Hvala vam, gospodine Arsiću. Narodni poslanik Zoran Krasić se javio po istom amandmanom. Molim sve poslanike, ne vas lično, ne sumnjam, da govorimo o amandmanu, a ne povodom amandmana, jer smo za to imali načelnu raspravu.
Izvolite, gospodine Krasiću.

 Gospodine Markoviću, potrudiću se da to ipak ne bude načelna rasprava, mada bih vas podsetio na neka principijelno nerešena pitanja finansiranja lokalne samouprave i uopšte koncept javnih finansija koji je zaživeo od Božidara Đelića, to da znate, koji je upropastio jedan dobar zakon o javnim prihodima i javnim rashodima. Da je ovaj zakon, koji se sad zove Zakon o budžetskom sistemu, loš dokazuje i  faktičko stanje nastalo njegovom primenom i činjenica da je i taj propis nekoliko puta menjan.
Samo da potenciram jednu stvar koja mislim da je vrlo bitna za sve ove amandmane koji se tiču ovog predloga zakona. Mi se namerno nismo javili povodom prvog amandmana, nego tek posle nekoliko amandmana, da bi svi oni koji su podnosili amandmane na ovaj predlog zakona, jednostavno, izašli sa svojom argumentacijom kojom potvrđuju naš principijelni stav povodom ovog pitanja i ovog predloga zakona. Sada je valjda svima jasno.
Nemate vi potrebe da molite predsednike poslaničkih grupa da budu prisutni ovde i da utiču na svoje poslanike. To mora da se završi sa ministrom finansija. On je vas prevario. Prošle godine je rekao: idemo po ovim kriterijumima, sledeće godine menjamo. Došla je ta sledeća godina sada, a on kaže: ovo će biti poslednji put. Znači, opet se to sve odlaže.
Po definiciji, ta transferna sredstva treba da zadovolje potrebe lokalne samouprave prema poverenim poslovima koja je Republika njima ustupila da ih rade kao prvostepeni organi. Vi ste lepo primetili da tu nema nekog jasnog kriterijuma, već da se od opštine do opštine menjaju kriterijumi, menja se prioritet primene kriterijuma.
Lepo ste zaključili da kod nekih taj iznos, otprilike, odgovara namirenju obaveza koje ima Republika prema lokalnoj samoupravi po osnovu prenetih poslova, ali kod mnogih opština taj iznos prevazilazi značaj poverenih poslova i predstavlja intervenciju prema određenoj teritoriji, prema određenoj opštini, negde zato što je nerazvijena, a negde ne zato što je nerazvijena, nego zato što postoje neki drugi razlozi.
Vi ste lepo primetili i mislim da vam je dobar koncept što ste otprilike uzeli tih nekoliko većih opština, sada se to zovu gradovi, pa pomalo odatle da se štrpne, da se da okolnim mestima gde je to mnogo. Vidite i sami da ne može da prođe. Zašto? Zato što nema jasnih kriterijuma.
Ovde je malopre rečeno, a to stoji doduše i u obrazloženju Predloga zakona, da javna potrošnja na nivou lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije u 2006. godini treba da bude 112,5 milijardi dinara. Neću da se bavim matematikom, da sad to prevodim u evre itd. To je plan i lepo je primećeno da se tu nalaze sva sredstva lokalne samouprave, i ono što po zakonu predstavlja izvorni prihod i ono što predstavljaju transferna sredstva. Tu su uključeni čak i prihodi javnih preduzeća od lokalnog interesa, ali ovo je plan.
Kao što svaki plan može da se faktički probije, to nam je poznato, imamo suficit na kraju ove godine. Zašto imamo suficit? Jeste on virtualan, ali on je iskazan. Iskazan je na način što nisu izmirene neke obaveze, pa se pojavio neki plus koji treba da se usmeri prema inostranstvu, da bismo dobili iz BB minus u BB plus, kao da je taj rejting toliko značajan. Džabe ti rejting ako su građani gladni, ako nemaju posao.
Bolje da jurimo obezbeđenje tih elementarnih uslova za život, a ne za neke indeksirane poene u inostranstvu na nekim kotacijama, da li nas neko voli ili ne voli. Ne vole nas, nego bacili ste tu iluziju građanima pa neka svako razmišlja šta je tu tačno, a šta nije tačno.
Znači, fali princip. Taj princip ne postoji ni u Zakonu o lokalnoj samoupravi, niti postoji u Zakonu o budžetskom sistemu, niti u drugim propisima kojima se propisuje rad i postupanje organa lokalnog samoupravljanja u poslovima iz nadležnosti lokalne samouprave.
Ovde imamo dva izbora, 40% poreza na zarade i nominalni iznos sredstava vezan za svaku opštinu. To su ta transferna sredstva. Ona što su izvorni prihodi i ona koja dolaze po osnovu drugih aktivnosti lokalne samouprave na neki način su limitirana, ali nisu u potpunosti limitirana. I dobro je što nisu limitirana u potpunosti, ali je loše što je mogućnost boljeg sticanja javnih prihoda po osnovu tih nelimitiranih sredstava sužena.
Neko je hteo na početku ove sednice da nas prevari i da kaže da je ključ za rešavanje tih problema neki novi propis, pa još pogrešno kažu o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi. Uopšte mi nije jasno kako su zamislili da se vrati nešto. Kada su videli da ne postoji ustavni osnov brže-bolje su povukli Predlog zakona.
Ono što ste vi primetili jeste elementarna nepravda. Zbog te nepravde SRS nije htela da podnese nijedan amandman na ovaj predlog zakona, jer u odsustvu kriterijuma mi ne bismo znali da kažemo zašto se tom gradu uskraćuje toliko i toliko i daje nekom manjem mestu. Jer, da smo podneli amandman, svako bi mogao da izađe sa drugom argumentacijom i da poništi to što smo rekli, jer u uslovima kada ne postoji princip ili se princip menja od mesta do mesta, kada nema kriterijuma ili se nameću neki kriterijumi, samo za određeno mesto kao komparativna prednost u odnosu na druge, onda mi u toj igri ne želimo da učestvujemo.
Znači, vama su obećali da će principijelno da se reši ovo pitanje u pogledu kriterijuma i merila. Taj ko vam je obećao od njega tražite da to obećanje ispuni.

Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Hranislav Perić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 3. doda novi član 3a.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije.
Narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vašim Poslovnikom doveli ste do toga da u sali ima 25 poslanika i kome da objašnjavam moj amandman. Molim vas da date pauzu, da pozovete poslanike ili barem da ima tu šefova poslaničkih grupa, da ima smisla ovo o čemu ću govoriti. Prema tome, više puta sam to izrekao za ovom govornicom, ali vi terate po starom, iako ste nekoliko puta obećali da će doći do promene Poslovnika.
Kada je bila rasprava o budžetu tražio sam da se u budžetu uvede stavka za nerazvijene opštine. Tada Vlada nije imala sluha za to da to prihvati i ugradi u budžet i sada smo došli u situaciju da Vlada ili ministar, ne znam ko, pojedini odbori, kažu da na ovakav način ne mogu da se izdvajaju sredstva, ne mogu iz tekuće rezerve, ali to ću naknadno da objašnjavam.
Podržavam gospodina Krasića, on je rekao jednu istinu, da od kada su došle demokrate i ovakvo finansiranje uveo ministar Đelić, uzeo je sve pare od opština i sada se deli na kašičicu kome koliko daš. Podneo sam amandman da se posle člana 3. Predloga zakona doda novi član 3a koji glasi: "Opštinama koje imaju status nedovoljno razvijenih u skladu sa zakonom (33 najnerazvijenije opštine u Republici) određuju se dopunska transferna sredstva u 2006. godini u visini od 10 miliona dinara po opštini, a na teret tekuće budžetske rezerve..."
Amandmanom se predlaže određivanje dopunskih transfernih sredstava za 33 ekstremno nerazvijene opštine u Republici, koje svakim danom postaju sve nerazvijenije, čime se samo povećavaju razlike u odnosu na razvijene sredine. Dopunska transferna sredstva bi samo malo ublažila katastrofalnu ekonomsku situaciju u opštinama kao što su Merošina, Žitorađa, Doljevac, Kuršumlija, Medveđa, Lebane, Bojnik, Crna Trava, Trgovište, Bosilegrad, Gadžin Han, Svrljig i još druge opštine u broju do 33.
Bez dopunskih sredstava ove opštine teško da mogu uopšte da funkcionišu. Građanima lokalna samouprava ne može da obezbedi ni minimalne potrebe.
Na primer, u ovim opštinama treba na adekvatan način da se obezbede potrebe za građane koji žive u tim delovima, a to je lečenje, obrazovanje, prevoz do razuđenih sela, voda, struja, putevi, tako da stanovništvo odlazi, a ovakvi krajevi ostaju nenaseljeni i pusti.
Razgovarao sam o ovom pitanju i moj predlog sam iznosio, razgovarao sa svima. Ministar kaže da ne može iz budžetskih rezervi, ne mogu da se izdvajaju ova sredstva za nerazvijene opštine. U privatnim razgovorima, kada razgovaraš sa ministrom Dinkićem i kada kažeš da je napravio grešku ili da nije dobro što je mala sredstva ovim slabim i siromašnim opštinama odredio, on kaže - neka, u drugom delu ću ti dati iz budžetske rezerve.
Znači može na crno, ne može u papiru. Tražim samo regularno da stavimo na papir, da uvedemo novi član, da 33 nerazvijene opštine dobiju po 10 miliona, to je svega 330 miliona; 330 miliona na 500 milijardi, koje deli ministar Dinkić i daje iz džepa gde god kako može, nikakve su pare. U ovolikom budžetu 330 miliona mogu uvek da se nađu, to su mala sredstva, ali imamo 33 opštine nerazvijene, sa seoskim sredinama, sa brdsko-planinskim predelima, da mogu samo za malo da poboljšaju uslove života na svom terenu.
Možda bih bio ubeđen da je to istina što kaže ministar, ali pre neki dan prenosi ga TV. On ide u Suboticu, ide u gradove, tamo su verovatno njegovi na vlasti i kaže - za ovu ću da vam dam 20 miliona, za ovo 80 miliona, pa kaže naslovno - prati ga televizija, vama ću dati 200 miliona. Ne znam ko kome odgovara ovde, ko kome polaže račune, ko glasa, ko pravi budžet, čiji je budžet, ako mi u Skupštini Srbije, da li je to Dinkić, ako je njegov, trebalo je da napravi, nije trebalo da izlazi pred Skupštinu. Neka daje gde može i on neće dugo, ničija nije gorela do zore.
Prema tome, mislim da mi ovde u Skupštini trebamo da izglasamo, ovo je pravi predlog, da opredelimo po 10 miliona za 33 opštine u Srbiji nerazvijenih, a da ministru damo zadatak da nađe pare. U ovom slučaju bi se pokazalo da je Skupština Srbije najveća institucija u zemlji. Ako to ne učinimo, ako, to neko reče u raspravi, da ne možemo bez ministra, onda se stvarno ne zna ko koga bira, ko kome polaže račune itd. Ministru bi trebalo da damo zadatak da 300 miliona nađe gde zna i podeli ovim siromašnim opštinama.

