Želim najpre da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice kako poslanička grupa SRS edukativno utiče na poslanike dojučerašnje skupštinske većine i na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije.
Danas ste, ministre Parivodiću, napravili zabunu u skupštinskoj sali, vi u dobroj nameri svakako, a mislim na ovaj deo skupštinske sale koji je usvajao dnevni red. Dobro ste shvatili da ova dva zakona o kojima danas govorimo nemaju nijednu dodirnu tačku, nisu, u skladu sa članom 140. Poslovnika Narodne skupštine, međusobno uslovljeni ili su njihova rešenja međusobno povezana. Vi ste, misleći da ćemo raspravljati odvojeno o ovim tačkama dnevnog reda, govorili najpre o jednom zakonu, pa tek na intervenciju govorili i o drugom zakonu. Ovo nije primedba vama, nego pohvala kako vi znate bolje Poslovnik Narodne skupštine, nego poslanici koji su ga doneli.
Ovde danas ipak govorimo o dva potpuno različita predloga zakona, babe i žabe, kada je u pitanju zakon o arbitraži i zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
Poslanici SRS su izneli naše principijelne stavove. Zašto sam rekla na početku da poslanička grupa SRS edukativno deluje? Najpre zato što ste, ministre, i vi u vašem uvodnom izlaganju, a i neke kolege poslanici sa ove strane, izneli stav o Zakonu o parničnom postupku u onom delu gde taj zakon nije na pravi način regulisao arbitražu, a upravo je to ono što smo poslanici SRS amandmanima tražili. Dakle, da je nekim slučajem vaš kolega Stojković tada poslušao nas, onda vi danas ne biste imali obavezu da radite ovo na ovaj način.
Takođe, što se tiče izraza u Zakonu o parničnom postupku - izbrani sud, i tu smo amandmanski intervenisali. Molili smo i ministra Stojkovića i skupštinsku većinu da nam u zakone ne uvode ustaški hrvatski novogovor. "Izbrani" jeste novogovor ustaškog hrvatskog jezika. Čisto da razjasnim, jer su neke kolege, vidim, ovde bile u dilemi oko toga.
Vi ste, ministre, takođe rekli, između ostalih razloga zašto je potrebno doneti poseban zakon o arbitraži, i da je to zbog neefikasnosti našeg sudstva, baš tako ste rekli.
Meni stvarno dođe žao ovog ministra Stojkovića, kako mu se sve kolege mešaju u posao, nekada vi, nekada Dinkić i njemu najmanje ostane da se bavi pravosuđem.
Doduše, ovde je bilo reči, u okviru tog lošeg rada pravosuđa, o lošem radu trgovinskih sudova koji su najbitniji kada je u pitanju ovaj deo koji se sada reguliše ovim zakonom o arbitraži. Naravno, slažemo se sa tim.
Ovde je jedan kolega rekao kako ovaj zakon kasni sedam, osam do deset godina. On je takođe govorio o lošem radu trgovinskih sudova. Samo da podsetim i tog kolegu, javnost Srbije, da je predsednik Trgovinskog suda uhapšen i da je na mestu predsednika od petooktobarskih promena. Dakle, on je vaših ruku delo. On je uhapšen zbog niza zloupotreba, zbog velikog broja krivičnih dela i ne bih sada o njemu.
Nešto je drugo interesantno. Pre neki dan ministar Stojković je u nekoj televizijskoj emisiji, sa onim onako blagim osmehom, konstatovao da je Goran Kljajević i dalje predsednik suda, jer nema zakonske mogućnosti da se razreši. To nije tačno, jer u ovoj skupštini niko nije pokrenuo postupak za razrešenje Gorana Kljajevića, a neću sada da pričam ko to sve ima pravo i mogućnost, pošto je sada nešto drugo na dnevnom redu. Čisto da napomenem zbog onih koji pokušavaju da te velike zloupotrebe i kriminalne radnje stave nekom drugom na dušu. Čisto radi razjašnjenja.
Kada je u pitanju zakon o arbitraži, naše osnovne primedbe smo izneli kroz amandmane. Postoji jedan broj amandmana, a čini mi se da biste, ministre, morali da ih usvojite, jer su više možda tehničko i pravno uređenje zakona, nego što se nešto menja suština.
