Replika, narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Hoću da razjasnimo član 55. koji je gospodin Kurjački pomenuo.
Naime, ja sam u svom izlaganju rekao da neke odredbe ovog člana nisu dobre, ne treba da stoje na ovom mestu, ali nisam rekao da ceo član ne valja. Nisam pomenuo 1. i 2, ali sam pomenuo 3, 4, 5, 6, 7. i 8. Pročitajte ih i videćete da nemaju smisao ili da nisu neophodne da stoje u zakonu, da je logičnije da budu u nekom pravilniku ili u uputstvu za instruktore, odnosno učitelje skijanja.
U članu 55. u stavu 3. govori se šta skijaš ne sme, pa se u tački 4) koju je gospodin Kurjački spomenuo kaže da skijaš ''ne sme skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti''. To ne sme.
Ali u članu 54. govori se o redaru, odnosno o dužnosti redara i u tački 6) stoji da je, redar dužan da uskrati jednu ili više vožnji skijašu, odnosno licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica i lica pod uticajem droge).
Ovamo (čl. 55.) stoji da ne sme uopšte da skija, a ovamo (čl. 54.) će mu uskratiti jednu ili više vožnji. To nema logičnu vezu.
Takav skijaš ne sme da skija uopšte. Ako je pijan, ako je pod uticajem droge ne može da skija, nema kazne od jedne ili više vožnji. Ovo je kolizija dva člana u zakonu i ovo treba ispraviti.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, ovlašćeni predstavnik SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Božijoj zapovesti i u zakonu piše da niko ne sme da ubije pa ljudi, nažalost, ubijaju. Prosto se i u ovom zakonu kaže da ne sme da vozi drogiran ili pijan, ali niko ne gata u zeleni bob i ćasu da vidi da li je neko pijan kada krene sa staze, ali ako uoči redar treba da uradi onako kako propisuje zakon.
Imam utisak da jedan broj kolega zakon doživljava kao nešto što nije potrebno, što nije potrebno u ovom trenutku ili nije potrebno na ovaj način. Podsećam da ne treba da se larma, tako bi bilo normalno, ali dobro.

Molim poslanike da saslušaju govornika, a i vas, gospodine Baraliću, da se sa uvažavanjem odnosite prema poslanicima.

Gospodine potpredsedniče, pojam larma u srpskom jeziku znači buka, a u skladu sa Poslovnikom neophodno je da predsedavajući obezbedi da govornik neometano izlaže i u tom smislu nisam nikog povredio. Izvinjavam se koleginici, koja eventualno nije razumela o čemu govorim.
Već je bilo rečeno da nekoliko važnih lokaliteta u Srbiji predstavljaju potencijalne ski-centre koji su danas ski-centri, a neki će to, nadam se, postati, samo turistički potencijal i nadam se, koliko sutra, oni treba da postanu turistička ponuda. U tom smislu je veoma važno što smo danas čuli da se pominje Golija, koja je biser u Srbiji, Stara Planina, takođe Tara.
Želeo bih na ovom mestu da kažem da je socijalistička Jugoslavija i Srbija, na koju su neki bili gadljivi, izgradila dva moćna ski-centra na Brezovici i Kopaoniku i da su u vreme svog nastajanja oni bili među najmodernijim i najreprezentativnijim objektima ove vrste u Evropi i da bi, eto, bio red da mi danas učinimo nešto da pre svega Golija i Stara Planina postanu to što su davno postali Brezovica i Kopaonik, zbog toga što Srbija u ovom trenutku, koliko god da se nekome čini da su to značajna sredstva, nažalost, od turizma inkasira nešto više od 350 miliona evra na godišnjem nivou.
Ne ulazeći u metodologiju obračuna kako se vanpansionska potrošnja računa i da li je sve to tačno, ali, recimo, da je to toliko, zemlje u okruženju imaju višestruko veći turistički priliv i Srbija ima snažan potencijal u ovoj oblasti, pre svega u oblasti ovih zimskih sportova.
