Reč ima narodni poslanik povodom istog amandmana Zoran Krasić.

Više zbog onoga što je gospodin Mamula rekao da onaj prethodni amandman ne treba prihvatiti, jer se nije protegao na neki prethodni član.
Malopre sam rekao da mi nismo hteli da na svaki član podnosimo amandman, da bi otklonili taj nedostatak i formulisali koncept.
Morate da vidite ono o čemu mi ceo dan danas diskutujemo. U ovom članu 275. je regulisana situacija kome se upućuje žalba, a ovde se kaže, žalba protiv rešenja o sprovođenju istrage. Znači, protiv rešenja o sprovođenju istrage osumnjičeni i njegov branilac mogu, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, izjaviti žalbu istražnom sudiji, koja ne odlaže izvršenje rešenja o sprovođenju istrage. O žalbi rešava nadležni istražni sudija.
Gospodine Mamula, pogledajte šta je napisano u članu 270, gde je bilo amandmana SRS, obratite pažnju, ali onaj koncepcijski amandman, gde se u stavu 2. kaže - istragu sprovodi nadležni javni tužilac, a na njegov zahtev ili na zahtev drugih ovlašćenih tužilaca, određene dokazne radnje u istrazi mogu, u skladu sa pravilima ovog zakonika, sprovesti istražni sudija.
Kako neposredno viši organ, koji razmatra žalbu na rešenje o sprovođenju istrage, može po nalogu nižeg da sprovede određenu istražnu radnju. Zar vam se ne čini da je to nelogično. Ne pričam o tome da je nezakonito, jer pravi se zakon, ali je nelogično. Ako je istraga prešla od istražnog sudije tužiocu, kako sada tužilac može da naredi istražnom sudiji da sprovede neku istražnu radnju? Kako bi opštinski sud mogao da naloži okružnom šta treba da uradi? Ovo samo u zemlji Srbiji postoji i nigde više. Nemamo mi kao opozicija zadatak da vam svaki član ispravljamo.
Gospodine Mamula, gospodin Jojić je radio temeljno ovo, on je 390 amandmana pripremio da bi se ovaj zakon sredio. Naravno da nam ne pada na pamet da 390 amandmana prilažemo.
Mi smo rekli da ćemo podneti četrdesetak i nešto amandmana. Zašto? Da vam ukažemo na pogrešan koncept. Sve je pogrešno ovde. Šta očekujemo? Očekujemo da se povuče ovaj zakon i da se kaže - hvala na ovoj raspravi, čuli smo primedbe, nešto možemo da ispravimo i da se ponovi drugi predlog zakona. Odmah sam rekao da nikakva bruka i sramota nije. Krenulo se s jednim konceptom, evo vidite, taj ko vam je radio taj koncept, on ne zna ni taj koncept. Šta vas je namučilo? Ustav Republike Srbije, zato što sud odlučuje o pritvoru.
Ne želim da komentarišem još neke nelogičnosti u članovima između 270. i 277, ali pročitajte svaki član pažljivo, pa ćete videti koliko tu ima nedostataka. Vi ovaj zakon ne možete da primenite. Sudije i tužioci ima da se svađaju i da se smeju jedan drugome.
Vi kažete da ne želite da istražni sudija bude nemi posmatrač. Pa, vi ste ga devalvirali. On je sada službenik tužilaštva.
On po nalogu tužioca mora da sprovede istražnu radnju, ne ovog nadležnog, nego i svakog drugog tužioca, jer taj istražni sudija je ovlašćen da postupa na svojoj teritoriji.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Dakle, vi niste osporili ono što sam rekao. Drugačiji koncept nije argument za ono što sam rekao. Prema tome, moja primedba je bila jasna: ili se podnose svi amandmani koji su u vezi ili se ne podnose. Ako ne podnesete amandman na prethodni član 256, koji je u vezi sa članom 273, onda vi prihvatate jedan član, a drugi ne prihvatate. Znači, nema doslednosti. Prema tome, vi niste osporili ono što sam rekao.

Izvolite, narodni poslanik Petar Cvetković, po amandmanu na član 275.

