ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 16.05.2006.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

16.05.2006

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:10 do 23:45

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Ovo je amandman koji je u onoj grupi od tri ona ključna razloga zbog kojih poslanici SRS ne mogu glasati za ovaj zakonik, a odnosi se na angažovanje prikrivenog islednika, odnosno član 151 - naredba za određivanje prikrivenog islednika. Očigledno sam promašila član.
Predviđeno je da se u članu 95. briše stav - okrivljenom koji to zahteva omogućiće se da neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu odnosno obaveštenje o krivičnom delu, ali posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem sve dok ne bude saslušan.
Predlog je da se ovaj stav briše zato što bi se na ovaj način neuka lica dovela u situaciju da ne bi bila u stanju da se brane, odnosno da iznesu određeni stav i prosto je neverovatno, sada pokušavam da nađem šta nam je Vlada rekla zbog čega je odbila ovaj amandman, da amandman nije prihvaćen. Vlada kaže - ne prihvata amandman, predložena formulacija člana 95. Predloga zakona ne može da nanese štetu neukim strankama budući da su prava okrivljenog zaštićena u drugim odredbama Predloga zakona.
Znate ministre, druge odredbe su druge odredbe, mi govorimo o ovoj odredbi iz člana 95, gde je očigledno da bi se, neprihvatanjem ovog amandmana, odnosno da ostane ovaj stav u članu 95, nanela šteta neukim strankama, jer šta znači, kako ste vi rekli, posle čitanja a pre saslušanja okrivljeni ne sme razgovarati sa braniocem dok ne bude saslušan. Kada okrivljeni pročita krivičnu prijavu, i ako je on neuko lice, može toliko toga da izjavi i na svoju štetu, naravno bez namere da sebi načini štetu, ali iz pukog neznanja može da napravi takve štete koje će kasnije da se odraze na sam dalji tok krivičnog postupka.
Mislimo da bi neprihvatanjem ovog amandmana došlo do kršenja osnovnih ljudskih prava i to je suština ne samo ovog amandmana nego mnogih amandmana SRS. I kada smo govorili u načelnoj raspravi, a i sada kada govorimo o pojedinostima, sve više se vidi koliko će se ovim predlogom krivičnog zakonika, ako bude ovakav usvojen, bez naših amandmana, kršiti osnovna ljudska prava građana Srbije. Ovo nije dobar pristup, ni principijelno rešenje u ovom članu i zato predlažem, pošto Vlada nije prihvatila amandman, da se u danu za glasanje ovaj amandman prihvati.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Za reč se javio Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Evo, pre nego što konkretno kažem koju reč o ovom amandmanu na član 95, zamolio bih poslanike koji su prisutni, a i ove predsednike poslaničkih grupa, da pogledaju šta je napisano u članu 87. stav 3. Tu je navedeno da ukoliko je od okrivljenog oduzeta droga da, pre nego što počne glavni pretres postoji mogućnost da se, pa čak i obaveza, kompletna količina uništi, s tim što postoji obaveza da se obezbedi deset puta veća količina od one koja je neophodna za jednu stručnu analizu. Ako pretpostavimo da je za analizu potreban jedan gram, znači potrebno je da se ostavi 10 grama od 50 ili 150 ili 250 ili 300 kilograma.
Tu se pojavljuje jedan problem. Ako je stranka neuka i nema dobrog branioca, koji bi još u toku istrage pored jednog veštačenja tražio i drugo veštačenje po sistemu slučajnog uzorka itd, onda postoji stvarno mogućnost da se obezbedi 10 grama nečega što predstavlja opojnu drogu, a da se sve ono drugo uništi i da kasnije ne može da se naknadno izvrši veštačenje, da se proveri da li je bila ta količina, da li je ovo, da li je ono.