Između ostalog, u članu 5. predvideli ste da svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu itd, da ne čitam do kraja. Ne znam odakle crpite tu mogućnost da to može da uradi i fizičko lice, jer valjda su arbitražni sporovi sporovi iz međusobnih poslovnih odnosa privrednih društava. Mislim da ste tu nešto pobrkali.
Isto tako, u članu 6. u stavu 2. ste predvideli stalne arbitražne institucije i ko sve može da ih osnuje: između ostalih, i udruženja građana. To je preširoko i može da dovede i do zloupotreba, do nepotrebnog reklamiranja nekih udruženja građana. Mislim pre svega na neke nevladine organizacije, i to nevladine organizacije i udruženja građana koja rade protiv interesa Srbije i srpskih nacionalnih interesa. Sigurna sam, ministre, da se i vi slažete da u tu grupu svrstavamo Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo, Sonju Biserko itd.
Isto tako, prvi put vidim ovu formulaciju u članu 7. gde kažete – državni sud itd; da ne čitam, kada budemo govorili o pojedinostima, onda ćemo detaljnije govoriti o tome.
Interesuje me koji je to nedržavni sud u Srbiji. Mislim da je ovde primerenije i pravnički normalnije da stoji – nadležni sud.
Predložili smo, takođe, da član 11. Predloga zakona brišete, zato što ovim članom 11. kažete da sporazum o arbitraži može da se zaključi i ako je nastali spor već iznet na rešavanje sudu. Ovo je, prema oceni Srpske radikalne stranke, devalviranje sudova i nadležnosti sudova. Mislim da bi to, kao i ovaj poslednji stav člana 12, trebalo da se briše iz istih razloga.
U članu 17. u stavu 2. govorite: "Ako spor treba da reši arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke", i u kom roku itd. Ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud. Ovo takođe, prema našoj oceni, nije dobro, jer mislimo da se arbitraže organizuju kao stalne arbitražne institucije i ovo ad hok rešavanje nije dobro, niti će doprineti onome što je vaša namera kada ste predložili ovaj zakon.
U skladu sa ovim treba brisati i stav 3. člana 24, gde ste rekli da ako se stranke nisu drugačije sporazumele, o izuzeću arbitra odlučuje nadležni sud, isto kao i u članu 17.
U članu 28. ste napisali, odnosno predložili jedan potpuno nepotreban stav 3. gde kažete da odluka arbitražnog tela o proglašavanju ništavim ugovora koji sadrži arbitražnu klauzulu ne povlači ništavost te klauzule. Ovo je, ministre, nepotrebno.
Lepo je to regulisano stavom 2. Dakle, mislim na član 28. U stavu 2. je potpuno regulisan ovaj deo i mislimo da ne treba samo da bi zakon imao više članova i da bi bio obimniji, to ne znači da je zbog toga bolji.
Nešto što stvarno nikako ne može da se prihvati, a sadržano je u članu 49. u stavu 2, kažete da arbitražni sud može da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti.
Ministre, ovako uopšteno i ovako široko formulisano u zakonu, priznaćete da je u najmanju ruku neprimereno. Arbitražni sud može da donosi odluku na osnovu zakona, a na osnovu pravde i pravičnosti, zaista to otvara takve mogućnosti zloupotreba, različitih tumačenja, pogrešnih tumačenja. Mislimo da to nikako ne bi smelo da ostane u ovom zakonu.
Dalje, kada je u pitanju Predlog zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nezgrapan naslov, ministre, ne znam da li vas asocira na neko uputstvo, a ne na zakon, jer mene da. Takva je i suština zakona.
Šta bi se učinilo kao najbitnije u ovom zakonu? Govoriću i pojedinačno, ali imam utisak, odnosno ima se utisak da kod primene ovog zakona ne postoji ili se ne vidi interes države u zaštiti prava intelektualne svojine.
Nekako ste sve suviše ostavili pojedincu, nekome kome je eventualno ugrožena intelektualna svojina, ali mislimo da tu mora država na ozbiljniji način da se umeša, a reči ću sada i kako. Doći ćemo i do službene dužnosti i do privatne.
