Dame i gospodo narodni poslanici, da nije smešno, bilo bi žalosno, ali dobro je da sam saznao da ste vi, gospodine Periću, pravili gospodina Šešelja, to se vidi po svemu. Šta da vam kažem, to je čudo, i što se intelektualnih sposobnosti tiče i svega drugoga. To građani Srbije dobro vide.
Moram da vam kažem, čujemo da ste vi protiv ovog zakona. Pozivamo vas samo da ne glasate, da ne ulazite u salu, kao i za Zakon o rehabilitaciji. Glasaćete i za jedno i za drugo, da bi im zakoni prošli. Da, to kažite narodu – da ćete da podržavate one koji vam sede na minut ćutanja vašem predsedniku Miloševiću. Ne brinem, ali dobro je da to građani znaju. Neću više na to da se obazirem.
Što se tiče toga da li je ovde u pitanju dijaspora ili ne, ovo nema nikakve veze sa dijasporom. Ni u jednom članu zakona niko ne pominje dijasporu. Niko ne pominje nikakve Srbe van Srbije. Ovde je samo reč o tome da se vojni begunci u vreme demokratske vlasti oslobode sankcija i krivičnog gonjenja.
Tako sam to razumeo i tako piše u zakonu. Ne znam šta ste vi čitali. Ne znam o čemu ste pričali i diskutovali, ali nadam se da ste pričali o zakonu, a ne o slikovnicama, jer u zakonu niko ne pominje ni Srbe, nigde ne piše – Srbin. Je l’ piše negde Srbin u zakonu? Je l’ piše negde Srbin van Srbije? Je l’ piše negde dijaspora? Ne piše ništa. O kakvim to glupostima pričate ovde? Stigao telefon da se više ne čačkate sa radikalima. I ono malo što imate, izgubićete.
(Predsednik: Vreme teče, svejedno.)
Nije mi isteklo vreme. Imam nešto drugo da kažem, na čemu ću da insistiram, što mi je mnogo važnije od ovoga. Niste mi ni tema ni meta, niti ste mi važni šta god da kažete, ali važno je da smo zapamtili ono što ste rekli, oko Voje Šešelja. Treba da vas je sramota i da se stidite zbog toga, posebno zbog mesta gde se čovek danas nalazi. Treba da vas je stid i sramota i građana koji su vas birali.
S druge strane, hoću da insistiram, pošto vidim da u našoj zemlji postoje neki ministri državne zajednice, nemam ništa protiv kada se za to zalažu neki poslanici odavde, njihova je ideja takva, koji se zalažu za odvajanje Crne Gore, otvoreno, neskriveno.
Iznenađen sam i zaprepašćen današnjom izjavom Rasima Ljajića. Mi smo sa strankom Rasima Ljajića u koaliciji u Novom Pazaru, osudili smo odluku Vlade kao nezakonitu i smatramo je pogrešnom, jer će dovesti do sukoba i unutar muslimanskog življa, a onda to može da se prelije i protiv srpskog življa u Pazaru. Svejedno, ne treba da bude nikakvih sukoba u Pazaru, ali izjava Rasima Ljajića, u kojoj kaže – važnije i najvažnije je da se ne meša u referendumski proces u Crnoj Gori, jer su to činili neki drugi vazali Beograda koji bi da to spreče, a državna zajednica je slepi kolosek.
Ljudi, vi birate ministre u državnoj zajednici koji su protiv nje. Takav vam je Stanković, takav vam je Drašković, Ljajić. Je l’ ima neko od ministara u ovoj zemlji da je izabran na bilo koju funkciju, a da voli ovu zemlju, da mu je ova država prirasla srcu i da će da brani ovu državu? Ili svi imaju neku rezervnu državu? Onaj bi da je pripaja Makedoniji, ovaj bi da je pripaja ne znam čemu, ovaj bi u treću zemlju.
Ljudi, jel’ imate vi ministre koji vole ovu zemlju, jer one koje kandidujete u državnoj zajednici treba da vole Srbiju i Crnu Goru. Oni koji su u Srbiji treba da vole Srbiju. Ne mogu ovo da razumem, ovo stvarno nije normalno. Nijedan ministar nema da je normalan da kaže – da, ja volim Srbiju i Crnu Goru i pomoći ću da opstane državna zajednica, ako je već uništena zajednička država. To je pravno sofisticirano za one koji ne znaju razliku, ali postoji.
(Predsednik: Šesti minut, molim vas završite.)
Završavam, gospodine Markoviću. Pozivam vas, kao čoveka od autoriteta, da pozovete te ministre, te ljude, da im objasnite da oni primaju platu od ovog naroda da bi štitili tu državu, iako već nisu dovoljno časni i imaju neke svoje političke projekte. Neka podnesu ostavku, neka napuste taj posao, pa neka se negde drugde bave politikom, a ne – mnogo sam ljut, naljutio me, pa ću danas da napustim Koordinaciono telo za jug Srbije, ali će ostati ministar Karle del Ponte da juri Srbe optužene za ratne zločine.
Lepa mi ministarska plata, a za crnogorske vesti ću da kažem da nam ne treba državna zajednica, pošto je to promašeni projekat.
Ljudi, o čemu pričamo ovde? Apelujem na vas, gospodine predsedniče, bez obzira na to što nisam dete da ne znam da vam to nisu ingerencije, da utičete na takve ministre, da ih uozbiljite i da im jasno stavite do znanja da sa telima, institucijama i državnim organima u Srbiji i Crnoj Gori i Republici Srbiji ne mogu da se igraju, zato što ovi ljudi ovde imaju i oči i uši i usta i jezik i znaće o tome da progovore.