Zašto sam ovo rekao? Ovo sam rekao upravo zbog ovoga što je predviđeno članom 95. u stavu 4. koji tražimo da se briše. Ovde se pravi razlika između okrivljenog, da li je on pročitao krivičnu prijavu ili nije pročitao krivičnu prijavu. Ako je pročitao krivičnu prijavu pre nego što se sasluša i da svoj iskaz, on ne može da komunicira sa svojim braniocem, ne može da se dogovara, da ga ovaj poučava šta koja reč znači.
Ako je njemu pročitana krivična prijava ili mu je samo saopšteno u opštim crtama za šta se tereti, onda on može da komunicira sa svojim advokatom kao braniocem i da se priprema za taj svoj prvi iskaz. Prosto neverovatno da li da zavisi od toga da li je okrivljeni uzeo papir u ruke i pročitao ili nije imao prilike da uzme papir i da pročita.
Ovaj stav 4. nije dat u funkciji okrivljenog da neposredno može da se upozna s tim, nego je dat u funkciji podvale. Kakve podvale? Jednostavno, neukoj stranci se tutne taj papir u ruke, ona kaže - pa molim vas, pa kakve veze imam s tim, e, sad ste to pročitali, pomerite se, branilac tamo u ćošku ćuti, e, sad ti odgovaraj.
Situacija da se stranci samo pročita ili onako u osnovnim crtama - pa vi se teretite za to, to i to, a on kaže - da li bih mogao da se posavetujem sa mojim advokatom, da mi objasni šta koja reč znači, šta to znači krivično delo? Onda ima pravo da se posavetuje pre nego što da svoj iskaz.
To ne sme da stoji u zakonu. Ne sme od jednog papira da zavisi pravo okrivljenog, a ovde u stavu 4. je to tako napisano. Znači, ne u funkciji što bolje obaveštenosti okrivljenog, jer to je njegovo pravo, i po Ustavu, i po svim međunarodnim aktima, da bude odmah obavešten o svim razlozima zbog kojih se on tereti i krivično goni, da mu se predoče koji dokazi postoje protiv njega, da mu se da dovoljno vremena da se pripremi, da omogući sebi odbranu i u ovoj fazi, ovde nije odbrana nego razjašnjavanje nekih činjenica koje su važne da tužilaštvo i onaj koji proganja odredi, odluči da li će da nastavi gonjenje ili ne.
Pošto je takva suština prava okrivljenog, onda ova podvala u stavu 4, sa guranjem krivične prijave da je on vidi ili da je pipne, i da od toga zavisi mogućnost komunikacije sa braniocem, za nas iz SRS je neprihvatljiva i zato i predlažemo da se taj stav briše, da ostane ono što je ispred, ona prva tri stava i ono što je u 5. i 6, i ovim stavovima koji slede.
Molim vašu pažnju da recimo posmatrate i u kontekstu člana 87, gde stvarno postoji mogućnost da se, ukoliko je neuka stranka, montira čitav dokazni postupak. Jer, navodno, eto, uzeli smo 10 grama, dovoljno je, ovo sve možemo da uništimo. Pa sad, sa koje strane je uzeto 10 grama, da li odavde, da li odande, da li je možda ovde bilo samo kilo, a 900 kilograma brašno ili šećer ili ne znam šta, šećer u prahu, nije bitno.
Na taj način se praktično uklanjaju tragovi, dokazi. Mi nismo podneli amandman na član 87. jer prosto nam deluje neverovatno da neko može da u zakon ubaci neki stav i neki član koji toliko odiše podvalom.
Nismo mogli da shvatimo, ali kod ovog člana 95. smo morali da intervenišemo, jer će neuka stranka verovatno da strada. Neće biti u mogućnosti da se konsultuje sa svojim advokatom da mu objasni šta znači koja reč u opisu krivičnog dela.