Dame i gospodo, gospodin Krasić je svojim izlaganjem upravo dao argumente da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Kao što smo čuli, pominjanje koncepta je jedino izvesno u tome da nisu dati amandmani na sve članove zakona koji su povezani, kao što je gospodin Krasić za ovom govornicom izrekao, te da se pominjanje jednog koncepta samo u raspravi o pojedinostima, odnosno o amandmanima ne može opravdano isticati.
Ovde je najmanje bilo reči o amandmanu na član 275. gospodina Četrovića, a vraćam se na amandman, jer od ovih 15 minuta koje su gospoda koristili, nisu ni 15 sekundi poklonili pažnje ovom amandmanu. Ističem da je sam amandman kontradiktoran sebi, te da i izdvojeno ga posmatrajući, van koncepcije, ne treba ga prihvatiti.
Čitava koncepcija osporavanja zakona i pojedinih rešenja svodi se na jednu pojavu koja je možda već postala i pravilo - da se za ovom govornicom iznose neke neistine koje treba osporavati i gubiti vreme na to.
Ponovo ću ukazati na ovu opasnu pojavu nekih poslanika SRS, da iznose neistinu u pogledu izbora ili osporavanja pojedinih sudija. Tako je gospodin Četrović izneo neistinu u pogledu Trgovinskog suda u Kraljevu, ako sam dobro zapamtio, a to je izgleda i pravilo, jer gospodin Cvetanović za Trgovinski sud u Leskovcu i trgovinske sudove po južnoj Srbiji, pre neki dan ističe na medijima da je Petar Cvetković osporio, a zatim glasao za predlog. To su totalne neistine i dužan sam to da kažem. Ali, opasno je, da li je to instrukcija ili uvaženi poslanici SRS imaju zajedničkog instruktora?
Poslanici DSS, a najmanje ja, u ovom slučaju, koji je pomenut pre neki dan na jednoj TV od gospodina Cvetanovića, ni u jednom slučaju nisu, barem oni koji su osporili, drugačije glasali. Onoga koga sam osporio, glasao sam protiv njegovog izbora i to je bilo tako u vreme izbora tih sudija.
Da se vratim ponovo na argumente i amandman. Kao što rekoh, od strane poslanika SRS je bilo najmanje 15 sekundi govora o amandmanu na član 275, a bilo je isticanja nekih navodnih koncepcijskih primedbi, koje očigledno upućuju na davno prevaziđena rešenja, koja upućuju na to da treba zadržati rešenja zakona koji je donet pre pet decenija. To su ti instituti koji se vuku decenijama, da li je pet ili tri, svejedno. To su nastojanja da se ne učini pomak u donošenju novih zakona, odnosno uvođenje novih i savremenih instituta krivičnog prava.
Stoji saglasnost gotovo svih poslanika i svih poslaničkih grupa da je stanje kriminaliteta u Srbiji loše u tom smislu da je visoka stopa kriminaliteta. Takođe, stoji i rešenost i ove skupštinske većine i aktuelne Vlade Republike Srbije da se ta stopa kriminaliteta dovede u mnogo podnošljivije okvire, da se stopa kriminaliteta smanji što je više moguće, odnosno da se značajno smanji. U tom sklopu je i ovaj predlog zakonika o krivičnom postupku, a to je, nismo valjda zaboravili, bilo je pre nekoliko dana, razmatrali smo u načelu strategiju za borbu protiv kriminaliteta.
Znači, dokaz za nastojanje za donošenje boljeg zakona, kojim će savremeni instituti krivičnog prava biti uvedeni u pravnu praksu i u krivičnopravnu praksu u Srbiji, jeste nastojanje ove vladajuće većine, odnosno Vlade Republike Srbije da stopu kriminaliteta svede na neku podnošljivu meru.
U tom smislu, zalaganje za neka prevaziđena rešenja, odnosno nastojanje da čisto iz kritizerskih razloga, kritike radi kritike, ne treba primenjivati. Mislim da to nije potrebno gospodinu Krasiću, jer od previše kritike upravo dokazuje da treba ovaj predlog zakona usvojiti u celosti, odnosno da, recimo, u konkretnom slučaju, amandman na član 275. ne treba prihvatiti.

Ovlašćeni predstavnik za ovu tačku je narodni poslanik Zoran Krasić i na pominjanje imena i obraćanje poslaničke grupe, nije bilo nikakvog uvredljivog izlaganja pojedinačno.

