Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik Veroljub Arsić, ovlašćeni predstavnik SRS.

Dame i gospodo poslanici, moje kolege iz SRS su dali još nekoliko primedbi na ovaj set predloga zakona koji se tiče uređenja tržišta hartija od vrednosti.
Predlagač, odnosno Vlada, nastavlja onu priču od 5. oktobra, delom da sve one radnje koje su radili u proteklom periodu ozakone, stave pod zakon, kako ne bi snosili određene sankcije, a delom da kroz ova tri zakona, prema njihovim procenama, taj iznos od 3,5-4 milijarde evra koji se nalazi kod građana, jednostavno, dođu do njega raznim finansijskim špekulacijama.
Da je to tako vidi se i u članu 62. stav 4, gde se kaže: "Ako aktom Vlade nije drukčije određeno, odredbe ovog zakona o trgovini hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu ne primenjuju se:
1) na prenos svojine bez naknade na akcijama koje su izdale banke, sa državne zajednice Srbija i Crna Gora na Republiku po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba;
2) na trgovinu akcijama koje su izdale banke kad je zakonit imalac tih akcija Republika po osnovu Zakona o regulisanju odnosa između SRJ i pravnih lica i banaka sa teritorije SRJ koje su prvobitni dužnici ili garanti prema poveriocima Pariskog i Londonskog kluba i Zakona o regulisanju javnog duga SRJ po osnovu devizne štednje građana".
O kakvim je tu dugovima reč?
Prilikom dolaska na vlast 5. oktobra postojao je deo duga koji niko nije mogao da ospori. Istina je da je postojao deo duga prema raznim međunarodnim finansijskim organizacijama, kao što su Pariski i Londonski klub.
Postojala je zakonita obaveza da se taj novac isplati. Jedan deo tog duga otkupila je tadašnja SRJ prilikom uvođenja međunarodnih sankcija i to za deset centi za dolar duga, a prilično veliki deo niko nije mogao da dokaže da duguje SRJ.
U tom trenutku, tadašnji potpredsednik Savezne vlade, a kasnije i Republičke vlade, sada već bivši predsednik G17 plus, sa raznim međunarodnim finansijskim organizacijama uradio je reprogram duga SRJ, koji nismo morali da priznamo.
Potpisivanjem tog reprograma poverenici dobijaju pravo, odnosno zakonski su regulisani kao vlasnici duga koji potražuju prema SRJ, a sada prema Republici Srbiji.
Da bi se stranim bankama omogućio određen monopol koje u to vreme ulaze ide se korak dalje, pa se banke koje su najvećim delom u društvenoj svojini zatvaraju.
Navodno, ukoliko dođe do situacije da moraju da vrate kredite koje su podizale kod raznih međunarodnih organizacija doći će u pitanje stabilnost dinara, ekonomija zemlje i to je razlog za rešenje tih dugova.
Kasnije imamo zakon o bankama u likvidaciji i stečaju, koji opet te dugove ne priznaje više kao dugove banaka u stečaju, nego dugove Republike Srbije. Sada su ti dugovi koje niko nije morao da prizna – predmet trgovine hartija od vrednosti.
Ko je garant? Republika Srbija. Ko će da se obogati? Onaj ko ih je kupovao u onom periodu između predloga ovog zakona koji je sada, između Zakona o dugu banaka koje su u stečaju i likvidaciji.
Ko je tu najviše profitirao? Najvećim delom su profitirali baš "Nacionalna štedionica", Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Isto tako, kada su u pitanju obveznice stare devizne štednje, došli su do enormnog kapitala, često plaćajući 40 i 50 centi za dolar duga.
Imali su sigurno dužnika – državu Republike Srbije, a najviše su oštećeni oni građani koji su zbog raznih situacija: gubljenja posla, zatvaranja firmi, privatizacije, itd. ostajali bez hleba i te obveznice prodavali prilično jeftino.
