Hvala. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Zakonodavni odbor smatra da ja amandman pravno moguć. Ministar ne prihvata.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 35. u ime SRS. Izgleda mi da je predlagač ovog zakona, odnosno Vlada Republike Srbije razmišljala u tom pravcu da banci, kako to oni kažu, treba novac, ona radi sa novcem, njoj nepokretnost, odnosno predmet hipoteke ne treba.
Međutim, imajući u vidu iskustva i sve što se dešavalo na našim prostorima, pogotovo ako je predmet hipoteke neki prilično ekskluzivan poslovni prostor, zašto da banka, kao poverilac u ovom slučaju, ne bude zainteresovana?
Član 35. stav 2, koji tražim da se menja, glasi: "Oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti na vidan način objavljen u dnevnom listu koji se prodaje u regionu u kome se nalazi hipotekovana nepokretnost i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje".
Sada bih pozvao ministra da mi objasni koji su to kriterijumi da se utvrdi region. Da li to ima u nekom zakonu Republike Srbije, da nam kaže koji su to regioni? Za okruge znamo. Ima ih, napravljena je teritorijalna podela, ali regioni? Čini mi se, gospodine ministre, da je vama ovaj deo zakona napisala Zorica Radović, jer je ona u svom Predlogu ustava Republike Srbije tražila nekakve regione. Znači, opredelite se šta je to region i hoće li Vlada nekim posebnim podzakonskim aktom da menja neku teritorijalnu podelu Republike Srbije - administrativnu itd?
U svom amandmanu tražio sam da oglas o održavanju aukcijske prodaje mora biti objavljen u dnevnom listu, i to najmanje 45 dana pre zakazane prodaje. Međutim u tom istom spomenutom članu 35. kaže se još, u stavu 8: "Poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji".
Ministre, izađite ovde da mi objasnite zašto bi to banka radila, jer tvrdite da to neće da radi? Zašto ste onda ostavili zakonsku mogućnost da to ipak može da uradi? Samim tim u postupku privatizacije može da se vidi taj psihološki efekat kada su u pitanju učesnici u postupku privatizacije, znači mogući vlasnici.
Pa se često pojavi neka izuzetno jaka kuća ili lice koje je zainteresovano da kupi neko preduzeće i kaže - kupiću ga i platiću ga, bez obzira na cenu, koliko to bude bilo potrebno. Znači, spreman je po bilo koju cenu da uradi.
Znate koliko ga plati? Jedan dinar više od početne cene. Na taj način oterao je sve moguće konkurente. Banka, koja je sigurno finansijski mnogo jača, nego bilo ko drugi ko će da kupi neki objekat, zgradu, poslovni prostor itd. na taj način, svakako je da može, ako bude učesnik na nekoj aukciji, da sve moguće sledeće učesnike unapred eliminiše. Znači, neće se ni prijaviti. Onda je to svakako šteta za korisnika hipoteke, odnosno dužnika, a jedinu korist od toga može imati poverilac.
Smatram, ipak, da bi trebalo da razmislite i prihvatite ovaj amandman, ako ne sada, onda bar do dana za glasanje.

Hvala vam, gospodine Arsiću.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Izvolite.

Vezano za prethodnu diskusiju, ovde se kod aukcijske prodaje ostavlja mogućnost, u zadnjem stavu člana 35, da poverilac može dati sopstvenu ponudu na aukciji.
Kod aukcije se pojavljuju dva ili više zainteresovanih lica, koja će ponuditi najpovoljniju cenu za kupovinu određene nepokretnosti i od tog dobijenog novca poverilac će namiriti glavni dug, kamatu i troškove samog postupka.
Zašto bi se banka, čija je osnovna roba novac, koja se bavi prodajom i kupovinom novca i živi na razlici u ceni između kupovine i prodaje novca, bavila prometom nepokretnosti, kupovala neku nepokretnost? Apsolutno ne vidim nijedan jedini razlog zašto bi se tu poverilac pojavljivao na aukcijskoj prodaji. Zašto bi banka davala određenu ponudu za kupovinu nepokretnosti?
Baš to potvrđuje ono o čemu sam izlagao u prethodnim članovima - da poveriocima treba apsolutno isključiti mogućnost da stiču pravo svojine na nepokretnosti koja je opterećena hipotekom, baš i zbog onih poslova koji se vezuju za zelenaške poslove, simulovane ugovore, oštećenje preko polovine itd.
Sve to reguliše Zakon o obligacionim odnosima, potpuno se slažem, ali mi kao najviši dom, zakonodavno telo koje donosi zakone, moramo donoseći zakone da predvidimo sporne situacije. Znači, ne smemo mi da produkujemo sporne situacije. Ne smemo mi donošenjem zakona da pravimo sporove, nego obrnuto. Mi moramo da ih predupredimo.
Ako neka pravna norma omogućava zloupotrebu prava, omogućava vođenje dugotrajnih sporova, znate i sami koliko se građanski sporovi vode pred sudovima.
Bez obzira što postoji zaštita u Zakonu o obligacionim odnosima od zelenaških ugovora, gde je oštećena jedna ugovorna strana, zbog njegove lakomislenosti, teškog ekonomskog položaja itd, mi smo u obavezi baš da sprečimo tu vrstu sporova koja može da se pojavi iz takvih ugovora i zloupotrebe prava.
Nije adekvatan odgovor, imate sud, imate Zakon o obligacionim odnosima, izvolite tužite, pa ćete na sudu dokazati da je taj ugovor bio zelenaški ugovor. To nije rešenje. Rešenje je da se predupredi to, da ne dođe do suda, da ne dovedemo ljude u poziciju da moraju da se sude, da dokazuju da je iskorišćena njihova teška situacija, da ih je neko izmanipulisao, da ih je neko prevario, da je neko izvršio zloupotrebu i mislim da treba u svakom slučaju eliminisati mogućnost da poverilac stiče pravo svojine na nepokretnosti.

