Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM SKIJALIŠTIMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka-Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minuta, 24 sekunde;, pet narodnih poslanika ''Za evropsku Srbiju'' – 6 minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO-a i tri nezavisna poslanika – po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika i, naravno, računamo na toleranciju stručnih službi do završetka izlaganja predstavnika predlagača, budući da vidim da su svi nešto malo okasnili.

Obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici ispred poslaničke grupe SRS – Zlatan Jovanović, ispred DSS – Arsen Kurjački.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, prof. dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, želi reč? (Da.)

Izvolite.

Samo trenutak, dozvoljavate, pošto se ne registruje, ali pitanje je da se olakša poslanicima da se podsetimo tačnog redosleda, planiranog redosleda rada narednih dana.

Dakle, kao što je jutros najavljeno radiće se po članu 85. st. 1. i 4. Poslovnika, a izuzetno i sutra, s tim što će se najduže raditi do završetka načelne rasprave o Predlogu zakona o vraćanju crkvene imovine, sutra do završetka te rasprave, ne duže.

Nastavak sednice kad god da se završi sutra, pre podne, popodne ili predveče, svejedno, biće u utorak u 10,00, to je plan. Naravno, sutra ćemo imati zvanično, a danas radimo samo do završetka tačke koja je na dnevnom redu, svejedno što je moguće da će se završiti ranije. Shvatio sam šta me pitate.

Hvala mnogo.

Izvolite, nadam se da smo svima pomogli, izvolite, gospodine ministre.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o Predlogu zakona koji je dospeo u Skupštinu još pre godinu dana, ali upravo zbog činjenice da smo u prethodnom mesecu praktično usvojili Strategiju razvoja turizma, ovaj zakon je u tom kontekstu postao vrlo aktuelan.
Samo ću kratko naglasiti to da je prema Strategiji razvoja turizma razvoj planinskih centara i skijaškog turizma jedan od pet najznačajnijih turističkih proizvoda koji Srbija može da ponudi, s tim što ovakav vid turizma i ovakav vid razvoja turističkog proizvoda, skijanja, zahteva naravno i investicije i zahteva odgovarajuću institucionalnu podršku, koju upravo treba da pruži jedan ovakav zakon.
Ja ću ovde, samo kratko, podsetiti narodne poslanike na činjenicu da će po prvi put ove godine Vlada uložiti oko 500 miliona dinara u turističku i komunalnu infrastrukturu u, nekih, devet regija u Srbiji, među kojima je i nekoliko planinskih regija kao što su: Stara Planina, Golija, Divčibare, Zlatibor, Zlatar i Tara. Znači, praktično, blizu 400 miliona će skoro otići u ove namene, što je po prvi put za poslednjih desetak godina, koliko ja znam, da je Vlada počela da ulaže u razvoj turističke i komunalne infrastrukture.
U okviru tih projekata Stara Planina je prepoznata kao jedan od apsolutnih prioriteta, sa ogromnim potencijalima i za razvoj nerazvijenih područja i za razvoj planinskog turizma, sa potencijalom investicija od nekoliko stotina miliona evra. Ali, da bi se to ostvarilo potreban je jedan ovakav zakon kao institucionalni okvir, potrebno je formiranje preduzeća, javnog preduzeća za gazdovanje i upravljanje javnim skijalištima i potrebno je da država prethodno uloži sredstva u razvoj turističke i komunalne infrastrukture, kao preduslova za ozbiljnija investiciona ulaganja u drugoj fazi.
Šta nas je zapravo motivisalo, posle ovog uvoda, da donesemo jedan ovakav zakon? Rešenja Nacrta zakona imaju uticaj kako na organizacije koje trenutno upravljaju ili će u budućnosti upravljati skijalištima, tako i na skijaše i druge korisnike skijališta. Njima se regulišu sva pitanja od značaja za rad skijaških centara i ponašanje korisnika skijališta.
Rešenjima Nacrta se dobija jasan pravni okvir za poslovanje skijaških centara, osigurava bezbednost na skijalištima i podstiče razvoj zimskih turističkih usluga u Republici. Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnog skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti. Brojna interesovanja stranih kompanija za ulaganje u skijaške centre Srbije najčešće su i propadala zbog nepostojanja jasnog pravnog okvira za izgradnju, uređenje i korišćenje skijališta.
Nacrt zakona o javnim skijalištima je pripreman jako dugo, uz konsultaciju sa strukom, sa svim stručnim organizacijama i skijaškim centrima koji se ovim poslom bave i u tom smislu obezbeđena je, može se slobodno reći, neka vrsta konsenzusa povodom ovog zakona.
Naravno, nakon donošenja zakona, zakon stupa na snagu osmog dana od dana usvajanja u Skupštini, imaćemo šest meseci za odgovarajuće prelazne i završne odredbe.
Da kažem još i to, da je, s obzirom na to da je od Predloga proteklo godinu dana, Strategija razvoja turizma je upravo nametnula potrebu da Vlada Srbije utvrdi dva amandmana. To su amandmani na član 4. i amandmani na član 5. zakona.
Amandmanima na član 4. Vlada, zapravo, utvrđuje javna skijališta, odnosno prostore pogodne za uređenje javnih skijališta koji su od posebnog značaja za razvoj zimskih sportskih aktivnosti, na osnovu posebnog akta čiji je predlagač Ministarstvo nadležno za poslove turizma.
Znači, ovim se ustanovljavaju javna skijališta i njima je napravljena razlika između javnih skijališta čije je korišćenje, izgradnja i upravljanje u opštem interesu, i drugih skijališta koja su od lokalnog značaja.
Ovo je jedan od predloga koji je proistekao iz Strategije, imajući u vidu iskustva i rešenja drugih, naročito zemalja u kojima je skijaški turizam jedan od najznačajnijih turističkih proizvoda.
Takođe, amandmanima na član 5. utvrđeno je da su delatnosti uređenja, održavanja, opremanja, upravljanja i korišćenja javnog skijališta, kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje javnih skijališta delatnosti od opšteg interesa.
Za obavljanje ovih delatnosti, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, Vlada osniva javno preduzeće za upravljanje ovim skijalištima i to je ta suštinska institucionalna novina koju amandmani na Predlog zakona, usvojeni od strane Vlade, nose.
Na ovaj način stvoriće se preduslovi za obezbeđivanje tehničko-tehnološkog, ekonomskog i upravljačkog jedinstva sistema skijališta i intenzivniji razvoj planinskih turističkih centara.
Takođe, od nekih tridesetak amandmana, u ime Vlade, možemo da prihvatimo, nekih, šest amandmana, koji tehnički značajno doprinose poboljšanju teksta zakona.
