Mislim da ću imati malo privilegije da se produži, jer je malopre zakinuto.
Znači, kao prosvetni radnik ići ću samo na uvodni deo i zaključak, jer je vreme ograničeno. U uvodnom delu mogu samo da vam kažem da me ovo podseća na Uredbu o uvozu polovnih automobila. Znači, povremeno donesemo uredbu, a kada se podmire neki, onda se uredba ukida i ne važi više.
U završnom delu, ono što je vrlo važno, što sam hteo da kažem, to je da baš kada je ovaj zakon bio u mojim rukama, sin mog prijatelja, na predlog svoga oca, velikog rodoljuba, otišao je sam da se prijavi da služi vojni rok i umalo nije postao psihijatrijski slučaj, da se konzilijum sastane i da vide da li je taj dečko normalan. Došao je sam da se prijavi da služi vojsku, jer je ponos roditelja bio iznad svega, da sin mora da odsluži armiju, jer mu već ističe i ono vreme, jer studira.
Prema tome, samo da vam kažem da tajna, na kraju nije tajna za sve, to je sin oca koji je srpski radikal, a i sin je takođe srpski radikal.

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Predstavnik Vlade, na sednici Narodne skupštine, obavestio je da ne prihvata ovaj amandman.
Zakonodavni odbor predložio je da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić, a narodni poslanik Milan Veselinović, ako sam dobro proverio biografiju, ne mora da brine, više nije vojni obveznik, napunio je 50 godina, ali neka se proveri.

Dame i gospodo narodni poslanici, Milorad Mirčić je podneo amandman na član 11. Predloga zakona o amnestiji, ali on opravdano nije tu. Pokušaću nešto da kažem što do sada nismo rekli, neću biti dugačak, samo u okviru dozvoljenog vremena, a nadovezaću se na dosadašnje izlaganje gospodina Krasića, za one koji nisu bili u sali i pročitaću onako kako bi to trebalo svako da pročita kada izlazi da obrazloži amandman, zbog gospodina Šormaza.
Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Mirčić je podneo amandman na Predlog zakona o amnestiji, na član 11. Gospodin Šormaz se naljutio zašto mi srpski radikali izlazimo, zašto govorimo i obrazlažemo to. Ušao je kao furija, rekao ono što je hteo i što nije hteo i jednostavno otišao istog momenta.
Ne znam šta mu je to značilo, ali ja sat i po vremena nisam izlazio iz sale, zato sam se javio, jednostavno nisam shvatio šta je hteo da kaže, ne zna ni on, rekao je ono što nije mislio, samo je izašao napolje, pokušao da se pravi normalan, ali dobro.

Gospodine Škrbiću, upozoravam vas, od vas nikako ne očekujem da se tako izražavate.