Kao što zakon kaže iznad 1.500 metara je moguće graditi komercijalna skijališta, zbog broja dana kada je moguće održati snežni pokrivač i sve drugo što znači u odnosu na korišćenje ski-centara. Zakon je potreban, između ostalog, da potencijalni instruktori dobiju jasnu mogućnost kako i na koji način i da li žele da ulažu u ovu oblast. Podsećam, ovde ima kolega iz okoline Zaječara i Knjaževca, Stara Planina je praktično danas jedan pust i nenaseljen kraj. Postoje čitava sela u kojima ne živi nijedan čovek, a po onome što jeste njena lepota i njen potencijal gotovo nema konkurenciju u Evropi. Dakle, to se isto odnosi na Goliju, to se isto odnosi i na druge lokalitete u Srbiji.
Mi danas možemo da analiziramo koliki je turistički promet na Kopaoniku koliko god da nismo zadovoljni, kao što možemo da analiziramo kako bi taj kraj danas izgledao i ko bi ga eventualno naselio da se tamo nije rodio ski-centar.
Veoma je važno da znamo da postoji jasna namera da se u Srbiji na određenim lokacijama grade oni objekti koji mogu višestruko da pomognu i da se uposli stanovništvo, i da prestane iseljavanje stanovništva i da lokalno stanovništvo, ono koje je danas tamo, ima kome da proda ono što tamo proizvodi i da se na te lokacije vraćaju ljudi koji su se odande odselili.
Da bismo to razumeli samo u području Brzeća i Kopaonika radi praktično u različitim vidovima nekoliko hiljada ljudi, kojih verovatno tamo danas ne bi bilo da nema ski-centra Kopaonik, od boravišne takse do raznih drugih stvari, do direktnog priliva, do prometa ski-opreme, do saobraćaja i svega onoga što jeste važno.
O ovome govorim, izvinjavam se, nije strogo vezano za zakon, ali o ovome govorim zato što je zakon važan da ohrabri potencijalne investitore da po jasnim pravilima i u skladu sa strategijom turističkog razvoja Srbije, takođe kao strateškim dokumentom, počnu da grade na onim mestima u Srbiji za koja smo posebno zainteresovani.
Govorio je uvaženi kolega, gospodin Arsen Kurjački, o ova dva amandmana koje je podnela Vlada Republike Srbije, nije logično, nekome se čini da Vlada podnosi amandman na svoj Predlog zakona, ali nikada nije sporno da se uoči da nešto može bolje. Navodio je ove primere i ja ću još jednom da kažem, to jeste važno, da skijalište bude javno i da se proglasi opšti interes, jer, znate kako, da je neko pitao seljake u okolini Kladova da li žele da se isele i da se sagradi HE "Đerdap", sigurno bi rekli da ne žele nikad. Samo to nije moguće.
Država treba takve da obešteti, kako bi narod rekao suvim zlatom, ali treba da obezbedi da opšti interes funkcioniše, da budu zadovoljni i oni koji su tamo bili, pa morali da se svoje imovine odreknu pod pravičnim uslovima, u korist države i onih koji će ta dobra ubuduće da koriste.
Zato je važno, navodio je gospodin Kurjački ovde primere, radi se o nekim parcelama na brzećkoj strani, gde, praktično, neki ljudi ne žele ni da ustupe, ni da iznajme svoje parcele, iako tamo već postoje žičare i sve ono što je neophodno da normalno funkcionišu staze i na tu stranu itd.
Sledeće pitanje koje ovde nije pomenuto, a koje bi bilo važno, nadam se da novi ski-centri neće imati grešku postojećih. Moguće je da će o ovome da govori gospođa Branka Bošnjak, nisam siguran, izvinjavam se, pogrešno je turistička naselja graditi na visinama gde se odvija samo skijanje.
Moderni ski-centri treba da funkcionišu tako da kompletan smeštaj bude u podnožju, a da se staze i ova infrastruktura koja obezbeđuje sam proces nalazi tamo gde je najpogodnije kao što se i sada nalazi, ali, nažalost, ako uzmemo primer Kopaonika, postoje veliki problemi zbog toga što su smeštajni kapaciteti, što su ovi kompleksi upravo do same staze. To može da bude atraktivno za potencijalne goste zato što im je sve blizu, ali da ne ulazim u to. To je pitanje za neke druge zakone i za neke druge relacije.