Samo još kratko da obrazložim predložena rešenja. U članovima od 1. do 6. definišu se pojmovi upotrebljeni u zakonu i utvrđuje da je skijaški centar dužan da obezbedi korišćenje skijališta pod jednakim uslovima svim korisnicima. Precizno se određuje koje se zimske sportske aktivnosti mogu upražnjavati na skijalištima.
Članovima od 7. do 17. utvrđeni su osnovni elementi uređenja skijališta, koji se kao kompleksan objekat može sastojati iz jedne ili više ski-staza, ski-poligona, ski-puteva, liftova, žičara, infrastrukturne mreže, servisnih objekata, snežne i servisne mehanizacije, servisnih puteva, sopstvenih energetskih objekata itd.
Članovima od 19. do 21. uređeno je obeležavanje skijališta, ski-staza i staza za moto sanke i predviđa se klasifikovanje i obeležavanje ski-staza, u zavisnosti od stepena težina i svojstva područja preko koga se pruža staza.
Članovi 22. i 23. regulišu pitanje obaveze skijaškog centra za održavanje skijališta, kako za vreme trajanja ski-sezone tako i u periodu kada skijališta ne rade.
Članovi od 24. do 26. uređuju pitanja obaveze postavljanja odgovarajuće signalizacije na skijalištima.
Članovi od 27. do 32. regulišu pitanja upotrebe sredstava prevoza na skijalištu, kao i obavezu skijaškog centra da mehanizaciju za uređenje ski-staze označi na odgovarajući način.
Članovi od 33. do 40. regulišu pitanja korišćenja i rada skijališta.
Članovi od 41. do 50. regulišu pitanja spasilačke službe i službe prve pomoći.
Članovi od 51. do 58. regulišu pitanja vezana za bezbednost i red na skijalištu.
Članovi od 62. do 68. bave se pitanjima vezanim za podučavanje
skijanju.
Članovi od 69. do 71. sadrže nadzor i upravne mere. Nadzor vrši turistička inspekcija, a kaznene odredbe su prilagođene Zakonu o prekršajima.
To su osnovni elementi sadržaja zakona i mislili smo da je bilo neophodno da vas upoznamo sa kratkim predlogom sadržaja zakona.

Gospodine ministre, ovo nije pritisak tokom zakonodavnog procesa, već, pošto sam pregledao, po službenoj dužnosti, i zakon, koji već dugo stoji, kao što ste rekli, i amandmane koji su pristigli, naprosto, upozoravam da se još jednom razmotre amandmani, jer sam stekao utisak da je amandmane pisao skijaš, a da zakon nije pisao skijaš i da postoji čitav niz amandmana koji se tiču u suštini, ne cele zakonske regulative, već se tiču lingvistike, tačnog, preciznog obavezivanja u odnosu na ono što se stvarno na skijaškim stazama dešava, i za to ćete imati vremena, vi ili predstavnici iz Ministarstva, sve do početka, odnosno završetka rasprave u pojedinostima, što će verovatno biti tek krajem sledeće nedelje, tako da molim, naprosto, da obratite pažnju.
Hvala na razumevanju.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč?
Reč ima Rajko Baralić, predsednik Odbora za trgovinu i turizam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za trgovinu i turizam izvinjavam se što nemate izveštaj u pogledu zakona o javnim skijalištima u načelu.
To nije zbog toga što nije održana sednica Odbora, već je to zbog toga što Odbor ima tzv. konstrukcionu grešku. Ja deseti put molim sve koji su nadležni da ovu grešku otklone.
Odbor za trgovinu i turizam broji 11 članova. Vladu tvori ili je podržava 129 poslanika, a oni u Odboru imaju pet predstavnika. Ostale stranke imaju 121 narodnog poslanika, a u Odboru imaju šest predstavnika.
Zaista vas molim, nemam ništa protiv inicijative da se takvim komponovanjem Odbora pokaže viši stepen demokratičnosti, doprinos razvoju parlamentarne prakse i unapređenju parlamentarne prakse u našoj zemlji, ali Odbor za trgovinu i turizam tim načinom konstituisanja u potpunosti je onemogućen da kvalitetno radi.
Bespotrebno troši veliku energiju, to čine predstavnici Vlade i članovi Odbora koji žele da rade, ne ulazeći u legitimno pravo članova opozicionih stranaka koji prosto ne žele da daju kvorum za rad Odbora, to je njihovo pravo, ono je legitimno i ja sa tim pravom ne polemišem i ne sporim ga, ali vas molim, u drugom razredu osnovne škole se uči da je 129 više od 121 i zaista sam potpuno obeshrabren, 14 ili 15 sednica smo održali do sada čineći različite ustupke, trošeći veliko vreme i veliku energiju.
Ako ima snage da se ovo ispravi, ima, ako je neophodan ovaj odbor treba o tome da se izjasnimo, a ako nije, da promenimo Poslovnik Narodne skupštine i da ukinemo Odbor.
Nema potrebe da postoji odbor koji treba svaki put da nekoga moli da obezbedi kvorum, da bi sednica formalno mogla da počne.
Mi smo jutros sednicu održali u skladu sa Poslovnikom, ali nismo mogli da se izjasnimo o zakonu u načelu i nećemo moći da se izjasnimo o amandmanima koji su podneti na zakon, a koji su veoma kvalitetni i o kojima bi verovatno članovi Odbora imali šta da kažu.
Odbor je bio matični odbor za nekoliko veoma važnih zakona iz oblasti trgovine i turizma. Još nekoliko zakona čeka da uđe u skupštinsku proceduru, kao što je zakon o banjama, biće zakon o trgovini, biće i neki drugi.
Usvojili smo četiri zakona iz oblasti trgovine i turizma u prošloj godini. Dakle, velika je zakonodavna aktivnost u ovoj oblasti, a mi smo praktično onemogućeni da normalno i odgovorno obavljamo svoj posao.
Kada je u pitanju sam zakon, evo, gospodine predsedniče, dozvolite da samo malo polemišem sa Vama. Uopšte nije tačno da oni koji su učestvovali u pisanju zakona nisu, kako vi kažete, skijaši.
Ja ću da vas podsetim da je Odbor za trgovinu i turizam, kao jedan od učesnika pilot programa OEBS-a u 2005. godini od 18. do 20. marta, uz učešće Instituta za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, uz prisustvo gospodina Roberta Ropreta, koji je šef Katedre za ove sportove na ovom fakultetu, uz predsednika najvažnijih asocijacija iz ove oblasti, kao što je Nadzorni odbor za instruktore, za skijaše itd. i da ne nabrajam sve druge, dakle, uz prisustvo direktora ski-centara i drugih i, naravno, uz prisustvo predstavnika Ministarstva trgovine i sporta i narodnih poslanika koji su bili zainteresovani, sportskih novinara i Uprave za sport, tri dana detaljno pokušavao da nađe najbolja moguća rešenja u jednoj oblasti koja je delikatna, zato što se nekome može učiniti da je to nepotrebno, da je to trošenje vremena.