Dakle, predlog je da se član 11. briše. U obrazloženju amandmana kaže se da je ovaj amandman posledica prethodnih amandmana. U članu 1. gospodin Krasić je takođe stavio da se amandman briše, naravno svi naši amandmani su bili takvi, zato što nećemo glasati za ovaj zakon.
Amnestija se po pravilu daje nakon oružanih sukoba, nakon rata i zaključenog primirja. Posle 7. oktobra 2000. godine u Srbiji je naglo i naprasno procvetala demokratija, to ponavljam, da čujete, za one koji nisu to čuli.
Dakle, služenje vojnog roka je zakonita obaveza, a neispunjavanje je kažnjivo delo, pa se iz Predloga zakona ne može utvrditi koja je to opravdana promena društvenih okolnosti o kojima ovde govorimo. Period amnestije obuhvata i period do 1995. godine, nezvanično, pa onda 1995-2002. godina, pa sada ovaj zakon.
Ovim zakonom, ako se usvoji, zadaje se smrtonosni ili konačni udarac našoj vojsci. Mi znamo zašto, kako reče Šormaz, oni koji vladaju sada moraju da usvoje ovaj zakon.
Ušao je i rekao da će sigurno, kada bude dan za glasanje, poslanička većina imati 130 poslanika, a to je malo više od onoga od pre neki dan kada ste se jedva skupili. To je dobro, on radi na tome, verovatno i ovog momenta.
Dve i po hiljade mladih ljudi je pobeglo da bi izbeglo služenje vojnog roka, a šta je sa civilnim služenjem, jer je i to jedna vrsta amnestije. Navešću vam nekoliko primera, najviše sam zbog toga izašao.
Opština iz koje dolazim, opština Apatin, trenutno je ugrožena poplavama. U subotu i nedelju niko nije spavao, svi smo bili i na jednom i na drugom punktu, sa nama zajedno je bila i vojska, ova koju imamo.
Još jedan primer, pre tri nedelje, kao predsednik opštine Apatin, prisustvovao sam zakletvi nekada najvećeg garnizona u onoj velikoj Jugoslaviji, to je somborski garnizon tzv. "plavaca". Izašao sam da pozdravim ispred opštine te mlade ljude i njihove roditelje, braću, rodbinu, devojke koje su došle i na moje zaprepašćenje, na toj velikoj aerodromskoj pisti garnizona Sombor, video sam samo 280 vojnika.
Mnogi od vas ovde služili su vojni rok, koliko sam uspeo da saznam, baš na tom aerodromu. Nekada je tamo bilo 7.000 vojnika. Pre tri nedelje zakletvu je polagalo samo 280. Izašao sam i zahvalio se tim momcima i roditeljima koji su vaspitali tu decu da dođu i da odsluže vojni rok u uniformi.
A, ima puno u našem i u vašem okruženju onih koji služe taj civilni vojni rok i napominjali smo gde sve ne. Niko se nije odazvao na poziv da dođu i da nose džakove, samo smo na jednom kupu bacili 3.100 džakova da ne probije Dunav, pre tri dana. To je jedan od primera.
Navešću vam još jedan primer iz Apatina i te Slovenije koju smo često pominjali. Prva žrtva onog rata i prva žrtva vojske JNA, bio je mladi poručnik Bubalo iz Apatina. Niko do sada o tome nije pričao, bio je sin jedinac. Podigli smo mu spomenik i obeležje, jedino mi iz lokalne uprave smo spominjali to, a njihove roditelje slučajno je komšija, koji više nije živ.
Ali, moram da kažem i sledeće – odziv na mobilizaciju, tu časnu dužnost svakog građanina, u opštini iz koje dolazim, a vezani smo svi za Krajinu, bio je 110%, a to znači da su se svi koji su dobili poziv za mobilizaciju, odazvali, i još 10% više ljudi, dobrovoljno, koji su se prijavili u jedinice, a da ne pričam o dobrovoljcima SRS kojih je bilo puno i koji su dali svoje živote časno i pošteno za odbranu zemlje.
Zato je ovaj zakon sraman. Siguran sam da neće proći, gospodine ministre. Siguran sam da SPS, em što neće glasati, neće ni biti prisutan ovde u sali, kada dođe taj zakon. Neće proći, a možda ćemo čekati neka druga vremena da nešto konkretnije uradimo po ovom pitanju.
Poštovani građani Srbije to znaju, oni to posmatraju, gledaju, i daće svoj sud naravno, ali evo, ne znam koliko još imam vremena, da ostavim vremena gospodinu Krasiću da da završnu reč, kao ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.

Ministar ima završnu reč.

Apsolutno, gospodine predsedniče, mislio sam...
Dr Vojislav Šešelj je svojevremeno rekao da narod koji ne ume da ceni svoju istoriju i tradiciju osuđen je na propast i nestajanje. Ako ne budemo čuvali i negovali tradiciju naših predaka, očeva, dedova i pradedova, nestaćemo kao narod. To građani Srbije veoma dobro znaju i daće svoj sud i o ovom zakonu i o mnogim drugim koji su na silu progurani ovde u Skupštinu.
Moram još nešto da kažem, u vreme svih ovih zbivanja o kojima govorim, ministar vojni bio je sadašnji predsednik Srbije – Boris Tadić, a za savetnika je imao, čini mi se, Vuka Jeremića koji ni armiju nije služio.

Hvala vam. Da, da, uporedite podatke. Izvolite, gospodine Krasiću, imate još osam minuta, opcigujem ovih 30 sekundi, ništa ne brinite, upadao sam u reč gospodinu Škrbiću, jer sam zbilja bio vidno iznenađen delom nastupa. Izvolite, gospodine Krasiću.

