili je neznanje. Recimo, za slučaj stečaja, primetio sam, valjda poverilac ima razlučno pravo, a ne izlučno, kako stoji.
Mnogo je nedorečenosti u ovom zakonu i SRS je uložila veliki broj amandmana u nameri da ga popravi. Zato apelujem na vas, poštovani narodni poslanici, da u Danu za glasanje ne prihvatite ovaj zakon, odnosno da uvažite amandmane koje je uložila SRS.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoreći o zakonu o hipoteci, za koji je ministar u uvodnom izlaganju rekao da postoji velika potreba, mi možemo da se složimo i činjenica je da je to tako.
Međutim, onda ne stoji ono što su neke kolege narodni poslanici govorili u toku prepodnevnog rada da je u Srbiji med i mleko, ako kroz ovaj zakon, i njegov značaj, kako je ministar rekao, tako se i u obrazloženju zakona vidi, naprosto postoji potreba za ovakvim zakonom, kako bi pravna i fizička lica, odnosno privredni subjekti u Srbiji ubrzanije mogli da pokrenu svoje privredne aktivnosti, a fizička lica da rešavaju neke probleme, kao što su, između ostalog, stambeni problemi.
Gospodin Zoran Krasić je detaljno govorio o onome u čemu se SRS sa ovakvim predlogom ne može složiti, pre svega, istakao je da su to principijelni razlozi, a drugi razlozi su čisto tehničke prirode i oni bi trebalo da budu uvaženi. To je oko 20 amandmana koji, kada bi se prihvatili, sigurno bi dali dobru kvalifikaciju ovom zakonu da bude primenljiv i u praksi postigne one efekte koje očekuju građani Srbije i naravno ministar, kao čovek koji je ovlašćen da ovaj zakon brani u ovom visokom domu i da nam ukaže na ono sa čime se u startu ne slažemo.
Naša ideja je da se prvo uradi, što je sasvim sigurno i potrebno, evidencija nepokretnosti, kako ne bi imali zabunu oko toga, i onda bi ovaj zakon mogao da da svoje pune efekte i mogao bi da bude u praksi mnogo primenljiviji, nego što je danas situacija.
Kaže se da će doći do ubrzanijeg kreditiranja, da će oni koji daju kredite biti obezbeđeniji i sigurniji, da će ih naplatiti, naravno, zajedno sa kamatom, ukoliko postoji obezbeđena hipoteka nad tim i da će država svojom monetarnom i fiskalnom politikom uticati na taj način da te kamate budu što je moguće manje.
Verovatno hoće, pokušaće, ali logično, ako znamo da će vladati zakon tržišta, za očekivati je da će kamatna stopa u tom slučaju biti veća, jer će se pojaviti veći broj zainteresovanih korisnika tih kredita i onda će automatski stvoriti prostor za banke, koje budu davale te kredite, da povećaju kamate.
U najvećem broju će to biti strane banke, pa se onda opravdano plašimo da će strane banke u velikom broju slučajeva postati i vlasnici, jer mnogi hipotekarni dužnici neće biti u situaciji da blagovremeno plate svoje kredite i vrate ih, pa će onda te strane banke postati vlasnici velikog dela nepokretnosti u Srbiji.
Sigurno da će to otvoriti veliki prostor za zaduživanje, a videli ste da je Narodna banka dala preporuku i sugestiju građanima Srbije da i sada pokušaju da kontrolišu potrebu za zaduživanjem.
Naime, potreba da se zaduži da bi se preživljavalo postoji i ona je velika, a to sa druge strane – naravno nema ovo mnogo veze sa ministrom koji sedi ovde – ukazuje da Vlada Republike Srbije nije odradila u ovom dosadašnjem periodu ono što je trebalo da napravi, ambijent, da stvori uslove za rad, zapošljavanje i da najveći broj građana Srbije može da živi od svog kvalitetnog i korektnog rada, a ne da to što nije Vlada uspela u protekloj godini i po, dve godine, da pokušamo da građanima Srbije omogućimo bolji život kroz zaduživanje.
To zaduživanje jednog dana mora da se vrati, a onda ćemo doći u situaciju da nam nacija bude prezadužena i da nećemo u tome uspeti. Videli ste da je principijelne prirode neslaganje sa ovim predlogom zakona, a i ministar je u uvodnom izlaganju rekao da je imao tu dilemu, pa se onda konsultovao i imao svoje bogato iskustvo iz tog dela.
Konsultovao se sa nekim stručnjacima i ekspertima i onda je odlučio da u ovaj predlog zakona uvrsti mogućnost stavljanja hipoteke na neizgrađene objekte, odnosno nepokretne stvari.