Na ski-stazama i na skijalištima obavlja se veoma živ saobraćaj i velika frekvencija pa su veliki rizici da ljudi budu povređeni i da nastradaju i čitav niz drugih komplikacija tada smo konstatovali i ja ovom prilikom molim sve koji su nadležni u Srbiji, nedostaje zakon o žičarama.
Kada kažem o žičarama, to se odnosi i na liftove. To je važan zakon koji bi nakon usvajanja ovog zakona trebalo nadležno ministarstvo da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije i da zaokružimo ovo pitanje zato što to jeste važno, jer je u pitanju bezbednost velikog broja građana i ne samo učesnika u sportu.
Dakle, ovde sam govorio kao predsednik Odbora ili kao tzv. predsednik tzv. Odbora, jer on formalno ne može da radi. Molim sve koji su razumeli o čemu sam ovde govorio da nam pomognu da se prokomponuje Odbor, u skladu sa rasporedom političke snage, političke volje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bismo mogli nesmetano da obavljamo svoju ustavnu i zakonsku aktivnost.
Hvala lepo.

Hvala vam. Dobro sam shvatio da je ovo u tom smislu bila tzv. polemika, jer ste vi u stvari samo izneli svoje tačne podatke o onome što znate, a ja sam izneo svoj utisak. Je l' tako. Hvala, gospodine Baraliću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik, Zlatan Jovanović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od prethodnog govornika moram da se složim sa mišljenjem gospodina predsednika Skupštine, da je ovaj zakonski predlog ipak pisao neko ko nije skijaš ili neko ko je skijanje video samo na televiziji.
Naime, ovaj zakonski tekst koji godinu i po dana čeka da uđe u proceduru, odnosno u Parlament, u suštini je uopšten, u priličnoj meri konfuzan i bez konkretnih stvari. U mnogim segmentima je i smešan.
Iz šturog izlaganja gospodina ministra nismo saznali ništa o samom zakonskom tekstu, ali smo saznali nešto što je nama poslanicima novo. To je informacija da je Vlada usvojila Strategiju razvoja turizma, koju mi još nismo videli, to je informacija da je Vlada podnela dva amandmana na ovaj zakonski predlog, koja, takođe, mi poslanici nismo videli.
Ono što je bitno u vezi sa tim jeste da ti amandmani, bar po rečima gospodina ministra, bitno menjaju suštinu ovog zakonskog predloga. Zato je bilo korektno da se dostave blagovremeno da bismo i njih imali u vidu kada smo pisali amandmane.
Sam zakon, kao što je ministar i rekao, sastoji se iz pet celina. Prva – osnovne odredbe, druga – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednosti na skijalištu, treća – nadzor, četvrta – kaznene odredbe i peta – prelazne i završne odredbe. Pokušaću da, u vremenu koje imam, iznesem zapažanja poslaničke grupe SRS na ovaj zakon, da ukažem na neke delove ili odredbe koje po nama nisu logične i da pozovem poslanike da prihvate bar veći deo amandmana SRS, kako bi se ovaj tekst popravio i postao prihvatljiv.
U prvom delu, osnovne odredbe, definisani su neki navodni osnovni pojmovi koji su kasnije korišćeni u tekstu zakona. Međutim, ovde postoji problem što su definisani navodno i neki pojmovi koji su sami po sebi trivijalni, koje ne treba posebno objašnjavati i definisati, kao što su pojam skijanja, pojam skijaš, takmičar itd.
Neki pojmovi, koji se kasnije u tekstu pojavljuju, izostavljeni su iz ovih osnovnih odredbi. Recimo, pojam ski-pas, ski-područje, skijaški centar, pista, to su pojmovi koji se kasnije u tekstu pojavljuju, a da ne znamo šta oni konkretno znače, jer u osnovnim odredbama nisu uopšte pomenuti. Kasnije su bitni za pravilno tumačenje predloženog zakona.
U članu 3. imamo nekoliko pojmova i njihovih značenja koja su besmislena, pa čak i smešna. U članu 3. tačka 2) kaže: ''skijanje je zimska sportska aktivnost rekreativnog ili takmičarskog karaktera koja se sastoji iz alpskog skijanja, nordijskog skijanja ili snouborda''. Mislim da nije bilo potrebno uopšte pričati o ovome, valjda se zna, valjda je očigledno jasno i kažem, trivijalan pojam skijanja.
Zatim, tačka 4) pojam skijaš, kaže: ''skijaš je fizičko lice koje se u cilju rekreacije bavi skijanjem na skijalištu ili se nalazi na ski-stazi radi skijanja''. Šta bi drugo mogao da bude skijaš? Ne može da bude pravno lice, niti može biti na stazi sa nekom drugom željom osim da se skija. Ne može se zvati skijaš u tom slučaju.
Tačka 5) kaže: ''ski-staza je uređena i obeležena površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju, koju opslužuje jedna ili više žičara''. Zašto uopšte ovo stoji u ovom tekstu obrazloženja ski-staze, a može biti ski-staza i bez žičare. Nema potrebe da pišemo u samom obrazloženju da to može opsluživati jedna ili više žičara.
U tački 17) stoji: ''ski-lift je sredstvo visinskog prevoza za vuču skijaša po snegu uzbrdo''. Pa nisam još video ski-lift koji vuče skijaša nizbrdo.
Član 5. glasi: ''Skijaški centar se osniva kao privredno društvo, preduzeće, ustanova ili preduzetnik i registruje se u odgovarajući registar u skladu sa zakonom''. To je sve u redu. Međutim, danas smo čuli da postoje amandmani kojima se planira osnivanje javnih preduzeća za upravljanje skijalištima. To ne stoji u prvobitnom ili važećem Predlogu zakona.
Drugi stav člana 5. kaže: ''Skijaški centar upravlja skijalištem, odnosno prostorima pogodnim za uređenje skijališta, koji su, u skladu sa zakonom, proglašeni za prostore od značaja za turizam''. Opet kažem, postoji problem, a ovo je verovatno u skladu sa Strategijom, koju mi još nismo videli, ali nije u skladu sa konkretnim kontekstom ovog zakona.
