Vreme.

A i da ostave neki dinar u zemlji. Evo, završavam.
Moramo da nađemo rešenje da sarađujemo sa Srbima van Srbije bolje i jače, jer ovako kako stoje stvari, sa ovom vlasti više u svetu nemamo nikoga od prijatelja, iako su obećavali – samo da siđe režim Slobodana Miloševića, svi će pomoći i svi će nam biti prijatelji.
Danas konstatujemo da posle šest godina nemamo nijednog prijatelja u svetu, a evo sada u ovim situacijama niko neće da nam pomaže i niko neće da nas brani. Otišli smo prema Evropi i izgubili smo i one prijatelje koje smo imali.
Plašim se da ne izgubimo, pošto smo sve prijatelje izgubili, dobro, oni nisu Srbi, da ne izgubimo i Srbe iz naše dijaspore, bar oni neka budu uz nas. Hvala lepo.

Hvala što ste nam dodatno pojasnili ovaj amandman.
Da li još neka poslanička grupa želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Gospodine Vučiću, pošto je ovo bilo izlaganje o amandmanu, molim vas, gospodine Četroviću, samo trenutak, vidim sve, nema problema, samo da nam svima bude jasno, molim vas, poštujmo dostojanstvo institucije, samo da pojasnim poslanicima.
Dakle, repliku je moguće dati samo ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Ovde je reč, pretpostavljam, pozivanje po Poslovniku na to da ste pogrešno protumačeni, da li sam vas dobro razumeo, gospodine Vučiću, kao pogrešno protumačeni.
Dakle, po Poslovniku, ne kao povreda, nego po Poslovniku.