Ipak, želim kod usvajanja ovog zakona da to kažem, jer ta greška ne može da se ispravi ako se jednom učini. Veoma je teško održavati, a uzećemo kao primer samo održavanje puteva od Jošanice ka Kopaoniku, od Brzeća ka Kopaoniku, da naselje nije gore, održavanje tog puta ne bi postojalo kao problem. Naselje bi bilo dole gde je Brzeće, gde je Jošanica i ljudi bi u ski-liftovima odlazili tamo gde su staze i tamo obavljali ono zbog čega i žele da učestvuju na takmičenju ili bilo kom, na rekreaciji itd.
Veoma je važno da sada kada o svemu ovome govorimo tačno znamo šta hoćemo i šta želimo i da pomognemo da Srbija dobije nove ski-centre i da se tamo upošljavaju ljudi, a zakon, između ostalog, i to predviđa, da se ove staze pod određenim okolnostima koriste u toku letnje sezone. U Evropi postoji skijanje na travi, postoji čitav niz drugih načina na koji način se upošljavaju ski-centri i onda kada nema snega.
Možda će se nekom učiniti da ovo i nije važno. Jeste važno, jer kada imate toliku infrastrukturu i kada imate svega 60 ili 70 dana sa snegom na ovim planinama, onda je održavanje celog kompleksa skupo i bitno opterećuje poslovanje. Zato je važno na sve moguće načine uposliti ove kapacitete, što je moguće više dana u toku godine.
Dakle, uz uvažavanje, delimično uvažavanje onoga o čemu je govorio gospodin Zlatan Jovanović, on je pomogao i amandmani SRS su pomogli da se neke stvari ovde preciziraju bolje. Vidim da su neki prihvaćeni. Mislim da zakon treba da bude izglasan. Poslanička grupa SRS će glasati za ovaj zakon.
Još jednom, vas, gospodine ministre, molim, ne znam ko je nadležan da mi dobijemo veoma brzo zakon o žičarama u proceduru i da rešimo druge probleme koji su vezani za neke stvari koje nisu najčešće u nekim relacijama sa sportom.
Još jednom podsećam, u Srbiji se koristi nekoliko hiljada liftova i ne postoji nijedan propis na osnovu kojeg oni funkcionišu i na osnovu koga se održavaju.
Zakon o žičarama treba da reši i korišćenje i projektovanje i održavanje žičara koje su u ski-centrima, ali i liftova u kojima se dnevno u Srbiji, da kažem uslovno, vozi nekoliko stotina hiljada građana. Hvala lepo.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SRS, DSS i G17 plus.
Dajem reč narodnom poslaniku Branislavu Stevanoviću, a neka se Branka Bošnjak. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, o prirodnim potencijalima Srbije gospodin ministar je dosta toga rekao i gospodin Baralić, tako da ne treba nešto posebno o tome govoriti, nego treba istaći da sigurno još prirodni potencijale koje naša država poseduje, to je da smo odmah već iza alpskih zemalja, a to treba ozbiljno shvatiti i iskoristiti sve potencijale koje nudi pre svega Kopaonik, kao naš najbolji turistički centar za zimske sportove i, naravno, ostale o kojima je već bilo reči, a to su i Brezovica, Zlatibor, Divčibare itd.
Posebno treba istaći potencijale Stare planine. Na Odboru za turizam sam nekoliko puta bio prisutan, i iz materijala koje smo dobijali mi poslanici treba, stvarno, naglasiti da, zaista, nudi izuzetno velike potencijale i u skladu sa samim razvojem turizma Srbije i kada uzmemo u obzir nerazvijeni kraj juga Srbije, da će tu veliki broj našeg stanovništva dobiti posao, znači, i jedan od važnih razloga zbog čega ću podržati ovaj zakon, naravno jeste i taj.
O tome je gospodin Baralić dosta toga rekao i ne bih hteo posebno da polemišem na tu temu.