Ovde je već navedeno da će neki državni organ, verovatno Vlada, odrediti prostor koji će se urediti za skijališta, ali se ostavlja mogućnost preduzetnicima da budu vlasnici skijaških centara. Molim vas, ko će to sprečiti i onemogućiti čoveka, vlasnika zemljišta na kome se može izgraditi skijaški centar da registruje i otvori skijaški centar.
Ili, da li će taj skijaški centar biti javno skijalište, ako Vlada nije utvrdila da postoje uslovi za formiranje, odnosno osnivanje skijališta na tom prostoru. Drugim rečima, valjda je svako skijalište koje je namenjeno skijašima, građanima, javno skijalište. Sada čujemo da nije, ali iz ovoga se to ne vidi da nije, iz ovoga se ne vidi, a vi ste amandmanima promenili suštinu ovog zakonskog predloga.
` Takođe, čuli smo sada da je Vlada već utvrdila neke prioritete u Srbiji, odnosno područja koja će razvijati i u koja će ulagati u narednom periodu, sa ciljem da se stvore skijaški centri. Drago mi je da se među njima nalazi i planina Tara, kao jedna od planinskih lepotica u Srbiji.
Drugi deo – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednost na skijalištu. U članu 9. stoji: ''Ski-staze na skijalištima moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta''.
Ne znam šta znači dovoljno široke, ne znam šta znači sa odgovarajućim nagibom. Ili, zašto to nije propisano samim zakonskim tekstom, nego je možda ostavljeno da to nekim podzakonskim tekstom propisuje neko drugi.
Pričam zbog toga što u ovom zakonskom tekstu, ima mnogo detalja koji ne treba da stoje u zakonu, a koji su ovde uvršteni, a nema nekih elemenata koji su, čini mi se, po mom dubokom ubeđenju, bitni i treba da budu propisani zakonom, a ne da se kasnije propisuju drugim podzakonskim aktima. Na to je uputio i član 23. u kome stoji da će ove tehničke uslove propisati ministri nadležni za turizam, za sport i za saobraćaj.
Ne znam kako će sve to uspeti da usaglase tri ministra, tri ministarstva, s obzirom na to da je, ovaj poslednji, ministar za saobraćaj ovih dana angažovan u Užicu gde obećava, po svom starom običaju, puteve građanima u okolini Užica, s obzirom na to da se tamo pripremaju, nadam se, izbori za predsednika opštine u narednom periodu.
Drugi deo ove celine, odnosno obeležavanje staza – tu stoji da staze moraju biti obeležene i da se staze klasifikuju. Znači na: lake staze, srednje teške, teške, ekstremno teške.
Propisano je da moraju biti i obeležene, ali nigde nisu navedeni kriterijumi na osnovu kojih će se utvrditi težina pojedinih staza.
Opet je ostavljeno da to nekim podzakonskim aktom, ministar propiše, odredi, a lično mislim da je to trebalo da stoji u samom zakonskom tekstu. Ipak se radi o jednoj važnoj kategoriji.
Ovde se u članu 19. tački 4. pominje, ekstremno teška pista. Ne znam zašto pista, ako su sve ovo drugo staze, zašto bi ovo bila pista. I nigde ranije, a ni kasnije, više, pista nije pomenuta u ovom predlogu zakona.
Ili, recimo, treći stav u istom članu 19. kaže: ''Oznake moraju biti tako postavljene da su više od snega''. Ako nisu više od snega, onda nisu oznake, nemaju svrhe.
Dalje, već sam pomenuo član 23. gde stoji da će tri ministra da sednu i da se dogovore o nekim tehničkim uslovima koje moraju ispunjavati staze, odnosno koriste za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta.
Imam izvesnu dozu sumnje da će to biti urađeno u vremenu predviđenom zakonom, jer će biti vrlo teško usaglasiti sva tri različita ministarstva.
Član 28. govori o održavanju, odnosno o prevozu na samom skijalištu i govori konkretno o mehanizaciji za uređenje ski-staze. Stoji u prvom stavu da se mehanizacija za uređenje ski-staze može koristiti u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade. Ovakva formulacija govori da se one uobičajeno koriste u nekim drugim terminima, a mogu i u ovom, kada žičare ne rade.
Mislim da je ovo loše formulisano i da treba propisati da se mehanizacija za uređenje staza koristi obavezno kada žičare i liftovi ne rade, izuzetno, to stoji u sledećem stavu, može se koristiti mehanizacija i u vreme kada žičare rade, ali se moraju obezbediti odgovarajući uslovi u pogledu zaštite skijaša.

 Izvinite, koristite i drugih 10 minuta? Izvolite. (Da.)

Ja govorim koliko su sve pojedini članovi, odnosno odredbe ovog zakona besmislene i nelogične, a čak u pojedinim slučajevima i smešne. Član 31. kaže: ''Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici''.
Ja molim ministra da me sasluša: hajde da prihvatimo da to jeste oblik javnog prevoza, jer prevozi skijaše, ali da li je negde video, ako je uopšte bio na skijalištu, red vožnje žičara. Žičara je oblik kontinualnog transporta. Dakle, ne postoji red vožnje, postoji samo termin u kome žičara radi: od 9,00 ili 10,00 časova ujutru ili do 16,00 ili 17,00 časova popodne. Radi se o kontinualnom transportu, znači, nema reda vožnje.
Sa druge strane i ski-pas, kao ona karta koju kupite da biste skijali, da biste koristili usluge žičare, važi za vremenski period i vezana je za dan, dva ili tri, nije vezana za broj vožnje, tako da se ne može govoriti o redu vožnje, ali se nešto slično pojavljuje u kasnijim odredbama ovog zakona.
Dalje, član 32. kaže: ''Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski-lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski-lift. Ovo je vrlo ozbiljna odredba i važna. Zašto? Na ozbiljnim skijalištima staze su duge, žičare su duge, obično nisu pregledne, tako da redar na početku ili kraju staze ne vidi celu žicu celom dužinom.
Ja sam napisao amandman da je neophodno da redar obavi kontrolnu vožnju na kraju rada žičare, da bi se utvrdilo da nema nijednog skijaša na žici, odnosno na stazi.
Ovako definisana odredba ne upućuje na to, već upućuje da u 16,45 časova kreće zadnji skijaš sa žice, više nema nikoga, a da li je taj zadnji stigao do vrha ili nije, niko ne zna.
Dalje, član 33. kaže da skijaški centar može da obavlja delatnosti, odnosno poslove vezane za korišćenje skijališta pod određenim uslovima, pa u tački 2. stoji: ''da obezbedi službu održavanja reda na skijalištu i da uredi red na skijalištu''.
