DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.04.2006.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

05.04.2006

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:10

OBRAĆANJA

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ministar nije prisutan, jer sam želeo nešto lično da uputim ministru kao članu Vlade. Naime, predlog koji je pred nama i koji danas razmatramo je stigao u Skupštinu 21. oktobra 2005. godine. Znači, šest meseci je ovo u proceduri, a ministar kaže da se radi o vrlo značajnom i važnom zakonu, pa me interesuje zašto to nije došlo na dnevni red mnogo ranije.
Postoji i za to obrazloženje. Naime, nekoliko prethodnih meseci Vlada Republike Srbije je provela na terenu.
Nije radila svoj posao, radila je po selima u kraljevačkoj i smederevskoj opštini, gde su bili raspisani lokalni izbori, gde je trebalo po svaku cenu doneti pobedu svom kandidatu.
Ministar Ilić je obilazio sela po Smederevu i Kraljevu, obećavao sve i svašta ili, da budem precizniji, obmanjivao građane da će im uraditi i ono što ni oni sami nisu mogli da sanjaju. To je stara praksa gospodina Ilića, jer je i ranije, krajem 2001. godine, na dopunskim izborima u jednom selu u opštini Bajina Bašta došao da bi promovisao svog kandidata, pa obećao tamo ljudima put. Kandidat je pobedio, a ministar se više nije pojavio, niti je nešto od tog puta bilo.
Druga stvar koja je ovde interesantna jeste veliki broj amandmana koji je podnet od strane jedne stranke koja je u vladajućoj većini, koja je u skupštinskoj većini. G17 plus je podnela 16 amandmana sa istim tekstom – briše se. Šesnaest članova predloženih izmena zakona oni izgleda brišu i mene interesuje kako ćete uspeti da uopšte izglasate ovakav predlog zakona ako ni deo vaše koalicije nije za ovo, ako se nešto ne promeni do samog čina glasanja.
Daću nekoliko načelnih primedaba na ovaj predlog. Čuli ste da SRS neće glasati za ovo, ali ćemo reći ono što po našem mišljenju nije dobro i što bi trebalo svakako promeniti.
Prvo, ovaj postojeći Zakon o planiranju i izgradnji je predvideo da se u roku od šest meseci od donošenja zakona (a negde 2003. godine u novembru je istekao taj rok) donesu, odnosno usvoje prostorni planovi u opštinama. Znači, da sve opštine usvoje svoje prostorne planove da bi se na osnovu njih moglo dalje ići u izradu urbanističkih planova za pojedine lokacije za koje opština proceni da treba raditi urbanističke planove.
Mene interesuje da li Vlada, odnosno Ministarstvo ima podatke koliko je opština uopšte do sada usvojilo prostorne planove, jer sumnjam da veliki broj opština uopšte nije uradio prostorne planove, a da su krenuli u izradu urbanističkih planova. Mislim da to nije logično i mislim da je trebalo ići ovim redom koji je zakon predvideo: prvo napraviti prostorne planove u svakoj opštini, uz saglasnost sa Prostornim planom Republike Srbije, a zatim krenuti u izradu urbanističkih planova za pojedina područja za koja opština proceni da treba raditi ove urbanističke planove.
Naime, i član 170. postojećeg Zakona kaže da na području na kome se ne radi urbanistički plan opštinska uprava izdaje urbanističke uslove u skladu sa prostornim planom, prema prostornom planu izdaje urbanističke uslove. Interesuje me sada kako će se izdati urbanistički uslovi ako ne postoji uopšte taj prostorni plan. Znači, zona područja gde nije predviđena izrada urbanističkog plana.
Ostaje nejasno da li je propisan neki novi rok za izradu prostornog plana za opštine. Ovde se ne pominje nigde. U postojećem zakonu ostaje i dalje šest meseci. Da li tih šest meseci važi od usvajanja ovih izmena ili je taj rok već istekao i da li onda ostaju te opštine koje to nisu uradile bez prostornih planova, jer je drugi stav ovog člana brisan, kojim je ostavljena nadležnost Ministarstvu da uradi prostorne planove za opštine koje taj posao nisu završile.
Takođe, želim da napomenem jedan problem koji se pojavljuje verovatno u više opština na terenu, a to je problem međuopštinske saradnje pri izradi ovih planskih dokumenata. Naime, mnoge opštine imaju problem da je naselje, turističko mesto na granici dveju opština; treba raditi jedan zajednički plan za to naselje ili turističko mesto, a ne da svaka opština radi za sebe, bez ikakve koordinacije. To se, nažalost, dešava.