Treba reći zašto je važno donošenje ovog zakona, a to je i zbog samih investicija koje nude strani investitori, koje će posle donošenja ovog zakona omogućiti veća ulaganja od strane investitora, naravno, ljudi koji imaju novac, iz inostranstva, znači da oni ulože za razvoj našeg turizma i osposobljavanje ski-centara.
Nisam za to da baš mora Republika Srbija, tj. Vlada da obezbedi te početne uslove, da se njima naprave ta skijališta da bi oni mogli posle u dogledno vreme da vrše naravno eksploataciju, a da ne kažem u tom smislu korišćenje već gotovih sredstava, što bi obezbedila Republika Srbija. Pre bih išao na tu kombinaciju da se već sad, onakva, da kažem ''gola planina'', Stara planina, ide u pregovore da se sada u samom početku ide sa ulaganjima.
Takođe, cilj ovog zakona je da se uredi sama oblast i sa međunarodnim pravilima koja vladaju u skijaškom sportu. Naravno, mi to nismo radili i prema tome, ne vidim razlog da bi trebalo nekoliko godina provesti da bi se doneo ovako važan zakon, već jedno usklađivanje prema zakonu koji postoji pre svega u alpskim zemljama, Švajcarska i Austrija, na osnovu tih postojećih zakona o uređenju skijališta, ne treba posebno donositi neke zakone, znači samo uskladiti prema tim postojećim pravilima koje imamo u ostalim zemljama gde je već uređena ova oblast.
U ovom zakonu takođe je bilo dosta polemike od prethodnih govornika od strane nekih pojmova, zatim kategorizacije ski-staza. Naravno da je i tu trebalo da se naglasi, iz razloga što sam način određivanja kategorizacije prema riziku i strmosti staze, da postoje međunarodna pravila i kako se vrši kategorizacija od belih do crnih staza, onih najekstremnijih, prema tome isto to sa međunarodnim pravilima, te kriterijume treba srediti.
Takođe, signalizacija, bezbednost, prevoz i održavanje ski-staza, dosta je već rečeno, i tu ne treba praviti posebnu polemiku, jer to su neke manje važnije stvari od ovih koje su najbitnije, a to je ulaganje i osnivanje novih ski-centara, razvoj turizma u našoj državi.
Naravno, tu je jedna od još važnijih stvari, to je da se naša omladina uključi u aktivnije bavljenje tim zimskim sportovima, pre svega skijanjem. Poznato je da, otkako smo se odvojili od Slovenije, više nemamo nekih evropskih ili svetskih prvaka u tom sportu, pa bi trebalo kroz jedan vid besplatnog školskog aktiviranja, omladina, đaci da koriste.
Pošto jedan naš prosečni građanin ne može da koristi mogućnosti na Kopaoniku, trebalo bi da se za siromašnu decu besplatno organizuju, direktori škola ili ko to već radi, ekskurzije kako bi se kroz taj vid besplatne obuke mogla unapred neka selekcija da vrši, a eventualno možda i osnivanje nekih klubova koji bi mogli da nas prezentuju u svetu.
Takođe još, pošto vreme neminovno teče, hoću da kažem da u ovom zakonu treba naglasiti da treba posebno obratiti pažnju da veću korist ima, odnosno da je ima, lokalna samouprava, od svih ovih ski-centara koji će biti ubuduće u Srbiji, kao što je gospodin Baralić govorio, u interesu što većeg broja zapošljavanja ljudi iz tih siromašnih sredina.
Što se tiče samog Predloga zakona, glasaću za, jer je veoma neophodan za našu državu.

Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se pripremi Vjerica Radeta.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice, zakon o javnim skijalištima je vrlo važan, prevashodno zbog toga što uređuje jednu oblast koja je preduslov za investiranje i ulaganje u planinski turizam. Vi znate da su naše planine izuzetno veliki turistički i sportski potencijal, naravno da za posledicu razvoja sporta ima zdraviju omladinu, zdraviju naciju, naravno, razvoj turizma podrazumeva i prihodovanje za zemlju.
