Hvala. Izvolite, gospodine Aligrudiću. Izvolite repliku.

Je l′ vidite kako izgleda tipična zamena teza? Dakle, ja kažem jedno, a čovek na to odgovara nešto sasvim drugo, što ja nisam rekao, i postiže svoj politički efekat. Ja sam upravo izgovorio sve ono suprotno o čemu je govorio gospodin Aleksandar Vučić. Govorio sam o tome da upravo sa ove govornice ne treba da se drugi ljudi pozivaju za bilo šta, da to nije predmet rasprave u ovoj skupštini.
Pokazivao sam to samo iz jednog razloga, da postoji milion takvih stvari, i od ranijeg režima i od onih pre toga, da moguće da i fizička lica podnose privatno krivične prijave protiv drugih ljudi i da to nije stvar koja može da bilo koga obavezuje bez pravosnažne sudske presude. To je poenta moje poruke bila. A vi ste od ovoga napravili cirkus.
Naravno, zbog toga sam do sada i pokazao kako je to irelevantno za nas, a ne da bilo koga plašimo, gospodine Vučiću, vrlo dobro znate da niko od nas nema kapacitet da bilo koga hapsi, niti smo mi bilo koga privodili juče ili prekjuče. Niti narodni poslanici to rade, niti im je u funkciji, u sistemu podele vlasti da tako šta čine. To ne možete činiti ni vi, to ne možemo činiti ni mi u vladajućoj koaliciji.
Ali vidite, vama je potreban bilo kakav razlog da biste izašli za govornicu i da biste produžili svoju politički agitaciju. Ja vama to ne sporim, ali verovatno je ovo jedno od poslednjih javljanja poslanika Demokratske stranke Srbije povodom vaših izjava. Znači, vi možete od sada nadalje da pričate šta god hoćete, mi jednostavno nećemo ući u ono što vi priželjkujete, a to je izvesna vrsna konflikta koja je potpuno na pogrešnom nivou, koja nema veze sa tačkom dnevnog reda koju danas imamo i sastoji se od igre pokvarenih telefona.
Dakle, vi meni pričate jedno, ja vama pričam drugo, uopšte ne govorimo o istoj stvari, a onda kada izađete za govornicu, uz puno smeha, širenja ruku i naravno samouverenosti, govorite da sam rekao nešto što izgovorio nisam. Na kraju krajeva, moguće je i tako razgovarati, ali ćete tako izgleda razgovarati samo sami sa sobom, pošto sa mnom dalje nećete.

Hvala vam, gospodine Aligrudiću. Po članu 105, deset minuta pauze da se smire strasti, i padeži i optužbe, a nastavićemo odmah posle deset minuta, nema razloga.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad posle pauze.

Pre prekida za repliku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić, za repliku na izlaganje gospodina Aligrudića.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle dana pretnji predstavnika najviših vlasti u Srbiji jedinim opozicionim predstavnicima u našoj zemlji, dakle, posle dana pritisaka, objašnjenja kako će motkom da rešavaju ponovo stvari, činjenica da se tim argumentima služi dovoljno govori o vlasti, dovoljno govori i o kabinetu predsednika Republike, ali i o Vladi Republike Srbije, koja se, valjda u svojoj nemoći, istim sredstvima služi.
Nemam ništa protiv činjenice da prete motkama, i motke su za ljude, čak i onakve kakve savetnik za fekalna pitanja gospodina Tadića... Sam se tako nazvao, on je čovek rekao, citiram – to je motka umočena u nekakvu biološku supstancu, neprijatnog mirisa ili ne znam kakva već, pa računam da se specijalizovao, jer ja nikad ne bih mogao tako uspešno i lepo da smislim do ovoga danas, gde smo doživeli da ne sme ništa da se kaže o našem političkom protivniku.
Jer, vi smete da izgovorite sve što vam padne na pamet o Aleksandru Vučiću ili o bilo kom drugom srpskom radikalu, što je uobičajeno, što je normalno, što je lepo da po novinama pišete šta vam je volja i kako vam je volja, ali ako vam neko nešto odgovori i pomene vam Vojislava Koštunicu ili bilo koga drugog, tog trenutka kreće "krljanje" i "rasturanje". Ovo je bio citat, poštovani građani i poštovani narodni poslanici.