Znači, u članu 2. ste napravili, verujem, jedan propust i sigurna sam da ćete ga ispraviti: "Odredbe ovog zakona primenjuju se na proizvodnju, promet, upotrebu i držanje robe i na pružanje usluga", i tu je trebalo da kažete - i korišćenje autorskih prava, "kojima se povređuju prava intelektualne svojine".
Govorio je sada Moma Marković o autorskim pravima, o Lazi M. Kostiću, o falsifikatu Stevana Lilića, ali ovo nije nikakva proizvoljna priča, nego je zaista Stevan Lilić odlukom Vrhovnog suda oglašen plagijatorom, znači, on je dokazan prljavi plagijator, Stevan Lilić. Zato bi bilo dobro da nam se takve stvari ne dešavaju, da to predupredimo zakonima.
U članu 6. mislim takođe, ministre, da je ovo slučajan propust ili vi niste pročitali ovo što su vam službe uradile, jer ne mogu da verujem da ste izostavili važna ministarstva. Ovde ste napisali i predvideli u članu 6. koji su organi nadležni u smislu ovog zakona da rade i nabrojali ste određena ministarstva, da ne trošim vreme da ih čitam, ali je neverovatno da ste izostavili, recimo, Ministarstvo prosvete i sporta i Ministarstvo nauke. Mislimo da je neophodno da i ta dva ministarstva vrše inspekciju u primeni ovog zakona. Konsultujte se, videćete da sam u pravu.
Član 8. se nastavlja na član 6. i isto tako treba da predvidi, pogotovu ako prihvatite amandman na član 6, onda morate i na član 8, gde smo takođe predvideli rad prosvetne inspekcije kod korišćenja stručnih publikacija, jer ne vidimo koja bi druga inspekcija mogla tu da vrši kontrolu, nego upravo prosvetna inspekcija.
Posle člana 9. mislimo da je trebalo dodati jedan novi član, gde bismo uključili Ministarstvo za nauku i tehnologiju, koje bi takođe vršilo inspekciju oko korišćenja stručnih publikacija kojima se potvrđuju autorska prava. Dakle, to je samo razrada onog člana 6. gde smo predvideli ovu inspekciju.
Sada ste vi rekli da je postupanje po službenoj dužnosti regulisano članom 12. Predložili smo vam da se u stavu 1. člana 12. posle druge tačke, da bismo ovaj postupak upotpunili i zaokružili, doda još jedna tačka. Tu govorite o nadležnom organu, ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo, pa onda on po službenoj dužnosti, mi predlažemo još i meru upozorenja kod povrede prava intelektualne svojine. To je preskočeno, a to je uvek u svim ovakvim poslovima neophodno. Dakle, i zbog efikasnosti i zbog reagovanja državnog organa, zbog eventualnog reagovanja onoga čije je intelektualno pravo povređeno.
U članu 15. takođe je jedna pravno-tehnička ispravka neophodna, jer član 15. kaže: "Nosilac prava je dužan da, na zahtev nadležnog organa koji je privremeno oduzeo robu" itd. Mislili smo da tu treba da se kaže – ili utvrdio drugu zloupotrebu. Dakle, čim utvrdi neku zloupotrebu kada je u pitanju intelektualna svojina, nosilac prava je dužan da, u cilju utvrđivanja povrede prava intelektualne svojine, bez odlaganja dostavi informaciju itd.
Opet u skladu sa jednom primedbom koju sam iznela na neki član pre ovog, u članu 16. gde stoji da nadležni organ, na zahtev nosioca prava, ako neposrednim uvidom utvrdi da je povređeno pravo intelektualne svojine itd., i onda kažete – privremeno oduzima i zadržava robu, odnosno proizvode koji su predmet, a mi mislimo da treba da stoji – i stručne publikacije, jer malo je grubo stručne publikacije nazvati robom, proizvodom. Jeste to u suštini to, ali mislimo da bi bilo primerenije da to ovako bude suptilnije.
Dalje, isto to se odnosi i na član 17, ali da ne gubim vreme povodom toga, govorićemo u pojedinostima.
