Neću da citiram ni Kelzena, ni Radbruha, ni Hegela, ni ostale političke filozofe. To sam spomenuo. Gospodin Krasić je bivši član Vlade i on zna da Vlada mora da radi po zakonu. Sigurno ovaj saziv, a ni građani neće doživeti da sa ove govornice pozivam na nepoštovanje zakona ili da glasam za nešto što smatram da je protivzakonito. U to budite sigurni.
Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona ću da prostudiram kao poslanik i ako budem uvideo da tu ima kršenja zakona, neću glasati za taj zakon. Ostavite da do dana za glasanje vidimo da li je taj zakon protivzakonit, da li taj predlog nije u skladu sa svim propisima.
Uvek ću se odrediti da glasam po slobodnom uverenju, ali nikada moje slobodno uverenje neću zloupotrebiti u tom smislu da imam slobodno uverenje da slobodno glasam za nešto što je protivzakonito. Ta vrsta slobode ne postoji kod politički odgovornih ljudi. Možemo da se pozivamo na političku slobodu - hoću da glasam i za nešto što je protivzakonito, ali onda nismo politički odgovorni ljudi.

Reč ima narodni poslanik Aca Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorim o tome ko koga poznaje, neću da bilo kome pravim problem zbog toga što nekoga poznaje ili ne znam šta zato što poznajem sve. Ne postoji čovek u Srbiji koji se bavi javnim poslom, a da ga ne poznajem i da sa njim nisam sedeo. Sedeo sam sa Tadićem ne znam koliko puta, sa Koštunicom ne znam koliko puta, sa Dinkićem i sa Karićem, naravno, kao i sa svakim drugim. Ne postoji nijedan s kojim nisam sedeo, i u Skupštini i na nekim drugim mestima. Pa šta? Da li je to neki greh?
Ranije je to bilo zanimljivo, tamo negde 90-ih godina, oni koji se dugo bave politikom, znaju, da je na početku političkog delovanja postojala primedba u nekim strankama, kao, ti sediš, šta radiš sa njim? Sedim sa kim hoću, imam svoja uverenja, nikada mi ih niko promeniti neće. Pričaću s kim hoću, radiću šta god hoću, dok je u skladu sa zakonom i moralom. Mislim da je to častan i najnormalniji mogući odnos koji bi trebalo svi da imaju. Ne padam mi na pamet da, ako mi neko od vas pruži ruku ili mi kaže da popijemo piće, da kažem - izvinite, neću to da uradim. Meho, koliko smo zajedno pili piće, a sve različito mislimo?
(Dobacivanje iz sale: Karić vam je veza.)
Karić nam veza? Nemam na to šta da vam kažem.
Bilo bi možda neukusno da vam bilo šta na to odgovorim. Došao sam da pokažem kada se šire takve neistine kako to izgleda. Pogledajte građani Srbije, za ovo ću posle da im pošaljem fakturu da mi plate kao reklamu, ali pogledajte šta su u stanju da urade. Stave na drugu stranu i kažu - Radikali ojadili savezni budžet. Sada ćete da čujete cifre, smejaćete se sami. Kaže - na godišnjem nivou poslanička grupa SRS, oni svi zajedno su uzeli, njih 30 uzelo je 10.000 evra.
Njih 30 za godinu dana 10.000 evra, pa izračunajte, 20 evra na mesečnom nivou i to na zakonite sednice poslaničkih klubova.
Za 20 evra na mesečnom nivou radikali su ojadili. Zašto ovo pitanje postavljam? Zašto sam ovo pokazao? Naši politički protivnici preko svojih medijskih ekspozitura, oni jadni više ne znaju šta će. Ojadili smo za 20 evra, ne razumem. Kako vas nije sramota. Kako se ne stidite ovakvih stvari?
Samo ne mogu da razumem da neko pokušava danas, pošto šest godina vladaju evropejske, kao da su sve druge otprilike arktičko-antarktičke stranke ili australijske-američke, ne znam kakve već, evropejske i demokratske stranke, jer valjda ove druge se ne biraju na izborima, nego motkama ulaze u parlament. Ne znam šta ste pod tim mislili. Valjda te stranke nisu krive nizašta, za sve krivi srpski radikali.
Ljudi, šest godina vi vladate sami uz ovu ili onu podršku, bez ikakvog mešanja srpskih radikala, nismo hteli ni u prelaznu vladu da ulazimo. Posle šest godina vama najviše smetaju srpski radikali. Reći ću vam zašto?
Zato što jedino nas nema ni u kakvim kombinacijama. Hajde prijatelju, Privredna komora, uzmite vi Privrednu komoru iako ste tobože u opoziciji, uzmite malo FK Partizan ili Zvezdu, uzmite malo Olimpijski komitet ovakav ili onakav, uzmite malo ne znam šta sve, gde ima toga i toga, napravite tu i tu kombinaciju. Zato što to znate da je tako, zato vam smeta SRS. Onda kažete - ne, ali vi to imate na opštinskom i gradskom nivou. Nego šta, nego imamo gde vladamo i to ćemo da imamo još 20 godina odmah da vas obavestim. Ovo ćemo tek da uzmemo, da ne brinete.