Navešću primer planine Tare, odnosno naselja Kaluđerske bare, gde je put koji prolazi kroz centar naselja granica između dve opštine, između opštine Bajina Bašta i opštine Užice. Taj put je razdvojio dve opštine, ali taj put je u stvari i centar turističkog naselja, mesta. Opština Bajina Bašta radi regulacioni plan za svoj deo, a opština Užice ne radi za svoj deo.
Kako uskladiti razvoj tog turističkog mesta, ako ne postoji dogovor i saradnja između ove dve opštine? Mislim da bi u Vladi i Ministarstvu trebalo da se preduzmu neke mere da se to usaglasi, uskladi, ali to nije urađeno, jer očigledno je opština Bajina Bašta u završnoj fazi usvajanja regulacionog plana za naselje Kaluđerske bare.
Ono što takođe želim da ovde istaknem kao primedbu, kaže ovako, član 8. ovog predloga: "Na prostorni plan opštine, pre objavljivanja, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja, radi utvrđivanja usklađenosti tog plana sa drugim planskim dokumentima, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona."
Interesuje me sada kako će jedan ministar, taman i da je stručan, što ovaj nije, moći da proveri, usaglasi i uskladi prostorne planove za 150 ili više opština, koliko ih imamo u Srbiji. Mislim da je to i fizički nemoguće, a da ne pričamo o samoj stručnosti ministra. Naime, ovaj posao kontrole i usaglašavanja može da se obavi i na posredan način, preko komisije za planove, u kojoj ministar ima određeni broj članova koje on imenuje i koji treba upravo da zastupaju interese Republike Srbije i da kontrolišu da li su planovi opština u saglasnosti sa prostornim planom Republike Srbije.
Na kraju, postoji urbanistička inspekcija koja može da interveniše u svakom od tih slučajeva.
U članu 12. stoji: "Predsednik i članovi komisije", a govorimo o komisiji za planove koju svaka opština treba da ima, "imenuju se iz reda uglednih stručnjaka za oblast prostornog planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od značaja za obavljanje stručnih poslova u oblasti planiranja i uređenja prostora i izgradnje. Jednu trećinu članova komisije imenuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva" itd.
Moram da kažem da postoje problemi na terenu, u opštinama, jer u malim opštinama ne postoji dovoljno stručnih kadrova u samoj opštini da bi se imenovali iz te sredine. Ministar imenuje tu trećinu članova komisije iz susednih opština. Šta se dešava? Ti ljudi nisu dovoljno motivisani i zainteresovani da učestvuju u radu tih komisija i onda se komisija svede na onaj politički deo koji je imenovala dotična matična opština. Taj deo komisije je uglavnom politički. Imenuje ga skupštinska većina, nije dovoljno kompetentan i stručan da može da donosi validne odluke.
Ovo postoji kao problem i taj problem treba rešiti, a na koji način ne znam, ali Ministarstvo mora da nađe odgovor da li su ti ljudi dovoljno motivisani ili nisu, kao i da prati njihovo prisustvo tim sednicama komisije za planove, pa ako ne dolaze da ih promeni i da nađe druge ljude koji će biti motivisani da dolaze na sednice komisije.
Već sam rekao, u malim opštinama, a verovatno je to u svim opštinama, onaj deo komisije koji imenuje lokalna uprava je uglavnom politički. Možda je trebalo i u tom smislu nešto reći, pa da to, iako su politički, budu ljudi koji su stručni za ove poslove. Imamo primere da su ljudi koji nemaju nikakve veze sa ovom strukom u tim komisijama, jer su deo one vladajuće većine koja vrši vlast u lokalnim sredinama.
Član 18. govori o komisiji koja, posle javne rasprave i javnog uvida u planove koji su izloženi u lokalnim sredinama, treba da podnese izveštaj o primedbama koje su upućene od strane građana ili drugih zainteresovanih lica.
Ono što meni nije logično ovde, menja se stav postojećeg zakona, u članu 53; bilo je tamo predviđeno da sve primedbe ulaze u izveštaj i da se komisija izjašnjava, odnosno da daje stav o svakoj primedbi. Međutim, sada u izveštaj komisije ulaze samo prihvaćene primedbe i daje se stav po tim primedbama. Taj stav je jasan čim su prihvaćene, a mislim da je bolje i pametnije ono što je u postojećem zakonu – da sve primedbe koje su upućene od strane građana i zainteresovanih lica uđu u izveštaj, a komisija će se izjasniti o njima i dati stavove koje prihvata, a koje ne prihvata.
Član 22. predloga izmena odnosi se na član 59; govori se o urbanističkim uslovima, o prigovoru i žalbi na rešenje, nigde se ne pominje rok.
