Vi po Poslovniku tražite? Kažite član Poslovnika koji je povređen.

Povređen je Poslovnik zato što je koleginica Nestorović okarakterisala moje izlaganje na takav način, da ja na bljutav način, kako ona kaže, pokušavam da skrenem temu.
Dame i gospodo, SPS osuđuje svaki zločin koji se desi i tražimo da se istina utvrdi do kraja, ali, ako govorite u ime vaše poslaničke grupe nemojte od nas tražiti da slušamo kako Bogoljub Karić svakoga dana napada rukovodstvo SPS-a da je izdalo Slobodana Miloševića, da oni više vole porodicu Milošević, da svakoga dana se objavljuju prilozi u BK Telefaktu itd, a vi u ime tog poslaničkog kluba tražite minut ćutanja za žrtve tog istog Slobodana Miloševića.
Bogoljub Karić je objavljivao i prenosio direktno hapšenje Slobodana Miloševića kada je to trebalo Zoranu Đinđiću. Danas kada njemu to treba direktno prenosi i sahranu Slobodana Miloševića. Ja o tome govorim. Govorim o političkom cinizmu.
A ono što je govorio gospodin Meho Omerović...nemojte govoriti o koferima. Ono što imaju vaši lideri i Bogoljub Karić se ne može meriti koferima, može se meriti šleperima i milionima. Vi ste poslednji koji o tome može da govori. Bogoljub Karić je od ove države i od SPS-a i Slobodana Miloševića, i na tom imenu i na tome što je, navodno, svako jutro pio kafu u toj kući, stekao sve. Finansirao je njegov pad, finansirao je one koji su ga rušili, a danas pokušava da na Slobodanu Miloševiću, mrtvom ili živom, zaradi političke poene.
Zato sam se javio. Ja ne mogu da utičem na vaše stavove. Vi mislite kako mislite, ali nema tog čoveka u Srbiji koji smatra da je Bogoljub Karić žrtva Miloševićevog režima. Mogu da kažem samo to da su Slobodan Milošević i SPS žrtve toga šta su radili Bogoljub Karić i ostali tajkuni u vreme kada smo bili na vlasti. Hvala vam.

Najlepše vas molim da se držimo dnevnog reda. Dužan sam jedan odgovor da dam narodnom poslaniku Ljiljani Nestorović, uz dužno poštovanje za vaš predlog i uz osudu zločina i poštovanje prema žrtvama, ja pre svega imam dužnost da se držim Poslovnika, a to je da ne uvažim vaš predlog i da pređemo na dnevni red.
Da li neko od predstavnika želi reč?
(Ljiljana Nestorović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, izvolite.

Gospodine predsedavajući, kada ste već spomenuli Poslovnik, to famozno slovo koga se ovde najređe pridržavaju i vi i vaše kolege, pre svega volela bih da znam zbog čega u očiglednom prisustvu danas ovde predsednika Narodne skupštine vi predsedavate ovom sednicom?!
Druga stvar, želela bih da vas pitam, da li tvrdite da Poslovnik nije juče prekršen kada je ovde nekolicina ili većina, neću da ulazim u broj članova SPS-a što svakako nije bilo dovoljno za radni kvorum koji iznosi 84, ušla u ovu salu i održala minut ćutanja svom pokojnom predsedniku, za šta imaju pravo, ali su svakako prekršili Poslovnik, tako da je sada vaše pozivanje na Poslovnik i na taj način, uz obrazloženje da ste vi i te kako saglasni sa time da treba žaliti žrtve prethodnog režima, više nego licemeran i to javnost Srbije treba da zna.
Nemojte se danas pozivati na Poslovnik, ako juče za vas nije važio kao nikakvo pravilo. Još jednom vas pozivam da, ne samo Ivanu Stamboliću, nego i svim žrtvama bivšeg režima, uključujući i članove partije kojoj ste nekada pripadali, pozovete da se ovde oda pošta i na taj način vratite dostojanstvo ovom parlamentu i vratite dostojanstvo građanima Srbije koji su glasali za ovu većinu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Anđelković, a pre nego što dobijete reč, samo da gospođi Nestorović odgovorim. Eventualno i ako je juče kršen Poslovnik, nemojte od mene da tražite da to činim isto.
Izvolite, gospodine Anđelkoviću.