Pazite, svaka reč ima neki svoj sinonim. Svaka reč ima i svoje lokalno značenje. To što je napisano u našem Krivičnom zakoniku ne tumači se na svim teritorijama, na celoj celokupnoj teritoriji Republike Srbije na istovetan način, jer jedna reč ima višeslojno značenje u Vranju u odnosu na Suboticu, gde ta reč potpuno ima drugo, možda i preciznije i suženije tumačenje.
Zato je potrebno da advokat sa okrivljenim raspravi i da ga obavesti šta to znači u Krivičnom zakoniku. Da on olako, dajući prvu izjavu, ne pojača svoju sumnju, odnosno sumnju tužioca u njega.
Zato smatram da mnoge odredbe, vi ste videli mi smo u proteklih 10 amandmana upravo potencirali to da ne smemo da dozvolimo da zakonik o krivičnom postupku omogući nekome da nevine osobe budu u zatvoru i budu kažnjene. Ovo što smo tražili amandmanima ne utiče, odnosno ne smanjuje, ne pogoršava i ne ugrožava efikasnu borbu protiv kriminala.
Ali, potencira ljudska prava naših građana, jer prosto ne možemo da shvatimo da zbog neukosti neko treba da leži u zatvoru.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 99. amandman je podnela Ljiljana Nestorović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima Ljiljana Nestorović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Ljiljana Nestorović

Samostalni poslanik
Član 99. ovog predloga zakonika predviđen je  pod naslovom - Beleženje iskaza okrivljenog.
Po meni veoma bitno poglavlje, upravo u kontekstu onoga što je govorio i gospodin Krasić, jer je ovde veoma važno da vodimo računa da okrivljeni, bez obzira na svoju stručnost, pismenost i sve ostale karakteristike, u svakom trenutku bude neko čija će ljudska prava do kraja biti ispoštovana i gde će on imati sve mehanizme, makar od strane države i onih koji je predstavljaju, da mu se ta ljudska prava do kraja uvaže.
Dakle, članom 99. predviđeno je da se iskaz okrivljenog unosi u zapisnik u obliku pripovedanja u prvom licu, a postavljena pitanja i odgovori na njih uneće se u zapisnik samo kada se odnose na krivičnu stvar.
U drugom stavu kaže se da se okrivljenom može dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik.
U trećem, iskaz okrivljenog se po pravilu snima uređajima za zvučno i zvučno i video snimanje, osim kada to iz važnih razloga, pri tom zaista mi nije jasno koji su to važni razlozi, nije moguće.
Svojim amandmanom na član 99. Predloga zakonika predlažem da se promeni stav 2. koji bi u tom slučaju glasio: "Okrivljenom se mora predočiti da je dozvoljeno da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik".
Okrivljenom bi, po mom dubokom uverenju, u svakom slučaju trebalo ostaviti mogućnost da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik, jer interpretacija tuđeg iskaza može biti problematična, čak i ako interpretaciju vrši sudija, a pogotovo ako iz razloga navedenih u stavu 3. zvučno i video snimanje nije bilo moguće.
Autentičan iskaz okrivljenog važan je i u ožalbenom postupku. U odgovoru ministra, odnosno Vlade na činjenicu da se ovaj amandman odbija, dobila sam otprilike obrazloženje da ukoliko je taj koji je okrivljeni nepismen, polupismen, problematičnog izražavanja, onda je svakako bolje da sudija interpretira ono što je on kazao.
Međutim, ako bolje razmislimo, upravo u tim slučajevima koje je u obrazloženju naveo ministar, kada neko ima slabiju moć elokvencije, objašnjavanja, razumevanja, dakle, interpretirati nekoga koji sam problematično iznosi neke svoje zaključke, činjenice u vezi sa određenim slučajem, jeste tek falsifikat onoga što je eventualno i sam optuženi pogrešno protumačio ili pogrešno interpretirao, tako da na kraju možemo apsolutno dobiti neautentičnu izjavu i ako sudija, ovlašćeno stručno lice, diktira to u zapisnik.