Onda vi mislite da to "krljanje" ide sa nečim, nego ide sa onim što su pričali već šest, sedam godina, ništa novo, uobičajeno i od "krljanja" ne ostade ništa. Mi smemo da pričamo i mi smo o tome govorili ovde stotinu puta. Mi smo govorili o načinu na koji to funkcioniše.
Gospodine Aligrudiću, do danas sam vas cenio, niste mogli da nađete ni jednu jedinu stvar, iako smo politički protivnici, da sam rekao nešto o vama lično loše ili o nekim drugim ljudima iz vaše stranke.
Gospodine Aligrudiću, tražim od vas, kao što i ja otvoreno izađem i kažem, ja nisam sudija, nisam ni tužilac, ali mislim, na osnovu onoga što posedujem ili imam, da su ti i ti kriminalci i ne plašim se da to izgovorim, a ja vas pitam, gospodine Aligrudiću, pošto ste za "krljanje" i "rasturanje" sve to pročitali, pitam vas da li je Aleksandar Vučić krao pare ili bilo šta drugo, bilo ko od poslanika ili predstavnika SRS?
Ako jeste, izađite i kažite. Ako vi to kažete, neću izlaziti da vam odgovaram. Ako kažete da je to istina, ovog trenutka ću da napustim Narodnu skupštinu i više neću biti poslanik. Vama ostavljam to. Imate priliku to da kažete, ako je to istina, samo da kažete šta je u pitanju, da li smo krali glasove, da li smo krali pare, da li smo krali bilo šta?
Ja vama jasno kažem imenom i prezimenom za koga mislim i šta mislim. Čak se trudim da ne odgovaram na najteže uvrede koje dođu od gospodina Simonovića i nekih drugih, zato što razumem gospodina Simonovića, njegovu povređenost itd. Pitam vas da mi to kažete.
Što se mene tiče, nastaviću o kriminalcima da govorim sve najgore. Možda će kriminalci i da se obračunaju sa nama, možda će da rade šta god hoće i kako god hoće, možda će oni najgori kriminalci u Srbiji ponovo da dođu na vlast, uz vašu podršku, na ovaj ili onaj način, svašta je moguće, možda će ponovo da hapse nevine ljude, možda ponovo 13.000 ljudi.
Nisam hteo da vas pitam, da li mislite na one kriminalce, ne za krivične prijave, nego za one koji su bili hapšeni, da su kriminalci? Ne da to nisam rekao i da ne bih rekao, nego mislim da nisu. To otvoreno kažem.
(Predsednik: Molim vas, završite.)
Da mi neko kaže da je Aca Tomić kriminalac, pljunuću ga u lice, smešno mi je to. Vi izlazite ovde i – sada ću da ga uplašim. Neću večeras da spavam zbog toga.
Jedino što mogu da vam kažem, verovatno i ostali radikali, garantujem vam jednu stvar: protiv onih ljudi o kojima smo govorili nastavićemo hajku pravde i hajku istine, zato što je kriminalcima mesto u zatvoru, a ne poštenim ljudima.
Gospodine Aligrudiću, to je naš odgovor na vaše "krljanje" i "rasturanje", kakvo ste nam najavili. Ta borba protiv kriminala mora u Srbiji da bude jača nego ikada. Mi srpski radikali protiv korupcije i kriminala znaćemo i te kako da se izborimo.

Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

 Član 104. Kada s nekim polemišem, uvek volim da pođem od onoga u čemu sam saglasan, jer je to nekako najlepše. S ovim poslednjim sam saglasan. Dužnost ovog društva ili države je da se bori protiv svakog vida kriminala, naročito organizovanog kriminala u državi.
Nema potrebe barem da neko mene, kao poslanika, podseća na to. Ja sam to shvatio kao svoju dužnost od početka, samo je pitanje kolika je moja moć da na to utičem iz ovih klupa.