Još neko po istom amandmanu? Izvolite, gospodine Avramov.
Ne mogu da prihvatim nagovaranja da radim suprotno Poslovniku, kao što ne mogu da utičem na to da li će smislenost nečijeg izlaganja da zavisi od toga koliko ga ljudi gleda iz sale ili gore iz svojih poslaničkih klubova. Nemam načina, Poslovnik jasno definiše, Poslovnik je izglasala Skupština i predsednik Skupštine isključivo može da radi po njemu.
Izvolite, gospodine Avramov.

Dame i gospodo narodni poslanici, dopuni bih ovaj amandman gospodina Perića sa još jednom konstatacijom na ove 33 nerazvijene opštine u Srbiji da kažem da ima i 13 devastiranih opština u Srbiji i da su se tih 13 devastiranih opština sastale, da su napravili jedan tekst deklaracije, da su taj tekst deklaracije uputili ka Republičkoj vladi, tražili određene povlastice, što objektivno postoji kao mogućnost.
Međutim, to je bilo negde u junu ove godine. Do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade. Znači da Republička vlada ne razmišlja o tim opštinama, o narodu u tim opštinama uopšte i o ovim nerazvijenim opštinama.
Znamo da je jug Srbije prilično nerazvijen i znamo da je jako teško pokrenuti tamo ne znamo šta, ali Vlada je tu koja treba u tom pravcu da razmišlja i da pokrene nešto u tim opštinama, ali sam samo hteo u ime ovih 13 devastiranih opština da iznesem da su te opštine isprane, uništene od prethodne vlasti koja je bila. Među tim opštinama je i opština Šid iz koje dolazim, prisustvovao sam tom tekstu deklaracije i potpisali smo tu deklaraciju, ali evo do dan-danas nismo dobili nikakav odgovor od Republičke vlade.

Narodni poslanik Hranislav Perić, po Poslovniku se javio. Izvolite, gospodine Periću.
Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)

Gospodine Markoviću, vi ste opet po vašem starom maniru, kada vam neko  kaže istinu, a vi onda uzmete da komentarišete. Vi sada mene učite, ko da sam od juče, ko se gde nalazi, ko odakle gleda. To je stara vaša priča. Kada to sve objasnite, nikome više u Srbiji nije jasno šta ste rekli.
Prema tome, još jednom vas molim, treba da postoji ovde malo red, a vi kao predsedavajući, kada predsedavam bilo kom sastanku, vodim red koliko ima ljudi, ako ima nekoliko čoveka, odložim tu sednicu, nema kome šta da pričam, 20 čoveka od 250, mi vodimo sednicu.
Slažem se da je ova skupština usvojila vaš Poslovnik, koji je nazvan "Markovićev poslovnik", ali ste vi tu kada ste objašnjavali, pričali nama pesme i priče kako ćete to samo u pojedinim slučajevima, retko da upotrebljavate, a vi to svakim danom radite. Danas niste ceo dan predsedavali. Čim sam vas video popodne znao sam da ćete da produžite sednicu, kao da radite u drugu smenu.
Prema tome, molim vas, bolje bi bilo da ne komentarišete ova pitanja, jer niko bez razloga neće da izađe i da vam uputi neku primedbu, ako ne postoji takva primedba. Ponovo da ponovim, vi možete da pričate vazdan, da kažete - sama diskusija koliko interesantna, toliko će da je gledaju ljudi. Po tome ne znam, koj bi koga gledao, kada bi se to gledalo.
Ali, osnovni je red da barem jedna trećina poslanika ovde bude, pa da prenese svojim drugovima ako neko ima hitan posao pa je morao da ode, da se zna o čemu se ovde radi, o čemu se priča, da bude svima jasno kada sednemo da glasamo. Puno tački prođe da niko živ ne zna u sali za šta se glasa itd. Prema tome, mislim da sam bio jasan i hvala vam.