Opet nešto što nije logično, što nije lepo formulisano, kako se uređuje red.
Dakle, red se može propisati, napisati, uspostaviti, utvrditi, ali urediti red, mislim da nije adekvatan izraz da stoji u jednom zakonskom tekstu.
Član 34. kaže: ''Skijaški centar mora da obezbedi da skijalište bude opremljeno:
1) odgovarajućim brojem mašina i uređaja za pripremu i održavanje staza, srazmerno broju i veličini staza;
2) razglasnim uređajem takve jačine da se može efikasno koristiti na skijalištu''.
Ovde sada nije propisano ko će utvrditi koji je to odgovarajući broj mašina i koja je to odgovarajuća jačina ovog razglasa ili uređaja, koja će biti adekvatna odgovarajućem skijalištu.
Malopre smo imali tehničke uslove gde je rečeno da će tri ministarstva podzakonskim aktima bliže urediti uslove, ali se više ne pominje ko će naknadno urediti, a zakon to ovde nije jasno uredio.
Član 38. u stavu 2. kaže: ''Skijalište može da radi noću ukoliko postoje tehnički i vremenski uslovi i ako je obezbeđena sigurnost skijaša''. Sve je to lepo, ali to već stoji u članu 15. i tamo je već uređen rad skijališta noću, nema potrebe da se dva puta ponavlja ista odredba.
Član 39. glasi: ''Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu se vršiti na skijalištu: 4) ako na stazama nema dovoljno snega''.
Slažem se, ali već je rečeno da se skijanje obavlja, odnosno vrši samo ako ima dovoljno snega.
Termin – dovoljno, ostaje nerazjašnjen do kraja, jer se ne zna ko će to propisati ili proceniti šta je to dovoljno snega na stazi da bi se moglo odvijati takmičenje i da bi se uopšte moglo skijati.
Takođe, član 42. kaže: ''Služba spasavanja mora da ima odgovarajući broj angažovanih spasilaca''.
Član 43. poslednji stav: "Spasioci moraju imati prednost korišćenja žičara".
Dobro je to, slažem se, ali nije navedeno da moraju biti obučeni za skijanje i da moraju biti u rangu instruktora, jer povređenom na stazi može pomoć ukazati ili priteći u pomoć samo skijaš, a ne neko ko nije skijaš. Znači, spasilac mora biti skijaš i to treba da bude vrstan skijaš, bar u rangu instruktora skijanja.
Dalje, član 45. stav 3. kaže da, ukoliko u ski-području u kome se nalazi skijalište ne funkcioniše gorska služba spasavanja skijaški centar ima odgovarajuće obaveze. Samo sam ovo spomenuo zbog termina "ski-područje", koji se prvi put ovde pominje. Nigde ranije nije objašnjeno ili rečeno šta obuhvata ili šta predstavlja ''ski-područje''.
Dalje, deveti segment ovog drugog poglavlja kaže – bezbednost i red na skijalištu, pa u članu 52. stoji: "Skijaški centar obavezan je da ima zaposleno lice sa odgovarajućim sportskim stručnim zvanjem za staranje o bezbednosti i redu na skijalištu". Nigde se ne propisuje koje je to odgovarajuće sportsko stručno zvanje. U sledećem stavu se kaže: "Šef staza mora da ima položen ispit za redara".
U članu 53. opet se govori o redaru i u 2. stavu se kaže: "Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja''. Valjda "ko je položio ispit za redara", već se pominjao ispit i već se kasnije pominje ispit, a ovde se kaže "koje pokaže uspeh na proveri znanja".
Dalje – ovlašćenja redara, član 54. tačka 4) kaže: "Redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen je da: obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda na skijalištu". Kako je ovo moguće izvesti? Zamislite skijaša koji pri skijanju baci neki papirić ili nešto drugo uradi na samoj stazi, a onda redar zove turističkog inspektora, koji je udaljen možda 30 kilometara ili više, da
ga obavesti da se ovaj ponašao suprotno pravilima skijanja na samoj stazi. Koju svrhu ovo ima, uopšte mi nije jasno.
Tačka 6) kaže da je redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen da uskrati jednu ili više vožnji žičarom skijašu. Kako će mu uskratiti jednu vožnju? Rekli smo da ne postoji broj vožnji, ski-pas važi za jedan dan u radnom vremenu žičare, za tri dana ili sedam dana. Šta znači jedna vožnja na žičari?
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
Član 55. – obaveze skijaša. Tačke 3), 4), 5), 6), 7) i 8) sam izdvojio kao posebno besmislene da stoje u zakonu. Tačka 3) kaže da je skijaš obavezan da izabere liniju, odnosno pravac ili smer vožnje, tako da skijaša koji vozi ispred njega ne ugrožava itd. Koji to skijaš sa vrha staze bira pravac kretanja? Nijedan skijaš ne vozi, bar oni rekreativci ne vozi spust na stazi, da ide pravo, već ide krivudavo.
(Predsedavajući: Molim vas, dva minuta ste prekoračili vreme.)
Izvinjavam se, pošto sam ovo citirao.
Tačka 5) kaže da, kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da nema drugih skijaša oko njega. Ovo su pravila koja treba propisati u nekom pravilniku za obuku skijaša, a ne u zakonu. Znači, instruktori koji obučavaju skijaše, učitelji skijanja treba o ovome da pričaju ili da o ovome nauče polaznike – učenike, a ne da ovo stoji u zakonu. Mislim da je ovo previše besmisleno za zakonski tekst.
Dalje, opet obaveze skijaša, šta skijaš ne sme, pa u tački 9) kaže: "Skijaš ne sme: da koristi žičaru ako ne poseduje za to posebno znanje ili sposobnost". Kada će skijaš naučiti da koristi žičaru, ako nikada ne počne da je koristi? Mora taj prvi korak napraviti negde.
Član 56. mislim da treba kompletan da se briše i da se ovo propiše kao pravilo ili uputstvo za redare i za instruktore koji obučavaju skijaše u toku obučavanja, odnosno u toku procesa učenja ove veštine.
Član 57. stav 3. govori o obezbeđenju skijališta i kaže: "Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skijaša na skijalištu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutrašnjih poslova i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda". Molim vas, još nisam sreo na skijalištu ili video nerede na skijalištu. Nije ovo fudbalski derbi između "Zvezde" i "Partizana", pa da se očekuju neredi. Tamo su uglavnom kulturni ljudi koji su došli samo zbog skijanja.
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, završite.)
Preskočiću neke delove, samo da završim.