Dolazimo opet u situaciju da će administracija da razvlači i odugovlači ove procedure, što je loše i što treba promeniti. Svuda gde se odnosi na organe lokalne samouprave, ili republičke, treba dati rokove za pojedine radnje, da bi ovaj posao tekao što brže.
Sledeća stvar odnosi se na legalizaciju. Naime, intencija je postojećeg i ovog zakona da se legalizuju objekti koje je moguće legalizovati, a koji su izgrađeni bez neophodnih dokumenata i bez dozvole za izgradnju.
Ono što ovde nije dobro jeste što je data procedura kako se podnose zahtevi, dati su rokovi u kojima organi odgovaraju na zahteve, međutim, nije preciziran rok za izdavanje dozvole za izgradnju, odnosno upotrebu.
Svi drugi rokovi su precizirani, ali ovaj rok, kada do toga dođe i kada se kompletna procedura ispoštuje, rok za izdavanje dozvole bilo za izgradnju ili za upotrebu, nije preciziran. Opet kažem, ostaje mogućnost da se taj postupak razvlači u nedogled.
Moram gospođi Bošnjak na neki način da repliciram, rekla je da je legalizacija abolicija. Nije legalizacija abolicija. Legalizacijom se dobijaju papiri ili dozvola za ono što je rađeno bez dozvola, ali ne dobija se to bez određene naknade.
Građani za to plaćaju naknadu i u većini slučajeva nije njihova krivica što su bili prinuđeni da to urade bez dozvole.
U većini slučajeva je krivica organa lokalne samouprave ili nekih drugih organa koji su bili nadležni ili je trebalo da neke prethodne radnje završe i da imaju urbanističke planove na osnovu kojih će odgovarajuće dozvole izdavati, a to nisu uradili.
Znači, legalizacija je samo dodeljivanje odgovarajućih papira ljudima, uz odgovarajuću naknadu, niko to neće dobiti besplatno.
Na samom kraju, članom 51. se na neki način omogućava građanima koji nisu podneli zahtev za legalizaciju u roku koji je dao osnovni zakon da to učine. Međutim, mislim da je sasvim svrsishodno, i Srpska radikalna stranka je podnela amandman u tom smislu, da se taj rok produži do dana usvajanja ovih izmena.
Možda je neko iz opravdanih razloga ostao pa nije u roku do 13. novembra 2003. godine podneo zahtev za legalizaciju, zašto mu sada to uskratiti ako već govorimo o nekim mogućnostima da se građanima pomogne, da svi koji su sporni i nemaju odobrenje za izgradnju to učine u roku do usvajanja zakona.
Na kraju krajeva, juče smo govorili ovde o zakonu o amnestiji, gde su amnestirani ljudi, odnosno mladići koji su izbegavali služenje vojske, izbegavali te obaveze koje su propisane zakonom.
Postoje građani prvog reda, jer se oslobađaju bilo kakve odgovornosti, a sada ovde ne dozvoljavamo građanima koji nisu podneli zahtev samo do određenog datuma i oni to ne mogu više nikada učiniti.
Dajte da im pružimo još jednu šansu, da ovaj rok produžimo do dana usvajanja ovog zakona, ovih izmena i da i građani koji to nisu uradili u onom roku iz prethodnog zakona mogu to sada da urade. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Jovanoviću. Kao što smo rekli, prvo po Poslovniku narodni poslanik Ivica Dačić, a potom narodni poslanik Milisav Petronijević.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, nadam se da smo mi raščistili, mada još nismo krivično i pravno i formalno, sa onim aferama Bodrum i glasanje iz Soluna, iz Bodruma, ali ja bih zamolio, gospodine predsedniče, da za trenutak zastanete i da konstatujemo jednu činjenicu. Na vašem monitoru sa desne strane u 16. redu je neko kao ovde prisutan, a toga nema u sali; Nataša Mićić, njeno ime je evidentirano da je u sali.
Znači, molim vas da utvrdite, ko veruje ili ne veruje neka pogleda, tražim da se u ovom momentu utvrdi na osnovu elektronske evidencije da li je Nataša Mićić u sali i kako je moguće da je ona u sali, a trenutno je nema, niti je njena kartica ubačena u jedinicu za ubacivanje kartica.
Gospodine predsedniče, molim vas, ako je neko navikao... Nadam se, vi ste to obećali i ja vama verujem, da se nikada više neće ponoviti afera Bodrum i afera Solun. Hvala vam.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, gospodine Dačiću. Molim vas, samo trenutak, potpuno razumem da ste po Poslovniku podsetili na ono o čemu sam ja čitao u novinama, a kasnije je to sudski konstatovano – da je u vreme glasanja bilo zloupotreba kartica u prethodnom sazivu. Mislim da je sasvim jasno da se to nije događalo i da se neće događati dokle god odgovorni ljudi vode računa, a to su šefovi svih poslaničkih grupa i rukovodstvo Skupštine. Ali, molim vas, danas nije nikakav dan za glasanje.