Naravno, postoje oni državni organi u sistemu podele vlasti koji imaju veću odgovornost za tako nešto. Kao i ranije, tako ih i sada pozivam da učine sve što je moguće da svakog za koga postoje osnovi sumnje ispitaju, a za koga postoji osnovana sumnja, da se protiv njega podnese krivična prijava.
Međutim, kada ovde upotrebljavate izraze kao što su "krljanje" ili nešto drugo, to nisu izrazi upotrebljeni za ovom govornicom; vi ste to možda čuli u kuloarima ili u skupštinskim klupama.
Možda su izgovoreni i sa moje strane u nekom drugom kontekstu, ali nikako (mislim da tu imamo pogrešno razumevanje stvari i samo zbog toga sam se javio) u kontekstu koji ste vi želeli da prikažete ili kako ste to pogrešno doživeli.
Na koncu, nikada nisam u ovom parlamentu nikoga nazivao kriminalcem. Nikada mi ne pada na pamet do to činim prema bilo kom poslaniku u Narodnoj skupštini, ne zbog toga da li smem ili ne smem, pošto se pokazalo da ovde nikakvog straha od toga ne treba imati, jer nikakve posledice ne mogu za to nikoga stići, nego prosto zbog toga što to ne želim, što to nisam ja.
Postoji samo jedna osoba za koju sam se usudio da pređem tu granicu do sada, kada je o tome reč i kada je reč o jednoj posebnoj vrsti kriminala, a koja se tiče ovog doma direktno, a to je mešetarenje Bogoljuba Karića u parlamentari život Srbije, za šta smo do sada videli da je postiglo određeni efekat, naravno, nedovoljan da bi se izmenila politička realnost na izborima, ali da je to čovek pokušavao da uradi.
Mi smo tada reagovali i ja sam tada, priznajem, prešao ovu granicu, ovaj limit o kome govorim kao o svom principu, ali sam imao jako, jako dobar razlog za to, jer se taj razlog ticao direktno ovog doma, ovog saziva parlamenta i svih nas koji ovde sedimo. Znači, nikada van tog konteksta ne bih upotrebio takvu vrstu kvalifikacije. Odmah da vam kažem, ni dan-danas mi zbog toga nije žao, kada je reč o gospodinu Bogoljubu Kariću i njegovim kriminalno motivisanim političkim porivima.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Milankov, pa narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, nakon sat i po vremena bespotrebne rasprave opet je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Osnovni zakon donet je u proleće 2003. godine, a pre toga istovetan zakon je bio donesen u ovoj skupštini 1996. godine.
To samo govori da je ova oblast koju hoćemo ponovo da regulišemo vrlo bitna društvena oblast i da je, kako je neki nazivaju, zamajac privrede Srbije. Zamajac privrede Srbije, ne bez osnova zato što je, setimo se, pred raspad nekadašnje SFRJ 900.000 ljudi živelo na račun građevinarstva i oblasti koje prate građevinarstvo, kao što su proizvodnja građevinskih materijala i druge uslužne delatnosti. Njih ima čak stotinak.
Samo da pomenem da je krajem 80-tih i početkom 90-tih obim sredstava koji se ostvarivao od ove delatnosti bio ravan obimu sredstava koje je ondašnja Jugoslavija ostvarivala od turizma, a to nisu bila mala sredstva.
Pad aktivnosti u građevinarstvu beleži se tokom 90-tih godina i da ne poredimo ratne godine početkom 90-tih godina. Druga polovina 90-tih godina, statistika kaže, bar u stanogradnji, da se gradilo oko 5.000-7.000 stambenih jedinica u Srbiji, da je gradnja objekata javne namene skroz stala, tako da se građevinarstvo našlo u dosta nepovoljnom položaju.
Nakon 90-tih godina, donošenjem zakona, u poslednje dve-tri godine... Samo ću radi usporedbe dati podatak da je danas i u poslednje dve-tri godine nivo izgrađenih stambenih jedinica u Srbiji između 14.000 i 16.000.