Mi se ne slažemo u tom delu, jer praktično dajemo nešto što možda neće biti nikada ni izgrađeno, neće biti mogućnosti da se to završi i ne možemo uzimati i zaduživati nešto što praktično možda neće postojati. Koliko će takvih slučajeva biti u praksi, naravno, vreme će pokazati, ali treba imati na umu da i to može da se desi.
Konkretne primedbe na pojedine članove ovog zakona iznosićemo kada budemo govorili o amandmanima, a sada ću ukratko da se osvrnem na član 17. stav 4. Predloga zakona, gde se kaže da poverilac ima pravo da pristupi nepokretnosti, uključujući ulazak u nepokretnost bez obzira ko se u njoj nalazi i tako dalje, da ne čitam sada do kraja ovaj stav.
Ali, u ovom stavu nije obrazloženo, odnosno nije precizno utvrđeno, pod kojim uslovima neko ko je poverilac ima pravo ulaska u te nepokretne prostorije, a zna se da je i stan nepokretnost i da može da se stavi hipoteka na stan. Onda može doći do zloupotrebe u praksi da bi se to izbeglo.
Trebalo je ovo ograničiti i pod određenim uslovima predvideti da vlasnik, odnosno poverilac, može izvršiti ulazak u određene prostorije, kao što su stanovi i druge nepokretnosti.

Narodni poslanik Petar Jojić, a vi ćete posle pauze.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona je u suprotnosti sa Zakonom o izvršnom postupku i sa Zakonom o obligacionim odnosima. Zašto?
Imate u Predlogu zakona odredbe koje daju ovlašćenja hipotekarnom poveriocu da preduzima određene mere za naplatu svog potraživanja, koje nisu regulisane osnovnim Zakonom o izvršnom postupku, pa i Zakonom o obligacionim odnosima.
Što se tiče načina zabeležbe, SRS ima velike primedbe, iz razloga što je poznato da nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje na nepokretnostima, pogotovo nemamo uređeno stanje u delovima Republike, osim gde postoje zemljišne knjige. U drugim delovima Republike imamo tzv. tapijski sistem. Evidencija nepokretnosti nije uređena.
Kada je u pitanju novoizgrađena stambena jedinica ili objekat koji je u izgradnji, u Predlogu zakona nije naznačeno u kom stepenu izgrađeni objekat treba da bude da bi se hipoteka uspostavila. Postupak po pitanju zabeležbe, po pitanju prodaje, nije dobro regulisao primenu zakona. U praksi ćemo imati velike probleme. Zašto?
Imaćemo problema zbog toga što je u pitanju Predlog zakona koji u prvi plan stavlja u povoljniji položaj poverilački lobi.
Poverilački lobi će iskoristiti nevolje našeg naroda i veoma tešku situaciju građana, pogotovo kada je u pitanju izgradnja stanova i kuća.
To je suština, što će se bankari ovde bogatiti, a sirotinja će biti prinuđena čak u bescenje da prodaje svoju nepokretnost. Krediti će prelaziti sa jednog dužnika na drugog, kao pravnog sledbenika, i tako ćemo imati situaciju, kao što smo imali do 2000. godine, dok nismo promenili Zakon o izvršnom postupku, u kom periodu je bio u izuzetno povoljnom položaju dužnički lobi.
Sada je obratno. Sada imamo drugu krajnost, gde se po svaku cenu poverioci štite. Tu će doći do zelenaške kamate, tu će olako ljudi shvatiti kako je Republika Srbija donošenjem ovog zakona odlučila da pomogne građanima da na lak način mogu da dođu do stanova i do svojih kuća.
Međutim, doći ćemo u situaciju da će građani, verujući državi i poveriocima – vidite dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izbrojte banke u Beogradu, videćete da niču ko pečurke na svakom ćošku, nemamo nijedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom i tu je problem, banke će ovde profitirati – biti suočeni sa velikim problemima.
Nemamo uređeno zemljišno-knjižno stanje, katastarsko stanje, nemamo uređenu evidenciju etažnog vlasništva, a etažno vlasništvo je ogromno u Republici Srbiji. Imate zemljišnu knjigu u Beogradu i u Vojvodini, ali nemate u Užicu, Kraljevu i tako dalje. Dakle, nema evidencije.
Predlog ovog zakona morao je predvideti mogućnost da se naplata putem hipoteke, odnosno hipotekarni poverioci, mogu naplaćivati, ali u kom postupku. Ovakav postupak, kakav je predviđen ovim predlogom zakona, veoma je rizičan. Što se udaljimo od Ustava i osnovnih zakona, sve je nesigurno za naše građane. Šta to znači?