Kada se određeni finansijski, odnosno politički pritisak napravio na tu gospodu, reše da naprave još jedan dobar poslovni potez, a to je da "Nacionalnu štedionicu", sada kao većinski vlasnici, prodaju.
Našli su kupca – "Eurobanku" i u tom trenutku država, odnosno Ministarstvo finansija ne reaguje. Znaju za pregovore, neće da prodaju svoj vlasnički deo, već banku koja ide u potpunu privatizaciju, jer se prodavanjem vlasničkog dela podiže vrednost banke s jedne strane, a s druge strane obara se cena akcija pojedinačno. Gospoda Vuk Hamović i Vojin Lazarević bi pojedinačno dobili manje novca.
Kada se završi ta transakcija bez Republike Srbije, onda Ministarstvo finansija donosi odluku da je proda, samo su sada te akcije mnogo jeftinije nego u trenutku kada je izvršena transakcija između "Eurobanke" i "Nacionalne štedionice".
Tako to izgleda na tržištu hartija od vrednosti i tako se bogate razni špekulanti. Sada je cilj da se to uradi, da onaj novac koji je ostao kod građana na određen način dođe u posed finansijskih špekulanata.
To se vidi već u članu 80, gde se kaže da novčani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od milion evra u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu dinara Narodne banke Srbije, na dan uplate.
Sada bi neko trebalo da kaže: znate šta, berza je jedno ozbiljno tržište i tu je potreban ozbiljniji iznos kao osnovni kapital, a već u članu 113. se kaže da je za vanberzansko organizovanje tržišta hartija od vrednosti potrebno uplatiti 300.000 evra.
Sada imamo male akcionare koji će biti u određenim investicionim fondovima, plasiraće deo svog novca uz obećanje da će da dobiju bolje kamate i uslove nego što to banke mogu da im daju i špekulacijama na berzi da se dođe do toga da u određenim trenucima vrednost nekih akcija raste ili pada.
Imamo i ljude koji su se već u ranijim finansijskim transakcijama prilično obogatili. Šta se dešava u tom slučaju, ako se dokaže da je berza ili organizator vanberzanske prodaje hartija od vrednosti odgovoran za nastalu štetu?
Krivičnih odredbi za takvu situaciju u ovom zakonu nema. Ima za lažne prospekte, itd. Piše da je zabranjeno. Jeste, ali šta, kako i na koji način tu zabranu sprovesti?
Znači, jedino što može da se uradi jeste da se berza tuži ili organizator vanberzanskog tržišta da nadoknadi štetu.
Ako nema nekog drugog kapitala osim osnivačkog, a neće ako to radi, moći će da nadoknadi samo štetu u iznosu od 300.000 evra, a zaradio je nekoliko miliona. Organizator berze koji je odgovoran za nastalu štetu isto može da se tuži.
Jedino što može da mu se uzme jeste njegov osnivački ulog od milion evra, a opet je zaradio nekoliko miliona.
Ovde najzanimljiviji član, odnosno deo ovog zakona jeste komisija, pogotovo članovi: 226, 227, 232, 244, način izbora komisije.
Navodno, Ustavom je to neregulisano da Komisija može da bude nezavisan državni organ. Neću sada, u pojedinostima ćemo više o tome da popričamo.
Znači, nekim uporednim pravom već sada bismo, po tom tumačenju, imali bar 50 ili 60 izmena i dopuna zakona, gde razne agencije rade kao nezavisne, a organ su državne uprave i, po ovom tumačenju, ne rade u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Čini mi se da je to samo deo političke priče, da se zamažu oči narodnim poslanicima i javnosti kako je ovaj zakon izuzetno dobar, kako on reguliše odnose na tržištu hartija od vrednosti i kako su investitori, pogotovo oni mali, ali njihov kapital je oko tri ili četiri milijarde evra, ravnopravni i kako mogu da posluju pod sigurnim uslovima.
Cilj je da ovakvim zakonom špekulanti koji su do sada sticali enormno bogatstvo, to povećaju, na štetu malih akcionara.

