Dame i gospodo narodni poslanici, u predloženim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu prepoznao sam nekoliko, po meni, ključnih stvari. Prva je agencija za rudarstvo koja do sada nije postojala, koja se obrazuje ovim predlogom zakona.
Koliko sam uspeo da sagledam iz ovoga što je napisano u Predlogu zakona, ova agencija je došla nekako kao kolateralna šteta ili reda radi da imamo i ovde neku agenciju, jer ne vidim neke stvarne ingerencije, nadležnosti. Naravno da će doći kao budžetski potrošač na teret građana Srbije, na teret budžeta, ali još jednom kažem – ne vidim koje su njene konkretne nadležnosti koje ovaj zakon propisuje.
Počećemo redom. Agencija obavlja poslove koji se odnose na: 1) učestvovanje u izradi strategije upravljanja i razvoja mineralnih sirovina Republike Srbije. To znači da je deo nekog tima i nekog procesa. Pod 2) praćenje i prognoziranje trendova proizvodnje i cena berzanskih i drugih mineralnih sirovina u zemlji i inostranstvu. Opet praćenje znači prognoziranje, nešto što nije konkretno. Tačka 3) učestvovanje u izradi bilansa rezervi svih mineralnih sirovina. Opet je neko učestvovanje bez konkretnog zadatka.
Tačka 4) pružanje verovatno informacija, verovatno je štamparska greška, o međunarodnim kretanjima i najboljoj praksi u oblasti rudarstva. Znači, nešto što je jedna fakultativna delatnost ili neobavezna. Tačka 5) ponovo učestvovanje u organizovanju seminara i promotivnih aktivnosti iz oblasti rudarstva, pružanje konsultantskih usluga i periodično izdavanje informatora iz domena svoje delatnosti. Jedan propagandni posao.
Tačka 6) opet učestvovanje u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina; tačka 7) opet učestvovanje u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima i drugih tehničkih propisa; 8) promovisanje ulaganja u mineralne sirovine Republike Srbije. Ništa konkretno. Konačno, tačka 9) je nešto što je konkretno. Znači, jedina konkretna stvar u ovom predlogu, odnosno u ovom opisu posla agencije – izdavanje licenci u skladu sa ovim zakonom. Znači, za izdavanje licenci građani Republike Srbije će morati da odvoje pozamašna sredstva za rad ove agencije.
S druge strane, u ovom predlogu zakona nigde se dalje ova agencija ne pominje u smislu njene organizacije, strukture, ko će upravljati ovom agencijom, da li je to upravni odbor, savet, nadzorni odbor itd. Hoću da kažem kolike su razlike kod predlagača zakona: u jednom predlogu koji smo danas imali na dnevnom redu definisano je zakonom ko rukovodi radom agencije, i direktor i upravni odbor, čak i iznos naknade koju članovi upravnog odbora primaju za svoj rad u agenciji; ovde se to više nigde ne pominje i ne pominje se ni ko će urediti i u kom vremenskom roku ova pitanja.
Ostalo je nejasno izlaganje ministra. On je rekao da, pored ovih poslova, agencija vrši kontrolu naplate naknade za eksploataciju mineralnih sirovina.
Nigde nisam video ovde kontrolu naplate ove naknade, tako da ne znam da li imam pravi tekst predloga zakona, ono što je ministar obrazlagao.
Druga stvar koja je po meni ključna, to su ove famozne naknade o kojima se priča. Nije to ništa novo i ključno u suštinskom smislu, jer i postojeći zakon je predviđao naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Postojeći zakon je propisao odnos naknade koja ide Republici i lokalnim samoupravama. Bio je nepovoljniji od ovog koji se ovde predlaže po lokalnu samoupravu. Ovo je nešto što je kvalitetnije u odnosu na postojeći zakon, ali ostaje pitanje zašto se postojeći zakon nije primenjivao.
Ko vam garantuje da će se ovim zakonom uspostaviti red u oblasti naplate ovih naknada? Imali smo zakon koji je davao mogućnost da se uvedu naknade i da se vrši naplata tih naknada. Zašto to od 1995. godine do sada nije zaživelo, bar ja ne znam, ili je vrlo simbolično zaživelo? Nije uopšte zaživelo. To je pitanje: zbog čega nije ispoštovan postojeći zakon? On je ostavio mogućnost, precizirao odnose i naknade koje idu lokalnoj samoupravi i Republici, ali to niko nije primenjivao. Ko nam sada garantuje da će ista vlada koja nije ispoštovala prethodni zakon poštovati odredbe ovog zakona koji predlaže danas?
Nejasni su mi ovi iznosi naknada u procentima od ukupnog prihoda, pa 1%, pa 3% itd. Mislim da to nije najsrećnije rešenje, da nije najpametnije ovo definisano. Trebalo je definisati na neki drugi način, a pogotovo ovaj sledeći stav 3, koji je i gospodin Jovanović pročitao. Ponoviću, čini mi se da je vrlo bitno da se ovo naglasi ovde.
U stavu 3. stoji – ukupan prihod, na osnovu koga se obračunava iznos naknade, predstavlja iznos koji preduzeće ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu načela uzročnosti prihoda i rashoda, u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima i realnom tržišnom vrednošću mineralnih proizvoda koje koristi preduzeće.
Mislim da je to prilično konfuzna, nejasna, nerazumljiva definicija i da je trebalo na precizniji, konkretniji i jasniji način propisati iznose naknada. Ko će i po kojoj metodologiji utvrditi koliki je taj ukupan prihod koji preduzeće ostvaruje eksploatacijom pojedinih mineralnih sirovina?