Član 65. kaže: "Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište". Molim vas, ovo je diskriminacija. Ovim onemogućavate sve škole koje su sa teritorije van lokalne jedinice na kojoj je skijalište da mogu uopšte da se bave tim poslom na tom mestu. Ovo je čista diskriminacija i kompletan ovaj član nema smisla.
Što se tiče nadzora, četiri ministarstva vrše nadzor nad ovim zakonom. Samo su detaljno propisana uputstva, date instrukcije za turističku inspekciju, za ostale nije ništa konkretno rečeno na koji će način vršiti nadzor.
Što se tiče kaznenih odredbi, nisam video kraćeg zakona i više kaznenih odredbi. Ovde imate 40 predviđenih kazni za pravna lica i 12 kazni za fizička lica, znači, za skijaše, za one koji konzumiraju usluge skijališta.
Na kraju, s obzirom na to da je ovaj zakon ušao u proceduru pre godinu i po dana, ovde su propisani neki rokovi koji se odnose na prošlu kalendarsku godinu. Nadam se da je to predlagač ispravio ili prihvatio amandmane koje smo mi podneli u tom smislu.
Takođe, pokušali smo amandmanima da skratimo ove rokove koji su predviđeni u prelaznim i završnim odredbama. Zašto? Zato što je bitno, čini mi se, ako se ovaj zakon usvaja u Skupštini, da počne njegova primena od naredne skijaške sezone, odnosno zimske sezone, od 1. decembra da to krene sa primenom. Ako ostanu ovi rokovi koji su propisani u Predlogu teksta, mislim da ovo neće stići za ovu sezonu i da onda ova priča nema veliki smisao u ovom trenutku. Zahvaljujem na pažnji.

Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Arsen Kurjački, ovlašćeni predstavnik DSS.

Uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, drage kolege, bilo je reči da je ovaj zakon pisan od strane nestručnih ljudi i da nije uopšte kvalitetno obrađen.
Ministar je to rekao, a ja ću to da potvrdim, na skupu koji je organizovan na Kopaoniku prilikom izrade ovog zakona, zaista su bili prisutni svi oni kojih se tiče ova problematika: od predstavnika Skijaškog saveza, od Fakulteta za fizičku kulturu, preko Udruženja ski-instruktora, najvećeg skijališta – Kopaonik, "Geneks" firme, koja većinski gazduje, predstavnik JUTE, svih onih turističkih organizacija koje se neposredno bave organizacijom turističkog prometa, naravno, do Ministarstva trgovine i turizma, Ministarstva sporta i nas narodnih poslanika.
Bilo je diskusija, ali na kraju je, kada se sve svelo, posle dva dana zaključeno da je ovo jedan izuzetno dobar zakon i da je izuzetno važno da se ova materija konačno reguliše zakonom.
Dakle, šta je razlog za donošenje ovakvog zakona, koji je dve godine bio u proceduri, u postupku donošenja, usaglašavanja i koji su radili dva ministarstva, trgovine i turizma i sporta. Razlog je prvenstveno taj, čuli smo u uvodnom izlaganju od ministra, što je zimski turizam toliko počeo da se razvija da postaje jedna ozbiljna privredna grana, odnosno deo privredne grane koja se zove turizam i koja je jedna naša perspektivna izvozna šansa.
Bez obzira koliko se pokušalo ozbiljno i detaljno da se sažme sve ono što treba da bude regulisano, ipak je mnogo stvari ostalo koje nisu regulisane i koje će tek život da nametne. To će biti regulisano podzakonskim aktima, to je sasvim normalno i prirodno i tako se to uvek radi, pogotovo kada se neka materija prvi put reguliše zakonom.
Šta je bio dalji razlog da se ovaj zakon donese? Jedan od vrlo bitnih razloga je bezbednost, pričaću vam kasnije kada budem razrađivao delove ovog zakona. Bezbednost na skijalištima je jako važna, kako samih skijaša, tako i ostalih učesnika koji tamo provode vreme. Naravno, da bismo našu turističku ponudu integrisali u međunarodno turističko tržište mi moramo da imamo normativno regulisano, da nema improvizacije, da se zna kako kod nas funkcioniše i kako se odvija turistički život na skijalištu.
Naravno da treba da kažemo da su skijališta isključivo u ruralnim područjima. Cela Vlada, sva ministarstva imaju segmente svoje delatnosti posvećene isključivo razvoju ruralnih sredina. Ovo je šansa za razvoj ruralnih sredina, a nema investicija ni domaćih, a pogotovo stranih, ako nema zakonski regulisane ove materije, ako investitori ne znaju šta ih čeka i pod kojim uslovima će da ulažu svoj novac, odnosno kako će da privređuju.
Treba reći i podvući da su ove odredbe zakona apsolutno upodobljene sa evropskom regulativom i da smo dobili saglasnost Svetske skijaške organizacije sa odredbama, a posebno sa terminologijom koja je tu da bi jednostavno bila prepoznatljiva od stranih konzumenata koji treba da dolaze.
Deo, kao u svakom zakonu, koji reguliše osnovne odredbe, gde se pravi razlika između skijaškog centra i skijališta. To je velika razlika i mnoštvo ljudi ne pravi razliku između ta dva pojma. Tu je regulisano da je skijaški centar dužan da obezbedi korišćenje skijališta kao javnog dobra, pod jednakim uslovima za sve korisnike. Nema diskriminacije, mora svako da ima pravo da koristi skijalište, naravno, pod propisanim uslovima.
Dati su osnovni pojmovi šta je to ski-staza, šta je poligon, šta je žičara, šta je ski-lift. Oni koji su skijaši, koji učestvuju u vršenju tog sporta znaju šta je to, ali za mnoštvo ljudi to su neki termini koji moraju da se objasne i zakonski moraju da se jasno definišu. Uređeno je obeležavanje celokupnog skijališta i to jednako, po međunarodnim standardima. Ne može da bude razlike od skijališta do skijališta, ta obeležja moraju da budu prepoznatljiva na svakom skijalištu.
Rečeno je da mora da se izvrši klasifikacija staza. To nije nimalo naivna stvar. Dešava se. Na Kopaoniku, našem najrazvijenijem skijalištu to je već davno urađeno, ali mi imamo skijališta gde toga nema. Dešava se da vi krenete da se spuštate jednom blagom stazom, a odjedanput naiđete na neke nordijske uslove. Naravno da su tu povrede i nesreće neizbežne. Tu mora unapred da se zna koja je to staza, kakvog kvaliteta i da se svako prema svojim sposobnostima i umeću tako i vlada.
Zatim, regulisane su obaveze, prvenstveno održavanja skijališta, kako u sezoni, tako i van sezone. Ne može van sezone da se zaključa i da niko više o skijalištu ne brine. To je nešto što mora da bude u kontinuitetu.