Nažalost, polovina od toga jeste u Beogradu i to je ono što su danas pomenuli mnogi narodni poslanici pre mene, da se borimo za to da bude bolje dispergovano, da se boljitak od građevinarstva i urbanizma oseti i u ostalim delovima Srbije.
U poslednje dve-tri godine počeo je intenzivni razvoj drumskog saobraćaja, telekomunikacija, a svi vi primećujete ulepšavanje i uređenje naročito centralnih gradskih ulica, trgova, i to je zaista veliki pomak u odnosu na poslednjih deset godina.
Ovaj zakon je poboljšao tu investicionu klimu, dao sigurnost u oblasti građevinarstva, međutim problem koji svakako postoji jeste imovinsko-pravni status gradskog građevinskog zemljišta i neuređen registar, odnosno katastar nepokretnosti.
U razgovoru sa kolegama i predstavnicima ministarstva te oblasti ćemo rešiti zajedničkim snagama, kroz zakon koji će vrlo uskoro biti pred ovom skupštinom, a to je zakon o gradskom građevinskom zemljištu. Normalno, za uređenje katastra treba mnogo ljudi iz struke, a i novi fondovi za te namene.
Zakon iz 2003. godine je možda zakasnio sa donošenjem, kao što su možda zakasnele izmene i dopune Zakona koje dolaze na dnevni red tek 2006. godine. Samo ću vam reći da je zakon iz 2003. godine predvideo 19 podzakonskih akata. Od tih 19 podzakonskih akata samo je pet doneto, i to jeste jedna od manjkavosti tog osnovnog zakona.
Međutim, taj osnovni zakon je doneo dosta dobroga, inovacija u osnivanju strukovne organizacije - Inženjerske komore, u uspostavljanju Agencije za prostorno planiranje. Doneo je novine da planske i urbanističke planove mogu raditi privatna ovlašćena lica i agencije; određeni su rokovi za pokrivanje planskom dokumentacijom određenih područja i regiona, međutim i sami znamo da su ti rokovi propisani kao nerealni i to je loša osobina tog zakona.
Zakon iz 2003. godine uveo je praksu prava prometa, odnosno prometa pravom nad korišćenjem gradskog građevinskog zemljišta. To je uveliko u funkciji u celoj Srbiji. Pokrenuta je procedura za legalizaciju, jer toliko bespravno izgrađenih objekata u Srbiji postoji i našao se modus za adekvatno rešenje tog problema i, ono što nije nebitno, tu su krivične sankcije za izvršioce, odnosno za graditelje bespravnih objekata u Srbiji.
Ono što je loše u zakonu iz 2003. godine, a svakako ima dosta loših efekata tog zakona, to je da se prvobitno nije napravio registar tih nelegalno izgrađenih objekata, pa je prethodni ministar licitirao sa cifrom između 700.000 do milion takvih objekata, da bi zahtev podnelo samo 400.000 investitora.
Ono što je mnogo bitno, Agencija za prostorno planiranje nije dala toliko efekta, pošto ni sama nije dobro zaživela, došlo je do začepljenja rada te agencije, a ona je dosta bitna i nadam se da će ovim izmenama i dopunama ona profunkcionisati u pravom smislu.
Kao što sam naveo, podzakonska akta nisu doneta i to je zbunjivalo ne samo ljude iz struke, građevinare, nego je to zbunjivalo i one kojima je životno bitan bio naročito segment Zakona o legalizaciji. Oživljavanje planskih dokumenata nije adekvatno kako je planirano zakonom. Stostruka nadoknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta za ljude koji su podneli zahtev gotovo nigde nije naplaćena, ni u lokalnoj samoupravi, mada se to kosi sa Ustavom i zakonom, jer je izvorna nadležnost lokalne samouprave gazdovanje gradskim građevinskim zemljištem.
Ono što je mnogo bitno i boli većinu građana koji imaju bespravno izgrađene objekte jeste status tih objekata u smislu komunalnih priključaka. Tu su javna preduzeća koja vrše isporuku sanitarne vode, električne energije, na svoju ruku i svoju odgovornost ocenjivala, pošto je isto predviđena kaznena odredba ukoliko to rade; kao što smo čuli malopre, u Smederevu se takvi objekti nisu priključivali na struju, vodu i ostale komunalne pravce, a u većini slučajeva jesu. To je neko rešenje koje je bilo ad hok i koje se ne može prepustiti takvom slučaju.