Ne mogu da pričam o TV emisijama i o tim stvarima, jer to ne znam, ali gospodine Cvetkoviću, u Predlogu zakonika o krivičnom postupku postoji i član 554. Da vam pročitam kako on glasi: "Stupanjem na snagu ovog zakonika prestaje da važi Zakonik o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 70/01)", ovo "01" je 2001. godina.
Znači, ako u našim amandmanima prepoznajete nešto retrogradno, to nije 48. godina, pre pedeset godina, nego 2001. godina, kada je donet najdemokratičniji Zakonik o krivičnom postupku. Napadajući nas, vi napadate kompletan DOS. Meni je to drago, samo morate da kažete - ja, Petar Cvetković, napadam DOS koji je 2001. godine uzeo predlog zakona koji je napravio Petar Jojić, pa ga je Momčilo Grubač nešto malo zakukuljio i zamumuljio i upropastio.
Sve što ne valja u postojećem zakonu, to je rezultat delovanja Momčila Grubača, a vi znate ko je on. Vi njega napadate.
Naše amandmane podelili smo ih u dve grupe. Prva grupa amandmana, gotovo do člana 270, odnosila se na ispravljanje grešaka u postojećem Zakoniku o krivičnom postupku i to one odredbe koje su prepisane sa nedostatkom u ovaj novi predlog. E sad, što se tiče člana 275, gde ste rekli da smo samo 15 sekundi upotrebili, a da ne pričamo o koncepcijskom neslaganju.
Evo, neću da vam pričam o koncepcijskom neslaganju. Samo mi nađite logičnu vezu između člana 275. i člana 270. stav 2. gde istragu sprovodi javni tužilac, a on može da naredi istražnom sudiji da sprovode određene istražne radnje, i član 275. gde rešenje o sprovođenju istrage donosi javni tužilac, a nezadovoljna strana može da izjavi žalbu o kojoj rešava istražni sudija.
Ako nađete pravnu logiku u korelaciji između ove dve norme svaka čast, ali mi kažite kako će da se primene ova dva člana bez naših amandmana. U startu sam rekao da naši amandmani kada je u pitanju ovaj deo istraga i naovamo, nisu podneti na sve članove gde je bilo potrebno da se interveniše, već samo na pojedine, gde želimo da vam skrenemo pažnju da ovo povučete i da kažete - hvala Narodnoj skupštini što smo obavili javni pretres nečega što možemo da tumačimo kao nacrt akta. Uzećemo u obzir sve ove primedbe, sve ove stavove, bez obzira na koncepcijska neslaganja i u nekom periodu predložiti jedan bolji zakon, tim pre što ni Vlada ne predlaže da ovaj zakon stupi sutra ili juče, nego nekog datuma, mislim da je to jun 2007. godine, 1.6.2007. godine.
Znači, dajte ako treba da odložimo ovo i za mesec-dva dana da se to sve zamiksa, da se sredi i da se donese kvalitetan zakon, jer i onako mislim da postoji čak i jedan njihov amandman, gde i ono odlažu primenu ne za juni nego za neki datum 2008. ili 2009. godine. Znači, ne postoji tolika potreba za nekom žurbom. Mnogo nam je važnije u ovom trenutku da napravimo kvalitetan zakon, pa bez obzira u kojoj koncepciji da ide. Rekao sam vam ovde koji su problemi u vašoj koncepciji. Ova dva člana koja sam vam citirao ne mogu da se primene. Ta dva člana ne razgovaraju, fali im nešto.

Hvala vam. Samo trenutak, molim vas. Razumem da su se ovde uspostavila neka čudna pravila. Dakle, naravno da ste pomenuti lično, pa vaš je amandman.
Pobogu, naravno da je vaš amandman u izlaganju o amandmanu, a pri tome povodom, molim vas gospodin Cvetković je jasno rekao da demantuje nešto što se po javnosti stalno odnosi na njega, iza formulaciju koja je korišćena da se glasa za sudije, naravno povodom primera koji ste vi dali.
Ali pobogu, dakle, nije ništa uvredljivo nego naprotiv daje podatke o sebi narodni poslanik, a podsećam vas da pravo na repliku po članu 101. odluku o slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Narodne skupštine i malopre sam je doneo i saopštio svima. Nije korektno da sada na taj način kada čovek kaže – pobogu, nisam nešto radio, o tome se priča na televiziji, pričaju različiti poslanici.
Može da se pomisli za ovakav slučaj kakav je izneo autor ovog amandmana gospodin Cvetković i sada ćete vi da demantujete da čovek nije glasao za nešto za ono što on kaže da nije glasao. Nemojte molim vas, nije ništa uvredljivo. Imaćete prilike, a vi isto, nema razloga. Budite ljubazni, pravila su ista za sve, jer vam je gospodin Krasić kao neko, i tako sam i rekao, ko je za ovu tačku u celini ovlašćeni predstavnik, povodom vašeg izlaganja i vašeg shvatanja, a povodom eventualnog pogrešnog tumačenja izlaganja članova, dobio repliku i on je replicirao po Poslovniku, dobio je pravo i nema razloga da sada vas dvojica zloupotrebljavajući nešto što je već rečeno iznosite privatne podatke.
Svima vama je potpuno jasno, zakon je važan, pozicija je važna. Ako mislite da sam nešto povredio, imaćete prilike pa ćete potražiti. Sada vas pitam, povredio sam? Naravno, samo mi recite gde sam povredio Poslovnik. Izvolite. U protivnom ću stvarno morati da vam oduzmem reč, jer nastojim da korektno međusobno iznosite podatke svi. Izvolite.

Pa evo, predsedniče, po Poslovniku, lično sam pomenut.