Čestitajući gospodinu Blažiću i gospodinu Krajinoviću na izvanredno održanom skupu u Kikindi, zbog kojeg vidim da su veoma nervozni, svaka vam čast i na tome što je sve veći i veći broj članova i simpatizera SRS, koji su želeli tako jedan značajan skup da pomognu, i mnogo naučnika koji su došli, pošto ovim lažovima moram još jedanput da kažem da više ne lažu i da ne izmišljaju kako SO to plaća i kako se to plaća od para građana Srbije, odnosno para građana Kikinde.
Pozdravljam takođe, kako se zove ona televizija što me hvali svaki dan, Panovizija, hvala im na tome, svaki dan me hvale i kažu da je moj govor mržnje zato što sam lokalne čelnike DS nazvao lopovima. Građani Srbije, i dalje ću da izgovaram te reči, zato što nisam u stanju da govorim da oni koji pljačkaju i kradu, predstavljaju divne ljude, koji su na protivpravan način otuđili deo društvene, državne ili privatne imovine. Za mene su oni lopovi ili lopuže, kako kojeg sam raspoloženja u kojem trenutku. Njima poručujem takođe da ću sa ovim da nastavim, a da i dalje mogu da me mrze, kao što su me i do sada mrzili.
Što se tiče ostalih telekomunikacionih problema sa kojima se suočavamo; prvo neko je zaboravio naočare ovde, da ne bude da sam nekome uzeo, i meni trebaju, nego ne mogu da mi potrefe dioptriju nikako. Dakle, što se tiče ostalih problema sa kojima se suočavamo, ne znam da li vi primećujete to ili je to postalo uobičajeno, da se svake večeri na jednoj TV stanici vodi orkestrirana kampanja protiv države Srbije i srpskog naroda.
Ta televizija je strana televizija, većinski, odnosno formalno je domaća sa 49% stranog kapitala, a suštinski je strana televizija. Reč je o Televiziji B92, koja svake večeri emituje direktno najgoru moguću propagandu, ponaša se kao najgora moguća propagandna mašinerija protiv srpskog naroda i srpske države. Znam da to vama ne smeta, znam da nikome ne smeta, znam da nemamo pravo ni da se mešamo ni da kažemo nikome ništa, ali evo sada vam kažem da ovima iz Saveta za radiodifuznu agenciju ne znam kome će moći da objasne kako i pod kojim kriterijuma da ne daju nekoj televiziji, bilo kojoj, a da daju B92. Ne znam kako će moći.
Meni ne smeta to što su oni toliko drski i bezobrazni da mogu da kažu kako su oni čak profesionalni, objektivni i ne znam šta sve. Posle pametnom čoveku dođe da umre od smeha, da to nije ozbiljna stvar po državu, jer će oni ubuduće ukoliko im budu dali tu frekvenciju suprotno zakonu, suprotnom moralu, koristiti nacionalno dobro ove zemlje, kao što ga danas protivpravno koriste. Vi znate, oni su to upali, oteli, pa privatizacija bila, pa Đinđić rekao odseći će ruku onome ko se pojavi, kao što je sekao glave za Novi Popovac itd. Tako je sve to urađeno protivpravno, protivzakonito i nikom ništa.
Sada mi pitamo, a od koga im zgrada, po kojoj ceni? Da li znate možda, gospodine Omeroviću, koliko je to? Mnogo para. Mnogo para, a ne plaća se, kasni plaćanje. Imao sam kompletne izvore do pre šest meseci, sada mi nešto uskraćuju, ali u skladu sa dostupnosti informacija sada ću morati sve da dobijem. Rešio sam da se služim onim sredstvima kojima do sada nisam služio i sa da će morati sve da mi dostave crno na belo.
Da vidimo po kojoj ceni je to država dala, kakav je to interes države da daje televiziji B92, čiji je to interes? Da li je to državni interes da se Srbi prikazuju kao zlikovci koji snajperima ubijaju životinje i decu? Da li je to interes? A da se ne kaže o tome da su Srpkinje silovane u Sarajevu, da su Srbi ubijani snajperima i da je stradalo više od 7.000 Srba u Sarajevu.
Je li, ljudi, kakav je to državni interes, to me interesuje, sada pričamo o parama, sada nije važan njihov program, znamo ko su, sada pričamo o parama građane Srbije, čiji je to interes? Ko to radi? Biće tu mnogo pitanja.
Govorim o ovima koji su izglasani u Narodnoj skupštini Republike Srbije, znam da će njima da kažu iz Američke ambasade - ne važi vam konkurs ako B92 ne dobije. To samo potvrđuje ono o čemu govorim, u kakvom se stanju naša zemlja danas nalazi.