U 16. redu, budite ljubazni, ja gledam napred, a govorim o stvarima koje se dešavaju iza vas, vi koji gledate ovde, tako je, gospođa Mićić je ušla pre desetak minuta i ja pozdravljam gest gospodina Dragana Jovanovića koji joj je ustupio mesto da sedne, pretpostavljam zato što ona uobičajeno sedi na tom mestu.

Svi znamo da u danima kada nije dan za glasanje, često, jer se ne poništava glasanjem, ostaju vidljivo kao prisutne kartice, molim vas, ali to ni na jedan način ne utiče na rad Skupštine. To je prva stvar.

Druga stvar, takođe molim, proverite, možete da pročitate čija je to kartica bila ubačena, ali je vrlo važno posle identifikacije prilikom ulaska u salu za sednice, što je obaveza po Poslovniku, posle utvrđivanja kvoruma od 84 da bi počeo radni dan, nije neophodno ni držati ni ne držati kartice, na to je više puta upozoreno od strane više poslanika, a najčešće, mislim, onih poslanika kojima su ostali dobacivali - ubacite karticu, ubacite karticu. Dakle, to ne utiče ni na jedan način na rad, te nemam razloga da prekidam sada rad i da se to utvrđuje.

Prvo se javio po Poslovniku gospodin Vučić, izvolite.

(Ivica Dačić, sa mesta: Morate da me pitate da li sam zadovoljan objašnjenjem.)

Oprostite, da li ste zadovoljni, ali bih vas rado pitao da ste vi meni izgovorili koji je član Poslovnika povređen, a pošto to niste, ne znam po čemu.

(Ivica Dačić, sa mesta: Prekršen je ceo Poslovnik.)

Dobro, hvala. Zadovoljni ste? Hvala.

Izvolite, gospodine Vučiću.