Da li još neko želi reč, ko nije iskoristio svoje pravo, iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem zajednički načelni pretres o:

- Predlogu zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata,

- Predlogu zakona o investicionim fondovima,

- Predlogu zakona o preuzimanju akcionarskih društava, i

- Predlogu zakona o računovodstvu i reviziji.

Završili smo sa ovom tačkom dnevnog reda, u načelu.

Određujem pauzu do 15,20 časova.

(Posle pauze – 15,20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, još jednom dobar dan. Nastavljamo popodnevni rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2006. godini.

Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM SKIJALIŠTIMA (načela)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 36 minuta; Demokratska stranka Srbije – jedan sat, tri minuta, 36 sekundi; Demokratska stranka-Boris Tadić – 43 minuta, 12 sekundi; G17 plus – 37 minuta, 12 sekundi; Socijalistička partija Srbije – 26 minuta, 24 sekunde; Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 – 20 minuta, 24 sekunde;, pet narodnih poslanika ''Za evropsku Srbiju'' – 6 minuta; poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, tri poslanika SPO-a i tri nezavisna poslanika – po pet minuta na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika i, naravno, računamo na toleranciju stručnih službi do završetka izlaganja predstavnika predlagača, budući da vidim da su svi nešto malo okasnili.

Obaveštavam vas da su ovlašćeni predstavnici ispred poslaničke grupe SRS – Zlatan Jovanović, ispred DSS – Arsen Kurjački.

Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, prof. dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, želi reč? (Da.)

Izvolite.

Samo trenutak, dozvoljavate, pošto se ne registruje, ali pitanje je da se olakša poslanicima da se podsetimo tačnog redosleda, planiranog redosleda rada narednih dana.

Dakle, kao što je jutros najavljeno radiće se po članu 85. st. 1. i 4. Poslovnika, a izuzetno i sutra, s tim što će se najduže raditi do završetka načelne rasprave o Predlogu zakona o vraćanju crkvene imovine, sutra do završetka te rasprave, ne duže.

Nastavak sednice kad god da se završi sutra, pre podne, popodne ili predveče, svejedno, biće u utorak u 10,00, to je plan. Naravno, sutra ćemo imati zvanično, a danas radimo samo do završetka tačke koja je na dnevnom redu, svejedno što je moguće da će se završiti ranije. Shvatio sam šta me pitate.

Hvala mnogo.

