Meni je žao što sam primetio neke ideološke tonove, da je rasprava ideološki obojena. Mislim da tome nije bilo mesta.
Pričao sam o vojvođanskim seljacima koje su zvali žitari, koji su hapšeni, prebijani i ubijani zato što nisu mogli da isporuče žito, i sve im je uzeto. Ne znam gde tu ima slovo "Č" od četnika.
Moram da vam kažem, ko to ne zna, u Banatu nije bilo četnika, bio je samo jedan pripadnik Ljotićevog pokreta, koji se prezivao Mojić i koga su posle 7-8 godina uhvatili na tavanu. Ako mislite da su to bili četnici, ovi ljudi o kojima ovde pričam nemaju veze sa četnicima.
Da produžim dalje, ti ljudi su dali svoje sinove od 18 do 22 godine, od kojih je nekoliko hiljada poginulo na klanici Sremskog fronta, sa jednim metkom u pušci, bez puške, protiv pancir divizija, prvi put pušku u ruke, ti seljaci kojima je to posle uzimano, i dobijali su ih sa sandukom ili bez sanduka da ih sahrane. Dakle, tu nema nikakve ideologije, mislim da mi pričamo o istom.
Ako je to ideologija, ako su ti seljaci kojima je to uzeto i koji su svoje sinove dali da se bore bili četnici, ne znam da su oni bili. Dakle, apsolutno se ne mogu složiti da se ne samo bilo kakav znaka jednakosti, nego bilo kakav znak stavi između ovoga i onoga. A to da li je neko bio izdajnik ili nije, to će biti utvrđeno, i ko je bio i kakav je bio. Pričam o običnim ljudima, o seljacima. Mislim da se oko toga slažemo, valjda to postoji.
Što se tiče gospodina Vučića, mislim da smo na neki način došli do toga da je neko nevin ovde stradao i da on treba da bude rehabilitovan na ovaj ili onaj način. Da li je način izabran kakav treba, to je sada drugo pitanje, oko toga smo se složili.
Što se tiče slučajeva koje je pominjao danas, zaista mislim da pravda ne treba da bude spora i dostižna, nego brza i dostižna. S tim se potpuno slažem i ta maksima više ne važi nigde. Ta je maksima prestala davno da važi pre 100 godina. Možda negde kod nas važi, ali ne bi smelo.
Međutim, hoću da kažem sledeće: zaista mislim da je pravni sistem kakav je sada uznapredovao u odnosu na pravni sistem 40-tih godina nemerljivo i da ne možemo to da uporedimo, i da ipak postoje instrumenti i metode.
Mi danas u parlamentu upravo o tome pričamo. Gospodin Vučić je pomenuo ime čoveka koji je postradao i on traži da se ta nepravda ispravi. Voleo bih da znam, da čujem ko je smeo 47. da ispriča ovo što smo mi danas ispričali ovde. Dakle, to su dve neuporedive stvari.
Ako je stradalo 5.000 ljudi, od logorisanih 8.821, i ako je toliko familija stradalo u IB-u, 65.000 sa familijama, mi moramo reći da je tu neko stradao nevin. Mislim da jeste. Većina ovih ljudi, kada se o seljacima radi svi ljudi su stradali nevini i mi treba da kažemo: ljudi su stradali nevini i prema tim ljudima treba da se ispravi nepravda.
Njima treba da se vrati ono što je konfiskovano, i ako je neko, a ne verujem da je iko od njih nažalost živ, da mu se plati nematerijalna šteta, sve po važećim propisima. I tu nema nikakve ideologije.
Ako mislimo da je to ideologija, da ovi ljudi nisu nevino stradali, da nisu mučenici, onda tu nešto sa nama nije u redu. Mislim da je sa mnom u redu, ali sa nekim ko ovo sada meša sa onima koji su okvalifikovani kao izdajnici, to jedno sa drugim nema veze.
Kakav je cilj toga, ne znam, ali stojim iza toga i mislim da niko ovde od poslanika ne misli da je ovih 8.821 ljudi na bilo koji način učinio bilo koje krivično delo da bi bio surovo kažnjen i bukvalno ubijen. Ako mi nećemo da priznamo da je ubijeno na hiljade ljudi u navali revolucionarne strasti, onda ne znam gde postojimo i zašto postojimo. Priznajmo to i idemo dalje. Hvala.