Ono što 52 intervencije izmena i dopuna donose u osnovnom zakonu iz 2003. godine: zasnivaju se na boljoj organizaciji i efikasnijem radu Agencije za prostorno planiranje, odnose se na sam sadržaj urbanističkih planova i projekata, zatim na veću mogućnost učestvovanja kako šire javnosti, tako i stručne javnosti, kroz uvid u plansku dokumentaciju. Te primedbe koje građani daju kroz uvid u plansku dokumentaciju idu pred odbornike lokalne samouprave i to se dalje razmatra.
Normalno, proširena je strukovna mogućnost da i ljudi sa višom stručnom spremom učestvuju u rukovođenju i da budu neposredni šefovi na gradilištu, što je svakako novina i to im je bilo uskraćeno za poslednje tri godine.
(Predsednik: Molim vas, molim poslanike malo tiše, ako postoje neophodni razgovori, ne moraju da se obave u sali. Molim vas omogućite govorniku da se čuje.)
Znači, nastavak procesa legalizacije bespravno podignutih objekata. Da budem tu i deskriptivan pa da kažem da ovakav vid legalizacije bespravno podignutih objekata postoji u Evropi samo kod nas i u Turskoj, da nekako sve ostale zemlje u regionu, pa čak i Bugarska i Rumunija, nisu dopustile toliki obim bespravno izgrađenih objekata. Trenutno samo mi i Turci imamo ovaj problem koji treba da rešavamo na ovakav način i pred nama je velika dilema kako ovaj veliki životni problem, koji muči blizu milion stanovnika Srbije, da se reši.
Mislim da se ovim izmenama dopušta jedan prihvatljiv modalitet i za struku i za građane.
Sada bih govorio o efektima koje bi trebalo da donesu ove izmene i dopune, a to je svakako da se pojednostave procedure i da su one određenije, u smislu toga da građani znaju kako da postupaju pred organima pred kojima podnose zahteve. To je jedan od efekata zakona, da građani mogu intervenisati i u otklanjanju nedostataka planske dokumentacije.
To je jedna sigurnost, naročito kada se radi o prostornim planovima, gde država vrši kontrolu i nadzor tih dokumenata, a to se posebno odnosi... Prostorni planovi pokrivaju, opet da se vratim na velike komunalne infrastrukturne objekte, a to je drumski saobraćaj, a to je svakako bilo do sada kamen spoticanja. Samo ću vam reći da izgradnja mnogih putnih pravaca nije početa, iako su i budžetski pokriveni i pokriveni su tehničkom dokumentacijom, baš iz ovih razloga.
Bolja klima za investitore i sigurnost u građenju jeste srž ovih izmena i dopuna. Na nama je da pratimo efekte ovog zakona na terenu i da uveliko učestvujemo, i kao poslanici i kao struka, u kreiranju novog zakona, jer moramo na vreme reagovati ukoliko se jave nepravilnosti i ako efekti ovog zakona ne daju željene rezultate.

Hvala vama, gospodine Milankov. Došlo je do određenih promena u redosledu. Umesto narodnog poslanika Branislava Rankića, koji neće učestvovati, biće narodni poslanik Miloš Dišić. Umesto narodnog poslanika Rajka Baralića, koji će možda kasnije ako ostane vremena, narodni poslanik Milisav Petronijević. Onda po tom redosledu sada.

Reč ima prvo narodni poslanik Zlatan Jovanović, pa narodni poslanik Milisav Petronijević, pa potom narodni poslanik Miloš Dišić.

Još jedno obaveštenje o načinu rada. Danas ćemo raditi do završetka načelnog pretresa pete tačke dnevnog reda – zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, a u petak, ako uspemo sutra da završimo raspravu, dve načelne rasprave, u tom slučaju neće biti sednice i sednica će onda biti nastavljena u ponedeljak, da biste mogli da planirate svoje aktivnosti.