Izvolite, nadam se da smo svima pomogli, izvolite, gospodine ministre.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o Predlogu zakona koji je dospeo u Skupštinu još pre godinu dana, ali upravo zbog činjenice da smo u prethodnom mesecu praktično usvojili Strategiju razvoja turizma, ovaj zakon je u tom kontekstu postao vrlo aktuelan.
Samo ću kratko naglasiti to da je prema Strategiji razvoja turizma razvoj planinskih centara i skijaškog turizma jedan od pet najznačajnijih turističkih proizvoda koji Srbija može da ponudi, s tim što ovakav vid turizma i ovakav vid razvoja turističkog proizvoda, skijanja, zahteva naravno i investicije i zahteva odgovarajuću institucionalnu podršku, koju upravo treba da pruži jedan ovakav zakon.
Ja ću ovde, samo kratko, podsetiti narodne poslanike na činjenicu da će po prvi put ove godine Vlada uložiti oko 500 miliona dinara u turističku i komunalnu infrastrukturu u, nekih, devet regija u Srbiji, među kojima je i nekoliko planinskih regija kao što su: Stara Planina, Golija, Divčibare, Zlatibor, Zlatar i Tara. Znači, praktično, blizu 400 miliona će skoro otići u ove namene, što je po prvi put za poslednjih desetak godina, koliko ja znam, da je Vlada počela da ulaže u razvoj turističke i komunalne infrastrukture.
U okviru tih projekata Stara Planina je prepoznata kao jedan od apsolutnih prioriteta, sa ogromnim potencijalima i za razvoj nerazvijenih područja i za razvoj planinskog turizma, sa potencijalom investicija od nekoliko stotina miliona evra. Ali, da bi se to ostvarilo potreban je jedan ovakav zakon kao institucionalni okvir, potrebno je formiranje preduzeća, javnog preduzeća za gazdovanje i upravljanje javnim skijalištima i potrebno je da država prethodno uloži sredstva u razvoj turističke i komunalne infrastrukture, kao preduslova za ozbiljnija investiciona ulaganja u drugoj fazi.
Šta nas je zapravo motivisalo, posle ovog uvoda, da donesemo jedan ovakav zakon? Rešenja Nacrta zakona imaju uticaj kako na organizacije koje trenutno upravljaju ili će u budućnosti upravljati skijalištima, tako i na skijaše i druge korisnike skijališta. Njima se regulišu sva pitanja od značaja za rad skijaških centara i ponašanje korisnika skijališta.
Rešenjima Nacrta se dobija jasan pravni okvir za poslovanje skijaških centara, osigurava bezbednost na skijalištima i podstiče razvoj zimskih turističkih usluga u Republici. Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnog skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti. Brojna interesovanja stranih kompanija za ulaganje u skijaške centre Srbije najčešće su i propadala zbog nepostojanja jasnog pravnog okvira za izgradnju, uređenje i korišćenje skijališta.
Nacrt zakona o javnim skijalištima je pripreman jako dugo, uz konsultaciju sa strukom, sa svim stručnim organizacijama i skijaškim centrima koji se ovim poslom bave i u tom smislu obezbeđena je, može se slobodno reći, neka vrsta konsenzusa povodom ovog zakona.
Naravno, nakon donošenja zakona, zakon stupa na snagu osmog dana od dana usvajanja u Skupštini, imaćemo šest meseci za odgovarajuće prelazne i završne odredbe.
Da kažem još i to, da je, s obzirom na to da je od Predloga proteklo godinu dana, Strategija razvoja turizma je upravo nametnula potrebu da Vlada Srbije utvrdi dva amandmana. To su amandmani na član 4. i amandmani na član 5. zakona.