Aleksandar Vučić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, znamo o čemu je reč, nije druga kartica ubačena; reći ću sa ove govornice o čemu je reč zbog javnosti i zbog građana Srbije, zbog inače neverovatnih izmišljotina koje se pojavljuju u medijima koje kontrolišu "žuti" i šta oni rade.
Dakle, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dogodila se sledeća stvar. Nataša Mićić je ušla u salu za sednice Narodne skupštine Republike Srbije, ubacila karticu, što je inače svejedno, ali dok ne ubaci karticu ne može da podigne dnevnicu, pa je došla da podigne dnevnicu. Ubacila je karticu i odmah je izašla napolje.
Ali, šta se dogodilo dalje, ponela je i karticu, ali na koji način je izvukla karticu. Sada ono što obični građani ne znaju, što im možda neće biti jasno.
Kada samo uzmete i izvučete karticu ovako, vi više niste registrovani u poslaničkoj jedinici, ali ako izvlačite polako i oslanjajući je na zidove poslaničke jedinice, ostaće kao da je tu.
Zašto oni to rade? Recimo, kada su pravili analizu ko je od poslanika koliko tu, ispalo je, na primer... Mi smo u opoziciji, pa kartice uglavnom i ne ubacujemo, a oni su računali po karticama u poslaničkoj jedinici koliko smo vremena proveli u ovoj sali.
Moja kartica skoro nikada nije tu, sem kada se javim baš za reč, tako da bi se reklo da sam možda pet minuta u Skupštini proveo od početka ovog mandata.
Onda je ispalo da su Šutanovac, ovi ili oni proveli više u Skupštini nego mi, a više sam proveo za govornicom, recimo, ja, da ne pričam koliko Toma Nikolić ili Vjerica, Nataša, Moma i ostali koji izlaze i govore, nego svi oni iz Demokratske stranke zajedno u Skupštini. Ali, oni urade na sledeći način: polako izvuku karticu i ispada kao da sve vreme sede ovde, iako su im poslaničke klupe prazne. Mi ne ubacujemo kartice i onda njihove prljave novine kažu – radikala nema u sali, oni ne rade ništa, a oni njihovi se ubiše radeći. To je suština prevare.
Morao sam da izađem, ne zato što ste vi povredili Poslovnik u ovom trenutku, već da kažem kako i kakvim se sve prljavim trikovima služe i kakvim su sve podvalama u stanju da se služe, a onda pitaju neke naše narodne poslanike, ljudi čitaju novine, pa kažu – pa vi nikada niste u Skupštini, pa ovi vaši protivnici stalno rade.
Znate kako rade? Dođe na minut, ubaci karticu, polako je izvuče, kao da je cedi, izađe napolje, ceo dan ga nema u sali, pojma nema šta je na dnevnom redu, pojma nema da li smo se mi ovde pobili, svađali, radili ovako ili onako, veze blage nema. On je radio ceo dan, a mi smo radili pet minuta, zato što smo opozicija i zato što ne ubacujemo kartice.
Čak su se i tim trikovima preko svojih prljavih medija služili, zato što nema stvari kojom neće da se služe ne bi li napakostili svojim političkim protivnicima. Nema prljavštine koju nisu u stanju da naprave, koju nisu u stanju da urade. To je nešto što zaista mora da naiđe na najgoru osudu.
Vidite, vi ste, gospodine predsedniče, prekjuče osudili kao fašističku izjavu savetnika za fekalna pitanja Borisa Tadića koji je pretio motkama. Molim vas, ništa smešno nisam rekao, čovek se sam tako predstavio, čovek je sam insistirao na tome da bude za to zadužen; osim toga, predstavio se i kao batinaš, on će da dođe da bije poslanike motkom. Čuli ste moju reakciju, gospodine predsedniče, kada sam se usaglasio sa vašim mišljenjem da je to jedna fašistička izjava, ja sam čak uz to rekao – dobro, ako je toliko hrabar savetnik za fekalna pitanja, neka dođe ispred Narodne skupštine, neka nas tuče motkom.
Onda su oni pozvali svoje novinare i urednike i rekli im – sada ti napiši kako je Vučić njemu fizički pretio. Nije Vučić pretio motkama, ni fekalnim ni nefekalnim, nego on. Ja sam samo rekao da ću da se branim, pa kaže, on ne udara ženu i decu. Ja sam i baba, i tetka, i žena i dete, šta god hoćete; neće valjda ženu i decu da bije, nije valjda mislio u parlamentu da bije ženu i decu, ne znam na šta čovek misli.
To su ti podli trikovi kojima se oni služe, to su te prljavštine, to je ono što rade bedni mali crvi, naravno, metaforično govoreći.
To jedino što su u stanju da rade, nije važno koje su boje, najčešće su žuti, ali ima ih i drugih boja. Oni koji su se iz one motke izvukli, gospodine predsedniče, tako mi bar liči.
Evo, još jednom da im kažem, nije dobro, ja neću na te dečije načine da im odgovaram, pošto celu noć smišljaju te svoje jadne odgovore, tako i tako, neću da im odgovaram.
Samo hoću da im kažem, a i vama ovde: onaj ko misli da batinama rešava nešto, da spaljivanjem televizije i Skupštine nastavlja u Srbiji, onaj ko misli da se na takav način obračunava sa političkim protivnicima, da krlja, rastura ili ne znam ni ja šta, neće dobro da prođe. Svaka motka, nažalost, ima dva kraja. Možda i na sreću, kako god hoćete.
(Predsednik: Molim vas, privodite kraju izlaganje.)
Privodim kraju, gospodine predsedniče. Pozivam vas, gospodine Markoviću, da nastavimo zajedničkim snagama da se obračunavamo sa prevarantima, podlacima, ali i sa fašističkom ideologijom koja se širi iz zgrade preko puta, jer ja sam se u potpunosti složio sa vašom izjavom.
Zaista mislim da moramo da stanemo na put fašizmu i da to moramo ozbiljno da shvatimo, makar u pitanju bio i samo savetnik za fekalna pitanja.
Jer, fašistička izjava je fašistička izjava i to moramo zajedno da pobedimo. Očekujem punu vašu podršku, gospodine Markoviću, a u tom smislu i prestanak ovakvih trikova Demokratske stranke i nekih drugih poslanika, gde će tobož javnosti da se predstavljaju da nešto rade, a ne rade ništa. Jedino su došli po dnevnicu i ništa više.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nekoliko stvari, kao razjašnjenje. Razumem, za govornicom se izgovaraju i šalju političke poruke. Ono što je svim poslanicima jasno, nadam se da je i građanima jasno, jeste da ovde u Skupštini sede, ne samo na sednici, dakle sede predstavnici građana. Zato se ovo zove Narodna skupština.

Više puta smo rekli, molim vas, na svu sreću, narod u Srbiji se razlikuje i ima pravo, zato postoji sloboda govora, da zastupa različita mišljenja i da glasa po sopstvenoj savesti. Naravno, ako je jasno građanima, i prilikom prenosa i prilikom javnih nastupa, šta i kako zastupaju poslanici, oni mogu to mišljenje da promene.

Na rukovodstvu Skupštine, dakle predstavnicima stručnih službi, predsedniku koji predstavlja sve vas, jeste da stvara i da se stara o ravnopravnim uslovima za rad.

U odnosu na to moguće je sve ovo što vi kažete, ali ravnopravni su uslovi da svuda u zgradi na svoj način poslanici odlučuju da rade.