Ne morate, gospodine predsedniče, da nas omalovažavate, mi to znamo i kada se traži replika i kada se traži po Poslovniku, nismo deca da biste nam čitali svaki put.
U svakom slučaju, izašao sam zbog važne stvari. Meni je drago da smo ovo čuli, iznenađen sam onim što sam čuo. Nije loše da smo čuli da je glavni argument Vojislava Vukčevića, ministra koji je inače podsticao antisrpsku histeriju u toku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ministra koji je sa sve maramama glumio babu i upadao u Narodnu skupštinu da rasteruje vojnike. Ako se sećate, to je onaj čuveni Komnenić i njegov upad u Narodnu skupštinu, kada su glumili majke i babe, tražili da im se vrate deca. Dobro je da ih podržavate, dobro je da se slažete sa tim. Čudiće to verovatno i vaše birače, ali to je već vaš problem, a ne moj.
Što se tiče ljudi i što se tiče vojske, mi i danas imamo vojsku koja pomaže narodu koliko god može. Ona ima samo zločinačko rukovodstvo, ministra odbrane. Pravi zločinac je Zoran Stanković i cokćite koliko hoćete, jer zločinac je onaj koji otpušta članove porodica ljudi koji ni za šta nisu krivi i za to će da odgovara. Dakle, odgovaraće za uništenje vojske, cokćite koliko god hoćete ...
(Velimir Simonović, sa mesta: Šta gledate u mene, čoveče, da li sam rekao nešto?)
I ja se pitam što gledam u vas.
Još nešto, što se tiče vojske, kažete, pet dana je u vojsci, pa nije dva dana, jer dolaze kući. Kada sam ja bio u vojsci prvi put sam došao kući posle devet meseci. Nisam bio baš najbolji vojnik pa nisu hteli da me puste na ona nagradna odsustva i na ona čuda, jeste, bio sam nedisciplinovan, nije to sporno, priznajem to, ali sam odslužio svih 12 meseci kako treba. Pustili su me prvi put posle devet meseci, za 1. maj da dođem kući, ali sam pošteno vojsku odslužio.
Da vas pitam nešto, ovi po zakonu služe pet dana u armiji, pet dana kući, a mi ćemo sada da nagrađujemo one koji nisu hteli nijedan jedini dan u vojsku da dođu.
Još nešto da vam kažem, pogledajte kakva je razlika danas, imamo tragediju, elementarne nepogode koje su pogodile Srbiju. Ko je glavni u sprečavanju poplava, ko najviše radi? Naši vojnici danas najviše rade i koristim priliku, ako možete malo da se strpite, dakle, da se zahvalim posebno vojnicima iz Jakova, i RVO i PVO i inženjercima i svima ostalima koji pomažu građanima Zemuna koji su razapeli šatore; koji su smestili one koji su najugroženiji na Goveđem brodu; svima iz novosadskog korpusa koji ste rasturili, više ne znam ni kako se zove, koji to čine i u Vojvodini i zaista se angažuju na najbolji mogući način.
Kada tražite dobrovoljce, od onih koji su u pozorištu, "Zelenilu", nekim drugim mestima, malo ko će da se javi ili niko. Ovi će ljudi da se jave i da dođu da pomognu građanima i narodu.
Znate, vojska je uvek bila najvažnija kada se takve stvari dešavaju i najviše posla obavlja, a na ovaj način vi govorite: mi volimo one koji neće da pomažu našem narodu. Najviše podržavamo i podstičemo one koji ni u čemu neće da učestvuju kada treba da se pruži podrška našem narodu, jer najbolje je ne pomagati ljudima i onda doći i reći: moram da se vratim, moramo da održavamo veze.
Kakve to veze da održavaš, ako ne voliš svoju zemlju i vojsku svoje zemlje, da učiniš nešto za svoju zemlju, teško ti je da odeš da odslužiš vojni rok, godinu dana, šest meseci. To ti je teško da žrtvuješ, a znaš da si u demokratskoj državi u kojoj nećeš ništa posebno da radiš, najteži napor će da ti bude ako ćeš eventualno da pomogneš nekim ljudima koji su ugroženi od poplava, požara itd.
To je najveći napor, pošto, da dođe bilo ko, bilo šta da se desi, kazaćemo da nemamo vojsku, da ne možemo ništa da radimo. Da, ne daj bože, Šiptari krenu da nas napadaju, reći ćemo: nemojte molim vas, evo vam ako treba i Kragujevac, evo vam šta god hoćete.
Sve će dati, jer će neko da kaže – sada biste da ratujete protiv Šiptara, ne damo Kragujevac, Kragujevac je stari albanski grad, to je demokratija, to bi nam saopštavao i B92, i Pink i RTS, svi bi nam punili glavu. Onaj ko bi rekao: ne možeš baš Kragujevac da nam uzmeš, eno ga ratni huškač Nataša Jovanović, ona bi rekla – ne možemo Kragujevac da damo u ruke kosovsko-metohijskim Albancima. E, jeste ratni huškači, vi radikali.
Pošto je to tako, ne razumem zašto ih puštate i o čemu se ovde radi, pošto oni ne poštuju demokratsku vojsku, vojsku za koju znaju da neće da ratuje, znaju da im puška ne treba, a sada im je teško da šest meseci ustaju u 6,00 časova. Ako im je to najveći problem, treba da oslobađamo one kojima je teško da šest meseci ustaju u 6,00 ujutru, pet dana nedeljno. Stvarno ne mogu da razumem ni Narodnu skupštinu, ni poslaničku većinu, ni Vladu Srbije, ni ministre, niti bilo koga drugog.
Ponavljam još jednom, pošto sam video da neki cokću oko onoga što je sušta istina, veliki zločinac je Zoran Stanković, ministar odbrane, i taj zločinac će teško odgovarati pred nadležnim državnim organima za sve zločine koje je protiv dobrih, čestitih i poštenih ljudi u ovoj zemlji počinio.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik... Izvinite, molim vas. Po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. i molim da se poštuje dostojanstvo ovako visokog doma.
Ako želite da još više urušite određenu instituciju, onda ćete najgore stvari pričati o njoj samoj, iako recimo u njoj sedite. Ako želite da urušite neku drugu instituciju, onda ćete takođe najgore moguće stvari pričati o njoj, iako ne stoje. Za nekog tako nešto izjaviti stvarno nije primereno; ne da nije primereno, nego je degutantno slušati tako nešto, izjaviti takvu kvalifikaciju za čoveka koji je ministar odbrane.
Čovek, u skladu sa svojim mogućnostima, određene stvari u Ministarstvu odbrane uređuje koliko je u njegovoj moći. Jasno je svima nama da našoj državi jeste potrebna profesionalna vojska i nemojte samo neargumentovano iznositi u dve reči sud o čoveku koji ne stoji za njega.
Mislim da moramo svi da se udostojimo i da vodimo računa, posebno u ovom domu, šta o kome pričamo bez dokaza. Svako je ličnost i ovde ličnosti pre svega moraju da se zaštite. Hvala.