Njih upozoravam da će morati srpskom narodu da objašnjavaju zašto su Televiziji B92 to dala. BK Televizija, izuzmite im 10-to minutni blok ili petominutni, svejedno koliki je ili polusatni, sasvim svejedno, uostalom deluje sto puta bolje nego B92. Kažite mi da nije. Sto puta bolje. Da vidim kako će to da bude, da vidim kako će to da objasne.
Da vidim samo šta će da nam kažu kada budu davali onima kojima je napad na srpsku državu i srpski narod moto medijsko političkog delovanja. Po ceo dan i svaki dan. Nemam ništa protiv da svako govori šta hoće, svako može da izmišlja šta hoće, u laži su kratke noge i uvek stvari dođu na svoje mesto.
Samo hoću da podsetim građane Srbije na jednu stvar, a moraću da pitam i ove iz Saveta za radiodifuznu agenciju imaju li to u vidu. Podsetiću vas na moj slučaj, koji se trenutno nalazi pred nadležnim tužilaštvom, po prijavi Verana Matića. Dakle, to je televizija koja je svojevremeno vodila kampanju protiv Tome Nikolića, da je počinio zločine u Antinu.
Sada građanima Srbije moram da objasnim nekoliko stvari. Oni bi to, poštovani građani, izveli do kraja. Oni bi nevinog čoveka napravili da je kriv, optužili ga i osudili. Samo su pogrešili tajming. Samo u tome je bila greška. Zločini se desili u septembru i oktobru, a Toma stigao u decembru.
Sve su već bili spremili, svedoka koliko hoćete koji će to da kažu. I onda im se potkrala greška. Samo građanima hoću da kažem jednu stvar, a i vama srpskim radikalima, nema stvari koju neće da rade, nema stvari koje neće da preduzmu. To su oni koji su rekli, pitali me, ja im rekao da je istina da nisam platio telefon tri meseca, a lagali oko Infostana, nije ni bitno. Vi, kao što znate, uvek kažem istinu.
E to su oni isti koji danas ćute da recimo DS u Smederevskoj Palanci duguje 500 hiljada za struju, a 300 hiljada za telefon, jer to je sitnica i zato će da prećutkuju, o tome neće ni reč da govore. To su oni koji kada vas pozovu u goste sa njima ne možete da razgovarate, jer on kaže Tomi Nikoliću, ima kaže Toma Nikolić stan negde kod hrama Svetog Save. Ispostavi se da je to dete od osam godina koje se zove Tomislav Nikolić.
Hoće i to da dobije frekvenciju? Što, da nastavi tako objektivno i nepristrasno informisanje. A onda najveći bezobrazluk. Kaže, prema analizi Ebartovoj, kaže, slušajte ovo, najzastupljenija SRS. A znate kako je najzastupljenija? Evo ovako, ojadili radikali budžet za 20 evra, eto tako, tako je najzastupljenija.
Toma Nikolić ima ovo pobednik i gubitnik, u poslednjih godinu dana čovek je 23 puta gubitnik, nijednom pobednik, a on na izborima i u narodu sve više glasova, sve veća podrška, sve veće poverenje.
O čemu onda to govori? O kome onda to govori? O Tomi Nikoliću ili o onima koji se tako ponašaju? O ojađivanju budžeta za 20 evra na zakonite sastanke, i ne samo zakonite, nego pre svega potrebne. Svačega smo se nagledali i naslušali u ovoj zemlji, svačega. Do toga da vas novinare ubeđuju, kao sad da dođem do bilo koga od vas i kažem - e ova zgrada preko puta naše zgrade, to je tvoja zgrada, vi mi kažete - ne nije. Ma jeste, znaš i ti da jeste, ali evo sada nije važno, a vi kažete - pa nije ljudi, ajde uvedite me unutra. Ma jeste, znate vi to. I šta sad vi dalje da pričate. Stvarno sam juče imao takav razgovor. I da ne verujete.
U Srbiji je potrebno mnogo toga da se dovede do normalnih odnosa, razume se civilizovanih odnosa, ali je čini mi se pre svega potrebno da u Srbiji packe i lekcije ne dele oni koji su najgori u našem narodu. Oni imaju problem zato što su primetili da stasava jedna nova generacija ljudi u Srbiji, nisu u pitanju godine, u pitanju je novi talas i mladih i starih ljudi koji su spremni svojom hrabrošću da se suprotstavljaju okupacionim slugama.
Vidite da je nemam nikakav problem, svaki dan govorim o tome i baš me briga kako će da me napadnu i šta će da kažu i šta će da urade. Da mi to kažu, tri puta ću gore sutra da izađem i da im kažem, i to tri puta gore što bi im rekao ne bi ni pola bilo istine zato što je istina mnogo strašnija od onoga što smem sa ove govornice, u skladu sa Poslovnikom, da izgovorim, i vi to znate svi. I znam da znate.