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Vlada ne prihvata.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve vreme insistiramo na aukciji, a član 36. kaže u stavu 1: "Poverilac, na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj".
Amandman narodnog poslanika Srete Perića glasi: "Poverilac, na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a po isteku roka od 30 dana od dana ne uspele aukcije, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, po ceni koja je približna tržišnoj". Ne od izdavanja rešenja, nego od neuspele aukcije tek 30 dana kada prođe, onda može da ide i u neposrednu pogodbu.
Mi znamo kako se aukcije izigravaju, daje se oglas u Glasu Podrinja, u novinama koje se prodaju, ali u vrlo ograničenom broju i na ostalim područjima, u njemu se da oglas i kaže se onome - slušaj, tamo je oglas objavljen, dođi. Zbog toga smatramo da amandman narodnog poslanika Srete Perića treba prihvatiti i da bude 30 dana od dana prve neuspele aukcije, a ne od dana izdavanja rešenja. Mislim da ova ispravka ovog člana samo poboljšava član.

Vjerica Radeta po istom amandmanu.

Amandman na član 36. odnosi se na stav 1. i čuli ste kolegu Momira Markovića, koji je pročitao i kako glasi amandman i kako glasi predloženo rešenje.
Sada pitam vas, ministre Parivodiću, zašto vi izbegavate aukciju u ovom zakonu u stvarnom životu? Formalno ona postoji. Recimo i ovim članom, ovim stavom člana 36. je namešteno tako da u stvari aukcije nema. Da li ste vi to uradili svesno ili je u pitanju propust? Pretpostavljam da je propust i zato mislim da bi bilo dobro da prihvatite ovaj amandman.
Ako kažete - poverilac na osnovu pravosnažnog rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, nesporno, a po isteku roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom, koja je onda svrha člana 35? Kada se on primenjuje? Kada se primenjuje aukcija ako nećete dozvoliti? Znači, u redu je, treba da se donese pravosnažno rešenje.
Izbor jednog načina prodaje ne isključuje mogućnost primene drugog načina prodaje ako nepokretnost ostane neprodata, ali ovde kaže - ako nepokretnost ostane neprodata. To je u članu 34. Znamo mi da u članu 36. nije ostala neprodata, nije ni pokušana aukcijska prodaja, a mi upravo insistiramo da ne može da odabere, nego da mora prvo da se ide na aukcijsku prodaju, prvu, pa drugu, pa onda da se ide neposrednom pogodbom.
Znate, neposredna pogodba, gospodine Parivodiću, može da napravi čudo građanima Srbije koji dođu u ovu situaciju. Jasno je meni da je i neodgovoran građanin koji sebe dovede u situaciju da se na ovaj način, to nije sporno, namiruje poverilac, ali bez obzira na to ne smemo mi zakonima da štitimo kao u ovom slučaju, u ovom zakonu štitimo prevashodno, da ne kažem isključivo, poverioca.
Naravno da treba da mu se vrate pare nije sporno, ali on je dobio pravosnažno rešenje. Sada govorim o ovom stavu člana 36. On je dobio pravosnažno rešenje. On mora da poštuje član 35, da ide prvo na aukcijsku prodaju, iz aukcijske prodaje on će naravno da namiri svoj dug. Ako mu mi to ne stavimo kao obavezu, on će lepo u neposrednoj pogodbi, pričali smo to, navodili konkretne primere kako bi moglo to da se desi, on će u dogovoru sa svojim kumom ili prijateljem ili bratom od strica, nije bitno, dogovoriće da kuću koja košta milion evra proda za 200 hiljada evra, jer je njemu toliko dovoljno za naplatu njegovog duga, prodaće tu kuću i razliku od 800 hiljada evra lepo će njih dvojica da podele, a naš dragi građanin koji se zatrčao, uzeo kredit koji nije uspeo da vrati, ostaje praznih šaka.
Dakle, ministre, mislim da zaista nemate nikakvog razloga da ovaj amandman ne usvojite. Naprotiv, skinućete donekle našu sumnju, o kojoj mi kao što vidite uredno obaveštavamo javnost Srbije, našu sumnju da vi i Vlada Srbije na ovaj način ovim zakonom štitite poverioce, a poverioci su sve ove razne strane banke koje su doveli Dinkić i Jelašić u Srbiju. Mi mislimo da građane Srbije treba zaštititi od tih i takvih banaka.
Naravno, sve razumemo, i situaciju u kojoj se građani nalaze, i potrebu da uzimaju kredite, i da prihvataju kredite pod nepovoljnim uslovima, to je izbor svakog građanina, i naravno niti želimo, niti ćemo da utičemo, niti možemo da utičemo, ni mi, ni vi, na tako nešto. Moramo da zaštitimo građane Srbije koji će ionako da prođu ko bos po trnju primenom ovog zakona o hipoteci.
Još ako omogućimo bankama da na ovaj način, neposrednom pogodbom, na brzinu dobiju rešenje u sudu, rešenje postane pravosnažno, ode kuća na doboš. Ponavljam, ono što vredi milion evra proda se za 200 hiljada, a ti građanine dragi, koji si se zatrčao, dođi posle pitaj ministra Parivodića šta bi sa tvojom imovinom, neće imati odgovor, odnosno reći će da to stoji u zakonu, ali se neće setiti da su radikali upozoravali da to ne sme da ostane u zakonu.