Sa druge strane, treba podsetiti da je ova vlada predvidela da u narednoj godini uloži znatna sredstva u nekoliko planina, prevashodno u Staru planinu, Divčibare, Goliju, Zlatibor, Zlatar, te naravno, uložiti sredstva u neku od planina i neophodno je uraditi po odgovarajućim sistemima i zakonima.
Zato je ovaj zakon značajan i dobro došao, on jeste, činjenica stoji, dakle, stoji i čeka u Skupštini svoj red, jer su neki drugi zakoni bili prioritet, ali činjenica da danas o njemu govorimo je zapravo i uverenje ove vlade da planira, zaista, ta sredstva koja je odvojila za razvoj planina i planinskog turizma i da što pre aktivira.
Činjenica je takođe da svaki zakon počinje definisanjem određenih pojmova, a ovde ima nekih zloupotreba, nedoumica, pa i raznorazne dileme koje su stizale od mnogobrojnih novinara koji, kada su iščitali ovaj zakon, zvali mnoge poslanike, verovatno neke od vas, pa i mene, ali ovaj zakon je počeo definisanjem pojmova po ugledu na sve svetske zakone koji regulišu sličnu oblast.
Mislim da je ovaj zakon najsličniji sa zakonodavstvom nekih alpskih zemalja i nekih drugih evropskih zemalja, takođe nas je i Ministarstvo uverilo da ima neke značajne sličnosti sa zakonom SAD-a, te naravno počinjemo sa definisanjem pojmova. Mislim da ne bi moglo da dođe ni do kakvih ulaganja, prevashodno, stranih ulagača ukoliko se naše zakonodavstvo ne bi usaglasilo sa njihovim zakonima. Do sada smo imali značajne prepreke da stranci ulože i imaju interes, prepoznaju potencijal naše zemlje u ovoj oblasti, ali dok vi nemate uređen zakon naravno da sredstva nisu bezbedna.
Sa druge strane, Vlada je kroz neke početne članove ovog zakona, a takođe i kroz naknadno usvojene amandmane definisala i javni interes skijališta, skijaških centara, prevashodno da bi obezbedila mogućnost gradnje i da bi efikasno sprovela realizaciju prostornih planova i realizaciju planske dokumentacije na određenim skijalištima, a takođe i da bi obezbedila pravila upravljanja skijaškim centrima.
U delu zakona koji se odnosi na uređenje, obezbeđivanje i korišćenje i bezbednost staza i skijališta definišu se pravila po kojima se ta skijališta, skijaški centri grade, pravila po kojima se održavaju i koriste, a svi smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih nesreća koje su ponekada imale svoj tragični kraj, pa mislim da je segment zakona koji se odnosi na bezbednost korisnika skijaških centara, tako i ljudi koji tamo rade i najveća vrednost po meni ovog zakona.
Takođe je u jednom svom segmentu zakon definisao kako treba da izgledaju skijaške staze, definisao je njihove dimenzije, njihove nagibe, širine, udaljenost od nebezbednih mesta. Takođe kako treba da izgledaju u pogledu same bezbednosti trase, koliko bi trebalo da budu lišene opasnih rupa ili nekih kamenitih područja. Nije takođe dozvoljeno na skijaškim stazama, uz skijaške staze i na samim stazama postavljati bilo kakve reklame, dozvoljeno je, i samo, isključivo postavljati obeležavajuća sredstva, odnosno sredstva signalizacije.
Takođe, zakon jasno kaže u kojim se uslovima skijaška staza može koristiti, naravno da postoji propisana minimalna količina snega i da svaka druga, odnosno da je svaki drugi uslov za svakog skijaša nebezbedan.
Noćno skijanje podrazumeva propisano osvetljenu stazu, opet sve u skladu sa pravilima bezbednog skijanja. Staze za takmičenje imaju svoja posebna pravila, one se grade, održavaju po međunarodnim standardima, ali moram reći da su i naši standardi dobri, moraju biti urađene i po međunarodnim i po nacionalnim standardima. Tako izgrađene staze se potom klasifikuju i osim klasifikacije, propisno obeležavaju.