Nama ljudi sole pamet o primanjima onih čije su plate prijavljene po 5.000 evra, prijavljene, a ko zna kolike su im, oni nam sole pamet o ne znam čemu, oni mi sole pamet kako su oni pošteni, a tobož mi lopovi ili ne znam šta. Nego što čekam samo neke od njih pojedinačno da izađe da se isprsi pa da kaže - da, taj sam, pa da im onda u lice kažem koliko su i šta ukrali od ove zemlje i od ovog naroda.
Nego sve kažem - mi smo naučili, takvi su poslanici, takvi su ovi, takvi su oni. Njih narod nije birao, neke od njih naravno, nije ih narod birao, sami su sebe izabrali i sami sebi dali pravo da kradu. A onda računaju neće nama da odgovaraju, nemaju vremena, tuku se između sebe, pa zato neće nama.
Šta sad bi za ove poplave, što sad ne kritikujete Voju Šešelja što je svojevremeno sa zemljotresa prebacivao pare na poplave? Pa ste krivične prijave podnosili, nema šta niste radili, pričam svima vama iz DOS-a. Da li je onaj Đelić podnosio ljudima krivične prijave što su bonove radnicima delili.
A on prebacio Kariću pare posle prvostepene presude. I znate koliki je kolač, koliki je deo bio? Dva miliona, ne dinara, evra. Je l' tako bilo, znate to vi.
I svi znate, nego se pravite da ne znate. Ma, nisu zaboravili, gde su zaboravili, nego to mora tako da bude. Da je to neko od nas pravio na bilo koji način, ne to nego bilo šta, o bandere bi nas kačili odavno. A o kamati i da ne pričam.
Ovo zamalo da zaboravim, iskoristio bih priliku, pošto ne znam kada će Skupština ponovo da radi na ovakav način i da raspravlja u načelu o nekim zakonima, a predstoje nam i vaskršnji praznici, mi ćemo na vaskršnji utorak 25, pozivam sve poslanike, ne samo poslanike SRS, sve vas pozivamo, uputiće Tomislav Nikolić pozivnicu i najvišem državnom rukovodstvu i svima u zemlji, i pozivamo sve građane, pozivamo vas sve da dođete na vaskršnju akademiju, dakle, jedno veliko srpsko veče za Kosovo i Metohiju, gde ćemo imati izvanredan kulturno-umetnički program.
Mi smo samo neko ko se pojavljuje kao organizator, neće biti nikakvih političkih govora, političkih istupa, prikupljaće se donacije za Kosovo i Metohiju, gde ste svi dobrodošli, pozvani ste i svi građani su dobrodošli. Ulaz će im biti besplatan, a mi ćemo se postarati, sigurno ćemo biti najveći donator, ali ćemo videti. I dobrodošli bi bili svi ostali.
Naravno, imaće punu kontrolu nad tim, biće jasno određeno gde novac ide i u koju će svrhu biti upotrebljen, ali svi ljudi koji su siromašni, koji nemaju nikakav novac besplatno mogu da uđu u salu i svojim prisustvom pokazaće koliko im je stalo da Kosovo i Metohija ostanu u Srbiji, da sačuvamo našu zemlju, da sačuvamo našu teritoriju.
Biće mnogo zvezda, i opere, i baleta, i muzičke scene naše, i glumišta našeg i mislim da ćete na taj način moći da uživate, a nešto konkretno ćemo učiniti za naš narod na Kosovu i Metohiji. To je u Sava centru, u 19,00 sati bi bilo dobro da svi dođu, pošto očekujemo veliki pritisak negde oko 19,30-20,00 sati bi to moglo da počne. Dakle, svi ste dobrodošli, neće biti političkih govora niti bilo čega drugog. Potpuno ista stvar i svi su dobrodošli, nikakve razlike tu neće biti.
Samo bih, zahvaljujući se svim narodnim poslanicima na pažnji, još jedanput rekao ovima iz Saveta za radiodifuznu agenciju, pa nek me optuže da radim ne znam šta. Onda ćete da vidite čiji su pritisci jači. Evo, sa skupštinske govornice javno i otvoreno kažem da bi bilo sramno i bestidno da oni koji su najgori na srpskom medijskom nebu dobiju nacionalno dobro i nacionalno bogatstvo, kao što je frekvencija za celu teritoriju Republike Srbije, a to je B-92.
A pošto znam da će oni da dobiju, onda će svaki poslanik naše stranke da izađe da pita - izvinite, a ko je vršio pritisak u vaše ime.
Pa vi morate da dobijete, iako je svima jasno da to ne zaslužujete ni po pravu, ni po pravičnosti, ni po moralu, ni po čemu drugom, a da ne pričamo o profesionalizmu, objektivnosti ili bilo čemu drugom.
Mislim da posle toga ti ljudi jedanput će morati da se pojave pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije ih je birala. Neka dobro razmisle, neka rade svoj posao kako hoće, ali neka imaju u vidu da su građani Srbije oni koji treba svoj sud da daju, a ne nečije ambasade, a ne nečije pare.