Ako ne date mogućnost dužniku da pred sudom dokaže da li je hipoteka izvršena potpuno ili delimično, da li je predmet hipoteke prodat ili procenjen po tržišnoj vrednosti, ili odoka od strane nekog sudskog veštaka, bez suda i sudske odluke, sve je nesigurno.
Moćnici imaju svoje banke ili poverioci koji budu u prilici da uspostavljaju hipoteku na različite načine, da daju novac za izgradnju objekata, bilo stanova, kuća, određenih investicionih objekata preduzećima i tako dalje, biće komplikovano, složeno, nesigurno i veoma nepouzdano.
Srpski radikali nikako ne bi doneli ovakav predlog zakona, dobra je namera, ne kažem, ali treba doneti dobar zakon o hipoteci koji će obuhvatiti hipoteku i koji će podjednako garantovati prava dužnika, a istovremeno i poverilaca.
Poverioci će biti, rekao sam prethodno, prevashodno banke koje će dati kredite, to je u pretežnom delu ono što shvatam.
Međutim, po svaku cenu bankama davati veća prava i njima stvarati mogućnosti i pogodovati kroz zakon, a ići na štetu dužnika, nije pravično.
Pravično je da obe strane budu u ravnopravnom položaju, da država garantuje ostvarivanje prava poveriocu, a istovremeno i dužniku, da se može u postupku hipoteke zabeležiti njegova obaveza, da predmet hipoteke bude tržišno procenjen, a ne otprilike. Ovo nije dobro. Ako ostavite malu mogućnost u zakonu, oni dole na terenu će je primeniti i te kako, jedva će dočekati da im ostavite samo promil, i to je takozvana zakonska šupljina.
Smatramo da je dobro doneti zakon o hipoteci, jer ga je imala i stara Jugoslavija, Srbija, mislimo da je on nužan, ali istovremeno smatramo da ga treba doneti kao dobar zakon.
Vidite, imamo inflaciju zakona, inflaciju propisa, i sada se postavlja pitanje – da li je pre 5. oktobra Srbija, odnosno SRJ, imala usklađena prava i svoje zakone sa evropskim zemljama i zemljama Evropske unije?
Jeste. Mogu vam reći, od tridesete godine pa do 2000. godine, 12,5 hiljada propisa i zakona bilo je usklađeno sa evropskim standardima i sa evropskim uporednim pravom. Imamo inflaciju zakona, tu je i problem.
Niste bili, gospodine ministre, na izlaganjima prethodnih zakona, koji su se odnosili na socijalnu zaštitu. Možete misliti, verujem da se i vi nećete složiti sa tim, a mi radikali pogotovo ne možemo da shvatimo da je to moguće, da se u jednom mesecu donese zakon o zdravstvenoj zaštiti, o penzijama, penzijskom osiguranju, a da se sada u istom mesecu traži njegova izmena i dopuna. Zašto?
Nisu vremenske distance bile tolike da je bilo nužno donositi izmene i dopune zbog nepredvidivih okolnosti. Ne bih mogao reći da su nepredvidive okolnosti, da je ministar finansija zaboravio ili nije bio obavešten da će biti mogućnosti u budžetu, da se penzije penzionerima moraju isplaćivati, onaj dug koji im država duguje u ovom mesecu ili iduće godine. Za mesec dana tražiti izmenu i dopunu, ne valja.
Zato mi iz SRS smatramo, treba donositi zakone, ali takve zakone da budu primenjivi i dugotrajni.
Dame i gospodo, koristim priliku, neka mi ne zameri predsednik Skupštine, obaveštavam građane Bačke Palanke, Vojvodine i cele Srbije, da će danas u 16,00 časova biti održan veliki narodni miting u Bačkoj Palanci.
Obaveštavam građane, neka dođu, srpski radikali se pripremaju za izbore u nedelju, pa neka nam bude dozvoljeno i da nam date za pravo da pozovemo sve birače, jer očekujemo apsolutnu pobedu, zaslužuju to građani Bačke Palanke. Hvala.

Hvala, gospodine Jojiću, neću vam zameriti, naprotiv, svako koristi sredstva koja su mu na raspolaganju, ljudi se snalaze, sve je u redu.
Pauza je sat vremena, do 15,00 časova, a onda nastavljamo sa radom. Reč će imati narodni poslanik Zoran Antić, a potom narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Nataša Jovanović.
Još jedno obaveštenje za poslanike koji prate preko interne televizije i za prisutne, sednica Odbora za privatizaciju će biti održana danas u 14,00 časova, u plavom salonu. Hvala vam.
(Posle pauze – 15,05.)

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom posle pauze.
Kao što smo najavili, prvo reč ima narodni poslanik Zoran Antić, potom narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanik Nemanja Šarović.
Izvolite, gospodine Antiću.