Lično, s obzirom da sam imala određeni sudski postupak, gde ne bih govorila detalje, bila sam čak u situaciji da sudija odbija, iako zahtevam da u zapisnik uđe upravo ono što želim da uđe, jer na to imam pravo, da sudija reinterpretira iz nekih svojih razloga i interesa, ali ne bih sada da pričam o tome i da zamaram ovo telo, ali on uporno je odbijao da to tako uđe u zapisnik, da bih verovatno posle toga imala neke otežavajuće okolnosti u daljem postupku suđenja, i veoma mi je bilo teško da se izborim da u zapisnik uđe ono što sam, kao neko ko je bio u tom sudskom postupku, želela da uđem.
Potpuno sam sigurna da treba prihvatiti ovaj amandman, jer jedno na taj način mi možemo dobiti autentično svedočenje u zapisniku i biti sigurni da je do kraja ispoštovano pravo samog optuženog koji daje u stvari iskaz da će mu biti do kraja ispoštovano pravo da ono što je njegova volja uđe u zapisnik.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Za reč se po amandmanu javio Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Da je zakon loš najbolje ćete videti ako pročitate pojedine članove svakog zakona, ne samo ovog, i ukoliko u nekom tekstu člana nađete da je napisano ''po pravilu'', znajte da od toga nema ništa. Taj član i taj zakon ne valjaju, jer po pravilu može da se tumači kako se ćefne onome koji vodi postupak.
Ovo je jedan od većih problema utvrđivanja istine u svim našim sudskim postupcima. To je ta proizvoljnost gde, diktirajući zapisničaru, sudija daje svoju impresiju i svoju interpretaciju onoga što je neko saopštio u toku nekog postupka. Mislim da je krajnje vreme da se pređe na obavezno stenografsko snimanje svih pretresa, rasprava i svega onoga što se radi u nekom postupku.
Jer mi imamo prebogat jezik, sa mnogoznačnim izrazima, velikim brojem značenja za jednu istu reč. Nije sasvim svejedno u kom kontekstu se stavlja jedna reč, da li na početku, da li na kraju rečenice, šta ona u lokalnom smislu znači itd. Ako se svemu tome doda improvizacija od strane sudije kako on smatra da je neko nešto saopštio, onda ćemo imati ovu situaciju.
Međutim, i ova formulacija koja se predlaže amandmanom praktično ne obavezuje, nego samo za organ postoji obaveza da predoči da postoji takva mogućnost. Šta kad predoči? Pa ovaj kaže – hteo bih da koristim to, a on kaže - ne možeš. Zašto? Pa sledeći stav, kaže se ''po pravilu, ako postoje tehničke mogućnosti.''
Ako se vrši transformacija pravosuđa mnogo veći efekat za pravosuđe bi bilo, a to će biti sledeći zakon, da sve ovo što ste namenili pravosudnom centru, da ste dali da se opreme sudovi sa sredstvima za snimanje, audiovizuelno snimanje svega ovoga što se dešava, pa makar da ste završili polovinu sudova ove godine, pa sledeće godine nešto drugo itd.
Vidite i ovde se snima, stenogram se vodi, postoje ovi USB, ovaj fleš, na njemu stane kompletno sve što se priča ovde i tamo se posle prekuca. Zašto ne bi sud mogao to da radi. Taj fleš ne verujem da košta više od 50 evra, ne verujem, a ako se obezbedi velika količina, sigurno će neka druga cena da bude. Svaki zapisničar, svaki sud bi trebalo da ima to, i postoji mogućnost i da se lepo posluša i da se lepo umnoži, i da se dobije i pisana varijanta, ona uvek mora da se dobije.