Smeta vam ovo kada pričam? Da li vas toliko nervira? Što ne izađete napolje? Cokćite sa govornice ako vam se cokće. Nije meni problem za to šta ću da uradim i kako će deca da se vaspitavaju, ali razmišljajte kako će mnogo dece da se vaspitava. Sinoć u devet sati uveče mene pita dete - tata, je l' oni ovo govore da ih sve Srbi ubijaju, da mi ovo ovako radimo. Moram da mu objašnjavam, sine, to su lažovi, to je najpokvarenija antisrpska televizija i oni su ubijali Srbe tako. To nema ko da mu kaže.
Razmišljajte kakve generacije izvodimo i šta će sva naša deca moći da misle i šta će sve da se zbiva. Vi što vam je coktanje važnije od toga radite šta hoćete i koliko hoćete, zato nas svodite na meru sve veću od 50% i više, a zato što ste toliko pametni i zato što toliko volite da cokćete zato sebe svodite na meru od 2%, a 2,3% sam preterao malopre.

Narodni poslanik Ljiljana Nestorović.

Gospodine predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, s obzirom da danas govorimo o predlogu izmena Zakona o telekomunikacijama, i ovaj zakon se uglavnom sveo na ponovnu priču o Mobtelu i na naravno još jednu eksluzivniju priču o kojoj treba čuti mnoge stvari koje bi objasnila kako se proces odigrava, a to je priča o dodeli nacionalnih frekvencija koja je ušla u svoju poslednju fazu, i ja bih da iskoristim svoje vreme govoreći upravo nešto o tim temama.
Moram da primetim da je, iako je proces posle one političke ujdurme, tvrdim da je to bila politička ujdurma protiv Mobtela i vlasnika tog preduzeća, pre svega zbog toga što je bio čovek koji je postao politički lider stranke koja je stekla popularnost veću od mnogih stranaka koje čine vladajuću koaliciju i kao takav postao problem.
Nisam primetila da je bio problem u vreme kada je išao u Banjaluku, kao uvaženi član delegacije koju je predvodio Vojislav Koštunica 2001. godine, a nisam primetila ni da je Mobtel bio problem kada je pomagao da se pravi Vlada koja je ušla u treću godinu svog mandata. Postao je problem onda kada je stekao respektabilnu podršku u biračkom telu Srbije.
Međutim, s obzirom da je čitava ta priča ušla u neke pravosudne tokove, kao i većina građana Srbije, biću strpljiva i sačekaću da vidim šta će pravosudni organi ove države da kažu o tim slučajevima i o tom slučaju. Kao i ostali građani Srbije, zabrinuta sam šta će se desiti ako ti pravosudni organi, novoizabrane sudije, pravosuđe očišćeno od korumpiranih sudija, kažu recimo da je država sprovela proces protiv Mobtela na neregularan i protivzakonit način. Ko će onda da plaća štetu u ime građana Srbije i od poreza koje plaćaju građani Srbije, i ko će za to da bude odgovoran.
Evo nekoliko pitanja za one koji danas predstavljaju državu u PTT-u i u Vladi. Pre svega, u hronološkom nizu likvidacije Mobtela značajan momenat je sklapanje ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa kosovskim biznismenom Ekremom Lukom, tako je i počela čitava afera. Nije ustupljena licenca Ekremu Luki, kao što se to tvrdilo kroz medije mesec dana, već se Mobikos obavezao da održava mrežu i uređaje Mobtela, kao i da prodaje kartice mreže 063.
Da li se ovaj čin može označiti kao čin veleizdaje zemlje, kako je to obznanila srpska Vlada? Da li se iz zaključenja sličnog ugovora od strane Telekoma sa preduzećem "Beli Orao", izvesnog kosovskog biznismena Arbeda Arifija, preko preduzeća Gama Elektroniks, može takođe tretirati kao čin veleizdaje? Smatram da ni jedno ni drugo ne može da se tretira kao čin veleizdaje, jer je u pitanju običan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, vezan za izgradnju i održavanje sistema Telekoma na Kosovu.
Da li se po istom principu prodaja bilo kog srpskog proizvoda na teritoriji Kosova i Metohije, koju možda kupuju i neki bivši pripadnici OVK, može tretirati kao čin veleizdaje? Čitava ta priča isključivo je bila u cilju otvaranja jedne propagandne akcije političkog obračuna sa onim koji, nije važno što je bio vlasnik Mobtela, nego predsednik jedne stranke, sa respektabilnom podrškom, po istraživanjima javnog mnjenja, u biračkom telu Srbije.
Godine 2003. BK Trejd podneo je zahtev za arbitražu u Cirihu za utvrđivanje vlasničkog udela u Mobtelu, duboko uveren da se u njegovom vlasništvu nalazi 51% kompanije, tako su tvrdili Bogoljub Karić i ostali predstavnici Mobtela, odnosno tvrdili su da je BK Trejd u stvari većinski vlasnik Mobtela.