Ne pominjem imena poslaničkih grupa, ali ako treba jasno kažem: iste uslove ima i predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke gospodin Dušan Petrović, i potpredsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe Demokratske stranke gospodin Goran Svilanović i članovi poslaničke grupe i članovi koji su tu grupu, kao što se dešavalo i sa drugim poslaničkim grupama, napustili i sada su nezavisni poslanici, kao što je gospođa Mićić.

U odnosu na to, svi oni, kao i svi poslanici ostalih poslaničkih grupa, ostvaruju svoja prava, ili zastupaju svoju poslaničku grupu, onda su to predsednik ili zamenik predsednika poslaničke grupe, dakle, gospodin Petrović ili gospodin Svilanović, oni se u odnosu na to pojavljuju, zastupaju, isto kao gospodin Nikolić ili gospodin Vučić, ili gospodin Aligrudić ili gospodin Proroković.

Naprosto, svaka stranka i poslanička grupa je obezbedila, i to je jasno regulisano. Ne može predsednik Skupštine da reaguje na to šta piše po novinama, dakle, to su narodni poslanici trenutno odsutni, ali moje je da pojasnim, moguće je, sasvim je moguće da postoji motivacija o kojoj vi govorite, ali ja ne mogu o tome da vodim računa.

Samo kažem da je gospođa Mićić, video sam, ušla malopre, to nije uticalo na rad Skupštine, ni na glasanje; gospodin Jovanović, kao njen stariji i višegodišnji kolega, joj je ustupio mesto, ja mu se na tome, kao na džentlmenskom gestu, zahvaljujem. Da li je tom prilikom i ubacila karticu ili nije, nije bitno, jer glasanje, sem jutros kada je kontrolisano, tokom dana ne utiče na rad Skupštine.

Evo, to možete da vidite sada. Naravno, svi vi znate, evo, da li želite kvorum. I kao što vidite, dokle god se ne ubace kartice, samo oni koji su prisutni neće biti vidljivo, u 16. redu, kao što vidite, u ovom trenutku nema kartice. Tokom glasanja, jer ste se svi vi složili i ja samo zastupam vaše mišljenje, neće više nikada biti krađe glasova u parlamentu. Prema tome, tokom glasanja se posle svakog glasanja poništava prisustvo kartice i vidljive su samo one kartice gde su poslanici stvarno prisutni. I ja vam se na tome zahvaljujem.

Kada su pitanju različite izjave, još jednom kažem, nisam davao komentare ničijih konkretnih izjava, jer ih lično nisam čuo i ne znam u kom svojstvu su date. Moje je da verujem ili ne verujem na reč, pa sam zato proveravao i lično vas pitao da li citirate ili parafrazirate, pa ste mi vi rekli da citirate.

U odnosu na to, nezavisno od funkcije i porekla, svi oni koji žele da rasture Narodnu skupštinu, ne na način na koji se menja sastav Narodne skupštine - izborima, nego na neki prisilan način, davali te izjave u svojstvu građana, funkcionera, oni se zalažu za to da se na nelegalan i nasilan način prekine parlamentarna demokratija.

Vi dobro znate, parlamentarna demokratija se onda uvek zamenjuje nečijom diktaturom ili autoritarnošću, a parlamentarna demokratija, to sada deca u školi uče, mnogi od nas nisu to učili, jeste najmanje loš od svih sistema vlasti. I ovo društvo se opredelilo, sve demokratski orijentisane stranke, a to su sve stranke koje su u ovom parlamentu, jer su na demokratski način ovde predstavljene, da nikada više ne probamo nešto što je čest izazov – ajmo začas u diktaturu; to onda vodi direktno u fašizam. To direktno vodi u uništavanje naroda koji žive na jednoj teritoriji i koji ne žive.