Amandmanima na član 4. Vlada, zapravo, utvrđuje javna skijališta, odnosno prostore pogodne za uređenje javnih skijališta koji su od posebnog značaja za razvoj zimskih sportskih aktivnosti, na osnovu posebnog akta čiji je predlagač Ministarstvo nadležno za poslove turizma.
Znači, ovim se ustanovljavaju javna skijališta i njima je napravljena razlika između javnih skijališta čije je korišćenje, izgradnja i upravljanje u opštem interesu, i drugih skijališta koja su od lokalnog značaja.
Ovo je jedan od predloga koji je proistekao iz Strategije, imajući u vidu iskustva i rešenja drugih, naročito zemalja u kojima je skijaški turizam jedan od najznačajnijih turističkih proizvoda.
Takođe, amandmanima na član 5. utvrđeno je da su delatnosti uređenja, održavanja, opremanja, upravljanja i korišćenja javnog skijališta, kao i upravljanje prostorima pogodnim za uređenje javnih skijališta delatnosti od opšteg interesa.
Za obavljanje ovih delatnosti, u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima, Vlada osniva javno preduzeće za upravljanje ovim skijalištima i to je ta suštinska institucionalna novina koju amandmani na Predlog zakona, usvojeni od strane Vlade, nose.
Na ovaj način stvoriće se preduslovi za obezbeđivanje tehničko-tehnološkog, ekonomskog i upravljačkog jedinstva sistema skijališta i intenzivniji razvoj planinskih turističkih centara.
Takođe, od nekih tridesetak amandmana, u ime Vlade, možemo da prihvatimo, nekih, šest amandmana, koji tehnički značajno doprinose poboljšanju teksta zakona.
Samo još kratko da obrazložim predložena rešenja. U članovima od 1. do 6. definišu se pojmovi upotrebljeni u zakonu i utvrđuje da je skijaški centar dužan da obezbedi korišćenje skijališta pod jednakim uslovima svim korisnicima. Precizno se određuje koje se zimske sportske aktivnosti mogu upražnjavati na skijalištima.
Članovima od 7. do 17. utvrđeni su osnovni elementi uređenja skijališta, koji se kao kompleksan objekat može sastojati iz jedne ili više ski-staza, ski-poligona, ski-puteva, liftova, žičara, infrastrukturne mreže, servisnih objekata, snežne i servisne mehanizacije, servisnih puteva, sopstvenih energetskih objekata itd.
Članovima od 19. do 21. uređeno je obeležavanje skijališta, ski-staza i staza za moto sanke i predviđa se klasifikovanje i obeležavanje ski-staza, u zavisnosti od stepena težina i svojstva područja preko koga se pruža staza.
Članovi 22. i 23. regulišu pitanje obaveze skijaškog centra za održavanje skijališta, kako za vreme trajanja ski-sezone tako i u periodu kada skijališta ne rade.
Članovi od 24. do 26. uređuju pitanja obaveze postavljanja odgovarajuće signalizacije na skijalištima.
Članovi od 27. do 32. regulišu pitanja upotrebe sredstava prevoza na skijalištu, kao i obavezu skijaškog centra da mehanizaciju za uređenje ski-staze označi na odgovarajući način.
Članovi od 33. do 40. regulišu pitanja korišćenja i rada skijališta.
Članovi od 41. do 50. regulišu pitanja spasilačke službe i službe prve pomoći.
Članovi od 51. do 58. regulišu pitanja vezana za bezbednost i red na skijalištu.
Članovi od 62. do 68. bave se pitanjima vezanim za podučavanje
skijanju.
Članovi od 69. do 71. sadrže nadzor i upravne mere. Nadzor vrši turistička inspekcija, a kaznene odredbe su prilagođene Zakonu o prekršajima.
To su osnovni elementi sadržaja zakona i mislili smo da je bilo neophodno da vas upoznamo sa kratkim predlogom sadržaja zakona.