U 2004. godini, pred istim arbitražnim većem, spor je pokrenuo i PTT, takođe tvrdeći da je on većinski vlasnik. Kao građanin Srbije, verujem i mnogi, sa velikom znatiželjom volela bih da vidim koja bi bila ta konačna odluka arbitražnog suda u Cirihu koji je, koliko sam obaveštena, jedini merodavan da donese izvršnu presudu.
Međutim, isto tako čini mi se da je PTT, u dogovoru sa Martinom Šlafom, koji je sada poželjan biznismen i saradnik Vlade Srbije, za razliku od perioda bliskog za nama, kada je bio veoma nepoželjan i anatemisan kroz dnevnike i nacionalne televizije i druge informativne emisije kao autrijski Jevrejin, špekulant koji pokušava da ovde na crno zaradi nešto što mu u stvari ne pripada, a sada je poželjan partner u Vladi Srbije, pa me zanima kako se njegov status tako naglo promenio od nepoželjnog ka poželjnom.
Dakle, PTT Srbije je spremna sada da odustane od bilo kakvih tužbi utvrđivanja vlasništva pred arbitražom u Cirihu. Zbog čega, ako stvari stoje onako kako vi, gospodo ovde koji zastupate PTT i Vladu Srbije, tvrdite da stoje.
Neverovatna je činjenica da je licenca oduzeta samo Mobtelu za ugovor sa Mobikosom, ali ne i Telekomu za sličan ugovor sa Belim Orlom, sklopljen preko posredničkog preduzeća Gama Elektroniks. Takođe, kako je moguće da licencu oduzima srpska Vlada, kada je to nadležnost nezavisnost tela, koje se zove Republička radiodifuzna agencija.
Nakon ove neverovatne zavrzlame oko Mobtela, verujem da većinu građana Srbije zanima da li se od Mobtela obogatio samo Karić, a činjenica je svakako da je zaradio priličan novac, ili je i država imala koristi od ovog nesumnjivo uspešnog srpskog preduzeća.
Javnost je takođe veoma znatiželjna da sazna kakvo je bilo poslovanje drugog mobilnog operatera, koji je bio u većinskom vlasništvu države. Država kao manjinski partner svoj interes u Mobtelu je mogla da ostvari na tri načina: isplatom dividendi, rastom vrednosti kompanije, kombinovano delimičnom isplatom dividendi, i rastom vrednosti kompanije.
Država od Mobtela nije dobijala dividende, zbog čega Vlada Srbije po osnovu dividendi potražuje 52 miliona evra. Interesantno je da se od Martina Šlafa, kupca BK Trejda, nakon postizanja dogovora, očekuje da PTT-u uplati 2,1 milijardu dinara, odnosno 24 miliona evra, što znači da je oslobođen plaćanja zaračunatih kamata. PTT, odnosno država od osnivanja uopšte nije, tvrde u većinskoj kompaniji, ulagala u razvoj Mobtela.
Kada je Mobtel prodat prošle godine, i pored ovakvog ponašanja srpske Vlade, što je značajno oborilo ukupnu vrednost Mobtela, procenjivalo se da je vredeo najmanje 500 miliona evra. Danas kada država namerava da proda Mobtel, početna cena na tenderu iznosiće, kako nas je obavestio ministar finansija, 800 miliona evra, od čega će se 320 miliona evra odnositi na licencu, a 480 miliona evra na imovinu i opremu Mobtela. Ta cena može biti i višestruko uvećana.
Postavlja se ključno pitanje: da li je država loše prošla sa Mobtelom, ako je uložila 6,23 miliona dolara 1994. godine, a vrednost njenog dela danas se procenjuje na više stotina miliona evra, pa čak i na nekoliko milijardi evra.
Ako početnim ulaganjima dodamo izgubljenu dobit, odnosno dividende koje su procenjene na 52 miliona evra, lako se može zaključiti da država od prodaje "Mobtela" može da zaradi između minimalnih 600 miliona evra, što je po izjavama Vladinih ministara, i više milijardi evra. Država je u proteklih 11 godina bila pasivni vlasnik koji nije uopšte ulagala u "Mobtel", a što znači da ničim nije uticao na rast vrednosti kapitala "Mobtela". Da li današnje srpske vlasti mogu navesti sličan primer ovakvog uvećanja državne imovine, tamo gde je vlast bila odgovorna za poslovanje preduzeća.
"Mobtel" je na vrhuncu razvoja imao blizu jedan i po milion pretplatnika, državi je plaćeno u proseku po dva dolara fiksno za svakog novog pretplatnika. Ova obaveza nije važila za drugog mobilnog operatera, a što znači da je PTT "Telekom" tretirao kao svoje preduzeće, koje je uživalo sve privilegije iz statusa preduzeća u državnom vlasništvu. Za "Mobtel" se ne bi moglo reći da je imao takvu poziciju.
Danas "Mobtel" ima oko 800.000 pretplatnika, odnosno značajan tržišni potencijal, zbog čega će biti veoma atraktivan za prodaju koja se namerava. Ukupan mesečni prihod "Mobtela" se kretao od 7 do 13 miliona evra, na šta je državi plaćan odgovarajući porez. Takođe, državi su plaćani porezi i doprinosi na zarade zaposlenih, što se procenjuje na više stotina miliona evra.