Mislim da već postoje neki sudovi koji rade po tim novim standardima. Jeste to prilično skupo, ali još skuplje je ukoliko se ne utvrdi istina. Svi smo svedoci, ko je jedanput bio u sudu i video kako se prepravi ta izjava. Sada onaj koji je malo drčan i bezobrazan, on podvikne sudiji i kaže, to nisam rekao, nego sam rekao ovako, i onda on unosi novu interpretaciju, i onaj iz višeg suda kada treba da tumači šta se dešavalo u prvostepenom postupku, prosto samo čovek da se prekrsti i da kaže, ukida se i vraća se na prvostepeno, pa raščistite šta je šta.
Ovako bi to bilo mnogo jednostavnije. Mislim da mogućnosti postoje, eto uložite samo 50% sredstava što peru neki nevladini i ovi koji nisu izabrani za sudije, pa su postali predavači u Pravosudnom centru. Njima uskratite te pare i dajte ovo. Ne postoji bolje sredstvo za obuku sudija od ovoga. Ne postoji bolje sredstvo, verujte.
Sud zna zakon, samo još da se nauči kako da se pravi stenogram i verno ostane zapisano sve što je rađeno u toku postupka, i onda viši organ može da ceni zakonitost odluke. Ovako, sa interpretacijama. Drugo nešto, pa i kada kažete okrivljenom, slobodno diktiraj, zapisničar će da unosi, on opet ima da se zbuni i toliko puta je bila situacija da počinje, a zašto, zato što ima neka pauza i ne može slobodno da se izražava.
Vreme je da se obezbedi nov način vođenja zapisnika i evidentiranja svih iskaza, izjava i svedoka i okrivljenog. Na taj način onaj ko ceni zakonitost prvostepene odluke i svega onoga što je urađeno pre nego što je došlo do žalbe može da utvrdi šta je to autentično, u kom kontekstu je upotrebljena koja reč i sa kojim značenjem, a ne da se prepusti improvizacijama i emocijama nekog sudije, pa u od zavisnosti od toga da li mu je neko simpatičan ili nije on diktira da li treba da vodi dete na vakcinaciju, hajde da ubrzamo, ili daktilografkinja treba da nešto završi, pa hajde da prekratimo, pa umesto šest rečenica stavićemo dve rečenice. Da, on je priznao, a on nikada nije ni rekao priznajem.
Kada takođe uđe interpretacija u zapisnik, onda je vrlo teško u ožalbenom postupku da se dokaže da to što je navedeno tu ne odgovara istini. Kada se to stavi u žalbu i kaže se, to što je zapisano u zapisniku ne odgovara istini, onda opet treba da se vodi neki krivični postupak da bi se dokazalo da je sudija namerno ili svesno prekršio zakon ili zloupotrebio svoj položaj itd.
Još jedna stvar na koju moram da vam kažem, gospodine ministre, da li znate kolike smo probleme imali da švercujemo diktafone da bismo zapisali šta se priča na pretresu i da objavimo u nekoj od naših knjiga, jer ono što unose sudije nema veze sa iskazima i svedoka i okrivljenog. Ili, da pišemo predsedniku suda, da ga molimo da nam omogući ili da nam omogući da bude novinar prisutan kao neko treći neutralan da bi znao o čemu se radi i šta se dešava.
Ta sklonost za promenu iskaza okrivljenog neki put jeste tendenciozna i namerna, a neki put je stvarno slučajna, to mora da se kaže. Sudija želi da završi predmet i da prekrati to, da da nešto svoje i da završi posao. Nisam pričao o Danku Lauševiću iz Petog opštinskog, kako on diktira, ili o onom tamo Šćepanoviću iz Četvrtog. Sa smeškom daju svoju interpretaciju, pa onda okrivljeni mora šest puta da interveniše i kaže, sudija nisam rekao to, nego sam rekao to i to. I onda okrivljeni kaže nije tako nego ovako, ako je sudija dobre volje da unese.
A da ne pričamo o iskazima branilaca i advokata, gde prosto kod nekih sudija mora da se izbore.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Hvala. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nataša Jovanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 101, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, predlažem da se tačka 3) briše. Ona se odnosi na situaciju kada se saslušava okrivljeni sa invaliditetom i kada se saslušava okrivljeni putem tumača.