Gospodine ministre, ovo nije pritisak tokom zakonodavnog procesa, već, pošto sam pregledao, po službenoj dužnosti, i zakon, koji već dugo stoji, kao što ste rekli, i amandmane koji su pristigli, naprosto, upozoravam da se još jednom razmotre amandmani, jer sam stekao utisak da je amandmane pisao skijaš, a da zakon nije pisao skijaš i da postoji čitav niz amandmana koji se tiču u suštini, ne cele zakonske regulative, već se tiču lingvistike, tačnog, preciznog obavezivanja u odnosu na ono što se stvarno na skijaškim stazama dešava, i za to ćete imati vremena, vi ili predstavnici iz Ministarstva, sve do početka, odnosno završetka rasprave u pojedinostima, što će verovatno biti tek krajem sledeće nedelje, tako da molim, naprosto, da obratite pažnju.
Hvala na razumevanju.
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč?
Reč ima Rajko Baralić, predsednik Odbora za trgovinu i turizam.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za trgovinu i turizam izvinjavam se što nemate izveštaj u pogledu zakona o javnim skijalištima u načelu.
To nije zbog toga što nije održana sednica Odbora, već je to zbog toga što Odbor ima tzv. konstrukcionu grešku. Ja deseti put molim sve koji su nadležni da ovu grešku otklone.
Odbor za trgovinu i turizam broji 11 članova. Vladu tvori ili je podržava 129 poslanika, a oni u Odboru imaju pet predstavnika. Ostale stranke imaju 121 narodnog poslanika, a u Odboru imaju šest predstavnika.
Zaista vas molim, nemam ništa protiv inicijative da se takvim komponovanjem Odbora pokaže viši stepen demokratičnosti, doprinos razvoju parlamentarne prakse i unapređenju parlamentarne prakse u našoj zemlji, ali Odbor za trgovinu i turizam tim načinom konstituisanja u potpunosti je onemogućen da kvalitetno radi.
Bespotrebno troši veliku energiju, to čine predstavnici Vlade i članovi Odbora koji žele da rade, ne ulazeći u legitimno pravo članova opozicionih stranaka koji prosto ne žele da daju kvorum za rad Odbora, to je njihovo pravo, ono je legitimno i ja sa tim pravom ne polemišem i ne sporim ga, ali vas molim, u drugom razredu osnovne škole se uči da je 129 više od 121 i zaista sam potpuno obeshrabren, 14 ili 15 sednica smo održali do sada čineći različite ustupke, trošeći veliko vreme i veliku energiju.
Ako ima snage da se ovo ispravi, ima, ako je neophodan ovaj odbor treba o tome da se izjasnimo, a ako nije, da promenimo Poslovnik Narodne skupštine i da ukinemo Odbor.
Nema potrebe da postoji odbor koji treba svaki put da nekoga moli da obezbedi kvorum, da bi sednica formalno mogla da počne.
Mi smo jutros sednicu održali u skladu sa Poslovnikom, ali nismo mogli da se izjasnimo o zakonu u načelu i nećemo moći da se izjasnimo o amandmanima koji su podneti na zakon, a koji su veoma kvalitetni i o kojima bi verovatno članovi Odbora imali šta da kažu.
Odbor je bio matični odbor za nekoliko veoma važnih zakona iz oblasti trgovine i turizma. Još nekoliko zakona čeka da uđe u skupštinsku proceduru, kao što je zakon o banjama, biće zakon o trgovini, biće i neki drugi.
Usvojili smo četiri zakona iz oblasti trgovine i turizma u prošloj godini. Dakle, velika je zakonodavna aktivnost u ovoj oblasti, a mi smo praktično onemogućeni da normalno i odgovorno obavljamo svoj posao.
Kada je u pitanju sam zakon, evo, gospodine predsedniče, dozvolite da samo malo polemišem sa Vama. Uopšte nije tačno da oni koji su učestvovali u pisanju zakona nisu, kako vi kažete, skijaši.
Ja ću da vas podsetim da je Odbor za trgovinu i turizam, kao jedan od učesnika pilot programa OEBS-a u 2005. godini od 18. do 20. marta, uz učešće Instituta za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, uz prisustvo gospodina Roberta Ropreta, koji je šef Katedre za ove sportove na ovom fakultetu, uz predsednika najvažnijih asocijacija iz ove oblasti, kao što je Nadzorni odbor za instruktore, za skijaše itd. i da ne nabrajam sve druge, dakle, uz prisustvo direktora ski-centara i drugih i, naravno, uz prisustvo predstavnika Ministarstva trgovine i sporta i narodnih poslanika koji su bili zainteresovani, sportskih novinara i Uprave za sport, tri dana detaljno pokušavao da nađe najbolja moguća rešenja u jednoj oblasti koja je delikatna, zato što se nekome može učiniti da je to nepotrebno, da je to trošenje vremena.
Na ski-stazama i na skijalištima obavlja se veoma živ saobraćaj i velika frekvencija pa su veliki rizici da ljudi budu povređeni i da nastradaju i čitav niz drugih komplikacija tada smo konstatovali i ja ovom prilikom molim sve koji su nadležni u Srbiji, nedostaje zakon o žičarama.
Kada kažem o žičarama, to se odnosi i na liftove. To je važan zakon koji bi nakon usvajanja ovog zakona trebalo nadležno ministarstvo da predloži Narodnoj skupštini Republike Srbije i da zaokružimo ovo pitanje zato što to jeste važno, jer je u pitanju bezbednost velikog broja građana i ne samo učesnika u sportu.
Dakle, ovde sam govorio kao predsednik Odbora ili kao tzv. predsednik tzv. Odbora, jer on formalno ne može da radi. Molim sve koji su razumeli o čemu sam ovde govorio da nam pomognu da se prokomponuje Odbor, u skladu sa rasporedom političke snage, političke volje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bismo mogli nesmetano da obavljamo svoju ustavnu i zakonsku aktivnost.
Hvala lepo.