Kakvo je za sve to vreme bilo poslovanje "Telekoma", koji je osnova 1997. godine, tri godine posle "Mobtela". AD "Telekom Srbija" je 2003. godine, za koju raspolažem potpunim podacima, bilo jedno od najvećih javnih preduzeća u Srbiji, raspolagalo je sa 12,2% osnovnih sredstava, 11,3% kapitala, ostvarivao je 9,2% ukupnog prihoda, 45,5% dobiti i zapošljavao je više od 13,5 hiljada radnika, odnosno 9% zaposlenih u 13 velikih javnih preduzeća u Srbiji.
U 2003. godini AD "Telekom Srbija" imao je 1,8 miliona pretplatnika mobilne telefonije, bio je delimično likvidiran, jer svoje obaveze praktično nije servisirao, pošto je dobavljače isplaćivao posle 819 dana. U 2003. godini ostvarena je neto dobit od 6,7 milijardi dinara, ali je preduzeće AD "Telekom Srbija", i pored toga, zabeležilo kumulirani gubitak od 14,6 milijardi dinara, što je blizu 200 miliona evra. Ukupan poslovni prihod preduzeća je iznosio oko 44 milijarde dinara, odnosno oko 500 miliona evra. Plate u "Telekomu" bile su dvostruko veće od proseka u privredi.
Na kraju, postavlja se sasvim logično pitanje, kada je mobilna telefonija zaista tako rentabilan posao, jer se tvrdi da su Karići napravili velike pare, zašto i "Telekom Srbija" nije u šestogodišnjem periodu ostvario pozitivno poslovanje. Srpska javnost se sa pravom pita, ako se podrazumeva da država od "Mobtela" očekuje dividende od 52 miliona evra, da li je logično isto to očekivati i od "Telekoma".
Nepotvrđeni podaci govore da je "Telekom" dividende PTT-u prvi put isplatio u 2004. godini, a vi me, gospodine Ivanji, ispravite ukoliko grešim sa podacima. Time što je državno preduzeće, "Telekom" izgleda nema obavezu da ostvari pozitivno poslovanje, ni približno onom koje se očekuje od "Mobtela", kao potpuno sličnog preduzeća.
To su logične stvari koje se postavljaju. Smatram da će odgovore na ova pitanja, ako vi niste spremni da ih date, ona su logična, jer su sve vreme u pitanju dvostruki aršini. Ovde govorim neostrašćeno, ne kao politički partner jednog čoveka koji ima stranku, što jesam, postavljam mislim sasvim racionalna pitanja, na koje ja i građani Srbije treba da dobijemo odgovor.
Isto tako, moram da kažem da od trenutka kada je krenuo proces naplate ekstraprofita, kada je prva Vlada DOS-ovska došla na vlast posle 2000. godine, kao građanin sam bila veoma srećna i navijala da taj proces uspe. Nažalost, selektivnim pristupom, nesposobnošću ili ko zna kojim razlozima, čitav taj proces je kompromitovan. Ispalo je da je samo Karić taj koji je 90 posto tog ekstraprofita platio.
Ni slučajno nije naplaćeno onoliko koliko je Dinkić obećavao. Sve se svelo, čitava knjiga, na jedno slovo, a posle toga raznorazne zavrzlame, naplati i vrati, jedna potpuna kompromitacija čitavog procesa. Kao što sada u ovom trenutku, kao poslanik, kao građanin Srbije, ne mogu da se otmem opet jednom selektivnom, dvoašrinskom pristupu detajkunizacije Srbije, jer vidim da se progoni Karić, koji je sedeo u Vladi.
A i Beko je sedeo u Vladi, koji je, ako ste zaboravili, učestvovao u jednoj od ogromnih pljački, kako se sve vreme tvrdilo, prodaje "Telekoma" 1997. godine, od koje se punio budžet Republike Srbije, da bi se nahranio i potkupio gladan narod. Sada više nije ni slučajno anatemisan, sada je poželjan partner koji širi srpski biznis po regionu, koji ide u Vladu da dogovara prodaju privatne firme. Znači, sa njim je sve u redu. Sa Karićem nije.
Sa gospodinom Miškovićem, koji je za 12 godina uspeo da zaradi profit, odnosno da obrne godišnje tri milijarde evra, i sam se hvali time, i da je ispunio kriterijume da izađe na Londonsku berzu. Pazite, 10-12 godina, kojom crnom magijom se može u Srbiji, u kojoj svi propadaju, napraviti tako uspešno preduzeće da izađe na Londonsku berzu.