Rekao sam već, ovaj odnos iznosa naknade koji je propisan ovim predlogom, 60% za Republiku, 40% za lokalnu samoupravu, za opštine, bolji je od onog koji je bio u postojećem zakonu, ali naravno da nije najsrećnije rešenje, jer bi ipak trebalo više sredstava da ostane lokalnim sredinama, pošto su one na neki način najugroženije postojanjem eksploatacije nekih sirovina na svojoj teritoriji.
Razumeo sam ovaj stav 2. u članu 16a da kada se radi o eksploataciji mineralnih sirovina AP Vojvodine onda je drugačiji odnos. U stvari, tamo je Republika oštećena u odnosu... Razumemo se da se radi o Vojvodini i da o tome ovde ne raspravljamo. Ovde je Republika oštećena. Ovde su sredstva koja su prihod Republike manja nego u centralnoj Srbiji. Dobiće isti iznos, ali će Republika dobiti manji.
Zašto se to radi? Ako imamo de fakto situaciju da imamo jednu autonomnu pokrajinu pod kontrolom Srbije, ovo je ustupak Vojvodini. Zbog čega se pravi taj ustupak? Koje se nadležnosti ovim zakonom prenose na Vojvodinu? Samo se nadzor nad sprovođenjem zakona u članu 12. prenosi na Vojvodinu na teritoriji AP Vojvodina i po tom osnovu ona dobija više nego Republika Srbija od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine. Mislim da je ovo dodvoravanje Čanku i Demokratskoj stranci u Vojvodini, da budem precizan, autonomašima u Vojvodini, i ništa drugo nije u pitanju.
Sledeća stvar, član 17a Predloga zakona kaže – preduzeće kome je izdato odobrenje za eksploataciju i Ministarstvo zaključuju ugovor kojim se bliže određuju prava i obaveze vezane za eksploataciju mineralnih sirovina, a naročito: visina naknade, rokovi, način i uslovi plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina, prava i obaveze u pogledu preduzimanja mera na obezbeđenju opšte sigurnosti, zaštite okoline itd.
Nije mi jasno zašto nisu precizirani uslovi i zašto se ostavlja Ministarstvu da pravi ugovor sa onim ko vrši eksploataciju, sa preduzećem koje je dobilo odobrenje, jer to po meni otvara prostor za sumnju. Sumnjam da će preduzeća biti u različitoj poziciji, u zavisnosti od političke pripadnosti, opredeljenosti itd. Trebalo je zakonom precizirati sve te uslove, pa da svi budu u istom položaju, a ne sada prema nekim ličnim afinitetima, simpatijama. Neko će dobiti povoljnije, a neko nepovoljnije uslove kod Ministarstva. Ovo nije dobro.
Poslednja stvar koja spada u one ključne je član 46. Predloga, u kome stoji: "Zakon o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa prestaje da važi po isteku roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
To je onaj čuveni zakon o renti, kako mi to na terenu kažemo. To je zakon koji je bio bitan za nekoliko opština u Srbiji. Znači, nije se odnosio na sve opštine. Odnosio se na opštine gde je bilo proizvodnje električne energije, nafte i gasa.
Mislim da ovo nije dobro i reći ću vam zašto. Ako se ukine ovaj zakon koji je donet 1990. godine i koji je, da budemo i tu precizni, počeo da se primenjuje tek možda krajem prošle decenije, mnoge opštine će ostati uskraćene za značajna sredstva. To nije dobro.
Konkretno ću da navedem primer Bajine Bašte, opštine koja na svojoj teritoriji ima dve hidrocentrale: Perućac i reverzibilnu; u ovoj budžetskoj godini ima prihod po ovom osnovu, po ovom zakonu, od nešto više od 30 miliona dinara. To je 10% budžeta opštine Bajina Bašta i to su značajna sredstva.
Nisu ta sredstva tek tako određena i utvrđena i taj zakon nije donet bez nekog opravdanja. Ima svoje opravdanje. U opštini Bajina Bašta klima je promenjena zbog postojanja dve velike akumulacije, dva velika jezera. To je automatski dovelo i do promene zdravstvenog biltena stanovništva. Slično je i u Obrenovcu i u drugim opštinama gde postoji proizvodnja električne energije, bilo od hidropotencijala, bilo od uglja, gde postoji proizvodnja gasa i nafte.
U obrazloženju za ovakvu meru stoji da se to čini, jer je odredbom Zakona o rudarstvu regulisano i pitanje plaćanja naknade za eksploataciju mineralnih sirovina, kao rudnog blaga od opšteg interesa. Ne može ova naknada za korišćenje mineralnih sirovina da zameni rentu. Zašto? Zato što voda nije mineralna sirovina. Bajina Bašta nema rudnik i neće dobiti po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina nijedan dinar, a izgubiće 30 miliona dinara iz rente.
S druge strane, postoji problem u Obrenovcu i Lazarevcu. Ako sam dobro shvatio, a možda nisam, pa me ispravite, Lazarevac će dobiti naknadu po osnovu toga što se na njegovoj teritoriji nalaze kopovi.
U Obrenovcu je termoelektrana koja koristi taj ugalj, i dim i prašinu, odnosno pepeo gutaju građani Obrenovca, a oni od ove naknade nemaju ništa. Da li je to u redu? Molim vas, mislim da ovo nije dobro, da je ovo neko prelomio preko kolena, bez sagledavanja pravih posledica koje će nastati, i da bi ovo trebalo sprečiti.
Ne znam, ostaje mi samo pitanje – da li je ovo neko iz nehata, nemarnosti ili nepotpunog sagledavanja posledica uradio, ili je ovo zahtev Evropske unije, da se ova preduzeća koja su proizvođači električne energije maksimalno rasterete svih obaveza pred neku buduću privatizaciju. Hvala vam.