Dame i gospodo, naravno da svako ima pravo da pokuša da politizira Skupštinu i da se igra mrtvima. Nema smisla prema Ivanu Stamboliću i prema njemu kao čoveku da se ovde neko poigrava. To je vređanje Ivana Stambolića. Tri godine nakon njegove smrti predlagati pomen je vređanje Ivana Stambolića i zloupotreba Ivana Stambolića. Nezavisno ko je kriv za njegovo ubistvo, a nismo mi pravosudni organi nego zakonodavno telo i oni koji bi voleli da bude vreme u kome su zakonodavno telo i narodni poslanici sudije i tužioci, to ovaj parlament ili ova parlamentarna većina neće da dozvoli. Možda bi ovi predlagači to želeli, ali ja sam ubeđen da za to nema ovde snage. To je jedno.
Drugo, više bih voleo da sam čuo da se predloži minut ćutanja za žrtve NATO agresije. Valjda bi to bilo poštenije, korektnije za dve i po hiljade ljudi ubijenih u NATO agresiji, a ovo je prvi dan Skupštine kada je započelo 1999. godine NATO bombardovanje i NATO agresija. Valjda i te dve i po hiljade ljudi zaslužuju neki odnos vas narodnih poslanika, a ne politička zloupotreba.
Treće, juče je Skupština počela sa više od jedne trećine prisutnih. Kao što znate, početak rada Skupštine je kada u sali ima više od jedne trećine, a na početku rada Skupštine prilikom utvrđivanja kvoruma bilo je 112 poslanika. Podsećam vas na to da je dovoljno 84. Znači, i taj poslovnički uslov je bio ispunjen za rad, nije ispunjen za glasanje o dnevnom redu, što naravno, kao što znate, juče nije ni učinjeno, već danas.
Prema tome, molim vas da oni koji govore i koji pokušavaju da politički zloupotrebe imena iz prošlog vremena, nebitno kada, moraju da vode računa i o njima. Po toj logici kako je ovde predloženo o Ivanu Stamboliću, čak ne ulazim čija je on žrtva, jer rekao sam ko to treba da utvrdi, po toj logici bi trebalo svake godine da zakažemo Skupštinu 12-og za Zorana Đinđića, pa za žrtve NATO agresije svakog 24-og, i to bi bilo najpametnije svakog 24. marta da zakažemo Skupštinu. Za Mirka Marjanovića se niste setili, bio je sedam godina predsednik Vlade, a vi ste ga ubili time što ste vršili pritisak, kada ste bili na vlasti od 2000. godine, prema "Progresu" – uništićete i njega i "Progres". Ubrzali ste njegovu smrt, ako hoćemo tako, ali nemojmo da zloupotrebljavamo Skupštinu.
Kada umre neko ko je bio funkcioner ove države i na najvišim funkcijama parlament treba da izrazi poštovanje i da oda minut ćutanja, tada i više ne. To je kraj. Kada to budemo naučili, nezavisno kako bilo, kao što su socijalisti došli u salu kada je izražen minut ćutanja za Zorana Đinđića, bili prisutni ovde, onda ćemo biti ozbiljan parlament i ozbiljni narodni predstavnici, a političke razlike ćemo zadržavati za političku tuču onda kada to bude na dnevnom redu.

Samo momenat. Narodni poslanik Ljiljana Nestorović, vi tražite repliku, izvolite.

Gospodine predsedavajući, kolege narodni poslanici, biću dovoljno hrabra i ostaviću javnosti Srbije i pre svega porodici pokojnog Ivana Stambolića da proceni da li politički i stranački zloupotrebljavam ovaj trenutak kada tražim da ova skupština minutom ćutanja oda poštu bivšem predsedniku Srbije.
Pošto vi, gospodine predsedavajući, nemate nameru da to uradite i zaista ne razumem zbog čega to nećete da uradite, ali i to neka proceni javnost Srbije i birači na čije glasove računate, ja vas pozivam, kolege narodni poslanici, da minutom ćutanja odamo poštu tragično nastradalom Ivanu Stamboliću, bivšem predsedniku Srbije i svim žrtvama bivšeg režima.
Slava mu!

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani studenti, javio sam se zbog toga što je povređen Poslovnik. Svako je dužan da za ovom govornicom saopštava istinu. Želim da vas obavestim i da vam skrenem pažnju da je Slobodan Milošević umro pod pretpostavkom nevinosti. U ovoj sali ima 50 pravnika i sedi ministar pravde. Da li biste bili ljubazni da navedete bilo koju presudu u prvom stepenu ili neku drugu pravosnažnu za bilo koje krivično delo koje je protiv njega bilo ko procesuirao.
Socijalistička partija Srbije i porodica Slobodana Miloševića zadržavaju pravo da tuže svakoga ko izrekne ono što vi danas ovde izričete.
Dakle, još jedna stvar, nadam se da su vas ili da su nas u kućama naučili kako se prema mrtvima odnosi. U Srbiji kada umre komšija sa kojim ste u zavadi ili zaćutite ili dođete da se pomirite pa izjavite saučešće. Kada deca polažu vozački ispit, uče ih u opštim pravilima da se ne pretiče povorka sa pokojnikom. To valjda zna svako ko ima elementarno vaspitanje i elementarnu kulturu. Biće još dana da progovorimo o ljudskom dostojanstvu i biće još dana da se pogledamo u oči i da svakom od nas kažemo ko šta radi, ko je šta zaslužio, ali vas molim, upozoravam vas, ne radujte se ničijoj smrti i ničijoj nesreći, čija god bila i odakle god da dolazi, zato što je nesreća opšta i bol je opšti.
Postoje ljudi koji uspeju čak i kada ih ubiju da prekorače svoju smrt, da obeleže jednu epohu. Danas ili sutra, sasvim svejedno, svako će u istoriji dobiti ono mesto koje mu istorija odredi. Neko će se naći na bunjištu, ali nemojte se samo radovati da je to bunjište određeno danas. Potrebna je distanca, potrebno je razumevanje, potrebna je istorijska, ljudska, politička i svaka druga analiza.
Poslanici SPS unoseći domaće vaspitanje u ovaj dom i predstavljajući dobro vaspitane ljude u ovom domu uvek će učiniti ono što dostojanstvo samo po sebi nalaže u tom trenutku. Hvala vam.