Postoje neobezbeđene staze. Nažalost, imamo uvek one koji su zainteresovani da voze i po tim neobezbeđenim stazama.
Ovde je propisana obaveza da skijalište mora da ima službu obaveštavanja, odnosno informisanja, i da, jednostavno, taj ski-centar mora da se svaki dan obaveštava o vremenu, padavinama, opasnostima od odrona i svega onoga što skijanje može da učini vrlo ozbiljnim, odnosno opasnim sportom.
Naravno, mere bezbednosti su na zavidnom nivou propisane i o tome ću nešto malo kasnije govoriti. Propisano je, takođe, korišćenje i rad skijališta.
Pod kojim uslovima ski-centar može da obavlja svoju delatnost? Nema improvizacije, mora tačno da se zna, to je deo privredne grane, kao što drugi privredni subjekti u privrednim granama imaju uslove pod kojima rade, tako i ski-centrima mora da se propiše pod kojim uslovima mogu da rade.
Bezbednost je, kao što sam rekao, posebno izražena, odnosno propisane mere bezbednosti možemo da podelimo na mere koje su obavezujuće za ski-centre i drugi deo, što je prethodni kolega govorio, o obavezama skijaša radi bezbednosti.
Dakle, za ski-centre je obaveza da postoji spasilačka služba i da postoji služba prve pomoći. Nema više komercijalnog skijališta ako ne postoji spasilačka služba i ako ne postoji služba prve pomoći. To mora da se obezbedi, to je trošak, ali to je trošak bez koga ne može da funkcioniše ovaj sport, koji može da bude vrlo opasan.
Takođe je propisana redarska služba. Kod te redarske službe, čuli smo i u prethodnom izlaganju, a iz iskustva se zna da je to vrlo šarolika služba. Do sada smo imali redarsku službu da je redar bio nezainteresovan, sedi tamo sa strane, pijucka piće, udvara se devojkama, ne gleda uopšte šta se dešava na stazi. Ili smo imali obrnut slučaj.
Imali smo suviše revnosne redare, pa su se ponašali kao da im je to deda ostavio u nasleđe, postrojavao sve skijaše. Dakle, ne može tako da se ostavi na slobodno tumačenje firmi koja organizuje to. Mora da bude jasno propisano kako su ti redari odeveni, kako se oni ponašaju, koja su njihova prava, koje su njihove obaveze.
Prevozna sredstva, takođe jedno od bolnih pitanja, na skijalištima. Manje se misli na prevozna sredstva, transportna i sve ono ostalo pomoću čega se cirkuliše na samom skijalištu i od skijališta. Najviše prostora je dato za transportna sredstva na motorne sanke.
Ko je bio na Kopaoniku mogao je da vidi da se to skijalište pretvorilo u džunglu od bahatih momaka i devojaka koji vitlaju sa onim motornim sankama, bez ikakvog reda, bez ikakve putanje, danju, noću i sva ona lepota Kopaonika se zaseni upravo time da ste stalno u grču, u strahu, pogotovo starije osobe, mala deca, da li će neko naleteti na njih, da li će ih zgaziti, maltretirati bukom, gasovima itd.
Znači, ovde je jasno i taksativno nabrojana i rečeno kako moraju motorne sanke da se koriste. Posebno je izraženo da to mora da ide po posebnim stazama. Nema vitlanja po skijalištu tamo gde su šetači ili gde su skijaši, i to moraju da voze ovlašćena lica. Ne može više tamo neko da plati 100 evra, uzme sanke i maltretira svoju okolinu.
Drugi deo, koji se odnosi na bezbednost, to su obaveze skijaša i drugih učesnika u skijanju. Kolega, prethodni govornik, govorio je prilično sa nipodaštavanjem o ovom taksativnom nabrajanju određenih obaveza. Ja imam sasvim drugačije mišljenje i mislim da je izuzetno dobro nabrojano i napisano, bez obzira što možda malo izgleda i smešno i nepotrebno. Kažem, ko je imao iskustva, taj vrlo dobro zna i prepoznaje stvari koje su ovde regulisane.
Recimo, u članu 55. kaže se: ''Skijaš je obavezan da se na stazi ponaša tako da druge ne ugrožava ili povređuje''. Neko sad može da kaže to je normalno, to se podrazumeva.
Podrazumeva se za normalne ljude, ali, nažalost, imamo i one koji ne spadaju u tu kategoriju i za njih mora da se propiše da ne mogu da se tako ponašaju, a ako se tako ponašaju onda će da snose i određene sankcije. Do sada nije niko mogao da snosi sankcije.
Recimo, propisano je da mora da vozi pažljivo, da brzinu i način vožnje prilagodi svojim znanjima i uslovima okoline, odnosno staze i vremenskim prilikama, broju skijaša na stazi itd. Opet će neko reći da je to normalno, da se podrazumeva. Pa ne, ko je imao iskustva taj može da zna da, imate malu stazu, blagu, gde su deca ili početnici i naiđete na nekog divljaka koji je napravio spust sa tri kilometra dužinske staze, juri 50 ili 100 kilometara na sat. Dakle, on ne može to da radi na toj stazi gde su drugi učesnici.
Isto tako, s druge strane imamo one koji mogu da izazovu nesrećne slučajeve. ''U slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze''. Opet će neko reći da je to nepotrebno napisati ovde, ali mi imamo iskustava da šetaju pešaci posred staze. Ako ih skijaši ne primete na vreme dolazi do udara, dolazi do određenih povređivanja zato što neko sebi dozvoljava da šeta, recimo, sredinom staze. E, sada je propisano ne može da ide, onda će ga redar opomenuti, odnosno uzeće mu ličnu kartu, inspektora itd. itd, da ne govorimo o tehnici kako.
Šta skijaš ne sme da radi? Kaže – ''Ne sme skijati na skijalištu, odnosno stazi koja je označena kao zatvorena''. Mi, upravo, uvek imamo da se nađe neki pametnjaković koji će baš da skija na zatvorenoj stazi, baš da vidi da li može ili sme i kada dođe do povrede onda treba neko drugi da odgovara. E, zabranjeno je skijati po zatvorenoj stazi, a ako skija onda skija na svoju odgovornost i zbog toga će snositi i posledice.
Recimo, kaže se da je, zabranjeno na bilo koji način ugrožavati stubove žičara, mašina za pripremu staze i drugu opremu na stazi. Opet će neko reći to je nepotrebno. Ali, ko je video kako se kači za žičaru, kako se hvata sidro ili tanjirača, da se ne bi platila karta, pa se lupa o stubove, uništava imovina, taj će reći da je ovo vrlo pametno i vrlo potrebna odrednica da stoji baš u zakonu da bi se to i tako sprečavalo.