Hvala vam. Za repliku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić, po Poslovniku se javio gospodin Četrović. Još jednom sve upozoravam, ovo je Narodna skupština i molim vas, jer imam razloga da verujem da ste svi vi spremni da pomognemo da ova skupština radi svoj posao.
Skupština državne zajednice, čiji je ministar pominjan, čija je nadležnost pominjana je, kao što znate, 300 metara dalje i molim vas da vodimo računa o održavanju reda na ovoj sednici, da poštujemo institucije. Pridružujem se zahvalnosti upravo našim vojnicima, podoficirima i oficirima koji ovog časa rade svoj posao, da nastavimo i mi da radimo svoj posao.
Po članu 85, stav 1, posle sat vremena pauze prvo će imati reč gospodin Vučić, potom gospodin Četrović. Hvala vam svima na razumevanju.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo poslanici, zavisno od brzine rada, pošto se odluka donosi pre 16,00 časova, u odnosu na diskusiju, sklon sam da ograničimo produžetak rada one tačke koja bude pretresana u pojedinostima, do 20,00 časova. Ovo još nije odluka.
Naprosto, svi zajedno ćemo videti u kakvoj smo situaciji i koliko brzo možemo da radimo. Hvala vam.
Možemo da nastavimo sa radom.
Još jednom, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad sednice. Za repliku se na kraju prepodnevnog zasedanja javio gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte ne znam u čemu je bio veliki problem, zašto je morala da se pravi pauza, osim što je "balondžija" opet izgubio živce, ali to nije ništa neuobičajeno.
Dakle, što sam izgovorio o ministru Stankoviću, o Borisu Tadiću, Vuku Draškoviću i svima ostalima, sve isto mislim, nijedna reč se ne bi promenila, osim što bi imao možda ponešto da dodam.
Dakle, onaj koji je u stanju da hapsi nečiju decu i da tu decu primorava da izdaju oca; onaj koji je u stanju da otpusti nečiju ćerku, nečiju ženu zato što je on prijatelj sa nekim koga on ne voli; onaj koji je u stanju da dobrog, sposobnog i časnog oficira otpusti samo zato što je možda njegov neistomišljenik, ne zaslužuje drugačiji naziv.
Ne mislim da je on lično ubio nekoga, on moralno ubija Srbiju. Zato je zločinac i nema mu ravnog. Da li ima još neka reč, Vjerice, da sam nešto zaboravio i da treba da im ponovim? Zlikovac je preblago, kada se govori o tome. To da je zlikovac, to i oni znaju, pa se podrazumeva.
Jedino, da ih podsetim da su isto tako svojevremeno branili Davinića kada smo ga napadali, tako da očekujem da uskoro ista sudbina zadesi i Stankovića. Znači, ne smeši mu se ništa dobro. Očekujem da će onda ovde da se ponove i da kažu – da, mi sa svojim kadrovima moramo tako i tako i ne znam ni sam šta sve.
Naravno da su Srbiji potrebni normalni odnosi, ali nama su potrebni ljudi da budu na vlasti, oni ljudi koji neće da hapse i maltretiraju nečije porodice samo zato što njihovi politički protivnici ne dozvoljavaju, u političkom smislu, da se ponašaju onako kako hoće.
Odmah da vas obavestim, nisam znao kako to da shvatim, došao sam u kancelariju i na telefon na koji gotovo niko ne zove, pošto je izdvojen, ne javlja se sekretarica u mom kabinetu, javlja se čovek i kaže: "Uprava odbrane, treba taj i taj". Naravno, poručio sam, gospodine predsedniče, toj upravi, ne znam čemu služi i za šta služi, sve ono isto što sam poručio vama i građanima Srbije sa ove govornice, da to znaju i u Upravi. Nema tu velike filozofije. Ili ima nekog ko hoće da štiti svoju zemlju ili neko ko će da je razara i rastura.
O cehu za to još nisam govorio, o tome kako se razara država, kako pokušavaju da unište sve njene institucije. Nije kritika te institucije njeno uništavanje.
Njeno uništavanje je ponašanje čelnika tih institucija. Ne uništavamo mi instituciju predsednika Republike, kada njegov glavni savetnik kaže: "Ja ću da pređem preko puta, pa ću motkama umočenim u biološku supstancu da rasterujem poslanike".
(Predsednik: Molim vas bez dobacivanja, a budite ljubazni i završite izlaganje.)
On time uništava instituciju na čijem se čelu nalazi, kao što je i ovaj uništava. Još nisam čuo da sat vremena pre nego što dolazi Karla del Ponte u njegov kabinet nije stajao mirno u kabinetu, očekujući kada će da čuje bat njenih koraka. Pričaju mi ljudi zaposleni u Saveznom ministarstvu odbrane, kažu – kada dolazi Karla del Ponte, nervozna šetnja traje od sat i po do sat vremena pred njen dolazak, a gotovo u stavu mirno stoji na sat vremena od njenog ulaska u zgradu.
Više ne treba ništa da vam kažem. Građani Srbije su sve shvatili. Dakle, zločinac i zlikovac Zoran Stanković odgovaraće za svoje zločine protiv srpskog naroda, građana Srbije, porodica, čak nevino optuženih, protiv porodica ljudi koji su krivi samo zato što su nečija porodica. Za to će morati da odgovara. Možda sam neko ko greši, možda nije kriv, ali to će nadležne službe i nadležni državni organi ustanoviti kada sloboda bude pobedila u Srbiji, a taj dan je sve bliže.

Izvinite, gospodine Četroviću, vi ste se još pre podne javili, po Poslovniku. Izvolite.