Vi znate, gospodine ministre, a trebali bi da znaju i svi narodni poslanici koji su eventualno pratili ovu materiju, da se za angažman tumača i veštaka od strane nadležnog suda raspisuje konkurs, je l' tako, i da svaki sud treba da ima evidenciju o tome koji su to veštaci, koji su to tumači i oni po pozivu obavljaju svoj posao.
U svakom žitu ima kukolja, pa tako kada su u pitanju i veštaci. Raznorazne brljotine naprave, ima tu i sitne ili malo veće korupcije, i to je nešto što takođe treba da bude predmet suzbijanja korupcije kada je u pitanju taj deo vezan za pravosuđe, a naročito kada su razne procene, imovinsko-pravni odnosi i vi to čak bolje znate. Ima toga na pretek. Mene to uopšte ne čudi.
Ali, kada je u pitanju pomoć od strane tumača za invalidno lice, za lice kome je potrebno da se preko tumača, znači za onog koji ima oštećen sluh, objasni kakva su njegova prava i da se sasluša u određenom krivičnom delu, neverovatno je, gospodine ministre, da vi predviđate jednu ovakvu situaciju.
Evo šta kaže tačka 3) člana 101. zakona: ''Ako tumač nije ranije položio zakletvu, pozvaće se da položi zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao. Ako tumač odbije da položi zakletvu, njegova izjava unosi se u zapisnik, a organ koji vodi postupak će pozvati drugog tumača.''
Zaista ne znam da li imate nameru ili predlažete ovim članom zakona i ovim zakonom da na silu i sa ulice skupljate tumače da dolaze u sud. Ako postoji registar veštaka i registar tumača, valjda je normalno da ti ljudi, kao i drugi nosioci pravosudnih funkcija što rade, pre nego što dođu na konkretan poziv, polože zakletvu, a ne tu na licu mesta.
Otkud uopšte vama takva mogućnost da on neće. Da li se to negde pokazalo u praksi, evo volela bih da znam.
Prvo je nelogično zašto svi tumači ne polože zakletvu onog momenta kada se izaberu na konkursu i kada se stave u registar tumača.
Šta on ima po konkretnom pozivu da dolazi i polaže zakletvu. Vi ste ga još takvog pozvali, Peru Perića, i kažete, on je došao tog dana i ne znam šta mu je, ustao je na levu nogu, ne ti Albijaniću, nego ovaj tumač, i neće da položi zakletvu.
Što on neće da položi zakletvu, da ga čovek pita, a kandidovao se za to, to je jedna časna uloga. Prvo, taj neko mora da bude kvalifikovan da bi mogao taj posao da radi.
Sada dođe čoveku koji je okrivljeni je potreban tumač, sve je počelo lepo i krenulo je ročište, i on kaže, znate, neću da radim svoj posao.
Vi onda kažete ovde, zamislite, usred jedne takve situacije neko mora da konstatuje, ne piše ovde ko, recimo predsednik sudskog veća da kaže, ovaj čovek ovde je tumač, koji mu je danas razlog, ne znam šta mu je, loš mu je dan, neće čovek da položi zakletvu, neće, pa na silu da ga teramo.
Vi kažete - pozvaćemo drugog. Šta ako nemate drugog tumača? Zamislite da je to sud u Batočini, ima samo jedan sudski tumač i on odbije da položi zakletvu. Vi doveli tog čoveka koji je okrivljen, sa invaliditetom, i konstatujete da ovaj neće da položi zakletvu. Koji su to uopšte tumači, koji su to ljudi koje vi imenujete na takav posao?