Ista je definicija i u rečniku i glasi: "Dok je ćurke biće i podvarka, dok je ovaca biće i šišanja", tako da građani moraju da budu odgovorni i vrlo je važno svo ovo upozorenje da građani moraju da budu odgovorni i prema sebi i prema drugima.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Jovan Palalić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 36. doda novi član 36a.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Ministar prihvata amandman.
Na član 37. amandman je podneo poslanik Milan Stevović.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Evo one opasnosti, dame i gospodo narodni poslanici, o kojoj je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta, i koju mi pokušavamo amandmanima da iskorenimo iz ovog zakona.
Gospođa Vjerica je obrazlažući amandman na član 36. rekla - i onda se on dogovori sa kumom ili sa bratom, pa brat, misli se na hipotekarnog poverioca koji prodaje hipotekovanu vrednost, dogovori se sa kumom i prijateljem i onda kupi po daleko nižoj ceni, odnosno daleko manjoj vrednosti od stvarne vrednosti koju hipotekovana nekretnina ima.
Član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, odnosno banci da ne mora uopšte da traži brata, kuma i prijatelja. Stav 3. u članu 37. kaže - ako se hipotekarni poverilac namiri sticanjem prava svojine na hipotekovanoj nepokretnosti, smatra se da je potraživanje namireno u trenutnu sticanja prava svojine.
Ne može hipotekarni poverilac da stekne pravo svojine nad tom nepokretnosti, ne može, ima da ide na aukcije, na prodaju, dok se ne proda. Samo od novca može da namiri dugovanje hipotekarnog dužnika.
Sve ostalo bi otvorilo Pandorinu kutiju, gde bi banke koje su inače došle da ogule i ovo malo kože građanima Srbije, što je ostalo posle onoga, ne mislim onaj, nego na ono što pojedinci ovde zovu ministrom finansija, što je ostalo posle njega, posle Bože derikože, i kada su ljudi dovedeni u situaciju da stvarno moraju da ulažu u kreditne odnose i da stvarno moraju pod daleko lošijim uslovima da uzimaju kredite, pa i da stavljaju nekretnine pod hipoteku, ovde član 37. omogućava hipotekarnom poveriocu, banci, da vam za kredit koji ne možete isplatiti bukvalno uzme nekretninu. Da na taj način istera mnoge na ulicu. Vidim da ministar maše glavom negativno, neće prihvatiti ovaj amandman, a predlažem da u danu za glasanju pritisnete zelenu dugme i prihvatite ovaj amandman.