Hvala vam. Dobro sam shvatio da je ovo u tom smislu bila tzv. polemika, jer ste vi u stvari samo izneli svoje tačne podatke o onome što znate, a ja sam izneo svoj utisak. Je l' tako. Hvala, gospodine Baraliću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik, Zlatan Jovanović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od prethodnog govornika moram da se složim sa mišljenjem gospodina predsednika Skupštine, da je ovaj zakonski predlog ipak pisao neko ko nije skijaš ili neko ko je skijanje video samo na televiziji.
Naime, ovaj zakonski tekst koji godinu i po dana čeka da uđe u proceduru, odnosno u Parlament, u suštini je uopšten, u priličnoj meri konfuzan i bez konkretnih stvari. U mnogim segmentima je i smešan.
Iz šturog izlaganja gospodina ministra nismo saznali ništa o samom zakonskom tekstu, ali smo saznali nešto što je nama poslanicima novo. To je informacija da je Vlada usvojila Strategiju razvoja turizma, koju mi još nismo videli, to je informacija da je Vlada podnela dva amandmana na ovaj zakonski predlog, koja, takođe, mi poslanici nismo videli.
Ono što je bitno u vezi sa tim jeste da ti amandmani, bar po rečima gospodina ministra, bitno menjaju suštinu ovog zakonskog predloga. Zato je bilo korektno da se dostave blagovremeno da bismo i njih imali u vidu kada smo pisali amandmane.
Sam zakon, kao što je ministar i rekao, sastoji se iz pet celina. Prva – osnovne odredbe, druga – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednosti na skijalištu, treća – nadzor, četvrta – kaznene odredbe i peta – prelazne i završne odredbe. Pokušaću da, u vremenu koje imam, iznesem zapažanja poslaničke grupe SRS na ovaj zakon, da ukažem na neke delove ili odredbe koje po nama nisu logične i da pozovem poslanike da prihvate bar veći deo amandmana SRS, kako bi se ovaj tekst popravio i postao prihvatljiv.
U prvom delu, osnovne odredbe, definisani su neki navodni osnovni pojmovi koji su kasnije korišćeni u tekstu zakona. Međutim, ovde postoji problem što su definisani navodno i neki pojmovi koji su sami po sebi trivijalni, koje ne treba posebno objašnjavati i definisati, kao što su pojam skijanja, pojam skijaš, takmičar itd.
Neki pojmovi, koji se kasnije u tekstu pojavljuju, izostavljeni su iz ovih osnovnih odredbi. Recimo, pojam ski-pas, ski-područje, skijaški centar, pista, to su pojmovi koji se kasnije u tekstu pojavljuju, a da ne znamo šta oni konkretno znače, jer u osnovnim odredbama nisu uopšte pomenuti. Kasnije su bitni za pravilno tumačenje predloženog zakona.
U članu 3. imamo nekoliko pojmova i njihovih značenja koja su besmislena, pa čak i smešna. U članu 3. tačka 2) kaže: ''skijanje je zimska sportska aktivnost rekreativnog ili takmičarskog karaktera koja se sastoji iz alpskog skijanja, nordijskog skijanja ili snouborda''. Mislim da nije bilo potrebno uopšte pričati o ovome, valjda se zna, valjda je očigledno jasno i kažem, trivijalan pojam skijanja.
Zatim, tačka 4) pojam skijaš, kaže: ''skijaš je fizičko lice koje se u cilju rekreacije bavi skijanjem na skijalištu ili se nalazi na ski-stazi radi skijanja''. Šta bi drugo mogao da bude skijaš? Ne može da bude pravno lice, niti može biti na stazi sa nekom drugom željom osim da se skija. Ne može se zvati skijaš u tom slučaju.
Tačka 5) kaže: ''ski-staza je uređena i obeležena površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju, koju opslužuje jedna ili više žičara''. Zašto uopšte ovo stoji u ovom tekstu obrazloženja ski-staze, a može biti ski-staza i bez žičare. Nema potrebe da pišemo u samom obrazloženju da to može opsluživati jedna ili više žičara.
U tački 17) stoji: ''ski-lift je sredstvo visinskog prevoza za vuču skijaša po snegu uzbrdo''. Pa nisam još video ski-lift koji vuče skijaša nizbrdo.
Član 5. glasi: ''Skijaški centar se osniva kao privredno društvo, preduzeće, ustanova ili preduzetnik i registruje se u odgovarajući registar u skladu sa zakonom''. To je sve u redu. Međutim, danas smo čuli da postoje amandmani kojima se planira osnivanje javnih preduzeća za upravljanje skijalištima. To ne stoji u prvobitnom ili važećem Predlogu zakona.
Drugi stav člana 5. kaže: ''Skijaški centar upravlja skijalištem, odnosno prostorima pogodnim za uređenje skijališta, koji su, u skladu sa zakonom, proglašeni za prostore od značaja za turizam''. Opet kažem, postoji problem, a ovo je verovatno u skladu sa Strategijom, koju mi još nismo videli, ali nije u skladu sa konkretnim kontekstom ovog zakona.