U članu 18. radi se o postupanju po zahtevu, pa šta sve treba da sadrži zahtev, i onda smo mi dodali još jednu tačku, a to su podaci na osnovu kojih nadležni organ može da prepozna delo ili sadržaj kojim se povređuju prava intelektualne svojine.
Sada imamo nešto sa čim se nećemo nikako složiti, a odnosi se na troškove, na članove 21. i 22. Rekli ste u članu 21. u prvom stavu: "Podnosilac zahteva iz člana 16. ovog zakona", a to je ovo postupanje po zahtevu, "snosi troškove koji nastanu u vezi sa postupanjem po zahtevu." Mi smo vam ovde, ministre, predložili da se doda u produžetku ovog stava – ukoliko se utvrdi da nije povređeno pravo intelektualne svojine. Vi terate podnosioca zahteva da snosi troškove, a na kraju se utvrdi da je povređeno njegovo pravo svojine, terate ga da se ne bori za svoje pravo svojine.
Sa tim u vezi je član 22. koji mislimo da treba da se briše, jer ovako formulisan član 22. podstrekava pirateriju. Jer, šta je suština ovog člana – ko nema pare, ne može da se bori za svoju intelektualnu svojinu. Vi kažete, kada podnosi zahtev za zaštitu intelektualne svojine mora da položi sredstvo obezbeđenja itd.
Znate, neko je ovde govorio o pirateriji diskova, CD-a itd. Ne vidim tu neki problem, zato što se, nažalost, veliki broj estradnih umetnika svesno bavi piraterijom i nikada vam neće oni lično podneti zahtev. Zato smo i mislili da to treba da radi nadležni organ. To ću da vam objasnim kada budem došla do člana 24.
Član 22. je problematičan zbog ljudi koji se bave stvaralaštvom, koji pišu publikacije, knjige itd. To su mahom ljudi koji nemaju para.
Neko može da se dokopa tog njihovog rukopisa i da ga objavi kao plagijat, a on nema para da se zaštiti. Mislim da bismo tu morali da povedemo računa, u svakom slučaju, da se ta kategorija zaštiti, jer upravo ti ljudi zaslužuju da ih zaštitimo u ovom parlamentu.
Nastavak ove priče je član 24. stav 2, gde ste rekli da nadležni organ, u obaveštenju iz stava 1. ovog člana, poziva nosioca prava da u roku od 15 dana pokrene postupak kod suda. Mislimo da taj nadležni organ mora da pokrene postupak kod suda, a ovaj da se kasnije kao umešač pojavi.
Da se opet vratim na ove CD-ove i diskove koji se na svakom ćošku prodaju. To rade oni koji ih izdaju. Pevaču je u interesu da proda što više svojih CD-ova, da državi ne plati porez, da podeli posao sa onim piratom koji ih nareže i prodaje na ulici. Mora država tu da stane na pravi način u zaštitu intelektualne svojine, da država pokrene postupak, a ne da čeka da li će Lepa Brena da pokrene postupak, a neće, zato što ona sa Dinkićem uvozi piratske diskove u Srbiju.
Šta je onda suština rada tog inspektora? On će da ode i napiše zapisnik, oduzme stvari i on se pojavi na drugom ćošku sa drugim stvarima. Nije dobro rešenje. Govorićemo još kad budemo govorili o pojedinostima o ovom zakonu. U tom smislu su i članovi 25. i 26.
U pitanje kaznenih odredaba se nismo upuštali kroz amandmane, nećemo ni u načelnoj raspravi, mada mislimo, to je naš principijelan stav, bez obzira o kakvim delima se radi, da ova vlada, ova skupština kroz zakone uvodi prevelike kazne. Treba više da se radi preventivno i da se stvara neki opšti ambijent, ali to je vaš stav i nećemo da se u to mešamo.
Na kraju, ministre, pošto ste vi ovde aplaudirali svim kolegama koji su rekli da će podržati vaš zakon ili ste im pružali ruku da čestitate, kao što vidite, ja sam vam krajnje dobronamerno i argumentovano iznela određene stavove i očekujem da ćete i meni da aplaudirate, iako neću glasati za zakon.