Mislim da smo ovo razjasnili, nema razloga, molim vas imajte razumevanja, gospodine Dačiću. Završićemo prepodnevni rad ako nije presudno važno. Jeste, dobro. Dakle, daćemo onda reč gospodinu Dačiću, a posle ovog, ja se nadam opšterazumljivog, pojašnjenja i vama poslanicima i građanima, biće data pauza, pa će posle reči gospodina Dačića rad biti nastavljen danas u 15,00 časova. Izvolite, gospodine Dačiću.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Socijalistička partija Srbije
Hvala vam, gospodine predsedniče. Nisam imao uopšte nameru da previše uznemirim duhove ovde. Hteo sam samo da konstatujem nešto što se ovde desilo. Uopšte nisam imao nameru da kažem da se nešto nelegalno dešava u ovoj skupštini od strane onog ko predsedava Skupštinom, samo sam želeo da konstatujem činjenicu... I, želim ovde da vas pohvalim da ste vi jedan politički čarobnjak, jer ste jednim potezom, znači odjednom Nataša Mićić, koja je bila prisutna u sali, odjednom je nestala iz sale.
U svakom slučaju, hteo sam samo da pripomognem da se zna. Nataša Mićić je bila predsednica ovog parlamenta, Nataša Mićić je uvela vanredno stanje u Srbiji; ako se Nataša Mićić danas služi time da je prisutna u sali, a u stvari nije, što su svi mogli da vide, a nadam se da su i televizijske kamere to snimile, onda je to potvrda šta se sve radilo. Kada to može da radi kada sedi u 16. redu i kada nije na vlasti, šta su tek radili kada je radila na vašem mestu i kada su bili na vlasti.
Hvala vam što ste dozvoli da zloupotrebim ovo vreme, ja nisam zloupotrebio govornicu, mislim da sam ovim što sam rekao doprineo da parlament radi u skladu sa Poslovnikom i zakonom. Hvala vam puno.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vama, hvala svima na razumevanju. Dakle, još jednom, nadam se da sve što ste rekli i nije uvredljivo, jer je moja obaveza da branim narodnog poslanika gospođu Mićić, a jedina kartica koja je uvek upaljena jeste na broju jedan. Hvala vam.

(Posle pauze – 15.10)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, jedno obaveštenje, pošto se i dalje držimo istog pravila da se prvo obaveštavaju poslanici, a potom javnost, o onome što se tiče rada Skupštine.

Pre sat vremena sam dobio pismo u kome kandidat, uz svu zahvalnost i počastvovanost, za ombudsmana, koji je predložen, u skladu sa zakonom, na inicijativu DSS, Odboru za ustavna pitanja, a vašom odlukom je ova tačka uvrštena u dnevni red, jer je Skupštini stalo da se što pre uspostavi ova institucija, gospodin Janković iz ličnih razloga odustaje od ove kandidature, tako da će u rasporedu tačaka ova tačka biti povučena sada sa dnevnog reda.

Koristim i ovu priliku da insistiram, kao i prethodnih meseci, u odnosu na sve poslaničke grupe u parlamentu, da u skladu sa zakonom hitno, jer su probijeni rokovi, predlože novog kandidata, da bi Skupština mogla da uspostavi još jednu instituciju.

Nastavljamo rad.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, potom narodni poslanik Miloš Dišić, pa narodni poslanik Miljko Četrović, pa narodni poslanik Rajko Baralić.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milisav Petronijević