Koliko znam, sve sudije, svi tužioci i zamenici kada se izaberu, jednog dana ih ovde pozove predsednik Skupštine, obično je to subotom ili danima kada ne zaseda Narodna skupština, dođu i polože zakletvu da će časno i odgovorno, savesno, po Ustavu i zakonu, da rade svoj posao. Tako bi trebalo da vam bude i sa tumačima.
Ovo je na kraju krajeva i smešno. Odakle vama uopšte ideja da će da dođe taj tumač i da kaže, da se uzjoguni i da se naljuti i kaže - neću da polažem zakletvu i ne možete mi ništa, a nema drugog tumača.
Sve to zbog toga što to ranije nisu uradili. Dakle, svi treba da polože ranije zakletvu i da to za njega bude obavezujuće. Ne polaže svaki sudija zakletvu od ročišta do ročišta, nego jednom kada je izabran na tu funkciju polaže zakletvu.
Sledeći vašu logiku, možete da imate situaciju da sudija dođe na ročište tog dana i da kaže - neću da radim, neću da sudim. Došli svi, došao okrivljeni, njegov advokat, tužilac, porotnici, javnost, a on kaže - neću danas da radim, ne sviđa mi se, takav mi je dan.
Stavljate nas u takvu situaciju da treba da se bavimo nekim hipotezama i da razmišljamo šta će da bude ako bude, a sve zbog toga što nije obavezujuće za tumače da polože zakletvu onda kada su po konkursu izabrani za tumača. Isto tako i porotnici.
Mnogo bi bilo bolje, da se ne bi dolazilo u ovakvu situaciju, a pre svega neprijatnu situaciju zato što su u pitanju invalidna lica, da prihvatite amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i tako ćete da imate apsolutno čistu situaciju.
Znaćete da tog dana, kada je okrivljenom potreban tumač, dolazi tumač iz registra, da li ih ima nekoliko u jednom mestu, evo uzela sam primer Batočine, ali bilo koji manji grad da sam uzela kao primer, recimo Požegu, neki manji grad u Srbiji gde ima malo tumača ili ima malo veštaka, reći će vam ljudi koji tamo žive, koji su advokati i znaju to, nije u redu da ostavite tačku 3) u članu 101. Zato što to nije dobro ni za ljude kojima je to potrebno i ispadate smešni, gospodine ministre. Ovaj član zakona je blago rečeno smešan.
Šta mi ima da se gađamo time da li će neko da dođe ili neće, kakav će dan da mu bude i zašto neće. Stvarno je neverovatno i nikada ne bih pošla od toga da neko, ko treba da radi taj posao, neće da položi zakletvu.
Kao kada biste rekli, otišao vojnik u vojsku, prošlo mesec dana, zakazan dan za zakletvu i on kaže da neće da položi zakletvu. Tako vam je isto i sa tumačima. To je odgovoran posao. Taj čovek nije došao tu da se igra, pa i da je na nekoj televiziji tumač u vestima za lica sa oštećenim sluhom, pa je normalan čovek, zna koja mu je odgovornost i da će normalno da radi taj posao.
Sada je to uvedeno u vestima za takve ljude u 16,00 časova na državnoj televiziji. Pre nekoliko dana smo pogrešili, pa je posle gospodin Vučić dao ispravku, tačno je da to postoji u 16,00 časova.
Vi sada razmišljate da onaj koji je okrivljeni i kome je pomoć neophodna, on je jednostavno samo okrivljen i polazi se od pretpostavke nevinosti i ko zna šta su takvoj osobi ili tako nekom licu mogli da nakače kao krivično delo.
On još treba da dokazuje da je nevin, samim tim što je hendikepiran ne može to da uradi tako i još mu otkaže tumač, neće da radi, zakon mu daje tu mogućnost, tražite nekog drugog.
Nije ovo dobro rešenje i, evo, uz sve te situacije koje mogu da se dese, a i ne moraju, sama ovakva odredba da stoji u zakonu je neozbiljna, gospodine ministre, i mislim da treba da prihvatite amandman koji sam podnela na član 101.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.