Kao što vam je moj stav poznat, izvolite,  gospodine Periću. Znate da će gospodin Perić da izađe sada za govornicu i pošto se javio po Poslovniku, reći će da je pogrešno protumačen. Izvolite.

Da ne znate kako će sve da se događa ne biste bili predsednik Skupštine.
Gospodine Vučiću, ne bih vređao, kada nemate argumente vi krenete da vređate, ali to je vaša stara praksa.
Tačno je da smo u dva navrata na Odboru za dijasporu razgovarali o ovom pitanju. Tačno je da smo zaključili da će Ministarstvo pravde izaći sa ovim zakonom. Sve je to tačno. Tačno je i to da stalno pominjete Socijalističku partiju ovde za govornicom, a rekao sam da treba da vodite računa o svojoj partiji. Šta će socijalisti da rade, koliko će biti nagrađeni na izborima, to je naša stvar. Nijednom rečju nisam hteo da ga uvredim, jer ga visoko cenim, gospodina Šešelja, samo sam rekao istinu. Ima ovde ljudi, a to je gospodin Anđelković, gospodin Ivica Dačić, pa će potvrditi ono što sam rekao. Kažete da imamo 80 poslanika, a vi 20.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Ko kaže to?)
Pa dva su vam otišla.

 To nije izrečeno za govornicom.

Tačno je, i to kažu stari ljudi, da gde je voda tekla opet će da teče i tačno je da smo imali 190 poslanika. Tačno je da vi niste imali nijednog, pa smo vam pomogli da dobijete jednog poslanika.