Ovde je već navedeno da će neki državni organ, verovatno Vlada, odrediti prostor koji će se urediti za skijališta, ali se ostavlja mogućnost preduzetnicima da budu vlasnici skijaških centara. Molim vas, ko će to sprečiti i onemogućiti čoveka, vlasnika zemljišta na kome se može izgraditi skijaški centar da registruje i otvori skijaški centar.
Ili, da li će taj skijaški centar biti javno skijalište, ako Vlada nije utvrdila da postoje uslovi za formiranje, odnosno osnivanje skijališta na tom prostoru. Drugim rečima, valjda je svako skijalište koje je namenjeno skijašima, građanima, javno skijalište. Sada čujemo da nije, ali iz ovoga se to ne vidi da nije, iz ovoga se ne vidi, a vi ste amandmanima promenili suštinu ovog zakonskog predloga.
` Takođe, čuli smo sada da je Vlada već utvrdila neke prioritete u Srbiji, odnosno područja koja će razvijati i u koja će ulagati u narednom periodu, sa ciljem da se stvore skijaški centri. Drago mi je da se među njima nalazi i planina Tara, kao jedna od planinskih lepotica u Srbiji.
Drugi deo – uređenje, obeležavanje, korišćenje i bezbednost na skijalištu. U članu 9. stoji: ''Ski-staze na skijalištima moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta''.
Ne znam šta znači dovoljno široke, ne znam šta znači sa odgovarajućim nagibom. Ili, zašto to nije propisano samim zakonskim tekstom, nego je možda ostavljeno da to nekim podzakonskim tekstom propisuje neko drugi.
Pričam zbog toga što u ovom zakonskom tekstu, ima mnogo detalja koji ne treba da stoje u zakonu, a koji su ovde uvršteni, a nema nekih elemenata koji su, čini mi se, po mom dubokom ubeđenju, bitni i treba da budu propisani zakonom, a ne da se kasnije propisuju drugim podzakonskim aktima. Na to je uputio i član 23. u kome stoji da će ove tehničke uslove propisati ministri nadležni za turizam, za sport i za saobraćaj.
Ne znam kako će sve to uspeti da usaglase tri ministra, tri ministarstva, s obzirom na to da je, ovaj poslednji, ministar za saobraćaj ovih dana angažovan u Užicu gde obećava, po svom starom običaju, puteve građanima u okolini Užica, s obzirom na to da se tamo pripremaju, nadam se, izbori za predsednika opštine u narednom periodu.
Drugi deo ove celine, odnosno obeležavanje staza – tu stoji da staze moraju biti obeležene i da se staze klasifikuju. Znači na: lake staze, srednje teške, teške, ekstremno teške.
Propisano je da moraju biti i obeležene, ali nigde nisu navedeni kriterijumi na osnovu kojih će se utvrditi težina pojedinih staza.
Opet je ostavljeno da to nekim podzakonskim aktom, ministar propiše, odredi, a lično mislim da je to trebalo da stoji u samom zakonskom tekstu. Ipak se radi o jednoj važnoj kategoriji.
Ovde se u članu 19. tački 4. pominje, ekstremno teška pista. Ne znam zašto pista, ako su sve ovo drugo staze, zašto bi ovo bila pista. I nigde ranije, a ni kasnije, više, pista nije pomenuta u ovom predlogu zakona.
Ili, recimo, treći stav u istom članu 19. kaže: ''Oznake moraju biti tako postavljene da su više od snega''. Ako nisu više od snega, onda nisu oznake, nemaju svrhe.
Dalje, već sam pomenuo član 23. gde stoji da će tri ministra da sednu i da se dogovore o nekim tehničkim uslovima koje moraju ispunjavati staze, odnosno koriste za uređenje, obeležavanje i održavanje skijališta.
Imam izvesnu dozu sumnje da će to biti urađeno u vremenu predviđenom zakonom, jer će biti vrlo teško usaglasiti sva tri različita ministarstva.
Član 28. govori o održavanju, odnosno o prevozu na samom skijalištu i govori konkretno o mehanizaciji za uređenje ski-staze. Stoji u prvom stavu da se mehanizacija za uređenje ski-staze može koristiti u vreme kada žičare i ski-liftovi ne rade. Ovakva formulacija govori da se one uobičajeno koriste u nekim drugim terminima, a mogu i u ovom, kada žičare ne rade.
Mislim da je ovo loše formulisano i da treba propisati da se mehanizacija za uređenje staza koristi obavezno kada žičare i liftovi ne rade, izuzetno, to stoji u sledećem stavu, može se koristiti mehanizacija i u vreme kada žičare rade, ali se moraju obezbediti odgovarajući uslovi u pogledu zaštite skijaša.

 Izvinite, koristite i drugih 10 minuta? Izvolite. (Da.)