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je na dnevnom redu, imaće našu podršku.
Uz to, želim da istaknem sledeće, imajući u vidu razloge koji su ovde izneti za donošenje ovog zakona, a oni su: da se stvori zakonski osnov za utvrđivanje realnih rokova za donošenje prostornog plana u opštini i urbanističkih planova, da se utvrdi njihova usklađenost sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona i u vezi sa tim pojača odgovornost državnih organa i službi, da se propišu primereni rokovi za sprovođenje postupka legalizacije bespravno izgrađenih objekata – razlozi nisu sporni i ove promene, što se nas tiče, nisu sporne.
Želim da istaknem, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS po ovoj tački dnevnog reda gospodin Dragan Jovanović je izneo veoma detaljno razloge zbog kojih treba doneti novi zakon, da ove promene nisu sporne, ali one nisu dovoljne. Jedan veoma loš zakon ne može se popraviti malim, pa makar i dobrim promenama. Prema tome, podržavamo ovaj predlog nadležnog odbora da se pristupi izradi novog zakona.
S obzirom na kratkoću vremena koje stoji pred ovom poslaničkom grupom, iskoristiću priliku da u ovoj raspravi u načelu samo istaknem dva razloga za ove promene, da se osvrnem na njih, a detaljnije ćemo o tome govoriti kad bude bila rasprava o pojedinostima, odnosno rasprava o amandmanima.
Želim da podržim promenu predviđenu članom 19. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je predviđeno pribavljanje saglasnosti nadležnog ministra na generalni plan koji se donosi za gradove, i to pre njegovog stupanja na snagu, odnosno objavljivanja.
Mislim da ima puno razloga za to, a navešću samo jedan primer.
Generalni urbanistički plan je ozbiljan akt, veoma značajan, koji se donosi za nekoliko decenija i ne može se sa njim igrati. Mi u Beogradu imamo primer da je generalni urbanistički plan Beograda donet sa važnošću do 2021. godine.
Šta se onda dogodi u praksi? Vlasnik Beograda gospodin Nenad Bogdanović raspiše konkurs za projektovanje mosta na mestu gde nije predviđeno generalnim urbanističkim planom.
Naime, generalnim urbanističkim planom za grad Beograd predviđeno je da trasa tzv. unutrašnjeg magistralnog prstena, koji... Jedino što je sigurno u Beogradu, to je da je izazvao podele u stručnoj javnosti; još uvek niko ne zna šta će on da donese i koliko će da košta, da li će to otići na milijardu evra, koliko će trebati para da se on sprovede, u koju svrhu se sprovodi, koliko će trebati para da se izgradi, koliko će trebati para da se raseli i po trasi koja je tamo predviđena, ali tako je predviđeno generalnim urbanističkim planom – da trasa unutrašnjeg magistralnog prstena ide preko najniže prevlake na čukaričkom rukavcu, to je jedan deo Ade ciganlije.
Dakle, na stranu to što je interes i Beograda i Srbije spoljni magistralni prsten, obilaznica oko Beograda koja treba da razreši problem saobraćaja u Beogradu, jer se danas u njega ne može ni ući ni izaći, interes tih vlasti je bio unutrašnji magistralni prsten. Neka je i tako. Predviđeno je da ide preko najniže prevlake na čukaričkom rukavcu.
Već sam rekao, gospodin Nenad Bogdanović raspiše konkurs za izradu projekta mosta, ali preko špica Ade ciganlije, ne na toj trasi. Kad to sve lepo uradi, naravno, to je most koji je predviđen da se uradi i koji će koštati pedesetak miliona evra koje će Beograđani morati da plate, bez provizije, bez prilaznih konstrukcija itd.
Pošto to nije u skladu sa generalnim urbanističkim planom, to znači da je bespravno, a to je predmet i ovog zakona, onda on uhvati i izmeni generalni urbanistički plan, pa sad pomeri trasu unutrašnjeg magistralnog prstena da ide preko špica Ade.
Iz tih razloga smatramo da treba tu uvesti red i kontrolu, da ne može da se donosi i menja kako kome padne na pamet.
Još nešto, predložili smo u jednom amandmanu da se u članu 28. dodaju još neke tačke koje daju mogućnost, odnosno obavezuju da odobrenje za izgradnju daje ministarstvo. Zašto smo to uradili? Recimo, baš zbog tog mosta.
Nije logično da takva jedna građevina, koja košta toliko mnogo para koje će Beograđani platiti, nema sve potrebne papire, počev od studije opravdanosti, pa nadalje. Nije logično da se za to već diže kredit od evropskih banaka, a da država ne sagleda i ne da odobrenje za izgradnju.
Drugo pitanje je pitanje vezano za bespravnu gradnju. Mislim da izmene ovog zakona pomeraju rokove za legalizaciju objekata, što nije sporno, nadležnost za izdavanje odobrenja i priprema podzakonskih akata koji treba da se donesu, ali mislimo da to nije dovoljno za rešavanje ovog problema.
I ovaj zakon koji je donet 2003. godine, koji je samo poslužio za promociju Demokratske stranke, a naneo ogromnu štetu, u stvari je stvorio mogućnost lokalne samouprave, konkretno na primeru Beograda, da ogromnim administriranjem, taksama, preskupom potrebnom i nepotrebnom dokumentacijom postupak prijavljivanja za legalizaciju pretvori u pljačku.
Oni su tako doživeli legalizaciju Beograda; dakle, jednostavno da se od građana pokupi novac, i to je za njih bio postupak legalizacije. Naravno, postojao je ogroman strah, sećam se tih dana kada je bila jurnjava građana kako da spasu sebe iz tih kandži, krajem 2003. godine. Dobro je što se to sada menja, ali nije dovoljno.
Smatramo da je legalizacija ozbiljan postupak, koji se mora dobro osmisliti, koji se zakonom kvalitetno mora urediti i pažljivo realizovati po fazama, počev od rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu, preko urbanizma i nadalje, a izmene ovog zakona nisu zadrle u tu temu. Iz tih razloga je potrebno doneti nov zakon.
Mislimo da mora da se iznađe rešenje kako da se olakša postupak, propiše šta je neophodno za prijavu i to oslobodi nepotrebnih troškova i umanji cenu, pogotovo za one građane koji su izgradnjom bespravnih objekata rešavali krov nad glavom za koji su preko samodoprinosa ili na drugi način učestvovali u izgradnji i opremanju infrastrukture.
Oni koji nisu uspeli da na drugi način reše svoje stambeno pitanje moraju se razdvojiti od bogataša koji su bespravno podizali vile i tržne centru na najekskluzivnijim gradskim lokacijama.
Dakle, mora taj problem u celini da se rešava na način kako sam predložio. Stoga, bez obzira što ćemo glasati za izmene i dopune ovog zakona, podržavamo pristup da se donese celovit zakon o planiranju i izgradnji.