Član 11. glasi da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Prema sinopsisu Narodne skupštine, to bi verovatno trebalo da bude u utorak, u ponedeljak usvajanje, na brzinu ima da se objavi, a u utorak će stupiti na snagu i ovi narodni heroji biće čisti i pred državom i pred bogom i pred narodom.
Nisam zbog njih izašao zato što o njima imam baš neko dobro mišljenje, jer su svojim ponašanjem ne samo prekršili zakon, nego izdali i svoje pretke i naneli veliku bruku svom potomstvu. Ali, to je njihovo, pa neka razmišljaju o tome. Vi koji slepo sledite politiku Vojislava Koštunice i dogovora njegovih koalicionih partnera, upozoravam da odavno je krenulo rasturanje JNA.
Po nekim procenama, ona je bila četvrta vojna sila u Evropi, dobro organizovana, brojčano jaka, sa vrlo kvalitetnom pozadinom itd. Sistematski je uništavana, i pre onih događaja koji su krenuli 1990. godine u Sloveniji. Samo da vas podsetim, Janez Janša je 4-5 godina pre nego što je došlo do oružanih sukoba, sistematski uništavao JNA, a ako samo pročeprkate po vašim sećanjima videćete da se danas ništa ne razlikuje ponašanje nekih predstavnika nevladinih organizacija, pogotovo što mislite da vojsku civilno kontrolišu neki Hadžić i ko zna koja sve imena. Ne razlikuju se oni od Janše.
Namerno vam pominjem Janšu, jer posle Janše znate i sami šta se dešavalo sa našom vojskom. Znači, i ovo je najava šta će da se dešava sa našom vojskom.
Moram da podsetim vas legaliste i ostale koji drže do propisa, zakona i morala, a zakon ipak sadrži neki moral, u Hagu od 1993. godine kada je formalno i formiran taj nezakoniti sud, peta tačka skoro svih optužnica protiv Srba glasi da su oni bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata, a da su ga sačinjavali, pa se navodi dvadesetak, tridesetak imena i prezimena naših ljudi sa titulama i funkcijama, pa onda ide: pripadnici JNA, teritorijalne odbrane itd. U Hagu se sudi JNA, tamo se sudi i srpskom vojniku iz balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata.
Oni koji su nas bombardovali bili su vrlo nezadovoljni činjenicom da postoji hrabrost i junaštvo i da postoji trajno opredeljenje u ovom narodu da čuva svoju slobodu.
I zbog toga što smo takvi i što čuvamo svoju slobodu i nju stavljamo na prvo mesto, verovatno trpimo gnev sa zapada i sa nekih drugih prostora.
U onom trenutku kada je pao Berlinski zid, kada se rasturio Varšavski pakt, kada su svi normalni i razumni posmatrači shvatili da NATO pakt, inače formiran u Rimu neke davne 1949. godine, nema više razloga da postoji, jer je izgubio svog prirodnog neprijatelja i partnera, taj NATO pakt se transformisao u nešto drugo.
Dobio je pored sve te vojne i političku i parlamentarnu dimenziju i on je svoj modus vivendi našao zahvaljujući tome što je isceniran raspad bivše SFRJ, kao i bombardovanje 1999. godine i navodno neki humanitarni problem u kome je morao da se pojavi "Milosrdni anđeo" u vidu osiromašenog uranijuma, bombi, zverstava i zločina. I naravno da postoji mržnja prema JNA, Vojsci SRJ i danas, po toj liniji kontinuiteta, Vojsci SCG.
Svi što dolaze iz inostranstva, sa zapada, iz Brisela, sedišta NATO pakta, Atlantskog saveza, civilnog nevladinog sektora i svi koji žvalave o našoj vojsci i koji je izlažu na stub srama, saučesnici su Karle del Ponte, Nataše Kandić i svih onih koji mrze srpski narod. U toj mržnji mrzi se i naša vojska.
Računa se na "petu kolonu" koja može da postigne daleko bolje rezultate pričom o ljudskim pravima, demokratiji i standardima nego što su oni postigli u razaranju naše vojske putem bombi, oružanih dejstava i na druge načine.
Vi sledite taj put. Ovim zakonom dajete dokaze, dokumentaciju, pišete tačke optužnice protiv Srba, protiv naših vojnih lica koji su krivi, poput generala Delića, zato što se uspešno suprotstavio NATO agresiji.
Pošto građani Srbije vrlo dobro znaju kakva je ovo vlada ili vlade ili jedna vlada, od 5. oktobra naovamo, šta slede i šta je njihov krajnji cilj, pozivam sve građane Republike Srbije, kojima je Srbija jedina otadžbina, kojima je Srbija na srcu; koji drže do svog dostojanstva, do svoje slobode; koji su spremni da progutaju mnoge knedle – da pokušaju da izleče svoju ucveljenu dušu ovim noževima koji se zabadaju u srpsko tkivo već nekoliko godina; da sa ponosom šalju svoju decu u vojsku i da na taj način pokažemo ko smo i šta smo.
Naša vojska nije zlikovačka, ona je naša, bori se za našu slobodu koju treba da imamo, koju treba da osposobimo da nam čuva granice, živote, imovinu, da nam čuva i Beograd i Preševo. Ovi iz beogradskog "kruga dvojke" smatraju da je daleko Preševo. Opet ću da vas vratim na ono što je koristio vidoviti Vuk, kada je rekao – Srbija se brani u Beogradu, a ne u Kninu. E, njegov prijatelj sa kojim je vrlo često po dva sata razmenjivao politička iskustva, Milan Babić, izvršio je samoubistvo i napisao oproštajno pismo u kojem se kaje zbog svega onoga što je prevario i slagao i bacio kao teret na Srbe i srpski narod.
Vodite računa kada glasate o ovom zakonu i o onom prethodnom, vodite računa. Videli ste i sami, kada se za Vidovdan prekrši zakon, sledi neka kletva. Svi će biti prokleti koji uništavaju ovaj narod i ovu državu. To nema veze sa političkim stavom, jer ovo što nam nudite i nije politički stav, ovo je ogoljeno izdajništvo.

O istom amandmanu, narodni poslanik Jovan Todorović.