Još jedna karakteristična odrednica, kaže da je zabranjeno, ''skijati na stazi, ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog drugog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koja negativno utiču na njegove sposobnosti''.
Apsolutna potrebna odrednice. Vožnja na skijama je vrsta saobraćaja, da kažemo tako, malo je banalno. Vi ste videli skijaše, momke i devojke unezverenih pogleda, zajapurenih, mutnih očiju, jurcaju sa skijama. Pa, na pravi pogled se vidi da su pod dejstvom alkohola ili ne znam ni ja kojih drugih sredstava. Prema tome, ne može da učestvuje, ne može da ugrožava druge. Ako je tako, utvrdiće se i biće kažnjen zbog toga i biće isključen. Utvrdiće se, utvrdiće se. Ako ne propišemo nikad utvrditi nećemo.
Dakle, to su sve odredbe koje su vrlo važne i jako je dobro da su tako taksativno nabrojane i da stoje u Predlogu zakona.
Postoji deo o podučavanju skijama, takođe vrlo važan segment gde je jasno određeno koji su uslovi za obavljanje podučavanja za skijanje. Znači, mora da bude registrovana firma, mora da ima poslovnu prostoriju gde će ti ljudi koji su polaznici da dođu, da se okupe, mora da ima ugovor o osiguranju korisnika, znači, ako se nešto desi mora da bude osiguran taj korisnik, da bude zaštićen na neki način i mora da obuku vrše ovlašćena lica, odnosno instruktori.
Znači, ja mogu da registrujem firmu, ali može obuku da vrši samo instruktor koji ima licencu, koja je opet propisana kako se dobija. Ono što je vrlo važno, to je, da se u svim školama moraju obezbediti jednaki uslovi. Bilo je na tom seminaru, a i pre toga, pokušaja da se limitira broj škola za podučavanje. To nije u skladu, slobodno da kažem, sa tržišnom ekonomijom, svi moraju da imaju pravo, naravno, pod uslovima koji su propisani, a kvalitet će isplivati i samim tim će se i taj broj sigurno limitirati.
Regulisana je organizacija sportskih manifestacija, takođe vrlo bitno. Mora da se zna kako se organizuje, koji su to uslovi, da ne bude tog šarenila i svakojakog cirkusa i parade. Naravno, kao i u svakom zakonu, nadzor je određen i to vrši turistička inspekcija prvenstveno, a nadzor sportskih manifestacija vrši inspekcija Ministarstva sporta.
I, naravno, zakon ne bi bio zakon ako ne bi postojale i kaznene odredbe, koje su, takođe, vrlo taksativno razrađene – za svaku odredbu obaveza koja je propisana i to daje jednu ozbiljnost ovom zakonu, tako da će se koleginica uveriti da će se to i primenjivati.
Ono što je posebno važno da se istakne i ono što je dalo posebnu ozbiljnost ovom zakonu to su amandmani Vlade koji su dostavljeni i koji su sastavni deo ovog predloga zakona. Poseban kvalitet i značaj ovom zakonu daju, a to je amandman, da je, javno skijalište uređeno kao javna površina za skijanje i sve ostale aktivnosti od opšteg interesa. Znači, mi prvi put sada definišemo skijalište kao javnu površinu od opšteg interesa. Šta to konkretno znači?
To znači, konkretno, da je to proglašeno, da mora biti važniji opšti interes razvoja skijališta od ličnog interesa, od privatnog interesa.
Ima primer, čuli smo od predstavnika Ministarstva, da, recimo, na Kopaoniku postoje dve zemljišne parcele koje su već godinama kost u grlu razvoja nekih staza koje su uređene i ne mogu da budu puštene u promet, jer su se kapricirali vlasnici, neće ni da izdaju, neće ni da prodaju, neće ništa. Hoće, jednostavno, da ne dozvoljavaju da se ta staza pusti u promet, da funkcioniše.
E, ne može privatni interes da bude iznad interesa lokalne sredine, iznad interesa regije, iznad interesa države, jer razvoj skijališta je državni interes koji mi moramo da pospešujemo. Zbog toga, kada imamo definisano kao dobro od opšteg interesa onda se zna kako to funkcioniše, zna se šta su eksproprijacije i šta su sve mere koje država može da preduzima da bi to razvijala.
Zatim, amandmanom je regulisano da se formira, jedinstveno, javno preduzeće za gazdovanje skijalištima kao nacionalnim dobrom. Znači, mora jasno da se kaže da su skijališta nacionalna dobra. Naravno, tu se misli prvenstveno i isključivo na komercijalna skijališta, a komercijalna skijališta su preko 1.500 metara nadmorske visine i mi ih, nažalost, nemamo jako mnogo.
Rečeno je u uvodnom izlaganju, to su prvenstveno Kopaonik, zatim Stara Planina, Besna Kobila, na Kosovu i Metohiji Brezovica i još neke naše planine koje zadovoljavaju ove uslove.
Podvučeno je ovde i treba ponovo reći da skijališta ne moraju biti javna.
Znači, imamo skijališta koja, recimo, ima Ministarstvo unutrašnjih poslova, imaju neke škole koje naprave svoja skijališta i koriste ih, ali sve odredbe zakona moraju da važe kako za javna skijališta, tako i za sva ova druga da bismo tu bezbednost i tu uniformnost sproveli na svim skijalištima.
Treba reći da bi ova materija bila kompletno regulisana i da bi se jasno definisala odgovornost svakog ministarstva, da bi se zaokružila ova materija, mora da se kaže da nedostaje zakon o žičarama i liftovima. Nadamo se da će ministarstvo koje je nadležno za ovo vrlo brzo izaći sa predlogom zakona koji ćemo usvojiti, tako da će ova materija biti jedinstveno regulisana i sa time bismo mi ušli u red uređenih zemalja.
I, završavam samo sa jednim pitanjem, bilo je ovako malo posprdnih pitanja, pa kako sada zakon o skijalištima kada, evo, sada dolazi leto? Pa upravo je sada vreme da se zakon o skijalištima donese, upravo je sada pravi momenat da bi naši ski-centri, da bi naša skijališta imala vremena da se upodobe, da se transformišu, da shvate da bez normativnog regulisanja više ne može da se funkcioniše.
Dakle, mi smo ubeđeni da će ovaj zakon u tome pomoći i da ćemo mi na sledeću sezonu, odnosno na zimu, na jesen, izaći sa jednom ozbiljnom turističkom ponudom na dobrobit države i naravno svih nas. Hvala lepo.