Molim vas da privedete ovu diskusiju kraju, zbog toga što nije korektno da se pozivamo na nešto šta je neko rekao, a šta nije. Utvrdili smo činjenice, činjenice su jasne. Razgovaralo se o Nacrtu zakona na odboru. Taj odbor nije nadležan i od strane tog odbora i tog ministarstva zakon nije stigao ovde. To je činjenica.
Druga činjenica je da se menjao broj poslanika različitih stranaka i to svi znamo. Nema razloga da to ne diskutujemo. Lepo je što se međusobno poštujete, ali vas molim, nije bilo uvredljivih izraza prema ma kojoj stranci u Skupštini, koja je izrečena za govornicom u prethodnih pola sata, te vas molim da privedemo kraju ovu diskusiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ništa od ovoga nisam rekao. Nisam pominjao ni 80, ni 20, ni 190, ni Socijalističku partiju, niti bilo šta drugo. Potpuno ste izmislili, čoveče. Potpuno ste izmislili svaku moju reč. Rekao sam samo – kako vas nije sramota da govorite da ste vi izabrali Vojislava Šešelja, kada su ga izabrali građani, posebno imajući u vidu gde se čovek danas nalazi. To ću da vam ponovim sto puta. Da li vam je to uvreda? Izvinite, molim vas.
S druge strane, je l’ vi to nas optužujete što su nam ukradena dva poslanička mesta? Je l’ nas za to optužujete? Ponosim se time, gospodine Periću, što nikada nismo učestvovali u krađi. Uhu ili ne uhu, kažite gde je to bilo. Nijednog poslanika nikada nikome nismo oteli ni u Saveznoj ni u Republičkoj skupštini i ponosan sam na to što mogu da kažem da jedino SRS nije krala, otimala poslanike ili da su prelazili u njene redove oni koji su izabrani na nekoj drugoj listi ili da je podržavaju, tj. podržavaju njenu vladu, itd. Nikada.
Optužujete nas za to što nam je neko ukrao ono što nam pripada sa izbora. Ne razumem u čemu je problem? Šta to, pružate podršku Branislavu Ivkoviću i Čedomiru Jovanoviću?
(Hranislav Perić, sa mesta: Vi govorite da imate 82.)
Ko je, čoveče, pomenuo 82? Niko nije govorio o tome uopšte. Pogledajte stenogram, niko nije izgovorio nijednu brojku, šta pričate, čoveče. Svašta sam čuo u svom životu, ali ovo nisam. Nema veze.
Hoću nešto drugo da vam kažem. Pomenuo vas je Meho Omerović četiri puta, mnogo više nego ja u svom izlaganju. Je l’ tako bilo, gospodine Omeroviću?
(Meho Omerović, sa mesta: Kada?)
Danas, kada ste tražili da ne ulaze u salu. Je l’ tako bilo?
Zašto vam to smeta? Imate problem što to primećujete samo kod srpskih radikala, šta da vam radim. Imam nešto drugo da kažem, što smo juče izneli kao vest, pošto ovde govorite o građanima Srbije i onome šta se u Srbiji zbiva.
Ljudi, oni su juče poslali signal, danas me optužuju, kažu: teške reči govoriš o ministrima. Oni su građanima Srbije juče udelili najgori mogući šamar, Dejana Simića, da li se tako zove, njemu su dali mesto savetnika guvernera za bankarska pitanja. Napredovao je čovek. Stigla ga je zaslužena kazna pravde. Građani Srbije, pogledajte kakvu vladavinu prava imamo u našoj zemlji i kako će stvari ovde da funkcionišu. Mislim da građanima Srbije posle toga nije potreban nikakav poseban komentar.
Želim da dopunim i ono od malopre, oko Rasima Ljajića, Stankovića i Draškovića. Nemojte da smetnete s uma da, sem političko ideoloških razloga, postoji još jedna stvar koja je vrlo značajna, građani Srbije najvećim delom, u 90% plaćaju rad organa državne zajednice.
Pitam vas, da li mi njih plaćamo da nam razaraju tu državu ili da je paze i čuvaju. Da li pitaju građane Srbije hoće li i dalje da je uništavaju ili neće. Znam da su nervozni i Ljajić, i Drašković, i Stanković i svi posle sinoćne ubedljive pobede na duelu bloka za državnu zajednicu ili zajedničku državu, makar to ne značilo isto. Znam da će im ta nervoza biti sve veća. Tu im ne mogu ništa.

Vreme.

 Završavam, gospodine Anđelkoviću.
Mislim da moraju da vode računa, ne samo o Srbima, već i o Muslimanima koji će da pocepaju i da razdvoje državu, ukoliko budu i dalje insistirali na otcepljenju Crne Gore i ukoliko budu podržavali separatističku i kriminalnu politiku Mila Đukanovića. Zato ti ljudi koji se na takav način bave svojim poslom, nečasno i neodgovorno, moraće da odgovaraju za svoje postupke.
Ovaj zlikovac, Stanković, taj će morati da odgovara, jer je najnemoralniji, jer je u jednom trenutku prevario sve Srbe. I ja sam bio među njima. Svi smo mislili, privodim kraju, izvinjavam se što sam uzeo ovoliko vremena, da je on častan čovek, da korektno radi svoj posao i ne znam šta, dok nismo saznali neke detalje o kojima ne možemo da vam govorimo, zato što za njih postoji tajna objavljivanja, zbog Haga, razumeli ste o čemu je reč. Ustanovili smo da je reč o najgorem mogućem čoveku na kugli zemaljskoj. A to što je lažov, to je sitnica, to mu dođe kompliment u odnosu na sve ono šta je Zoran Stanković.
To je čovek koji, rekao bih, srpski narod doživljava na isti način kao i Boris Tadić i njegovi savetnici i tajkuni, a to znači – na najgori mogući način. Sve što su uradili do sada, sve što su napravili, pokazuje da im je jedini cilj kako i na koji način da se obračunaju sa porodicama onih ljudi koji im se iz nekog razloga ne dopadaju.
I dalje pitam poslanike većine, pitam ministra Stojkovića, negde se izgubio, da mi objasni, po kom zakonu je otpuštena ćerka Jove Đoga, supruga Jove Đoga; po kom zakonu je penzionisan Milisav Pančić; po kom zakonu privode sina generala Mladića, da bi izdao oca; prijatelje, šurake, sve moguće.

Vreme, gospodine Vučiću.