Da vidimo kako je izgledala struktura tih kapitalista, tajkuna pre 2000. godine, i kako je tekao njihov uspon, odnosno pad posle 2000. godine. Onim podacima kojima raspolažem, a koji su potpuno transparentni i javni, mogu da tvrdim da je gospodin Mišković višestruko uvećao svoje bogatstvo. Ako smo stavili slučaj "Mobtel" pod lupu javnosti pravosuđa, red je da utvrdimo da li u ovoj državi danas ima monopola koji je mnogo ozbiljniji i mnogo ozbiljnije ugrožava građane Srbije i njihov standard, a to je monopol u prehrambenoj industriji i monopol u prehrambenoj maloprodaji.
Ko to danas ima pravo da naplaćuje najskuplje marže u okruženju, u Evropi, kada prodaje prehrambene namirnice građanima Srbije? Da li gospodin Mišković jeste dužan da položi određene račune, recimo, zbog toga što mu se ime spominje u sada već potpuno čuvenoj akciji Mreža oko šverca i trgovine duvanom, ili je on zaštićen i dobrodošao u Vladu Srbije, da mu se iz nekih razloga čestita, da se sa njim pije šampanjac kada prodaje banku, da njegova banka, koja inače, to svi znamo, a vi me ispravite opet ako grešim, "Delta banka" nekadašnja, a sada "Istesa", manje vredi po svim parametrima od Komercijalne banke, a skuplje se prodaje. Kakvim je to zaslugama gospodin Mišković zaslužio vašu takvu pažnju, poštedu i privilegiju da može da uđe u Vladu kada god zaželi, i ne samo da uđe, nego da tamo dobije pohvale kada god mu je to potrebno.
Nemam ništa protiv toga da se u Srbiji konačno stavi i tačka na pljačku, i da se zaista vidi ko se obogatio, i da to ustanove i pravosudni organi, da sve ne bi bilo kampanja i prazna priča, koja će ponovo da demorališe i narod i one koji vode takvu borbu. To, draga gospodo, ne može d bude selektivan pristup.
Pošto sam veoma zainteresovana za priču i oko dodele nacionalnih frekvencija, i tu moram da kažem svoje neko uverenje ili stav, s obzirom da sam radila kao novinar i na Studiju B i na BK televiziji, javnost Srbije dobro zna šta sam radila i kako sam radila, znam kroz koje je faze prolazila ta televizija, znam kada je Mlađan Dinkić jedino na toj televiziji mogao da promoviše svoju knjigu "Ekonomija destrukcije", kada više niko nije hteo da ga primi i da ga intervjuiše u vezi sa tim.
Znam i za 1996. i 1997. godinu, kada je jedino BK televizija izveštavala o studentskim protestima. Znam, takođe, kada je vlasnik išao da moli Miloševića da ga poštedi i da mu ne gasi tu televiziju, ta televizija radi više od 10 godina. Radila je u najtežim vremenima. Prva je postavila standarde, to odgovorno tvrdim zato što sam tamo radila, jedne objektivne, normalne, moderne, tačne televizije, prolazila kroz uspone i padove, bila kvalitetna više ili manje.
Zaista mi nije jasno, a tu se potpuno slažem sa gospodinom Aleksandrom Vučićem koji je danas govorio na tu temu, da sada isti pristup, isto pravo imaju oni – koji su u najtežim vremenima, kada je uvek pretila svakom trenutku situacija da vam neko može doći i zatvoriti televiziju iz političkih razloga, kada ste morali praviti razne trule kompromise, setimo se kako je radio Studio B, nekada savršeno, nekada potpuno stranački obojeno, sve zavisi, jer ovde nije ni postojala regulativa niti mogućnost da vas neko zaštiti, vas i vaše objektivno izveštavanje – dakle, kako je sada moguće da u konkurenciji budu televizije koje su radile 10 godina, koje su morale da donesu tone dokumentacije tamo pred onu Radiodifuznu agenciju i onu komisiju koja ih maltene islednički ispituje, i, recimo, neko ko se nikada nije bavio takvom delatnošću.
Kao Danko Đunić i ta ekipa biznismena, koja je odjednom poželela da se bavi i medijima, koja donela je jednu fasciklicu u vidu lepih želja, pa kaže, majke mi ću uložiti 40 miliona, majke mi ću biti objektivna televizija, majke mi će biti adresa na tom i tom broju, majke mi ću zaposliti toliko i toliko ljudi sa biroa za zapošljavanje.
Hajde da se kladimo da će televizija Avala da dobije frekvenciju, da će televizija Pink da dobije frekvenciju, da li treba da pričam da li je Željko Mitrović stekao novac na regularan, demokratski, tržišni način ili kao pulen Mirjane Marković? To neka odgovori javnost.
Znači, kažem vam da će frekvenciju dobiti televizija Avala, neće je dobiti ni Studio B, neće je dobiti ni BK televizija, ali će dobiti televizija Avala na - majke mi. Vi vidite da li je to borba za demokratsku državu. Hvala vam.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika, po članu 93. Poslovnika, javlja za reč? (Ne.)

Zaključujem načelni pretres.

Pauza do 15,05 časova.

(Posle pauze – 15,05)