Mislim da velika većina građana zna, i ne samo skijaši, da su staze prema svojoj težini klasifikovane u zelenu, kao najjednostavniju za skijaše početnike, pa potom plavu, crvenu i crnu i naravno da je neophodno vrlo jasno obeležiti svaku stazu, jer naravno da skijaš samo prema svojoj mogućnosti treba da je koristi. Sve te oznake treba da su iznad visine snega.
Segment zakona koji se odnosi na održavanje skijaških centara govori o tome kako skijaški centri treba da kontrolišu i održavaju staze, ali zapravo i sve prateće sadržaje centara u vreme sezone.
Podsećam da sezona može biti ne samo zimska, naravno da su zimski centri prioritetni, ali dobro je ukoliko se ti centri koriste i u letnjoj sezoni i između te dve sezone.
Skijaški centar brine o tome kako se održavaju žičare. Žičare su prevozna sredstva bez kojih skijaški centri ne bi mogli da funkcionišu. Zato je vrlo bitno da se održavanje ski-liftova i žičara definiše kroz pravila rada skijaških centara.
Sredstva prevoza na skijalištima mogu biti i neka druga, ne samo ski-liftovi i žičare, ali motorna vozila i sredstva prevoza na samim stazama mogu biti samo i isključivo službena.
Naravno da se i ta službena vozila moraju kretati po određenim pravilima. To jasno stoji u zakonu. Postoji definisano ne samo vreme, nego i način kako se ta sredstva koriste. Kad kažem vreme, znači vreme kada ta sredstva mogu izaći na stazu. Naravno, to nije vreme kada su skijaši na stazi.
Takođe, na samim stazama jeste dozvoljeno korišćenje motornih sanki, ali motorne sanke se koriste samo na stazama koje su jasno definisane da su dozvoljene za njih, a moraju biti i vrlo jasno obeležene.
Takođe, u zakonu stoji i kojom se brzinom mogu kretati te sanke, ali to su sve detalji kojima ne treba zamarati ni vas ni gledaoce.
Skijaški centri mogu se organizovati samo u odgovarajućim vremenskim uslovima, ali su zato obavezni skijaški centri da u uslovima nevremena propišu i zabrane rad žičara i ski-liftova.
Takođe, segmentom zakona o sistemu rada skijaških centara je definisano i koje sve službe mora da ima jedan skijaški centar. To su, osim službe održavanja, takođe i služba spasavanja, služba prve pomoći, služba koja će obezbediti blagovremeni prevoz, transport, ne daj bože povređenog lica, kao i služba koja prati vremenske prilike.
Skijaški centri donose planove rada po sezonama, takođe i definišu pravila korišćenja svih kako objekata tako i delova transporta
skijaških centara.
Skijaški centri moraju da imaju odgovarajući broj mašina za održavanje staze, za informisanje skijaša na stazi, odnosno moraju da imaju propisani broj razglasnih uređaja, a moraju da budu i propisno obeleženi signalizacijom.
Zakon, kao što sam na početku i rekla, prioritetno brine o bezbednosti svih korisnika skijališta. Mislim da je to, sa mog stanovišta, najveća vrednost ovog zakona. On je svojim najvećim delom time i sadržan. Mislim da se najveći broj članova ovog zakona na to i odnosi i čini mi se da bi zbog toga posebno trebalo pohvaliti, a samim tim i podržati ovaj zakon.
Takođe, ono što svaki zakon, pa i ovaj zakon ima za cilj, to je razvoj određenog segmenta društva. U ovom zakonu prepoznajemo budućnost nekih novih savremenih srpskih skijališta, prepoznajemo neke nove savremene srpske ski-centre, ali ne samo ski-centre, to su zimski, ali ponekada i letnji planinski centri.
Naravno da razvoj tih centara podrazumeva nova ulaganja prvo države. Onog momenta kada se okuraži država da uloži u ovakve centre, naravno da će doći i domaći i strani investitori.
Iz ulaganja u ove centre sledi i sve ostalo: nova radna mesta, prihodi od turizma, zdrava omladina, sport.
Kada obezbedimo međunarodno priznate i izgrađene skijaške centre, mi ćemo biti i zemlja koja će se moći kvalifikovati i za organizaciju nekih međunarodnih takmičenja.
Zbog svega ovoga, u ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.